Руски интелект међународних мегапројеката
Тагови: Наука, Коментари, Русија

Фото: РИА Новости


Русија је 2010. године учествовала у најамбициознијим међународним научним мегапројектима. Руски научници не само да дају свој стваралачки допринос фундаменталним израдама, већ заузимају и кључне позиције у директорским колегијама највећих научно-истраживачких организација.

У сва времена је било много идеја, које су рођене у Русији, али су постале део светске баштине. Међутим, управо данас су руски држављани ушли у састав аутора, инвеститора и стваралаца грандиозних пројеката будућности, каже заменик директора Руског научног центра „Курчатовски институт“ Павел Кашкаров.

Постоји читав низ тако великих међународних пројеката у којима Курчатовски институт игра принципијелну улогу. Прво је оно што се назива ИТЕР – међународни експериментални термонуклеарни реактор. То је управо прототип реактора који ће представљати основу нових електроцентрала. Пројекат прави велики конзорцијум земаља. Територијално ће се градиди у Француској. Идеја за реактор настала је у Курчатовском институту и цела међународна научна заједница прихватила ју је као основну концепцију. 2010. године председник руског научног центра „Курчатовски институт“ академик Евгеније Велихов одређен је за председника руководећег органа овог међународног експериментално-термонуклеарног реактора – Савета ИТЕР.

Пројектом будућности може се назвати израда још ефикаснијег термонуклеарног реактора, чији су покретачи Русија и Италија. Прелиминарно разматрање је одржано на састанку премијер-министара двеју земаља – Владимира Путина и Силвија Берлусконија. Изградња овог јединственог инструмента се предвиђа у Русији.

Следећи велики пројекат је рендгенски ласер на принципу слободних електрона. Идеја за његово стварање припада двојици совјетских научника из Новосибирска, наставља Павел Кашкаров.

Пројекат се реализује у Немачкој у граду Хамбургу. То је такав истраживачки, а можда и технолошки инструмент, који ће омогућити битно проширење наших представа о биолошким објектима, нанообјектима, а такође ће обогатити наша знања о материји и многим другим областима науке. Пројекат је скуп, кошта преко милијарду евра, и Русија ће овде платити 25 процената у реалном новцу. Читав низ наших сарадника улази у управне органе овог великог научног пројекта.

Успеси у истраживањима на Великом андроидном колајдеру такође су повезани с активним учешћем руских научника. Битан део магнета, опреме, практично сви јединствени кристали без којих он не би могао да ради, створени су у Руској Федерацији.

Руска наука је поново у узлету. Као сведочанство може да послужи престанак такозваног одлива мозгова, који се раније могао запазити. У Курчатовском институту већ ради двадесетак стручњака, који су се вратили из иностранства. Данас млади научници виде перспективу за своју каријеру у Русији, која учествује у највећим међународним научним пројектима.

Epoha Vladimira Putina
6 Svet | Bogdan Đurović | decembar 31, 2010 at 06:42

Piše Bogdan Đurović

U prvoj deceniji 21. veka prosečna plata u Rusiji je povećana sa 55 na 540 evra, bruto društveni proizvod je udvostručen, a Moskva je sprečila raspad zemlje i vratila suverenitet nad svojim resursima

Posle „decenije (ras)pada“ devedesetih godina, kada je na čelu države bio kontroverzni Boris Jeljcin, početak 21. veka za Rusiju bio je period vrtoglavog uspona koji se vezuje isključivo za jedno ime – Vladimir Putin. „Odgovoran za sve: 2000-2010“, tako je nedavno glasio naslov na prvoj strani poznatog moskovskog magazina „Profil“, posvećenoj ruskom premijeru. Analitičari ocenjuju, i tu su potpuno u pravu, da Putin nije obnavljao Rusiju, već da ju je iznova gradio. A šta je izgradio, možda se najbolje vidi iz podatka da prosečna plata danas u Moskvi iznosi više od 1.000 evra.

