Ima Skadarlija ali smao do 12
Mislis zato sto su i oni Srbi

Ne, nego su i oni Sloveni...
Te druge teorije ne bih da komentarisem... 

Ma u redu je to, hoćemo da privučemo ljude .... hoći i oni da privuku na primorje, pa opet tamo maltretiraju Srbe i pale automobile. Jednostavno nam pokazuju da nam nije mesto tamo. A oni po Srbiji vršljaju, i verujem čak i da izazovu neki incident, da će se naši vlastelini svojski potruditi da to zataškaju zarad dobrosusedske politike ... dok oni slave oluju .... i bjesak ...

Pitanje : Dali je guca fakat "festival trubaca" ovo ono sminka sve rega , ili je neki vid cetnickog veselja ?

ili ti ga , dali je bezbjedno otici na gucu , jednom sarajliji muslimanu , sa zagrebackim tablama , i josh zaderneciti , sa svima ko da su mu braca rodjena....ili mu ipak nije bezbjedno....


E i samo bez trzavica fino pitam fakat mi se ide , a nikad nisam bio , gledo sam slike i na svakoj drugoj slici naki četnici jarane, dajte ko je bio (a da je rega) nek mi kaze jel atmosvera rega , ili se morash , maskirati ko dabic da bi otiso ?

Nemojte se paliti ba samo pitam

LOL

Ovo je najjace...

Dodji... uprkos pricama koje mozete cuti, mi ne jedemo druge ljude...

BTW. Naviku nosenja brkova i brada smo dobili upravo od Turka... tako da cenim da bi se muslimani iz Bosne osecali ko svoj medju svojima

ma dodji slobodno....nece ti se nista desiti...valjda

za dva dana 100.000 posetilaca u guči

Dragačevski sabor trubača u Guči je za prva dva dana posetilo oko 100.000 ljudi, izjavio je Fonetu predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora Slobodan Jolović.

On je rekao da je prestonica trube puna, ali nije mogao precizno da kaže koliko je saboraša u Guči.

Na svim prilaznim putevima Guči saobraćaj je pojačan, a još veći priliv vozila očekuje se u petak, subotu i nedelju.

Prema saznanjima Foneta, za prva dva dana sabora dogodilo se nekoliko udesa, ali sa malom materijalnom štetom.

Izvor: Politika

   
U Guči više nema gde ni igla da padne

Drugog dana Dragačevskog sabora trubača u Guči, prema procenama organizatora, stiglo je oko 70.000 gostiju od kojih su polovina inostrani posetioci. Popunjeni su svi smeštajni kapaciteti, mada se tek od sutra očekuje prava navala gostiju za koje su rezervisana prenoćišta u Čačku, Užicu, Požegi, Kraljevu, pa čak i na Zlatiboru. Juče je u prisustvu velikog broja posetilaca obavljeno uobičajeno saborsko venčanje - srećni par činili su Mara Dakić i Milorad Vranić iz Nikšića.

Čini se da u Guču tek treba da stignu gosti koji neće žaliti novac za dobar i nadaleko čuven provod uz zvuke trube. Pogotovo što se za vikend očekuje veliki priliv domaćih gostiju.
U najvećem kampu, kod osnovne škole, juče je po procenama bilo oko 3.000 gostiju, srpski jezik teško se mogao čuti jer su većinu činili posetioci iz Francuske, Austrije, Rusije, Nemačke, Kanade i Australije.
Strani gosti, uglavnom mlađi, najbolje su se provodili na ulicama, trčeći za orkestrima koji bi povremeno zastali da odsviraju to veče po ko zna koji put „Mesečinu” ili neku drugu prepoznatljivu pesmu. Okupljanje oko spomenika trubaču i ove godine je najveća atrakcija, pogotovo u noćnim satima kada alkohol svima struji kroz žile. Lepo vreme doprinelo je da drugi dan Sabora trubača protekne u veseloj atmosferi sa sve većom gužvom na ulicama.
Pored domaćih, u varošicu trube su stigli i atraktivni strani orkestri. Najveseliji među njima su Francuzi. Oni su već savladali srpske taktove pa ih saboraši kite novčanicama, po navici, onako opljunu pa zalepe na čelo, ali zbunjeni Francuzi vraćaju novac ali ne prestaju da sviraju.
Osim muzike, gosti Guče uživaju u srpskim kulinarskim specijalitetima (svadbarski kups, svinjsko pečenje...), kao i u enormnim količinama piva.
Slobodan Cvetković, predstavnik „Apatinske pivare”, saopštio je procenu da će do nedelje uveče u Guči biti popijeno oko 250.000 litara piva, ali da neće biti iznenađenje ako ovaj plan bude prebačen već sutra ili prekosutra.

