Ah šta da ti kažem kad nemate srednjovjekovnu književnost i jezik. Da imate znao bi da je jezik živa stvar i mjenja se vremenom, pa starosrpski treba prevoditi na novosrpski.

Fran Krsto Frankopan

PJESME

MUČEĆA LJUBAV

U mučanju trvdnom je zaljubljen živil,
Milost, najam, dragost prositi želići,
Od vile predrage, vim se ni podstupil,
Neg z vustmi je mučal, srcem govoreći,
Z gustim zdihavanjem plamen svoj skazival,
Čudeć, razmišlajuć u njem izgoriti,
Prem ne prosil milost, milost je ufival,
Z mučećim jezikom htil to izprositi.
Štimal je nevojlnik z mučanjem bit srićan,
Al gorući plamen nastal objačati,
Da ni mogal dalje prebolit nesrićan,
Neg kot verna Fenix moral izažgati.
Tako služeć, mučeć oh prez smilovanja,
U ljubavi stalan volil pretrpiti;
Zamiru je štimal pomoć, zazivanja,
Ne hteć reć: vrmiram, moral je umriti.

DIVOJKA KRČMARKA ZNA VOLIT JUNAKA

Dva junaka skup se obljubihu,
Viru davši lipo pobratihu.
U bratinstvu pojdu drugovati,
Na pazaru konje kupovati.
Al je srića vreda namirila
Na divojku ka je krčmarila;
U liposti vridna biše ljube,
U dragosti te junačke službe.
Ter joj pojdu drago govoriti:
Bi l’se dala, divojko, ljubiti
Za prijazan i spenzu junačku;
Nimoj skratit milost divojačku.
Na to mi se grohotom nasmije,
Čašu vina gizdavo napije.
Jednomu je zdravicu napila,
A drugom čašu naklonila:
Ni vas moći jednako ljubiti,
Po vridnosti pravo ugoditi;
Veće vami na izbor ostavljam,
Tko je friži, tome se ojavljam.
Pobratini kad to bihu čuli,
Divojku su na stran ustisnuli:
Vira t’naša, divojko ljublena,
Vsaki nas je tvrđi od kamena;
Gdi se jedan uzda preskočiti,
Tu i drugi neće pogrditi;
Veće skušaj kak je koji čvrstan,
Po tom sudit tko je bolje vrstan.

SRIĆA DAJE KAJ MISAL ZE ZGAJE

Bisno jaše Horvatjanin junak
Priko polja viteškoga konja;
Na junaku perje risovina,
A na konju sprava pokovana.
Tu zasreti lipotom gospoju,
Koja cvitje i rožice brala,
Fijolice u nadra metala.
Al joj side junak govoriti:
Od Boga te dobra srića najde,
A od mene milo pozdravlenje.
Je l’ dopustak ruku celovati,
Ter u družbi cvitje pobirati?
Gospoja ga lipo pozdravila,
Da odsede, drago ponudila,
Sama sobom tiho govoreći:
Od kada se ja na svit porodih,
Ne b’junaka ki b’ mi omilio,
Kaono sada neznan Horvatjanin.
Vred od konja junak odskočio,
Ter gospoji bilu ruku ljubi,
Proma nebu milo izdihuje:
Ajme meni, što se sad prigodi,
Od liposti sam se preminio,
Od dragosti srce pogubio.
Još govori lipotom gospoja:
Kamo si junak odputio,
Noćevati gdi si naminio?
Ako t’drago konak učiniti,
Oto su ti bili dvori moji;
Rada ću te va nje upeljati,
Vsu moguću službu iskazati.
Na to se je junak poklonio,
Na milošći lipo zahvalio:
Nisan vridan, lipotom gospojo,
Da ulizem u dvorove tvoje,
I poklonim ljubeznosti moje.
Aj odkud mi dobra srića dojde,
Tebe vidit, tebe poslužiti?
Vse sam gotov za te učiniti.
Cvitje beruć malo poštentahu,
A k večeru na dvor ušetjahu.
Što su bila drag govorenja,
A za njimi bolja pripećenja,
Lasno more vsaki upetiti,
Kak si znaju srca ugoditi.

CVITJA RAZMIŠLENJE I ŽALOSTNO PROTUŽENJE

Kak ste lipo, drago cvitje,
Tak ste brzo premineće;
Daste spoznat da veselje
Neg magnutje je trpeće.
Ako zora vas poliva,
S čistom rosom okripiva;
Al vas sunce povenuje,
Na zapadu iskončuje.
Što vam daje u liposti
Tihi siver batrivosti,
Povekšuje u žalosti
Nagla juga čalarnosti.
Tada diku pogubite,
Vsu ljubeznost preminite,
Daste spoznat, drago cvitje,
Da je radost neg magnutje.
Vim od mene ste srićnije,
V kratkom žitku povolnije;
Mirno, dično prebivate,
Jedan konči dan vživate.
Al ja nebog vse tugujem,
Nit hip, nit čas ne radujem;
Ja mi mladost ljuta žalost,
Srića moja neg čermernost.
U kolipki majku zgubih,
U ditinstvu otca stužih,
Imam krila prekinuta,
Do dva bratca poginuta.
Milu sestru koju ljubih,
U nevolji sad zaćutih,
Ljubu dragu s kom se dičih,
Jur od davna da ne vidih.

