Otvoren 52. međunarodni Beogradski sajam knjiga

Metež i prodaja knjiga počeli su i pre zvaničnog otvaranja Sajma. – Sajam otvorili dramski pisac Dušan Kovačević i italijanska književnica Fler Jegi

Međunarodni Beogradski sajam knjiga i najveća manifestacija u jugoistočnoj Evropi posvećena knjizi, koja se održava 52. put, otvoren je sinoć na Beogradskom sajmu. Tema ovogodišnje manifestacije je Dositej Obradović i prosvećenost, povodom 200 godina Dositejevog dolaska u Srbiju. Svečanosti otvaranja prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture, Skupštine grada Beograda, diplomatskog kora i Crkve. Iako je otvaranje tek najava sajamske groznice po kojoj se ovaj kulturni događaj u Beogradu, prema mišljenju mnogih izdavača i poslenika kulture, razlikuje od sličnih manifestacija u svetu, većina izdavača juče je već oko 14 časova svoje štandove otvorila za posetioce i kupce (do tada je, saznajemo, bio i besplatan ulazak na Sajam).

Sajamski metež i prodaja knjiga počeli su i pre zvaničnog otvaranja. Na štandu Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, koji ove godine obeležava 50 godina postojanja, juče je prvom kupcu uručen srebrnjak. Prema rečima „očevidaca” dobitnik je isprva mislio da je reč o skrivenoj kameri, ali se ubrzo uverio u suprotno.

Da podsetimo, pojedinačna ulaznica za sajam košta 200 dinara, grupna ulaznica je 120 dinara, a sat parkinga košta 80 dinara.

I ove godine na sajmu će izlagati blizu 800 izdavača iz zemlje i inostranstva, a najavljeno je više od 200 promocija, razgovora, okruglih stolova, na štandovima izdavača, u velikoj i maloj konferencijskoj sali, kao i u salama „Slobodan Selenić” i „Borislav Pekić”. Prvi put ove godine, u hali 14 predstaviće se EUNIK – organizacija kulturnih centara Evropske unije sa sedištem u Beogradu. U sastav EUNIK-a ulaze Austrijski kulturni forum, Britanski savet, Francuski kulturni centar, Gete institut i Italijanski institut za kulturu. Ova godina u Srbiji proglašena je godinom ruskog jezika, a na Beogradskom sajmu knjiga Rusija će se prvi put predstaviti sa posebnim nacionalnim štandom. SAD predstaviće svoje akademske izdavače. Prvi put ove godine biće uručena nagrada „Dositej Obradović” stranom izdavaču za kontinuirani doprinos promociji naše literature, a dobitnik je Austrijanac Lojze Vizer. Biće dodeljene i tradicionalne nagrade izdavaču godine, izdavačkom poduhvatu godine, najboljoj ediciji, najlepšoj knjizi, najboljoj dečjoj knjizi, najboljoj sajamskoj prezentaciji.

Sajam je svečano otvorio naš poznati dramski pisac Dušan Kovačević, a u ime Italije– zemlje počasnog gosta pozdravni govor održala je italijanska književnica Fler Jegi, čiju je knjigu „Proleterka” objavio beogradski „Klio”.

Dušan Kovačević je napomenuo da ovogodišnji Sajam knjiga otvara sa dvojakim osećanjem: osećanjem dubokog poštovanja prema piscima koje je voleo i od kojih je učio, i sa osećanjem da je na njega „došao red” da uputi pozdrav:

Dobrodošli na 52. međunarodni sajam knjiga, sa iskrenom željom da se vidimo i sledeće jeseni!

– Kad vas prijatelji pozovu da otvorite jedan ovako značajan kulturni događaj, prvo osećanje je osećanje odgovornosti i „blage zbunjenosti”, neverice, da ćete stajati na mestu gde su bili, odakle su govorili, ili ovom skupu prisustvovali, pisci „vaše mladosti, pisci koje ste voleli dok ste neosetno učili jezik predaka, lako i lepo, uz uzbuđenje čitanja koje samo detinjstvo nosi. Pesme Desanke Maksimović i Steve Raičkovića, priče Branka Ćopića, romani Lalića, Andrića... Pisci iz „vaših čitanki”, i pisci, vaši prijatelji, kojih odskora, nažalost, nema – rekao je Dušan Kovačević, dodajući:

– Međutim, odmah nakon te „blage zbunjenosti”, posle poziva da budete ovde, na ovom mestu gde su bili pisci čije knjige krase veći deo izložbenog prostora, javi se još jedno osećanje; osećanje „tihe zebnje”, i pitanje, malo neobično, ali sasvim ljudsko: Da vas nisu pozvali, jer su, možda, čuli, nešto, što vi još ne znate? Da se nije proneo glas kako vas je neko skoro video, „poprilično umornog i, bledog, rasejanog pogleda i blagog osmeha, u blizini Doma zdravlja”, pa bi „bio red” da se ovde pojavite što pre – još ovog sajma, jer „ko zna šta nosi dan, a šta noć”, gde je sledeća jesen i – oni što su bolje izgledali nisu dočekali proleće, i, kao što znamo, samo od prošlog Sajma pa do danas, toliko prijatelja nas je napustilo, a nije se činilo da će nenadano otići.

Svoje obraćanje Dušan Kovačević završio je rečima:

– O značaju knjiga rečeno je toliko toga – napisane su biblioteke, a o životu i zdravlju pisaca, izdavača, knjižara, bibliotekara i čitalaca se ćuti, ili govori sasvim malo, stidljivo i, kao što znamo, obično kad je kasno. Verujem da nije bilo naodmet reći nešto i o nenapisanim knjigama, nenastalim zbog (ne)uslova u kojima su pisci živeli. A život naš obični, svagdašnji, ovozemaljski, najlepša je i najznačajnija priča, ili pesma.