Truba duga 2,5 metra
Radoslav Grujović, limar iz Gornjeg Milanovca, napravio je trubu dugačku dva i po metra za Sabor trubača. On je rekao da je trubu izradio po uzoru na instrument na kojem je svirao Desimir Perišić iz Goračića kada je pobedio na prvom saboru trubača u Guči održanom 1961. godine. „Želeo sam na ovaj način da uveličam ’Dragačevsku trubačku republiku’, u kojoj će se za dve godine nadmetati trubači za prvu trubu sveta”, istakao je Grujović.

Izvor: 24 Sata

STRANCI OKUPIRALI GUČU!

Na Sabor trubača došli gosti iz celog sveta, Srbi iz Australije se zaljubili u zavičaj, Francuzi se od Venecije vozili minijaturnim mopedima!





Od srede po podne u Guči se sve više čuju strani jezici. Pristigli su Francuzi, ima i Australijanaca, doduše našeg porekla, a reporter Pressa je naišao i na jednog Pedra, dvadesetčetvorogodišnjeg Španca sa šajkačom na glavi i kokardom na njoj, kao i paketom „jelen piva" na ramenu.


- Guča je kul - priča Pedro dok novinaru nudi polulitarsku limenku „rogonje". - Svi trubači u Španiji znaju za Guču - dodaje on, koji je pod Jelicu stigao sa još četvoricom drugara, po dva iz Francuske i Češke.

- Kad smo ušli u Srbiju, jednostavno smo napisali „Guča" na parčetu kartona i stopirali. Ljudi su se zaustavljali da nas povezu po grupama, pa smo se skupljali i nastavljali dalje - priča Pedro. On kaže da mlade generacije nisu opterećene prošlošću i da ih ne interesuje što o našoj zemlji u svetu i ne vlada lepo mišljenje.

Malo dalje, Gučom šetaju mladi Francuzi. Žilijen, Nikolas, Tjeri, Rafael i Žan su na malim mopedima, još manjim od legendarnog „tomosa", do Guče stigli iz Venecije. Do Venecije su stigli vozom. Neko od Pariza, neko od Grenobla, a neko od Liježa i Dižona.

- Od Venecije smo krenuli motorima, putovanje je trajalo ukupno 14 dana. Slovenački i hrvatski policajci koji su nas zaustavljali samo su nam sa smeškom poželeli srećan put - priča nam Žan, dvadesetšestogodišnji profesor fizičkog. Za Guču su čuli jer slušaju muziku koju svira francuski orkestar „38 tons" iz Grenobla, a koji je prošle godine nastupio u Guči.

- Čuli smo da je u Guči odlična atmosfera, i došli da to vidimo. U Francuskoj svako ko voli muziku zna za Guču. Ovo je muzika, a ne ona elektronska, koja se kod nas sluša - priča nam simpatična Žilijen.



Srpski kenguri... Ivan Ašković i Petar Topić „zagučili" čak iz Melburna



Malo dalje dva momka, k'o od brega odvaljena, sa po limenkom u rukama, u majicama na kojima piše „Australija" i - šajkačama s kokardama!

- Srbija, Srbija! - viču. Na pitanje odakle su, na „tarzan" srpskom odgovaraju da su iz Melburna, ali - srpskog porekla. Ivan Ašković i Petar Topić rođeni su u Australiji, očevi su im iz Srbije i došli su u Guču. Ašković četvrti, a Topić prvi put. U kampu su se smestili i Klement i Elina iz Beča. Upravo su pristigli i kažu da su oduševljeni.

