Gdje pise sta ja ocekujem, nista ja ne ocekujem nego sam postavio samo ovu vijest jer pokazuje trend da se ide ka nekom poboljsanju ako je ovo istinito vidjeti cemo jos...
Bulajka zavisi kako kome nekome drze svoju rijec nekome ne...sve zavisi od stajalista od kojeg na to gledas...

Председник Русије Владимир Путин представио је домаћем, па и страном бизнису своје виђење економске будућности земље.


Он је иступио са програмским изјавама на састанку са руководством Привредне коморе, која представља читав спектар руског предузимаштва – од представника малог бизниса до великих концерна, индустријских и финансијских група.
Као прво, Владимир Путин се сасвим одређено исказао против директног мешања државе у привреду. Њен задатак, по мишљењу председника, састоји се пре свега у стварању услова за развој инфраструктуре за успешан економски развој. Он је говорио и о улози државних корпорација у том процесу које се сада стварају у кључним сферама домаће привреде. Ево шта је рекао својим саговорницима -представницима руског бизниса Владимир Путин:
«Ми се не спремамо да стварамо државни капитализам. То није наш избор, наш пут. Али видимо да без подршке државе неке виталне сфере економског карактера једноставно не можемо да обновимо. Бизнис тамо за сада неће доћи сам. Али желим одмах да вам кажем да не намеравамо вечито да држимо те државне корпорације у таквом облику у којем се оне формирају. Пошто оне стану на ноге и буду конкурентне на светским тржиштима, ствараћемо услове за то да оне раде искључиво под тржишним условима».
Привлачићемо тамо бизнис, прие чему у различитим пропорцијама, можда и у кључним, контролним пропорцијама. А ја не само да то не искључујем, већ мислим да ћемо тако и радити.
Осим тога, Владимир Путин се изјаснио за умањење зависности руске привреде од спољнополитичке коњуктуре. Упоредо са тим он сматра неопходним кориговање пореске политике, како би се створили бољи услови рада за реални сектор привреде на рачун прерађивачких грана. Владимир Путин такође је позвао своје саговорнике да у условима глобалне конкуренције оперативно уводе нове разраде и баве се најперспективнијим научно-производним областима у светској подели рада. То са једне стране треба да осигура високи профит бизнис организација, а са друге да буде усмерено на коришћење ресурса са највећом технолошком, и што је исто тако важно, социјалном користи.

 obizrom na stalno slabljenje dolara rublja ima šansu da postane rezervna regionalna valuta

Posle vodećih ruskih berza sirovina i koncern «Gasprom» je spreman da prihvati plaćanje isporuka gasa u rubljama. Treća u svetu naftno-gasna kompanija po obimu kapitalizacije najavila je to u kontekstu najnižeg kursa dolara za poslednju deceniju.
Redovno opadanje kursa dolara otežava «Gaspromu» re-alizaciju dugoročnih investicionih programa. Jer, rub-lja je osnovno obračunasko sredstvo u istraživanju, razradi i eksploataciji novih nalazišta energenata. Zato sada koncern analizira mogućnost zamene dolara runljama u obračunima sa mušterijama. Planirano je da se prvo model proveri u odnosima sa drugim zemljama ZND-a. Ujedno, formiranjem razgranate bankarske infra-strukture biće stvoreni preduslovi za realizaciju eks-perimentalnog projekta plaćanja isporuka gasa u naci-onalnoj valuti Rusije – saopštio je jedan od rukovo-dilaca koncerna Andrej Kruglov.
Pozivi na uvodjenje reginalnih rezervnih valuta kao što su rublja, jedinastvena aizijska ili latinoamerička novčana jedinica postali su još glasniji krajem pro-tekle nedelje. Do toga je došlo pošto je američka Cen-tralna banka ponovo snizila kamatnu stopu za kredite komercijalnih banaka i, samim tim, nokautirala nacio-nalnu valutu. Dok to u nečem ide na ruku SAD, na primer, proširuje mogućnost za izvoz robe, dotle je za EU, Japana, Kine i Rusije jačanje njihovih valuta oz-biljan povod da iskoriste ovaj izazov za svoje dobro. Navodimo sa tim u vezi mišljenje jednog od vodećih do-maćih biznismena Vladimira Potanjina.

U krizi gube nepripremljeni i slabi, a dobijaju oni koji su je dočekali u top-formi. Prema sportskoj ter-minologiji. Rusija je ovo takmičenje počela u top-for-mi.

Istovetnog mišljenja pridržava se i pomoćnik pred-sednika Rusije Igor Šuvalov koji se ovih dana konsul-tovao u Tokiju sa kolegama iz Grupe 8.