U ime Italije, zemlje počasnog gosta, Beogradski sajam pozdravila je Fler Jegi:

– Sva bića imaju svoj razlog postojanja. Tao, s obzirom na to da ne daje prednosti ni jednom od njih je: bezimen. Budući bez imena on ne deluje, pa ipak zahvaljujući svome nedelanju, sve se dešava. Kada ne bi postojao Tao, kad ne bi postojala reč ne bi postojale ni knjige.

Veoma sam srećna i počašćena boravkom u Beogradu, u ovoj zemlji koja mi je uvek bila draga i koju sam do sada poznavala samo iz knjiga velikih pisaca Ive Andrića Miloša Crnjanskog i Danila Kiša.

Fler Jegi posebno se obratila i mlađoj publici:

– Znam da ovde mnogi mladi studiraju italijanski jezik i književnost i posebno sam srećna što je jednu od mojih knjiga „Proleterka” Aleksandar Stefanović preveo na vaš jezik, a objavila je izdavačka kuća „Klio”. To je knjiga koja, između ostalog, govori i o vašoj zemlji. Znam da je vaša zemlja u teškoćama, ali znam isto tako da su mnogi od vas mladih čitaoci s ogromnom voljom da komuniciraju sa svetom. Nadam se da mi pasoš više neće biti potreban kada uskoro budem opet došla u vašu zemlju.

-----------------------------------------------------------

Strani pisci

Beogradski sajam knjiga ove godine posetiće italijanski pisci: Klaudio Magris, Serđo Romano, Anđela Naneti, Pino Boero, Arnaldo Kolasanti, Dante Mafija, Predrag Matvejević, Đovani Tezio, Marko Dogo. Iz Kanade dolaze: Mari Luiz-Ge, Žil Perlen, Norman Ravin, Pan Bujukas, Dejvid Homel, Elizabet Abot, Tecija Verbovska, David Albahari, Dušan Petričić i drugi. Iz SAD dolaze: Debra Megpaj Ijrling, Vilijam T. Volman, Geri Viver, Vilijam Midlton. Biće tu iz Rusije Ljudmila Ulicka i Elena Kostjukovič.

Izvor: Politika

Svi će doći samo ga Umberto Eko nema 

Књига, упркос свему

Литература има свој живот и публику. Држава би, подржавањем квалитета, требало да сузбија све лоше појаве културне стварности, речено јуче на Форуму о културној политици у области издаваштва
Учесници Форума на Сајму књига
Фото Т. Јањић

Чињеница је да је наше друштво у врло тешкој транзиционој ситуацији коју одликује естрадизација свега. Ипак, пројектима као што је Национални центар за књигу и другим стратегијама, предвиђеним Нацртом закона о култури, који ће ускоро бити донет, држава би требало да буде та која ће стимулисањем квалитета сузбијати све лоше појаве наше културне стварности.

То би, у најкраћем, био резиме форума „Културна политика у области издаваштва” одржаног јуче на Сајму књига у сали „Слободан Селенић”.

Модератор овог, првог сајамског форума био је Зоран Хамовић, директор издавачке куће „Клио” и уредник програма овогодишњег Сајма књига. О стратегијама у културној политици Србије и њиховој делотворности, поред Хамовића, говорили су још државни секретар Министарства за културу Ивана Стефановић, специјални саветник у истом министарству Милена Драгићевић Шешић и државни помоћник министра културе Ивана Димић.

Нови састав Министарства за културу сигурно је затекао гомилу нерешених проблема и започетих послова, као и велика очекивања културне јавности за позитивне промене.

„Када је издаваштво у питању, очекивања и треба да буду висока да би држава могла да домаши те захтеве”, рекла је Ивана Стефановић. Поредећи негативна мишљења која прате домен издаваштва са својим утиском са Сајма књига, Стефановићева је истакла да књига, упркос свему, има свој живот и своју публику. Према речима Иване Димић на форуму више пута помињани пројекат Националног центра за књигу је прави начин да се књигом и издаваштвом баве савесни и стручни људи. Када су у питању страни читаоци заинтересовани за српску литературу, Димићева је истакла пример канадског модела превођења који би квалитетно повезао наше писце са светским издавачима.

Да је питање културне политике сложеније него што на први поглед изгледа подсетила је Милена Драгићевић Шешић. Национални центар за књигу, по њеном мишљењу, треба да осмисле удружења издавача, преводилаца и издавача, а не само Министарство за културу.

„Неће бити једноставно формирати ову институцију. Центар за књигу мора да интегрише и Министарство науке, просвете и спољних послова, између осталог. Књига је најважнија за укључивање у европске токове”, рекла је Милена Драгићевић Шешић.

--------------------------------------------------------------------------

Министар културе Републике Србије Војислав Брајовић није учествовао на јучерашњем форуму, али је новинарима достављена штампана верзија министрове изјаве о теми форума. „Не треба потцењивати читалачку публику. Лично верујем да је она у Србији боља и већа него што се то на први поглед чини, а сигуран сам да може бити и боља ако јој се за то омогуће услови”, пише у изјави Војислава Брајовића. Наведено је, такође, да ће Министарство културе помоћи објављивање капиталних дела и пласирање српске књижевности у свету. У том смислу, издавач као што је овогодишњи добитник награде „Доситеј Обрадовић” – „Визер ферлаг” (Аустрија), више је него драгоцен, пише у саопштењу министра културе.

Б. С.

---

Повеље и писма деспота Стефана
После капиталног дела „Повеље кнеза Лазара”, академик Александар Младеновић објавио књигу о повељама великог деспота

Као и сваки драгоцени научни рад тако је и књига „Повеље и писма деспота Стефана” – стварана далеко од уобичајене буке и реклама које прате настајање свакојаких књига – доказала одмах по изласку из штампе, а то је било пре само недељу дана, да као капитални пројекат улази у саму основу наше културе. Академик Александар Младеновић, аутор исто тако значајног дела „Повеље кнеза Лазара” (издавач обе је београдска „Чигоја штампа”), у овој је књизи, на једном месту, представио све познате писане документе (повеље, писма, и др.) наследника кнеза Лазара: супруге кнегиње Милице (монахиње Јевгеније, а касније великосхимнице Јефросиније) и синова (кнеза, а касније деспота) Стефана и Вука.