- Guča je prelepa, Novi Sad je prelep, predeli kroz koje smo prošli do Guče su prelepi. I restorani su vam prelepi, a hrana je odlična - pričaju uglas. Imaju i jednu zamerku, tipičnu za nas, a neshvatljivu njima u „civilizovanom" svetu.

- Nedostaje toalet u kampu - kažu!


Crnogorsko saborsko venčanje

Posetioci koji su juče boravili u Guči imali su priliku da prisustvuju i nesvakidašnjem venčanju, koje će mladenci svakako pamtiti kao veoma ekstravagantan početak bračnog života. Organizatori su se potrudili da pred mnogobrojnim gostima prirede i tradicionalno srpsko venčanje, a čast da se na Saboru venčaju imali su Mara Dakić i Milorad Vranić iz Nikšića. Domaćini su za ovu priliku obezbedili muzičku pratnju, tortu i šampanjac, a novopečeni mladenci su imali priliku da se fijakerom provozaju zakrčenim ulicama Guče.



PETAR JEREMIĆ

Izvor: Press

Код куће сви свирају боље од мене
Бобан Марковић прича за „Политику” зашто се после пет победа више не такмичи за прву трубу Србије

Гуча – Пут од родне махале у Владичином Хану до Гуче постао је звездана стаза за Бобана Марковића (44). Овде је, благодарећи свом божанском дару за музику, без велике школе и иједног сусрета са нотама, постао светски познат.

– Од почетка ове године свирао сам 13 дана у САД, Њујорку, Чикагу и Бостону, затим у Торонту, у Канади, онда у шведском Норчепингу, Италији, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Пољској, Чешкој, Швајцарској, Француској. У Мађарској је на концерт дошло 25.000 људи, пре месец дана у Бањалуци 20.000 – рекао је Бобан Марковић у разговору за „Политику”, јуче у Гучи, припремајући се за поноћни концерт свог оркестра.

Све саборе у Гучи, од првог, 1961. године, посетило је око 13 милиона гостију, на трубачку сцену у варошици ступило је укупно 9.400 даровитих, самоуких трубача и нико, сем Марковића 2001. године, није добио све десетке од жирија. Решио је да се од тада не такмичи („Ко добије све десетке у Гучи, не може више да напредује у каријери, зар не?”), а јуче су му домаћини, као почасном грађанину Гуче, указали још једно поштовање. Сабор је, наиме, предложио Влади Србије и Министарству културе да Марковића прогласе признатим уметником.

На разговор за наш лист дошао је радо, пошто смо се претходно чули посредством његовог пријатеља и великог поклоника, Михаила Мајсторовића из Чачка. Музичар је изабрао хладовину у дворишту школе у Гучи („Ако одемо у кафану нема разговора, одмах се појаве људи око мене”) и почео причу од детињства.

– Мама Јулка родила је пет ’ћери, па мене, и отац Драгољуб морао је платом портира у „Делишесу” да храни осмора уста. Одвојио је, некако, мало пара да ми у шестој години купи трубу, маштајући да постанем свирач. Али, не овакав, него да свирам у војном оркестру, све по нотама.

Мајка је, са своје стране, говорила јединцу да, као трубач, никад неће достићи њеног оца Павла Крстића.

– Она и сада прича да је деда свирао боље. Тако су у нашој кући сви бољи од мене, јер јавно признајем да је мој син Марко три пута бољи музичар него ја – приповеда Бобан.

У Гучи се први пут појавио 1986. године („Још памтим да смо носили неке жуте мајице”), и нанизао победе: прва труба 1988, 1991, 1994, 1998. и 2001, најбољи оркестар 1993. и 2000. године. У међувремену се одметнуо у велики уметнички свет, снимивши од 1997. до 2007. године тачно десет компакт дискова са својом музиком у разним земљама. Енглески часопис „Сонг лајф” прогласио је Марковића најбољим трубачем света, али он користи сваку прилику да део славе подели са двадесетогодишњим сином.

– Марко је вежбао и десет сати на дан и хвала Богу што ми је послао таквог дечака. Спремамо славље за 20. и 21. август, син се жени Снежаном из Сурдулице. Весеље је првог дана у Хану, другог у хотелу „Врање”. Званица је око 500, за музику не бринем – вели Бобан.