U celini u Rusiju sa velikim nadama gledaju i eks-perti, i biznismeni, i investicione banke. Kod nas se pojavljuju nove mogućnosti za povoljan razvoj situacije u zemlji. Mnogi eksperti procenjuju ove mogućnosti kao apsolutno realne s obzirom na naše finansijske rezerve i političku stabilnost, kao i na činjenicu da će Rusija narednih godina u svakom slučaju preduzeti mere za pretvaranje rublje u ozbiljnu rezervnu regionalnu va-lutu – smatra Igor Šuvalov.

Sve intenzivnija investiciona saradnja Rusije sa zemljama EU, Kinom, Japanom i Južnom Korejom povećava šanse za odustanak od dolara i prelazak na obračune u rubljama, evrima, juanima, jenama i vonama.

Ово је саопштило европско издање америчког листа Вол стрит Џорнел Јуроп.  Оно признаје порст пословне атрактивности Русије у условима акутне ркизе на светском тржишту кредита која и даље траје.  О детаљима наш аналитичар Константин Гаробов.  
Од почетка године са различитих инвестиционих фондова који раде на тржиштима у развоју власници средстава су повукли преко 6 милијарди долара.  То се у првом реду односи на секторе у којима се ради са активима Кине, Индије и Бразила.  Упоредо са тим фондови који се специјализују на руске активе попунили су се за то време практично за милијарду долара.  То је дало основу листу пословних кругова Вол стрит џорнел да констатује да је Русија постала лидер међународног финансијског тржишта по приливу новог капитала.  
Учвршћење позиције Русије у међународној економији издање објашњава порастом пословне атрактивности Русије и њеним упечатљивим успесима у економији.  Они су са своје стране достигнути између осталог захваљујући стабилизацији финансијског система, који постаје све транспарентнији и схватљивији страним инвеститорима.  Шеф Експертске управе администрације председника РФ Аркадиј Дворкович сматра да су јасне изјаве представника власти и бизнис заједнице поводом ризика са којима Русија може да се уочи, дате у последње време, повисиле предвививост земље у очима страних партнера:
«Међународна финансијска тржишта се данас затварају, зато што нико не може да оцени ризике уопште.  Нико не схвата колико ће коштати поједини актив или финансијска структура.  У Русији се то не дешава, зато што водимо уредну и предвидиву политику».  
По мишљењу заменика председника Руског савеза предузимача и индустријалаца Игора Јургенса, учвршћење позиције земље у глобалној економији у многоме је повезано са претвараем рубље у светску резервну валуту:
«Сви финансијски умови света вероватно почињу да мисле да осим долара треба да буде још резервних валута.  И ту рубаљ има добру шансу да постане резервна валута у првом реду на постсовјетском простору, у Централној и Источној Европи».  
Међународна бизнис заједница признаје да је Русија данас стабилна и безбедна економија која испољава добар раст.  После стабилизације на међународним тржиштима она је спремна да увећа инвестирање у Русију.  При томе, како подвлачи Вол Стрит џорнел, узима се у обзир и достизање високе политичке стабилности друштва.  То су између осталог потврдили резултати председничких избора у марту.  На њима је потврђен континуитет курса земље у правцу либералних економских реформи и развој сарадње са Истоком и Западом.  

17. 03. 2008 Руско финансијско тржиште има све шансе да ускоро заузме водеће позиције у свету

Ово је изјавио потпредсдник Русије Александар Жуков у Цириху.  16.  и 17.  марта тамо је одржан Руски економски и финанскијски форум, својеврсна презентација пословне атрактивности земље за европски бизнис.  О детаљима наш аналитичар Константин Гарибов.
Развој финансијског тржишта и банкарског система постаоје важан и дугорочан приоритет Русије.  То су потврдили у Цириху владини чиновници и руководиоци водећих банака земље.  Како сматра учесник форума у Швајцарској, председник Асоцијације руских банака гарегин Тосуњан, актуална светска криза није препрека за либерализацију банкарског система у Русији, већ стимуланс да се што ефикасније искористе сопствени финансијски ресурси:
…
Постоји златно правило: из тих наглих колебања може се извући по националну економију озбиљна корист, а могу се уз неправилно-финансијску политику претрпети и озбиљни трошкови.  Надам се да ће доћи до прве варијанте, зато што имамо унутрашње ресурсе, и на нас то може деловати веома позитивно.  Превише смо се надали у последње време на спољна тржишта.  Више пажње треба поклањати развоју унутрашњег тржишта и користити сва спољна колебања у своју корист, истиче Герегин Тосуњан.
Долара који слаби из дана у дан поставља пред монетарне власти Русије задатак стабилизаицје рубље као резервне валуте.  Између осталог, по мишљењу потпредседника владе Александра Жукова, рубља већ наредних година може да постане резервна валута на простору ЗНД, као рециомо евро у својој зони.  За то постоје економске претпоставке.
Увећање узајамних токова инвестиција између Русије и Кине, између Кине и Јапана подтакло је бизнисмене тих земаља да активније одустају од долара и прелазе на праћање у рубљама, јуанима и јенима.  То је светска тенденција.
Долар који слаби подстиче цене нафте и гаса, лишавајући тржиште стабилности, за коју су заинтересовани и произвођачи и потрошачи.  Продаја руског гаса и нафте земљама Западне Европе не у доларима, већ у рубљама и еврима, могла би да учврсти прозрачност Евроазијског тржишта енергената и да га учини мање зависним од спољних фактора, који у суштини постају нов изазов међународној енергетској безбедности.