Кнез и деспот Стефан (1377–1427), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, почео је да уз помоћ мајке, врло млад, влада Србијом, после очеве погибије у Косовском боју. Прво је био кнез да би од 1402. године па до смрти владао као деспот – ову је титулу добио од Византије. У књизи се поред повеља које је он потписао налази и једно кратко писмо кнегиње Милице, сачувано у оригиналу…

Документи у књизи „Повеље и писма деспота Стефана”, како стоји у резимеу дела, писани су српскословенским и српским језиком и настајали су у времену од 1392. до 1427. године, а један њихов број сачуван је у оригиналу. Писани су у разним местима Србије: у Јагодној (Јагодини), Приштини, Новом Брду, на Расини (област око реке Расине), у Борчу, североисточно од Чачка, у Морави (област око десне обале реке Западне Мораве од Чачка до ушћа Ибра у ову реку), у Павловцима (југозападно од Смедерева) и у Крушевцу.

Наследници кнеза Лазара писали су Дубровнику (а и дубровачка општина њима), и разним манастирима, и то на Светој гори – Хиландару, Ватопеду, Великој лаври Св. Атанасија, Св. Пантелејмону, затим у Србији – манастирима Милешеви, Високим Дечанима, као и двама манастирима у Румунији, Тисмани и Водици. Повеља деспота Стефана граду Београда сачувана је, међутим, само у кратком одломку који је записао Константин Филозоф (Костенечки).

У овом драгоценом делу академик Александар Младеновић текст повеља даје у оригиналној графији, али са разрешеним скраћеницама, у рашчитаном виду, односно данашњом српском азбуком и правописом „при чему је језик одговарајућих докумената сачуван у пуној мери”, у преводу на данашњи српски књижевни језик. Најзад, дати су и снимци свих сачуваних рукописа ових докумената. Писма наследника кнеза Лазара Дубровнику објављена су у оригиналној графији, уз њихове снимке.

Аутор наглашава да су повеље о којима је овде реч углавном даровнице (хрисовуље) појединим манастирима. „Из њих се сагледавају многи важни историјски подаци који се тичу не само живота одговарајућих манастирских средина већ и шире: саме Србије после Косовског боја 1389. и Стефанове Српске Деспотовине од 1402. до 1427. године.”

Документи из Младеновићеве књиге биће од важности свима који буду проучавали српску историју у времену после Косовског боја, али и филолозима. „Повеље и писма деспота Стефана” заједно са претходним делом „Повеље кнеза Лазара” академика Александра Младеновића пружају слику Србије пре и после Косовске битке, Србије кнеза Лазара и деспота Стефана, оца и сина који су Србијом владали више од пола века. 

А. Ц.

---

Први пут и руски штанд

Највећи део целине „Србија у руским издањима” испуњен је делима Милорада Павића, издатим у Русији у последњих неколико година
Руски штанд на Сајму
Фото Т. Јањић

Русија први пут ове године учествује на међународном Београдском сајму књига. Организатори истичу руско учешће, између осталог, и због тога што је 2007. година у Србији проглашена годином руског језика.

Штанд ове земље подељен је у неколико тематских целина. У сваком делу изложене су књиге са одговарајућом тематиком, а овде ће бити организоване и својеврсне тематске изложбе ради промоције група наслова. Део „Говорим руски” подржао је универзитет „М. В. Ломоносов” и у овом делу руског штанда смештени су уџбеници, граматички приручници, тестови и речници руског језика. Издавачке куће „Рипол класик”, „Аирис пресс”, „Мета проза” и друге представљају се у оквиру целине „Руска поезија и проза” захваљујући којој се могу набавити дела руских класика Толстоја, Пастернака и Тургењева на руском језику.

Русију репрезентује и „Православна енциклопедија”, односно 15 од укупно 30 томова овог издања. Издавачке куће које објављују поезију и прозу за децу и младе, „Самовар”, на пример, најмлађим посетиоцима Сајма приређују избор из својих едиција на руском језику. На овом штанду један део је резервисан само за српске ауторе који су објављивани у Русији, а највећи део целине „Србија у руским издањима” испуњен је делима Милорада Павића, издатим у Русији у последњих неколико година. На крају, руски сајамски павиљон је припремио и јединствене ручно израђене минијатуре, односно око 70 књижица димензија од седам милиметара до десет центиметара.

Поводом Београдског сајма књига московски колекционари су руском штанду уступили ретке старе штампане минијатуре, између осталих и јеванђеља по Матеју, Марку и Јовану.

Ј. С.

---

Размишљајте о Европи

Србија је део Европе и као и све друге балканске земље треба да постане чланица ЕУ, изјавио министар спољних послова Масимо д’Алема
Министри Брајовић и Д’Алема
Фото Т. Јањић

„Размишљање о Европи”, публикација Фондације „Италијаниевропљани”, са низом чланака о данашњој Европи, њеним институцијама, економији и реформама представљена је јуче на међународном Сајму књига у Београду на штанду „Италија”. Промоцији поменуте публикације присуствовао је и специјални гост Сајма књига, потпредседник италијанске владе и италијански министар спољних послова Масимо д’Алема.

Повод за појављивање публикације (пун назив „Размишљање о Европи. Две године од интеграције на страницама часописа Италијаниевропљани”) на Сајму књига је обележавање 50. годишњице потписивања Римских споразума, односно почетка интеграција на Старом континенту које су резултирале стварањем Европске уније.

– Превод ове књижице на српски језик није само део културне размене, већ је и наша политичка порука. Србија је део Европе, и као и све друге балканске земље, треба да постане чланица Европске уније, изјавио је Масимо д’Алема, који је уједно и директор Фондације „Италијаниевропљани”.

Промоцији публикације „Размишљање о Европи”, која је пре свега била промоција европских културних и политичких вредности, присуствовао је и министар културе Војислав Брајовић који је захвалио Масиму д’Алеми на гостовању Италије на Сајму књига.

