Fotograf prvi svedok atentata na ambasadora: Život je nestajao pred mojim očima, ali najveći šok sam doživeo kasnije

Na otvaranju izložbe "Rusija u očima Turaka" govor je držao i ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov, ali otvaranje izložbe pretvorilo se u jezivu scenu pred očima medija kad je 22-godišnji turski policajac Mevlut Mert Altntaš s leđa upucao Karlova koji je pao na pod, a mladić je zatim povikao prema zvanicima: "Alahu akbar! Ne zaboravite Alep! Ne zaboravite Siriju! Sve dok naše zemlje nisu sigurne, nećete biti sigurni ni vi!".

Karlov je preminuo u bolnici nedugo nakon napada, dok je atentatora "neutralizovala" policija nakon 15-minutne pucnjave. Ozbilici je za Gardijan prepričao jezivo iskustvo. On je, inače, prvi koji je izvestio svet o atentatu, a ubrzo zatim počele su stizati i fotografije jezivog zločina.

Sve se činilo kao rutinski događaj, otvaranje izložbe fotografija iz Rusije. Kada je muškarac u tamnom odelu i s kravatom oko vrata izvukao pištolj, bio sam iznenađen, pomislio sam da je to samo teatralni dodatak svečanosti.

Ali umesto toga, radilo se o hladno proračunatom atentatu koji se odvijao pred mojim očima i očima drugih koji su prestravljeno počeli da beže tražeći zaklon u trenutku dok je uredno obrijani muškarac kratke kose pucao u ruskog ambasadora.

Hici, njih najmanje osam, snažno su odjeknuli u besprekorno uređenoj umetničkoj galeriji. Nastala je panika. Ljudi su urlikali, skrivali su se iza stubova i ispod stolova, ležali su po podu. Bilo me je strah, bio sam zbunjen, ali uspeo sam da nađem delimičan zaklon iza zida i počeo sam da fotografišem.

Izložba 'Od Kalinjingrada do Kamčatke: kroz oči putnika' predstavljala je fotografije iz cele Rusije: od najzapadnije regije na Baltiku do poluostrva Kamčatke na istoku. Odlučio sam da dođem na otvarenje zato što mi je bilo usput dok sam išao kući s posla u Ankari.

Kada sam došao u galeriju, govori su već bili započeli. Nakon što je sa svojim obraćanjem krenuo ruski ambasador Andrej Karlov, približio sam mu se kako bih ga fotografisao. Mislio sam da će nam fotografije dobro doći za pokrivanje vesti o tursko-ruskim odnosima.

Ambasador je govorio smireno, ali i s ljubavlju o svojoj domovini. Povremeno bi zastao kako bi prevodiocu dozvolio da prenese njegove reči na turskom jeziku. Baš je miran i skroman, pomislio sam u tom trenutku.

Zatim je krenula pucnjava, a među zvanicima je nastala panika. Ambasadorovo je telo ležalo na podu, samo nekoliko metara od mene. Nisam vidio krvi oko njega, pomislio sam da mora da je bio pogođen u leđa.

Prošlo je nekoliko sekundi prije nego sam shvatio šta se zapravo dogodilo: čovek je umro preda mnom, život je nestao pred mojim očima.


Pomakao sam se nazad ulevo dok je napadač, kojeg su kasnije identifikovali kao policajca Mevluta Merta Altntaša, mahao pištoljem prema ljudima koji su pobegli na desnu stranu prostorije.

U početku nisam mogao da dokučim šta je motiv napadača. Pomislio sam da bi mogao da bude čečenski militant, ali su ljudi kasnije rekli da je vikao o sirijskom gradu Alepu.

Verovatno je bio besan zbog ruskog bombardovanja Alepa koje je za cilj imalo teranje protivvladinih pobunjenika iz grada. Mnogo je civila poginulo u borbama tamo.

Vikao je "Alahu akbar", ali nisam razumeo ostatak onoga što je rekao na arapskom.

Napadač je bio izuzetno nervozan. Hodao je oko ambasadorovog tela, a usput je razbio nekoliko uramljenih fotografija koje su stajale na zidu.

Mene je bilo strah i bio sam svestan opasnosti u slučaju da se napadač okrene prema meni. Istupio sam samo malo napred i fotografisao ga dok je divljao pred očajnom i preplašenom publikom.


U tom trenutku prolazilo mi je kroz glavu: "Tu sam. Čak i ako me pogodi i rani ili ubije, ja sam novinar. Moram da radim svoj posao. Mogao bih da pobegnem bez ijedne snimljene fotografije, ali šta bih rekao ljudima kad bi me kasnije pitali zašto nisam fotografisao?"

Setio sam se i prijatelja i kolega koji su izgubili živote dok su fotografisali u ratnim zonama tokom godina.

Dok su mi se po glavi motale razne misli, video sam da je muškarac izuzetno nervozan, ali da je na neki čudan način uspevao da se kontroliše. Svima je vikao da ostanu na svojim mestima. Onda su došle bezbednosne snage i naredile prisutnima da napuste prostoriju što smo svi učinili.

Ubrzo su stigla ambulantna i oklopna vozila i krenula je policijska operacija. Napadač je kasnije ubijen u razmeni vatre.

Kad sam se vratio u dopisništvo kako bih obradio fotografije, bio sam šokiran kad sam video da je napadač zapravo sve vreme dok je ambasador govorio stajao iza njega, poput prijatelja ili telohranitelja, piše Jutarnji list.

Izvor: Blic

     

prica je ne znam... 

odo piskit   i tacno mi je zao sto sam izgubio dragocjene minute zivota na citanje ovog sranja... 

 


E ali iako ima mnogo takvih proseravačkih priča, zaista postoje ludaci od novinara koji shvate u kakvoj su opasnosti bili tek pošto izađu iz nje i skupe utiske. I to je najčešće upravo kod fotografa,zato što sve vide kroz objektiv, tako da podsvesno prave sebi utisak kako su oni samo nemi posmatrači, i kako je kamera na licu mesta, a ne oni. 

Zvuči ludo ali stvarno ima toga.  Postoje čak i studije i naučni članci na tu temu iz oblasti psihologije.

Cim je atentator ubijen, zna se ko je naredio atentat.

@anea, jbte ista odela 


  da pitamo osvalda?

prvo se javila mongerini...ili kao god da je to blesavo prezime...ime sta je vec...

ona je prvo izjavila saucesce..

tako da nema sumnje odakle to ide...to je sve vec bilo sto puta...

niko vise nije budala...i ovi sto su bili budale vise nisu...

tako da srecno...

Какве везе сад Швабе имају са овим ? Па дан пре тога несуђени председник Аустрије Хофер је био са екипом у Москви, где су опет прекршили санкције и потписали неке нове уговоре о сарадњи.
Што се тиче Немачке, то је подељена земља на издајнички део који води Меркелова и коју подржавају Турци и остали уљези и патриотски део који такође не подржава санкције и исламизацију.

to je sve vec bilo...

Кад мало боље размислиш био је Вучко у праву када је викао ону наци паролу ''100 муслимана за једног Србина'' и што сада и даље подригује ''Ich liebe dich meine Mutter Merkel''.


Србија ће увек бити уз Немачку
http://mondo.rs/a966603/Info/Srbija/Aleksandar-Vucic-Angeli-Merkel-Srbija-ce-uvek-biti-uz-Nemacku.html

A aко победи фрау Фрауке, онда може да се врати оној нашој наци пароли.