Beograd Srbija Vojvodina Republika Srpska BLIC Dodatak BLIC Serija Nagradne igre BLIC Strip TV Program Horoskop Arhiva RSS   
Vreme
Beograd6°Niš6°Novi Sad5°
Kursna lista
EUR82,41 Din. AUD48,28 Din. CAD51,87 Din. HRK11,31 Din. BAM42,13 Din. CHF52,32 Din. GBP105,71 Din. USD52,76 Din. Svet 
Roman Abramovič kopa tunel između SAD i Rusije?
Autor: Blic online | Foto: AP | 28.03.2008 - 11:12
Ruski tajkun i vlasnik fudbalskog kluba Čelsi Roman Abramovič naručio je najveću bušilicu na svetu, što je pokrenulo priče da ovaj milijarder planira da prokopa tunel između Rusije i Amerike, prenosi Dejli mejl.

Abramovič: Povezuje kontinente
Pošto se obogatio bušeći tunele kroz ruševine sovjetske ekonomije, Abramovič je nedavno izdvojio 80 miliona funti u cilju kupovine najveće bušilice na svetu, prečnika 19 metara.
Kupovinu bušilice objavila je juče u Moskvi Abramovičeva građevinska firma «Infrastruktura». Iako firma nije otkrila u koju svrhu će koristiti mašinu, odmah su počela nagađanja da će se bušilica upotrebiti za tunel koji bi mogao da spoji Rusiju i Ameriku ispod Beringovog moreuza dugačkog 88 kilometara.
Pretpostavlja se da Abramovič deli Putinovu viziju o tunelu koji bi spojio rusko poluostrvo Čukotku, gde je Abramovič guverner, i američku saveznu državu Aljasku.
"To je Putinov projekat iz snova i on je već u toku tajnih pregovora sa Vašingtonom,” tvrdi izvor upoznat sa projektom. "Putin vidi Rusiju kao središte sveta i želi da Evropa transportuje njena dobra, kao i njegove lične proizvode, preko njegove zemlje u SAD.”
Nemačkoj firmi «Herrenknecht AG» biće potrebno dve godine da konstruiše bušilicu koja bi mogla da izbuši najveći podvodni tunel na svetu i ponovo spoji kopna Rusije i Amerike, po prvi put od ledenog doba.
Zvaničnici tvrde da bi za prokopavanje tunela bilo potrebno najviše deset godina, a da bi se troškovi gradnje nadoknadili time što bi svake godine 100 miliona tona tereta prošlo kroz tunel. Kroz tunel bi se takođe prevozile ogromne količine nafte iz Sibira i tako snabdevale SAD i Kanadu.
Međutim, Abramovičev predstavnik za štampu Džon Man demantovao je tvrdnje da narudžbina ove ogromne bušilice ima veze sa planom da se napravi tunel na Čukotki. Američki zvaničnici takođe navode da nisu dobili konkretan predlog za tunel koji bi trebalo da bude izgrađen ispod Beringovog moreuza i nisu hteli da prokomentarišu da li je bilo direktnih nagoveštaja o projektu od strane odlazećeg ruskog predsednika Putina.
Trenutno najveća bušilica na svetu ima prečnik od 15 metara, a kupila ju je Kina za tunel ispod reke Jangce.
Mašine koje su se koristile da bi se prokopali tuneli ispod Lamanša, kojim su povezane Velika Britanija sa Francuskom, imale su prečnike od sedam i po metara.

blic

Ви се налазите:: www.ruvr.ru / Данас на Балкану / Догађаји
28.03.2008 Na današnjoj neformalnoj sednici Saveta Rusija-NATO u središtu pažnje njenih učesnika je nacrt političke izjave predstojećeg 2. – 4. aprila samita Severnoatlantske alijanse u Bukureštu, kao i odluka SAD o isporukama oružja Kosovu