Ј. С.

Izvor: Politika

Sa mirisom štamparske boje
D. Bt.- D. B. M., 23. oktobar 2007

VEOMA loše vreme, a verovatno i skupe ulaznice učinile su da je prvog dana sajma bilo manje posetilaca nego ranijih godina. Oni najuporniji najviše su se zanimali za premijerne knjige, koje su još imale miris štamparske boje. A takvih je gotovo na svakom štandu.
Kako se moglo i pretpostaviti, najveću pažnju izazvao je novi roman Ljiljane Habjanović-Đurović “Zapis duše” (490 din), koji je samo preksinoć na otvaranju sajma, prema informaciji izdavača “Globosino Aleksandrija”, prodat u 1.047 primeraka.
Veliku znatiželju izazvali su i nova poema Matije Bećkovića “Kad budem mlađi” (500) u izdanju Matice srpske, roman “Srce moje” Mirjane Bobić-Mojsilović (490), u izdanju “Čigoje”, “Anglos”, roman Mome Kapora (420), u izdanju “Zografa”, “Devojke iz kraja” Maše Rebić (389), objavljen u “Alnariju”, “Put oko sveta za 25 dana” Isidore Bjelice (380), u izdanju “Lagune”.
Dve knjige Orhana Pamuka, “Dževded beg i njegovi sinovi” i “Zovem se crveno”, nedeljama, odnosno mesecima ne silaze sa bestseler lista, a njima će se svakako priključiti još jedna knjiga popularnog turskog nobelovca, njegov najnoviji roman “Sneg” (570 din) koji je upravo objavila “Geopoetika”. Ova kuća od svojih najnovijih izdanja izložila je sećanja “Moj život uz Če Gevaru” Aleide Marić (450), sjajnu studiju Danijela Golemana “Socijalna inteligencija” (760), dokumentarni roman o uticaju kriminala na ceo svet “Gomora” Roberta Savijana (520), koji je preveden na 20 jezika i samo u Italiji prodat u 750.000 primeraka.
Biografija “Anđelina Džoli” Rone Mersen (415) o velikim usponima, ali i velikim padovima ove holivudske zvezde jedan je od sajamskih aduta “Stilosa”. Ovaj novosadski izdavač objavio je jedno kapitalno i izuzetno raskošno opremljeno delo “Antička Grčka” sa izuzetno popularnom cenom od 1.885 dinara, izuzetno zanimljivu i nesvakidašnju knjigu o ženskoj strani rimske istorije “Stišani glasovi” Slađane Milenković (1745), antologiju aforizama “Od stradije do stradije” Ratka Božovića (600).
Po oceni nekih kritičara od autoriteta jedan od najboljih romana druge polovine dvadesetog veka “Vidi pod: Ljubav” Davida Grosmana (672 din) prvi put je objavljen na srpskom jeziku u prevodu Davida Albaharija u izdanju nove kuće “Arhipelag”. Ovaj izdavač objavio je i “Nagađanja o sablji” Klaudija Magresa (378), snažnu i potresnu priču o sudbini grupe Belorusa posle revolucije i eseje Žana Bodrijara “Duh terorizma” (378).
Na Štandu “Čigoje” posebnu pažnju privlači upravo izašla monografija Aleksandra Mladenovića “Povelje i pisma despota Stefana”, u kome su dati svi sačuvani dokumenti na srpskoslovenskom i srpskom jeziku koji su izašli iz despotove kancelarije od 1392-1427. godine. To pruža dragocen materijal proučavaocima istorije vremena posle Kosovske bitke.
Pošto je prvo izašla na italijanskom, knjiga “Moj rat protiv rata” dnevničke zabeleške Miodraga Lekića (760), ambasadora SRJ u Italiji za vreme NATO bombardovanja, pojavila se upravo na srpskom u izdanju “Službenog glasnika”. Ovaj izdavač objavio je i raskošnu dvojezičnu monografiju “Leonid Šejka” (780), knjigu “Korupcija i vlast” Sjuzan Rouz Ejkerman (600 din) i “Etika i seks” Igora Primorca (530).
Iz najnovije “Prosvetine” produkcije izdvaja se terminološki rečnik iz arhitekture enterijera i nameštaja “Stilova” Aleksandra Ajzinberga (1.360), najnoviji roman poznatog argentinskog pisca Huana Oktavija Prensa “Gospodin Krek” (567), knjiga ogleda Alfreda Adlera “Poznavanje čoveka” (673)...     


CENTAR
NACIONALNI centar za knjigu, oko čijeg osnivanja se već duže vreme vode polemike, biće osnovan tokom iduće godine, najavila je Ivana Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture Srbije na jučerašnjem forumu o kulturnoj politici u oblasti izdavaštva, koja je organizovana na Sajmu knjiga.


NAJBOLjI IZDAVAČI
TRADICIONALNU nagradu za izdavača godine podelili su Zavod za udžbenike i Službeni glasnik, koji je i prošle godine dobio ovo priznanje, saznaju “ Novosti”. Za izdavački poduhvat godine proglašena je knjiga “Povelje i pisma despota Stefana” Aleksandra Mladenovića u izdanju “Čigoje”. Nagrade za najbolju ediciju dobili su “Kreativni centar” za biblioteku “Pustolovine” i Matica srpska za ediciju “Prva knjiga”.