NOVO ODELO OD JELJCINOVIH DRONJAKA
Da nije reč samo o Moskvi, svedoči i podatak da je, prema zvaničnoj statistici, prosečna plata u Rusiji oktobra ove godine iznosila više od 540 evra, što nije nimalo beznačajno ostvarenje ako se znaju razmere ove države i to koliko novca odlazi na održavanje i razvoj infrastrukture, odbranu beskrajno dugačkih granica… Iako se zna da je 1999. godine, kada je Putin postao premijer, zatekao prosečnu platu od svega 55 evra i praznu državnu kasu. Povećanje prosečne plate za deset puta prava je ilustracija šta je u ovoj državi urađeno za deset proteklih godina.
Ideja o neophodnosti državne izgradnje na potpuno novim osnovama definitivno je usvojena u Rusiji za vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, da bi, dva meseca po okončanju agresije na našu zemlju, na veliku scenu stupio Putin, preuzevši 16. avgusta te godine mesto predsednika vlade (još 29. marta stao je na čelo Saveta bezbednosti RF). A samo četiri meseca kasnije, već je sedeo u vodećoj fotelji u Kremlju. Bilo je to u večernjim časovima 31. decembra 1999. godine. Tako su se Amerikanci susreli sa zanimljivim paradoksom – bombama su rušili vlast u Beogradu koja im nije bila po volji, ali je kolateralna šteta bio Jeljcinov proamerički režim u Moskvi, koji im je i te kako odgovarao.
Međutim, pravi uzroci promene političke paradigme Rusije su mnogo dublji i složeniji. Valja napomenuti svega nekoliko detalja.
Prvo, Jeljcin je sa vlasti otišao u trenutku kada je njegov politički rejting bio niži i od statističke greške, što svedoči da je bio istrošen u svakom pogledu. Drugo, skoro celokupna privreda Rusije prešla je u ruke nekolicine oligarha koji nisu pokazivali ni najmanju nameru da učestvuju u preporodu države. Ruska politika i ekonomija bili su u potpunosti kontrolisani iz Vašingtona i najveći deo kapitala oticao je u tom pravcu. Treće, u Rusiji se avgusta 1998. godine dogodio finansijsko-ekonomski slom, što je dovelo do paralize državnog aparata. Mnogi ruski analitičari u ovom događaju vide važan pripremni korak za oružani napad na Srbiju nekoliko meseci kasnije. Četvrto, Rusija je na kraju Jeljcinove vladavine bila država koja se bukvalno raspada, na šta je pre nekoliko dana podsetio i Dmitrij Medvedev u godišnjem obraćanju naciji. Kada se sve ovo uzme u obzir, konsenzus ruske nacionalne elite da se pronađe novi čovek koji će biti u stanju da sašije novo državno odelo od Jeljcinovih dronjaka – bio je potpuno očekivan i neophodan.
Tako je posle Jeljcinove ere, u ruskoj istoriji verovatno će biti poređena sa velikom kugom u Londonu, započela „Putinova epoha“ koja i dalje traje, bez obzira na to što je pre dve i po godine predsednik postao Medvedev. Jer, kako je Putin jednom izjavio, njih dvojica su „ljudi iste krvi“.

SLOM AMERIČKE RUSIJE
Šta je zatekao Putin 2000. godine? Upola manji društveni proizvod čak i od onoga iz 1990. godine, kada je sistemska kriza već temeljno razorila SSSR. Iz ovog podatka se jasno vidi koliko je Jeljcinova Rusija nisko pala. Zatekao je opustošene fabrike, najurene radnike i državu podeljenu na mafijaške feude. Svake godine Rusija je gubila i do milion stanovnika, Daleki istok provodio je zime bez struje i grejanja. Okolne države merkale su komade ruske teritorije koje će pripojiti. Separatistički pokreti bujali su ne samo po obodima, već i u centralnim delovima Rusije.
Posebna priča, što tek sada izlazi jasnije na videlo, jesu prihodi od glavnog ruskog nacionalnog proizvoda – nafte. U dokumentarnom filmu snimljenog od strane novinara Andreja Karaulova, otkriveni su šokantni detalji o funkcionisanju Jeljcinove Rusije. Ili bolje reći – američke Rusije.
Kako tvrdi Jevgenij Fjodorov, predsednik Komiteta za ekonomsku politiku i preduzetništvo Državne Dume RF, celokupno rusko zakonodavstvo devedesetih pisano je novcem od zapadnih „grantova“, koji je za tu svrhu obilato pristizao, uključujući i poreske zakone. Drugi primer, još užasniji, jeste da je Rusija tek 2004. godine vratila pod svoj suverenitet vlastita izvorišta nafte, poput onih na Sahalinu i u Sibiru, dobrovoljno predata američkim kompanijama na osnovu takozvanog „Sporazuma o podeli produkcije“, kojim je Jeljcin sredinom devedesetih kupio blagonaklonost Vašingtona i sebi obezbedio očuvanje vlasti. Prema tom sporazumu, Rusija je od svakog dolara zarađenog prodajom sopstvene nafte – dobijala samo 20 centi. Ostatak je išao Amerikancima.
Putin je taj zakon 2004. godine ukinuo. Podsetimo, početkom iste godine, prema procenama magazina „Forbs“, najbogatiji čovek u Rusiji i među vodećima u svetu bio je Mihail Hodorkovski, tadašnji naftni magnat i vlasnik kompanije „Jukos“, svojevrsne države u državi. Njemu je iste godine suđeno zbog utaje poreza i dobio je devet godina zatvora. Govorilo se da je Hodorkovski planirao da „Jukos“ proda velikoj američkoj naftnoj kompaniji. A sledeće, 2005. godine, američki Senat usvojio je Rezoluciju 232, koju su pripremili senatori Barak Obama, Džozef Bajden i Džon Mekejn, gde se povodom presude Hodorkovskom kaže da su „sudovi u Rusiji instrument Kremlja i takvi sudovi ne mogu biti odgovorni i nepristrasni“. Bilo je to iste one 2005. godine kada je direktor CIA Porter Gos, priznao da njegova služba koristi mučenje vodom u zatvoru u Gvantanamu, kada „osumnjičenom“ silom sipaju tečnost u dušnik. Gos je to nazvao „profesionalnom tehnikom ispitivanja“, ali nije napomenuo da su ovu tehniku preuzeli od čuvenih kambodžanskih humanista, poznatih kao „Crveni kmeri“. I nije rekao da li se dokazi iznuđeni ovom „profesionalnom tehnikom“, smatraju validnim pred američkim „odgovornim i nepristrasnim“ sudovima.

