Nešto što je nazvano "urbanizacija" proces napuštanja sela i naseljavanje većih gradova i varošica. U početku tog procesa je iz mnogih razloga poželjno da novopridošli u grad imaju malo dece, sve dok na selu ima novih naraštaja za buduće punjenje gradova. Postoji takodje interes da se ta novorodjena gradska deca što više emancipuju, ne samo kroz klasično školovanje, jer gradu treba emancipovana radna snaga, od kelnera do hirurga.

Sledeći talas došljaka sa sa sela je već "nepoželjan" jer je grad već "popunjen" zaokružen i zadovoljan sobom, pa se ti novodošli zadržavaju u širem predgradju sa statusom "nit je varošanin, nit je seljak" i stvara se poseban prigradski način života.

Trećeg talasa došljaka sa sela više nema jer je selo opustelo i bez mladog stanovništva za preseljenje. "staračka sela" stanovništvo prigradskog prostora radja malo dece iako su im kuće po pravilu prostrane, jer su vladajuće materijalističke vrednosti "uspeha u gradu" nametnule ideju što manje dece kojima treba što više pružiti.

a ona pomenuta prva generacija došljaka u grad se u sledećoj generaciji "na asfaltu" suočava sa sve ljućom konkurencijom u naraslome gradu i mnogo teže postižu ono što je njihovim roditeljima bilo lako i pristupačno "popunjeno gde god kreneš" pa se odustaje od zasnivanja porodice, lakše je "kod matorih" u funkciji produženog detinjstva.

time dolazimo do situacije da sva tri dela društva: selo. predgradje i grad istovremeno zapadaju u krizu po pitanju radjanja dece.

Ovakva konačna situacija je na Zapadu nastala 60tih godina, a to su nekako rešavali na više načina:
1. Prijem gastarbajtera za prljavije i teže poslove.
2. Široko postavljen sistem socijalnih davanja i poreskih olakšica za one koji imaju decu
3. Stimulisanje mladih da se osamostaljuju od roditelja, pa makar zbog samostalnosti lošije živeli (hippy, punk...)
Ovakvim merama su uspeli da nivo radjanja dignu do proste reprodukcije stanovnika.

Sličan "vrh jalovosti" se desio u Istočnoj Evropi krajem 80tih i početkom 90tih, ali su uzroci krize radjanja traženi u ekonomiji ili politici. Tu socijalnu krizu je Istok prolazio "bez anestezije" sa težim posledicama nego na Zapadu.

Danas u ove "makaze migracija" ulazi Bliski Istok i Magreb i kod njih ta vrsta socijalne krize tek počinje.

---

Treba dodati da se na zapadu rad u zabitima bolje placa. Na primer u Americi.   
Kod nas je potpuno suprotno,  isti posao u Bg je duplo bolje placen nego recimo u Negotinu.
Ova drzava prakticno stimulise napustanje sela i odlazak u, zna se, Beograd.  Em su manje plate, em je infrastruktura nula.
Medjutim Beograd nije poslednja stanica. Kako pise u vestima, 2/3 mladih zeli da napusti Srbiju. Sledi talas napustanja Srbije, narocito posle sledecih izbora, kada broj optimista znacajno opadne posle saznanja da u Srbiji nema nikakve politicke volje za promenama na bolje.

Шта је овде тема уствари? Лепо си све објаснио шта и како, ал о чему да се онда разговара?

o povratku mladih na selo.

Jeste u Beogradu veća plata,ali su i troškovi života veći,tako da ti na isto dođe,i ne možeš da porediš promet neke prodavnice ili firme u Negotinu i u Beogradu,tako da je razlika u platama normalna.

U Beogradu se upravo zbog tih stimulacija zivi bolje. Pa jedan vozac trolejbusa u Beogradu ima platu koliko i nastavnik u provinciji. Slazem se da standard nije isti ali onda ti meni objasni kako je moguce da se u Beogradu bolje zivi( mislim ne na varijetet zivota vec na sam standard coveka) ako je kako ti kazes ta razlika normalna

Naravno da nije isto ziveti u Beogradu i Negotinu ali cela ta razlika nije i ne moze biti normalna. Skuplje su neke zivotne namirnice i u problemu si ako zivis privatno ali su neke namirnice cak i jeftinije pa ako se ne luksuziras u BG-u mozes da ustedis dobro cak iako nemas nikakvu skolu nego radis kao npr prodavac u marketu, dok u provinciji sa losijom platom(npr sa mizerijom koju dobijas kod privatnika) ne mozes nista da ustedis

Dobar tekst Imaginelo 

зато ја кажем....рампу пре панчевачког моста поставити...али ону граничну

I ja kazem, mogla bi jos jedna tamo kod sajma za ove sto preko ibarske hrle u "bolji svet", tu sarenu laz o kojoj su im roditelji pricali sa neverovatnom dozom nadmenosti .. (videla svojim ocima) 

Vozač u GSP u Beogradu ima platu bar 50.000 dinara,i ne možeš da porediš taj posao sa poslom nastavnika,nastavnici su i u Beogradu bedno plaćeni,godvorim o osnovnim i srednjim školama,a takvi poslovi kao što je vozač su svuda u svetu plaćeni,to nije dobro poređenje.

I u Beogradu se ne živi bolje,samo je grad veliki pa ti se čini,i većina onih koji dođu ne živi ništa bolje nego što su živeli u provinciji,samo,eto,kao ne žive na selu,što je velika zabluda,zemlja im propada,treba da osnuju poljoprivredno gazdinstvo,uzmu kredite,kupe mehanizaciju,pa u obradu zemlje,i garntujem da je to lepši život nego pod kirijom u nekom ćumezu u predgrađu Beograda.

I da mu plata bude 500-600 evra u Beogradu,kirija za stan je bar 200-250 evra,plus komunalije,bar 50 evra,za hranu treba bar 150 evra mesećno,i o kojoj uštedi govorimo, a još su to samo neke najosnovnije stvari.

Ali ljudi, ne treba kriviti seljaka sto je put grada krenuo, (imao skolu ili ne, svi boljem zivotu stremimo).. Kriva je vlast koja glorifikuje urbane sredine i njegov dotadasnji zivot stavlja u neizdrzivu situaciju u kojoj ne moze da prehrani ni sebe (a tek odskoluje) svoju decu. Tuzno je to...