U SREDU NA SAJMU
13.00 Sala: “Slobodan SeleniĆ”
Promocija knjige: “Gladna godina” Srne Lango
14-15 Sala “Borislav PekiĆ”
Promocija monografija: “Skrivena Srbija” i “Srbija na izvoru” Dragana Bosnića. O knjizi će govoriti prof. Dr Stevan M. Stanković
16-20 Žensko pismo U “NarodnOJ knjiZI”
UČestvuju: Sonja Atanasijević (Crveni krug), Dušica Milanović (Dom za moju unuku), Svetlana Porović-Mihajlović (Na čajanki kod belog zeca), Nena Lalović (Ničija žena)
17-18 Sala “Slobodan SeleniĆ”, hala 14
Ambasada Izraela i Narodna knjiga organizuju svečano predstavljanje dela jednog od najznačajnijih savremenih pisaca. Učestvuju: predstavnici ambasade Izraela u Beogradu, prevodioci, kritičari i čitaoci Amosa Oza
12-16 Štand “Psihopolisa”
Poznati engleski psihoterapeut i psiholog Mejvis Klajn potpisivaće svoju knjigu “Ovladajte psihologijom i astrologijom međuljudskih odnosa”.
17.00 Štand Kanade
Promocija knjige “Istorija celibata” Elizabet Abot. Učestvuju autorka i Vladislav Bajac.

GOŠĆA HELEN VAN ROJEN SA ROMANOM “BEKSTVO”
DOBAR SEKS SA MALIM
VATRENA, atraktivna, neposredna Holanđanka Helen van Rojen prvo se izula, podigla bose noge na fotelju, pa počela da odgovara na naša pitanja, čačkajući prste na stopalima.
Bivša novinarka “Kosmopolitena” , sadašnja popularna književnica koja se prošle godine skinula za naslovnu stranu “Plejboja”, bez stida priznaje da nema pojma gde je došla.
Stigla je kao gost “Lagune” da promoviše treći roman “Bekstvo”.
Kada su je pozvali iz “Plejboja” lomila se tri godine. Opterećivalo je staro feminističko geslo: “Ne prodaj telo za novac”.
- A rođeni muž me je nagovarao da prihvatim! Kaže, to je puno novca za dva dana snimanja, moći ćemo da platimo deci školu. Osećala sam da nije ispravno, ali rekoh sebi, OK, možeš posle o tom iskustvu da pišeš i - pristala sam. Mada je prelomni trenutak bio kada je i moj suprug pristao da se slika go sa mnom. Naravno, “Plejboj” nije bio zainteresovan za takav duet.
Ukratko, glavna junakinja “Bekstva” Julija, koja ima grižu savesti zbog smrti brata, napušta muža i decu. Odlazi u Portugal i nalazi ljubavnika Romea. Konačno doživljava dobar seks.
- U braku ga nije imala, jer njen suprug ima mali penis, a ona je tokom čitavog života bila sa muškarcima koji su imali mali penis. Dobar seks za nju je pravo otkrovenje, oslobođenje, posle čega oseti kako Romeu može da se poverava, da otkrije najintimnije detalje iz života, da priča o svom pokojnom bratu...
B. Đ.


ŠTAND "NOVOSTI"
“META” JE HIT
VEĆ prvi sajamski dan pokazao je neviđeno interesovanje za knjigu Vuka Draškovića. Posetioci su opsedali naš štand sa prevashodnim ciljem da nabave “Metu”. A pravo iznenađenje za goste priredio je sam autor koji je juče obilazio sajamske “ulice” i nenajavljen, pre dogovorenog termina, posetio i prostor svog izdavača Kompanije “Novosti” i strpljivo potpisivao knjige brojnim kupcima.
Vuk Drašković potpisivaće “Metu” na našem štandu i u subotu i nedelju, od 16 časova.
Čitaoci pokazuju da imaju poverenja u kvalitet naslova koje im nudi “Novosti”, tako da su juče brojni šetači tražili i delo Roja Medvedeva “Knjiga o Putinu”, a sa jednakim iteresovanjem raspitivali se za nova izdanja. Među njima su dragocene knjige za decu i roditelje “Školski rečnik” Ljuba Mićunovića i “Bukvar ponašanja u saobraćaju” Dušanke Bojičić, koji je ilustrovao Tošo Borković, kao i roman Zorana Živkovića “Poslednja knjiga”.
Mićunović će danas na štandu “Novosti” potpisivati svoj “Rečnik”, Živković svoju “Knjigu” sutra, a autorka “Bukvara” u petak, a termin je uvek isti: od 16 časova, pa dok ima posetilaca.
Izdavačka delatnost Kompanije “Novosti” dobitnik je Izvanrednog zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi za 2007. godinu.     

ČEOVA ĆERKA
SPECIJALNA gošća ovogodišnjeg Sajma, ćerka legendarnog revolucionara Če Gevare, Aleida Gevara, biće u petak, od 18 časova, specijalna gošća štanda “Novosti” povodom knjige Borislava Lalića “Če Gevara”.
B. Đ.

UTISCI
DANILO NIKOLIĆ, pisac
OČigledno da u izdavanju knjiga i na tome poslu nema bele kuge. To je rezultat vrlo strasnog odnosa vrlo pismenih i obrazovanih ljudi sa kompjuterom. Ovo je na neki način praznik za one koji čitaju i koji pišu, pa ne znam da li je pristojno da citiram jedno proročanstvo mog oca; od pre sedamdeset godina zabeleženo u mom romanu "Vlasnici bivše sreće" . Tamo se kaže: što više knjiga to manje književnosti.

RADOVAN BELI MARKOVIĆ, pisac
Ne verujem da sam od ova 52 sajma propustio mnoge. Prvi put me je otac vodio, bio sam dete. Za mene je ovo najznačajnija manifestacija. Sajam knjiga ima posebnu auru što je nešto što na mene ostavlja utisak reverzibilnog dejstva. Jer, knjige zrače posebnom aurom. Sajam knjiga je jedina manifestacija u Srbiji na kojoj nije bilo incidenata. Znači knjige oblagorođuju ljude.

RADOŠ LjUŠIĆ, izdavač
- Čini mi se da je književna produkcija nešto slabija nego prošle godine. Kao da smo se umorili da budemo bolji. Malo smo zastali, što nije loše da preispitamo našu izdavačku politiku i odmerimo gde smo i šta smo. Plašim se da smo trčali brzo. Mislim da je vreme da se podvuče crta u izdavaštvu i da svako pokaže šta je uradio za svoj narod, a krajnje je vreme da ova država i narod stave na odgovarajuće mesto svakog od izdavača. Činjenica je da danas nemamo dobro uređeno udruženje izdavača i krajnje je vreme da se to reši. Ako mi izdavači nismo sposobni da to sami uradimo, neko od državnih organa mora dati uputstvo kako to da se uredi. Velika je bruka države Srbije što nije imala svoj štand u Frankfurtu. Primetio sam da su i Farska Ostrva imala svoj štand.