ZEMLJA VELIKIH KONTRASTA
Putin je posle ukidanja zakona o nafti i hapšenja Hodorkovskog postao meta, optuživan je za skoro sva zla ovog sveta, uključujući ubistva novinara i političkih protivnika, za lično bogaćenje i korupciju. Unutar zemlje, podržavana od odbeglog tajkuna Borisa Berezovskog, ove optužbe širila je ruska opozicija (većinom su pripadnici Jeljcinove političke garniture), koja ne uspeva da osvoji više od dva odsto glasova ni na jednim izborima. Evo šta je pre dve nedelje Putin o njima rekao: „U svoje vreme su projurili kao uragan, odneli su zajedno sa Berezovskim i sa onima koji su sada lišeni slobode, poprilično milijardi. Skinuti su sa jasala, pa su se malo istrošili i žele da se vrate i napune džepove. Ali, ako im dopustimo da to urade, oni se neće ograničiti samo na milijarde, već će celu Rusiju rasprodati“.
Ako je istina to što premijer kaže, onda su sadašnji opozicionari, dok su bili na vlasti, džepove punili delom iz privatizacionih prihoda, ali pre svega od inostranih kredita nemilice podizanih. Tako je Putin preuzeo Rusiju sa oko 160 milijardi dolara spoljnog duga („demokratska“ vlast je za deceniju skoro duplirala ovu sumu, nastavivši putem Mihaila Gorbačova). U svojoj deceniji Putin je više nego četvorostruko umanjio dug, koji je početkom 2010. godine iznosio 37 milijardi. I ne samo to: od dužnika Moskva se pretvorila u kreditora, pa je samo SAD u julu ove godine dugovao Rusiji 130,9 milijardi dolara, a Putinova Rusija se odrekla i „dobrih usluga“ MMF-a.
Rusija danas, sa više od 2,2 triliona dolara BDP-a, izbila je na šesto mesto najvećih privreda sveta, praktično udvostručivši ovaj pokazatelj za deset godina. Ako je Jeljcin smanjio rusku vojsku za tri miliona pripadnika (sa 4,2 na 1,2 miliona), dok je Putin bio vrhovni komandant ta brojka je bila manja za samo 69 hiljada. Zarade vojnika rastu iz godine u godinu, a država uliva sve više sredstava u nabavku novog naoružanja, otvaraju se vojne baze u inostranstvu.
Daleko od toga da je stanje idealno. Rusija je zemlja velikih kontrasta, sa mnogo korupcije i kriminala. I dalje su učitelji i lekari slabo plaćeni, ali se ipak povećava broj studenata na budžetu, dok smrtnost opada, a natalitet raste. Ukoliko ne dođe do nekih većih lomova, upravo bi decenija pred nama trebalo da bude doba potpunog preporoda. I za to, kao i za sve loše što se eventualno bude dešavalo, najviše će biti odgovoran jedan čovek.

lele,@Gale,najebo si kad ovo vidi @shkorpi...   