hrvatsku renesansu, srednji vijek, barok se ne prevodi jer nema potrebe 

nabrojite te velike srpske pisce renesanse i humanizma 

inače, naša renesansa ide u red najvećih u europi 

Ivan Česmički, Marko Marulić, Šiško Menčetić, Džore Držić, Nikola Nalješković, Mikša Pelegrinović, Marin Držić, Mavro Vetranović, Hanibal Lucić, Petar Zoranić, Petar Hektorović, Barne Karnarutić, Antun Vrančić, Dominko Zlatarić, Dinko Ranjina, Juraj Baraković, Sabo Bobaljević itd.

pod utjecajem hrvatske renesansne kniževnosti, hrvatski jezik postaje centralni jezik susjednih južnih slavena, i u današnjim danima njihov govorni jezik.

Monahinja Jefimija

Tuga za mladencem Uglješom

Zapis na Hilandarskoj zavesi

Pohvala Svetom knezu Lazaru

Danilo mlađi

Pohvala knezu Lazaru

Ravaničanin III

Pohvala knezu Lazaru

Kneginja Milica

Pohvala knezu Lazaru

Grigorije Camblak

Živoz Stefana Dečanskog

Stefan Lazarević

Natpis na kosovskom stubi

Slovo ljubve

Andonije Rafael Epaktit

Pohvala knezu Lazaru

Ovo je sve do smrti Stefana Lazarevića. Priznaj da toliko vladara pisaca i žena pisaca u tako kratkom periodu srednjeg veka nemaju drugi osim Srba. Inače ja razumem slavjanoserbski.

jel toliki problem original neki stavit da ga čitamo, ovako kako ja stavljam originale od prije 4-5-6 stoljeća? da vidim jel razumijem srpski 

Judita, djelo hrvatskog oca kniževnosti Marka Marulića

http://www.ffzg.hr/infoz/dzs/html/Maruli1.htm

valjda učite o maruliću, ponajvećem humanistu svojeg doba 

Konstantin filosof kostenečki

Život despota Stefana Lazarevića

Jelena Balšić

Druga poslanica Nikonu Jerusalimcu

Nikon Jerusalimac

Povest

Cmederevski besednik

Nadgrobno slovo despotu Đurđu Brankoviću

Dimitrije Kantakuzin

Pesma Bogorodici

O smrti

Konstantin Mihailović

Janičareve uspomene

Patrijarh Pajsije Janjevac

Život cara Uroša

Mihailo Smederevski

Jaoh, jaoh!

Atanasije Daskal Srbin

O Srpskim carevima

Gavril Stefanović Venclović

Legende

Besede

Pesme

( Adam

Meso od zemlje,
Kosti od kamena,
Oči od vode,
Krv od rose,
Para i dah od vetra,
razum, pamet od oblaka,
umlje s anđelske brzine...

Kad umre u to mu se telo opet raziđe.)

I završavam pre 1500. godine, neću dalje mame mi. 

nemojte se ljutiti, ali imate li nekog književnika, a da nema veze s kraljem i svetoslavljem 

da vidimo što srbi kažu, o svojem ocu maruliću, s obzirom da je hrvatski i njihov materinji jezik....

Marko Marulić (18. avgust 1450—5. januar 1524) je bio hrvatski književnik i hrišćanski humanista iz Splita, zbog čega mu se često dodjeljuje i atribut Splićanin.

U Splitu je završio humanističku školu, a pretpostavlja se da je studirao u Padovi. Bio je veoma aktivan u hrvatskom oslobađanju od Turaka, čime obiluje njegov književni opus. Evropsku slavu duguje svojim djelima napisanim na latinskom jeziku, ali je pisao i na hrvatskom, a služio se i glagoljicom. Marulićev lik se pojavljuje na hrvatskim novčanicama od 500 kuna.

malo kopam i hoće reći da vi do romantizma ili 19. stoljeća, zapravo ni nemate ozbiljne književnosti  zapravo najveći vaši pisci uopće su andrić i selimović, što i nije čudno s obzirom na njihovo podrijetlo 

hm, znači kad maknemo svetoslavlje, možemo viknuti car je gol. još jednu zanimljivost uočavam, više srbi o hrvatskoj književnosti pišu, nego srpskoj, što je i logično s obzirom da se radi o hrvatskom jeziku. nego, jel vam se predmet u školi zove srpski, hrvatski ili srpsko-hrvatski? trebali bi prestati s pamfletima i nazvati stvari pravim imenom.

Pa imamo mi u narodnom jeziku mnogo pesama predkosovskog epskog ciklusa kao što je Ženidba Dušanova, pa onda kosovski ciklus, pokosovski ciklus, ciklus Kraljevića Marka, Hajdučki ciklus.

Imamo lirsko-epske narodne pesme takođe u narodnom jeziku.

Imamo lirske narodne pesme u narodnom jeziku.