VASA PAVKOVIĆ, kritičar
DoŽiveo sam dva oprečna iznenađenja. Najpre ono neprijatno, a to je što su prvi put čitaoci morali za otvaranje da plaćaju ulaznice. Umesto da se ukine uopšte plaćanje ulaza za sajam knjiga, uvedena je nova loša praksa. Drugo prijatno iznenađenje je što je očigledno da su se mnogi izdavači potrudili da ponude dosta zanimljivih knjiga.

RATKO ADAMOVIĆ, pisac
- Uz svu skepsu koju bi mnogi hteli da bude dominantna, evo nas na vratima duha i stvaralaštva. Međutim, koliko god ovo ličilo na slavlje, a to i jeste, ipak ne možemo a da se ne potsetimo da je recimo poštarina za slanje knjiga u svet veća nego cena same knjige. Takođe, ne može se preći ni preko poreza na knjigu uz gorku konstataciju da oni koji su ga uveli kao da nikada nisu bili na časovima srpskog jezika.


Izvor: Novosti

Danas na Sajmu knjiga "Školski dan"
Autor: Tanjug | 25.10.2007 - 09:07

Na beogradskom Sajmu knjiga danas će biti "Školski dan", pošto je već nekoliko godina unazad četvrtak sajamski dan posvećen đacima.

U centru Hale 1, u 11 sati, ministar prosvete Zoran Lončar otvoriće "Sskolski dan" a domaćin učenika iz mnogih gradova Srbije biće Zavod za udžbenike, koji ove godine obeležava 50 godina rada. Na štandu tog izdavača su svi naslovi jeftiniji za 50 odsto. Zavod je pripremio izložbu "Kako smo učili", koja će biti otvorena u 15 sati na galeriji Hale 14.
"Školski dan" je i najpovoljniji teremin za predstavljanje sabranih dela Dositeja Obradovića, prvog srpskog prosvetitelja, koja će biti održana u sali "Borislav Pekić" tačno u podne.
Na štandovima izdavača literature za decu i omladinu, koji su svi smešteni u Hali 14, pripremaju se celodnevne promocije, kvizovi, nagradne igre, ali će biti, kao kod "Kreativnog centra", i promocija knjiga za nastavnike iz edicije "Kreativna škola", od 12 do 13 sati.
Učenicima su pre svega namenjena izdanja Muzeja Nikole Tesle o kojima će biti reč na skupu u sali "Slobodan Selenić" od 15 do 16 sati, dok će u sali "Borislav Pekić" biti predstavljeni novi udžbenik francuskog jezika koji je pripremio "Data status", od 10 do 12 sati.
Na štandu "Prvog slova" biće, od 14 do 18 sati, priređeno slavlje povodom 50 godina književnog rada omiljenog pisca za decu Ljubivoja Ršumovića, u cicju čast je objavljena knjiga "Ršumdani".
Biće predstavljeni i listovi za decu, a domaćini su sam Ršum, Raša Popov, Moša Odalović, Mirjana Bulatović, Branko Stevanović...
Izdavačka ustanova Srpske pravoslavne crkve "Svetosavsko zvonce" imaće na svom štandu u Hali 14 pesničko podne, a 10 pesnika za decu predvodiće Ršumović.
"Narodna knjiga" će na svom štandu u Hali 1 od 12 do 18 sati predstavljati svoje udžbeničke komplete od 1. do 5. razreda, a govoriće urednici, autori i ilustratori.
Tokom dana biće i nekoliko zanimljivih programa za odrasle posetioce sajma. Susret sa Aleidom Gevara, ćerkom slavnog Čea, koja će u sali "Slobodan Selenić" predstaviti knjigu svoje majke "Moj život sa Če Gevarom", u izdanju "Geopoetike", planiran je u 11 sati.
Mnogi će poželeti da svrate do Velike konferecijske sale gde će moći da prate razgovor Klaudija Magrisa, vodećeg savremenog italijanskog pisca, i poznatog autora iz Hrvatske Predraga Matvejevića od 15 sati, dok će na štandu novog izdavača "VBZ" u Hali 13 gostovati poznata hrvatska pesnikinja Vesna Krmpotić.
Za one koji vole istorijsku literaturu pažnju zavređuje knjiga "Istorija zabluda" Čedomira Antića, mnogima znanog po političkom angažmanu, koja će biti predsatavljena na štandu "Evolute" od 17 do 19 sat