Толико лажи и сваљивања кривице на Јељцинову олигархију прелази и сваки ниво доброг укуса. Па људи у Јељциново време Русија можда није била богата, али је зато у очима демократског запада била перјаница демократског напретка. Сетите се само са колико само љубави  амерички председници, Буш матори, Буш ретардињо млађи па и Клинтон са својим супругама посећивали јељцинову демократску Русију. У таквој хармонији односа није било потреба за тамо некаквим ресетовањима и шта ти ја знам вечитим успостављањима поверења. И ко је крив за све то. Наравно Путин и његова демократија на руски начин. Неће човек да нареди народу да гласа за оног Каспаровског и Њемцова и то ти је.

naravno.

Putin bandit,Jeljcin genije. 

pa,dobro,realno,kad razmislimo,covek i jeste bio genije.unistiti najvecu silu sveta za svega par godina...  to ne moze svako. 

Мислим да он то није стигао ни да примети. 8 сати пијанства, 8 сати медвеђег сна и 8 сати мамурлука - ето у шта му је прошла владавина.

Vladimir Putin spasava „Britiš petroleum"!

Posrnuli britanska naftni div „Britiš petroleum" potpisao je zajednički sporazum sa ruskom naftnom kompanijom „Rosnjeft" o eksploataciji velikih rezervi nafte i plina u ruskoj arktičkoj regiji
s
Vladimir Putin spasava „Britiš petroleum"!
Katastrofa... „Dipvoter horajzon"

Ugovor je ocenjen kao istorijski, i prvi je koji je „Britiš petroleum" potpisao nakon curenja nafte u Meksičkom zalivu - katastrofe koja je kompaniju stajala više milijardi dolara.
Vladimir Putin spasava „Britiš petroleum"!

U sklopu sporazuma, „Rosnjeft" će uzeti pet posto deonica Britiš petroleuma u zamenu za 9,5 posto vlastitih deonica.

- Ruska vlada podržava sporazum. BP i „Rosnjeft" će zajedno ulagati u naftna i plinska polja u ruskom delu Arktika. Taj projekat je vredan milijarde dolara - izjavio je ruski premijer Vladimir Putin.

Kompanija „Rosnjeft" je u većinskom vlasništvu države. Naime, 75 posto njenih deonica poseduje državna kompanija „Rosnjeftgas".

Uprava „Britiš petroleuma" je veoma zadovoljna sporazumom i smatra ga prvom dobrom vešću nakon prošlogodišnje havarije na platformi „Dipvoter horajzon", tvrdi urednik BBC-ja Robert Peston.

Katastrofa u Meksičkom zalivu počela je 20. aprila prošle godine, oko 80 km daleko od obale američke države Luizijane, kada je nakon eksplozije potonula polupodmornička naftna platforma „Dipvoter horajzon". Iz izvora „Makondo" na dubini od 1,5 km tada je počelo nekontrolisano isticanje nafte. Ekološka i ekonomska šteta višestruko su veće od posledica uragana „Katrina", i katastrofa u Meksičkom zalivu smatra se najvećim ekološkim incidentom u istoriji.

Deadly blast at Moscow’s Domodedovo airport



Up to 31 people have been killed in an explosion at Moscow’s Domodedovo airport according to the Russian Health Ministry. Some 130 more are said to have been injured in what the Investigative Committee believes to be a terror attack.

20 people are reported to be in grave condition.

The heavy smoke at the site of the explosion is hampering the efforts of the emergency workers establishing if there are any more victims in the area, a ministry spokesperson says. There are reports that the bomb was packed with shrapnel.

People are being evacuated. Airport workers have destroyed a brick wall near the luggage claim area to let the passengers leave the area of the explosion.

An initial probe indicates the blast was a terrorist attack caused by a suicide bomber. Another theory is the bomb may have arrived in one of the bags.

Moscow police have been put on alert over possible terror attacks in the capital. Police are also on alert at Vnukovo airport and Sheremetyevo international airport in Moscow, and in the metro system.

International flights are being redirected to other Moscow area airports. Some 80 emergency teams are already on the spot. The first groups of injured passengers have already been taken to hospital.

Medvedev is holding an urgent meeting with the Prosecutor General, the Investigative Committee Chief and the Transportation Minister.