– saopštio je ambasador RF u NATO-u Dmitrij Rogozin. Predlažemo da se odluka SAD o is-porukama oružja Kosovu razmotri u svetlosti rezoluije SB UN br. 1244, tj. da li odgovara ovom dokumentu – naglasio je gn Rogozin.
X
Hrvatska očekuje poziv u NATO na predstojećem 2. – 4. aprila samitu alijanse u Bukureštu – izjavio je premijer republike Ivo Sanader. Albanija i Makedonija takodje se nadaju da će u Bukureštu biti pozvane u NATO. Sanader koga citira agencija HINA izrazio je nadu da će se Zagreb zvanično učlaniti u NATO početkom iduće godine, u okviru svečanosti posvećenih 60-godišnjici Alijanse.
X
Problem Kosova može da se reši samo kao rezultat inte-gracije Srba i kosovskih Albanaca u EU – izjavio je Janez Janša, premijer Slovenije koja trenutno pred-sedava u Uniji, u intervjuu objavljenom u današnjem broju nemačkog dnevnika «Frankfurter algemajne caj-tung». Prema njegovim rečima, podela Kosova nipošto nije u interesu kosovskih Srba od kojih jedna polovina živi u Severnom Kosovu, a druga u enklavama. Srbi koji žive na obe strane granice sa Kosovom biće jedinstveni samo u EU – smatra gn Janša.
Osvrnuvši se na vanredne skupštinske izbore u Srbiji, zakazane za 11. maj, on je rekao da će u predizbornoj borbi biti reči o tome da li će EU pružiti Srbiji dobru perspektivu. Sa tim u vezi, premijer Slovenije izjasnio se za dalje korake u pravcu liberalizacije viznog režima za Srbe i pozvao da se učini više za mlade ljude i studente.
X
Predsednik lokalnog Srpskog nacionalnog veća u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Jović ne isključuje moguć-nost novih sukoba izmedju srpskih stanovnika grada i pripadnika policije UN i Kfora.
Ne može se reći da su incidenti neminovni, ali posle 17. marta nešto i dalje lebdi u vazduhu. Bojim se da scenario upotrebe sile koji je izradio UNMIK nije do kraja ispunjen. Poštujemo rezoluciju SB UN br. 1244 i ne želimo novu konfrontaciju7. Ali naš odgovor će biti vrlo oštar ukoliko UNMIK pokuša da izvede nova poli-tički motivisana hapšenja – izjavio je u intervjuu za agenciju Itar Tass Nebojša Jović koji je nadležan za bezbednost u srpskog delu Kosovske Mitrovice.
Lokalni Srbi se boje da UNMIK koji se bavi istragom o dogadjajima 17. marta može pokušati da uhapsi njihove lidere. Poslednji, sa svoje strane, insistiraju na nezavisnoj službenoj istrazi o dogadjajima u Kosovskoj Mitrovici od strane komisije koju bi formirao SB UN.
Zahtevamo da sedište UN osvesti UNMIK i da ga podseti čime, u stvari, mora da se bavi na Kosovu i Metohiji. Za 9 godina postojnja UNMIK-a niko od njegovih pred-stavnika nije ispoljio pravu težnju za dijalogom sa Srbima. Pa ipak, mogu sa puno odgovornosti reći da ćemo sačuvati mir na severu Kosova sve dok život i bez-bednost naših sunarodnika ne budu direktno ugroženi – ukazao je Nebojša Jović.
X
UNMIK je demantovao informacije albanskih medija o spremnosti svog šefa Joahima Rikera da podnese ostavku na svoj položaj. Aktuelni rukovodilac UNMIK-a zapretio je ostavkom ukoliko sedište UN razreši dužnosti nje-govog prvog zamenika Larija Rosina – piše u današnjem broju prištinskog dnevnika «Zeri». Prema verziji ovog izdanja, 2-cu funkcionera povezuju prijateljski odnosi i Riker je odigrao važnu ulogu u nedavnom imenovanju Rosina za svog zamenika. U UNMIK-u se sa ovom verzijom kategorički ne slaže iako je portparol Misije Alek-sandar Ivankov priznao da je pitanje o Rosinovoj ostav-ci stvarno na dnevnom redu. Ova mogućnost razmatra se u sedištu UN u Njujorku posle dramatičnih dogadjaja u Kosovskoj Mitrovici 17. marta u kojima je Rosin odigrao maltene presudnu ulogu. Upravo je on doneo odluku o angažovanju policije i specijalnih snaga za juriš na zgradu okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Pitanje o legitimnosti ove operacije uz upotrebu sile u kojoj je ranjeno više od 100 Srba i pripadnika medjunarodnih snaga i poginuo ukrajinski mirovnjak pokrenule su Srbija i Rusija koje insistiraju na objektivnoj istrazi o dogadjajima 17. marta.
X
U medjuvremenu, kosovske vlasti učvršćuju osnove svoje nezavisnosti. Šef sekretarijata premijera Hašima Tačija saopštio je novbinarima da je za 7. april u Skupštini Kosova zakazana rasprava o kosovskom ustavu, kao i glasanje o njemu. Shodno ovom dokumentu, pokrajina će se razvijati nezavisno od Beograda.
X
Služba kosovskog premijera za štampu informisala je javnost da je vlada formirala specijalnju komisiju za demarkaciju kosovko-makedonske granice.
Prema rečima predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, Priština je spremna da počne pregovore o rešavanju gore navedenog pitanja. Demarkacija naše granice sa Makedo-nijom biće ostvarena strogo u skladu sa planom Martija Ahtisarija – primetio je on.
U utoprak je i vlada Makedonije najavila svoju sprem-nost da u najskorije vreme reši tehničko pitanje o demarkaciji makedonsko-kosovske granice. Po mišljenju niza vladinih eksperata, nerešenost dotičnog problema može ubuduće da izazove teritorijalne pretenzije Priš-tine prema Skoplju.
X
Predsednik SAD Džordž Buš tvrdi da se na Kosovu neće stvarati stalne baze NATO-a. Buš je to naglasio u razgovoru sa evropskim novinarima u Beloj kući na pragu odlaska na samit Alujžijanse u Bukureštu. Šef američkwe asministracije će u okviru evropske turneje namerava da poseti Ukrajinu, Rumuniju, Hrvatsku i Rusiju. Na pitanje hrvatskog novinara u kojem je pomenuta srpska pokrtajina Buš je odgovorio: — Nema nikakvih namera da se na Kosovu stvaraju stalne baze NATO-a – ali nije razvio ovu temu.