Izvor: Blic

Čarobnjaci pre klasike
D. Bt., 25. oktobar 2007

AUTOBUSIMA iz Kruševca, Valjeva, Šapca, Smedereva, Užica, Čačka, Loznice, Kraljeva... stizali su juče u buljucima na sajam knjiga osnovci i srednjoškolci. Mali i mladi ljubitelji knjige tiskali su se kraj štandova razgledajući i kupujući knjige, a neki od njih su strpljivo stajali u redu da im omiljeni pisci potpišu primerke. Tako se već od podneva gotovo nije moglo proći kroz sajamske hale.
“Školski dan” na sajmu otvorio je ministar prosvete Zoran Lončar, podsetivši da je ova godina u znaku velikog prosvetitelja Dositeja Obradovića.
- Dositej je bio vožd duhovne obnove, imao viziju kako bi trebalo da izgleda Srbija obnovljena među evropskim zemljama. Dositej je sledio primer obrazovane Evrope kao što ga i mi danas sledimo - rekao je Lončar.
Nisu samo mladi poklonici literature kupovali knjige. Našao se među njima i jedan pravi pisac, verovatno i najmlađi na ovogodišnjem Sajmu. Beogradski osmak Stefan Arbutina napisao je roman “U potrazi za ukradenim kamenjem” koji je izložen na štandu kuće “Evro-Đunti”. Potpisujući primerke svog prvenca svojim vršnjacima, Arbutina nam priča kako je još kao klinac maštao da napiše knjigu ali se nije usuđivao.
- Odlučio sam se na to tek prošle godine, inspirisan avanturama Harija Potera i delima Muni Vičar - kaže Stefan. - Napisao sam roman za devet meseci, u avgustu ga poslao izdavaču i evo sada je na Sajmu. Kada sam o tome pričao svojim drugovima jedni su me podržavali, a drugi se šalili i govorili da mi to u stvari mama piše roman. Sada sam definitivno odlučio da postanem pisac i već spremam novu knjigu, ovoga puta krimić.
Na Sajmu su juče bili i brojni bibliotekari koji su na štandovima birali i poručivali nove naslove. Mira Jurišić iz Gradske biblioteke Rume kaže nam da ljudi iz njene struke imaju vrlo pouzdan uvid u ono što deca najviše vole da čitaju. I objašnjava:
- Književni ukus mladih se poslednjih godina mnogo izmenio. Klasici se čitaju veoma malo, samo ono što se mora za školsku lektiru. Najviše se traže dela iz fantastike, knjige o zmajevima i princezama, vilama ili vilenjacima, čarobnjacima i njihovim neobičnim avanturama. Posebno su tražene knjige Uroša Petrovića, njegove “Zagonetne priče” čiji je treći nastavak upravo izašao.
Danijela Dobretić iz Gradske biblioteke Novog Sada kaže:
- Nesumnjivo je da se najčešće pozajmljuju dela iz epske fantastike, trileri i krimići i sve one knjige koje u sebi imaju bajkovite elemente. Pri izboru veliku ulogu imaju preporuke u medijima, posebno na televiziji. Popularni pisci imaju svoje verne fanove ali se dešava da kada iznevere očekivanja, knjige im ostanu na policama.


DO PONEDELjKA
ZBOG velikog interesovanja posetilaca, 52. međunarodni sajam knjiga biće otvoren i u ponedeljak. Kako smo nezvanično saznali, do te odluke se došlo posle burne rasprave među članovima Saveta sajma. Uprkos dobroj volji i pristanku uprave sajma, neki članovi Saveta bili su energično protiv, ali su ih nadglasali Jagoš Đuretić (“Filip Višnjić”), Simon Simonović (“Rad”), Ljiljana Beogović (“Kreativni centar”), Petar Pjanović (Zavod za udžbenike) i Žarko Čigoja (“Čigoja”).
POKLON
NASTAVLjAJUĆI sa svojom lepom praksom darivanja knjiga, Zadužbina Andrejević je poklonila 5.400 knjiga u vrednosti od milion i 700.000 dinara. Pokloni su dati svim javnim bibliotekama u Srbiji, univerzitetskim bibliotekama, SANU, Matici srpskoj, svim fakultetima, institutima i naučnim i zdravstvenim ustanovama - ukupno 620 organizacija.


ŽITIJA I KIT
NA štandu Raško-prizrenske eparhije u četvrtak je održan mini-koncert grupe “Pirg” Arsenija Arsenijevića i Nebojše Mastilovića i predstavljene nove knjige. Reč je o novoj ediciji “Slavska žitij” u kojoj su izašle četiri knjige đakona Nenada i Anastasije Ilić: “Sveti vrači”, “Sveti Dimitrije”, “Sveti arhiđakon Stefan” i “Sveti Luka”. Predstavljena je i raskošna slikovnica za decu “Kako je kit progutao Jonu” monahinje Anastasije.

ŠTAND “NOVOSTI”
U DVE KOLONE
NA štandu “Novosti” u četvrtak su čitaoci stajali u dve kolone da bi dobili potpise od Zorana Živkovića, autora “Poslednje knjige” i Vuka Draškovića, autora “Mete”.
Roman “Poslednja knjiga” Zorana Živkovića u izdanju Kompanije “Novosti” prodat je do sada u više od 12.000 primeraka, a interesovanje ne prestaje. Tim povodom Živković kaže:
- Videvši ovakvu nezapamćenu gužvu na Sajmu došao sam u napast da odustanem od tužne istine oličene u naslovu mog romana “Poslednja knjiga”, te da mi isti poslednja knjiga ne bude. Inače, za mene je uvek nadasve dragoceno iskustvo da neposredno srećem čitaoce moje proze. To iskustvo je ne samo poučno, nego i zabavno. I dalje se teško navikavam na prijatnu okolnost da su me “Novosti”, za ciglih nekoliko nedelja, unapredile iz poslovično niskotiražnog autora u pisca proznog bestselera.


SVI ČEKAJU SIMPSONOVE
TOKOM “školskog” dana na sajmu i na štandu “Novosti” najviše je bilo mladih čitalaca. Njih je posebno zanimalo kada će se pojaviti “Simpsonovi”, a “afiša” sa informacijom da će čuveni strip biti na kioscima od 15. novembra, gotovo je razgrabljena.

U PETAK NA SAJMU
SALA “SLOBODAN SELENIĆ”
13-15.00 “Bibliofilija - voleti knjigu danas”
15-16.00 Projekat “Kultura ćirilice” Ivana Stratimirovića
SALA “BORISLAV PEKIĆ”
12-13.00 Promocija “Velikog rečnika stranih reči i izraza” Ivana Klajna i Milana Šipke
17-18.00 Promocija knjige “Divlji jaganjci” Eve Ras
ŠTAND “STUBOVA KULTURE”
15-17.00 Gostovanje pisaca Svetlane Velmar-Janković, Mihajla Pantića, Ljubomira Dimića, Radivoja Radića
ŠTAND “DERETE”
17.00 Gostovanje pisca Gordane Zalad
ŠTAND JP “SLUŽBENI GLASNIK”
18.00 “Leonid Šejka”, govore: Dejan Đorić, Olja Ivanjicki, Gradimir Madžarević
ŠTAND “NOVOSTI”
16-19.00 “Bukvar ponašanja u saobraćaju” Dušanke Bojičić i Toša Borkovića

Izvor: Novosti

Danas se u Beogradu završava najveći sajam posvećen knjizi
Hrvati zadali nov standard
Autor: B. Nedeljković | 28.10.2007 - 00:11



Hrvatski izdavači su, od svih zemalja proizašlih iz bivše Jugoslavije, najozbiljnije shvatili Međunarodni beogradski sajam knjiga. Njihov zajednički štand pod nazivom "Croatia", kreiran u saradnji Hrvatske privredne komore i Zajednice izdavača i knjižara, kvalitetan je spoj vrednosti i poslovnosti.