„Отац и син, коме је 2006. предао вођење оркестра, виртуоз и таленат, размењују брзе назнаке темпа и срцепарајуће деонице у саставу који се опуштено креће затегнутом жицом између хаоса и савршенства”, написали су музички стручњаци.

– Сваке године у свету одржим око 115 концерата, с посетом од 800 до 25.000 слушалаца. Срце ми је пуно: свуда где свирамо нема слободног места иако публику чине скоро искључиво странци.

Где се не мора авионом, Марковићи и дружина путују у два минибуса: 13 музичара, по двојица возача и менаџера. „То је 17 људи, а са укућанима бар стотину душа живи од овог ансамбла, и то добро.”

Бобан има и ћерку Тамару (24), а она Вељка и Тијану.

– Уз Марка ћу, као музичар, дуже да потрајем и он ће, ако у Гучи 2010. године буде такмичење за прву трубу света, свирати за Србију.

Бобану је посебно стало до још две лепе успомене:

– Волим Србију и срећан сам што живим овде. На једном концерту у Америци натерао сам читаву дворану да ми скандира док сам био огрнут српском заставом. А на најновијем гостовању у САД видео сам велику слику џез легенде Луиса Армстронга, али је при дну постера била залепљена и моја.

У оркестру сина и оца Марковића свирају још трубачи Саша Јемчић, Срђан Спасић и Драган Коцић, тенористи Драгољуб Еминовић, Исидор Еминовић, Асим Ајдиновић и Горан Спасић, басиста Мустафа Селимовић, па Саша Станојевић и Александар Стошић на удараљкама, а Неџат Зумберовић удара у гоч.

Бобан се није бавио музичким школовањем: „Имам своје ноте и своје аранжмане које знам само ја и нико други не може да их прочита”. И није једини који се из Гуче винуо у висине искључиво снагом талента.

– Сваки школовани музичар могао би да позавиди бројним самоуким трубачима са Сабора у Гучи, који свирају без разумевања у ноте. Чак се начин музицирања тих људи побољшава из године у годину и достигао је завидну висину. У Гучу, уосталом, долазе најбољи од најбољих, и отуда је она јединствена у свету – каже др Мирјана Закић, етномузиколог и председник петочланог стручног жирија који ће у недељу оцењивати свирку 16 најбољих оркестара у Србији.

У ишчекивању великог финала, мала Гуча постала је још тешње место. Председник Саборског одбора, Слободан Јоловић, цени да је само у прва два саборска дана (среда, четвртак) варошицом прошло 140.000 посетилаца, меркајући своју шатру, свој оркестар и свој начин да, ношени трубама, на кратко утекну од свакодневице која се понавља.

Гуча је ових дана постала и седиште, или лежиште, чак 10.000 кампера, које природа њихове туристичке улоге нагони да повремено гледају ка небу. Њима су се, свако на свој начин, нашли дежурни метеоролог РХЗС, упозоривши на време – да се у петак на ноћ и у суботу пред јутро очекују пљускови са непогодама, и Слободан Јоловић, као додола, рекавши да Сабор „има 500 труба које ће растерати сваки облак”.

Кућни ред приредбе предвиђа да у два сата ујутро свако крене у свој шатор или кућу, и фајронт у ту уру показао се као веома лековит против мамурлука. Поред весељака, и овај сабор окупио је много света жељног да ради и заради штогод, па је само на почетку приредбе општинска управа издала укупно 217 решења за привремено обављање делатности, крчмарима и власницима тезги. Појавила се, шта се може, и друга врста „пословних људи”: полиција у Гучи привела је тројицу београдских Рома, откривши да су на Сабору покушали да пусте у оптицај 200 фалсификованих евра. Колико да се зна да је ово, ипак, Србија.

-----------------------------------------------------------

 

Алкометри на прилазу Гучи

Апатинска пивара саопштила је да је Саобраћајној полицији поклонила четири алкометра који ће бити коришћени на прилазима Гучи током овогодишњег Драгачевског сабора.

Постављање четири алкометара најновије генерације је део промотивне акције „Кад пијем не возим – Гуча 2008” коју спроводе Министарство унутрашњих послова и Апатинска пивара да би повећали свест младих о томе да је опасно возити након конзумирања алкохола. Бета

Izvor: Politika