28.03.2008

@ djaun i @ satira molim vas da stavite izvor iz koga citirate tekst kao što rade i drugi. To je suštinska informacija za čitaoca inače ne možemo se pouzdati u verodostojnost teksta.

Uredu simijon,izvinjavam se zbog propusta,nece se ponoviti....

29. 03. 2008. | 09:25
NATO pozvao Rusiju da se vrati u Sporazum o konvencionalnim snagama
izvor: vecernji.hr      
      
NATO je u petak navečer pozvao Rusiju da ponovno pristupi Sporazumu o konvencionalnim vojnim snagama u Europi (CFE), upozorivši da se neće pridržavati svojih obveza unedogled ako se ne pronađe rješenje tog problema.

Rusija se jednostrano povukla iz tog sporazuma u prosincu prošle godine, optužujući članice NATO-a da nisu ratificirale revidiranu verziju sporazuma iz 1999. koji se smatra temeljem sigurnosne politike u Europi.

NATO u izjavi ističe da je "ispunio sve zahtjeve koje je Rusija postavila" u vezi s CFE-om paketom mjera iz jeseni 2007.

Prema tom prijedlogu, članice NATO-a trebale bi ratificirati verziju iz 1999., a Rusija riješiti "neriješena pitanja" u vezi svojih snaga u Gruziji i Moldaviji.

Savez ističe da je od prosinca nastavio provoditi CFE u "dobroj vjeri" te upozorava da "ovakva situacija ne može trajati unedogled".

Sporazum o konvencionalnim vojnim snagama u Europi potpisali su 19. studenog 1990. godine predstavnici NATO saveza i Varšavskog ugovora. Sporazum ograničava broj vojnih zrakoplova i helikoptera, teškog topništva, tenkova i kopnenih divizija u Europi.

Nakon raspada Varšavskog ugovora i Sovjetskog Saveza 1991., države potpisnice odlučile su sporazum 1999. revidirati kako bi bolje odražavao novu stvarnost.

Nova verzija nameće ograničenja svakoj od vojski, dok je prvotni sporazum ograničavao oružane efektive dvaju vojnih saveza, NATO-a i Varšavskog sporazuma. Međutim, novu verziju sporazuma ratificirale su tek četiri zemlje - Ukrajina, Bjelorusija, Rusija i Kazahstan. Da bi postao pravovaljan, mora ga ratificirati svih 30 država potpisnica.

NATO ratifikaciju uvjetuje ruskim povlačenjem iz Gruzije i Moldavije.

(Hina)