Time su naši susedi još jednom pokazali kako se promoviše nacionalna kultura na međunarodnoj sceni. Od njih bi mogla mnogo da nauče neobjašnjivo inertna ovdašnja strukovna udruženja koja su ostala bez zajedničkog nastupa Srbije na najvećem sajmu knjiga u Frankfurtu. Tamošnji organizatori, inače, taj sajam nazivaju svetskim a ne frankfurtskim, a Hrvati su i u Nemačkoj, od svih zemalja iz našeg regiona, ostavili najbolji utisak.
Pored štanda "Croatia" nalazi se i obiman štand "Školske knjige" iz Zagreba, koja je i u novim vremenima zadržala autoritet uglednog izdavača univerzitetskih udžbenika. Bez obzira na nešto više cene u odnosu na slične knjige objavljene u Beogradu, nema sumnje da izdanja "Školske knjige" privlače kupce kojima su potrebna stručna literatura iz medicine, elektrotehnike, prava... Od izlagača iz Hrvatske zapažen je i štand zagrebačkog "Globusa" na kojem se, između ostalog, mogu pronaći knjige Maksa Vebera "Metodologija društvenih nauka" i Zdenka Škreba i Anta Stamaća "Uvod u književnost, teorija, metodologija".
Iz Hrvatske dolazi i SKD "Prosvjeta", izdavač koji se prvenstveno bavi afirmacijom kulture Srba u Hrvatskoj. Pre izvesnog vremena veliku polemiku je izazvalo prodavanje knjige Radovana Karadžića u zagrebačkoj knjižari SKD "Prosvjete". Na Beogradskom sajmu nije bilo Karadžićevih knjiga na njihovom štandu, već su kao glavne adute prezentovali monografije o Milanu Budisavljeviću i Adamu Pribićeviću, te knjigu Karla Kasera "Popis Like i Krbave 1712." i dvotomno izdanje knjige Vladana Desnice "Hotimično iskustvo".
Na zajedničkom štandu crnogorskih izdavača nalaze se izabrana dela Njegoša, Ive Andrića i Dostojevskog. Enciklopedija Njegoš dominira na štandu CID-a iz Podgorice, ali oni nude i izabrana dela Valtazara Bogišića i Branka Pavićevića, te kapitalne knjige: "Istorija italijanske književnosti" Đulija Feronija, "Sociologija" Entonija Gidensa i "Istorija filozofije prava" Gvida Fasa.
Zanimljiv je i štand posvećen Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga. Na njemu se, pored ostalog, nalazi monografija posvećena Voji Staniću - "Jedrenje na snovima", čiji su autori su Robert Bojers, Valerij Sturčin i Emir Kusturica, i delo Milana V. Terzića "Tito i Nobelova nagrada za mir".
Na istom mestu kao i prošle godine nalazi se štand "Šahinspahić", izdavača iz BiH. Na njemu se, pored knjige "Autobiografski zapis, sjećanja" Alije Izetbegovića, nalaze izabrana dela Irfana Horozovića i ukusno dizajnirane knjige izdavačke kuće "Ajfelov most". Na štandu Udruženja izdavača i knjižara Bosne i Hercegovine, s druge strane, pored knjige Rajka Danilovića "Sarajevski proces 1983", moguće je kupiti i CD-ove M. A. Hende "Gdje si dušo gdje si rano", "Opus božićnih i uskršnjih pjesama" Jakše Jurjevića i doajena BiH sevdalinke (Himza Polovina, Hanka Paldum, Sejo Pitić i Meho Puzić).
Makedonci nisu pokazali nikakav interes za Sajam knjiga u Beogradu, dok su Slovenci skromno zastupljeni. Na štandu "Mladinske knjige", recimo, posebno je istaknuta knjiga Janeza Drnovšeka "Misli o životu i osvešćivanju" i velike enciklopedije ("Države sveta", "Zemlja", satelitski atlas sveta - "Atlantika").
Novi odnosi između država bivše Jugoslavije vidljivi su i na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Promocija kulture se vezuje za poslovne aranžmane koje je puno lakše realizovati ukoliko postoji veća sličnost u jezicima.

Bačeni glasovi novinara
Nagrada novinara najboljem izdavaču između dva Sajma knjiga i izdavaču koji je imao najprofesionalniji odnos prema medijima neće biti dodeljena, zato što je kutija sa glasovima novinara preksinoć bačena u smeće. Komisija koja je trebalo da prebroji glasove izveštača sa Sajma knjiga, i na osnovu njih proglasi najboljeg izdavača, saopštila je da je do daljnjeg odloženo donošenje odluke, "pošto je glasačka kutija nemarnošću osoblja sajma bačena u smeće". "Ne bi bilo demokratski donositi odluku bez ovih listića, jer svi novinari koji prate knjigu imaju pravo glasa, a ovako bi oni, koji su glasali prethodnog dana, bili oštećeni", saopštila je Komisija za dodelu nagrade.

Interes za Doris Lesing
Knjiga "Peto dete" dobitnice Nobelove nagrade za književnost Doris Lesing na prošlogodišnjem Sajmu knjiga prodata je u svega dva primerka, dok je ove godine skoro ceo tiraž rasprodat za samo pet dana.

Izvor: Blic