According to reports the explosion happened at 4:30pm in the luggage claim area in the international arrivals wing of the airport. The explosion power was equivalent to 5 to 10 kilograms of TNT.

A criminal case has been opened into the incident. Police are searching for three suspects in connection with the blast.

Hot line incident telephone numbers:

8 (495) 363-61-01

8 (495) 662-82-47

8 (495) 644-40-56
­Terror attacks in Moscow

­The latest terror attack in Moscow happened in March 2010, when twin blasts at two Moscow Metro stations killed 40 and injured almost 90 passengers. The attack was carried out by female suicide bombers from the Chechen Republic.

Earlier, in August 2006 a blast at Cherkizovo marketplace killed 14 and injured 61 people. The attack carried out by Russian nationalist extremists targeted migrants working there.

In August 2004, a suicide bomber set detonated explosives near a Metro station. It is believed her intention was to carry out the attack underground, but her nerve failed when police noticed her strange behaviour and tried to investigate. The blast killed ten and injured 33.

In February 2004, a suicide attack in a running Moscow Metro train killed 41 people and injured some 250.

In December 2003, a suicide bomber set off an explosion near the National Hotel in central Moscow. It killed six people and injured 14.

In June the same year, two suicide bombers killed 16 and wounded some 60 people at the Krylia rock festival at Tushino airport in Moscow.

In October 2002, a 40-to-50 strong gang of militants took more than 900 people hostage in a theater in Dubrovka Street in Moscow. They planted explosive devices in the crowd and threatened to set them off if their demands are not met. The four-day stand-off ended in a raid by Russian anti-terror troops, who used poisonous gas to disable all the terrorists. The gas killed about 130 of the hostages.

In October 2002, a car bomb parked near a McDonald’s restaurant killed one person and injured eight.

In February 2001, an explosive device planted at the Belorusskaya Metro station injured some 20 people. The perpetrators of this attack have never been identified.

In August 2000, an improvised explosive device at an underground walkway near Pushkinskaya square killed 13 people and injured 61.

In September 1999 there were two bombings, with a six-day delay in between, in the basements of residential buildings in Moscow. The total death toll was more than 225, while some 700 people were injured. It was the worst-ever terror attack in Moscow.

In August 1999, a bomb killed one woman and injured 41 people in a trade mall at Manezhnaya square.

Шта ће Русима ова сарадња?
Са јадним италијанима и безидејним швабама.
Још само да почну ''сарадњу'' са јапанцима,османилијама,америма и осталим јевропејцима.
Њима треба вратити мило-за-драго,а не са њима сарађивати.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev naložio je danas organima bezbednosti da pronađu odgovorne za teroristički napad na moskovskom aerodromu Domodedovo i predaju ih sudu
Na kolegijumu Federalne službe bezbednosti (FSB), Medvedev je takođe naložio toj službi, Ministarstvu unutrašnjih poslova i vladi da smene zvaničnike zadužene za bezbednost saobraćaja.
"Zločinci koji su organizovali i izvršili teroristički napad na aerodromu treba da budu nađeni i predati sudu. Sa onima koji budu pružali otpor ne treba imati pardona - treba da budu likvidirani na licu mestu", rekao je Medvedev.
On je naveo da je situacija na aerodromu bila haotična, da je na aerodrom moglo da se uđe sa bilo kojeg mesta, kao i da je kontrola kretanja "u najboljem slučaju bila delimična i prakticno nije važila za one koji dočekuju putnike".
Medvedev je podsetio da su pre nekoliko godina na tom aerodromu izvršeni teroristički napadi, a da je uoči Nove godine na aerodromu bio višednevni saobraćajni kolaps.
"Niz događaja na jednom istom objektu navodi na pomisao o kritičkim nedostacima u radu aerodroma. Ako aerodrom prima toliko mnogo putnika, on mora da stvori sve uslove za pregled i kontrolu putnika i prtljaga", rekao je Medvedev, dodajući da MUP mora da osigura bezbednost zajedno sa službama bezbednosti aerodroma.
Rukovodstvu FSB je naložio da razjasni odgovornost u samoj službi i da napravi predloge za smenjivanje odgovornih.
Navodeći da je tokom prošle godine broj terorističkih napada povećan i da je terorizam "glavna opasnost" po bezbednost Rusije, on je zatražio od FSB i drugih struktura da iskoriste sav mogući potencijal za borbu protiv terorizma.


Izvor: Press