Znaš ako tebi nije bitno tvoje imovinsko stanje, posao i slično onda... 



Putin: Oligarh je moj dobar drug 

Брате ја се трудим ал никако да сконтам какве везе има твоја реченица са постом који си цитирао

Papa - Soroš - Rotšildi, čoveče pa ta priča se potpuno potrošila. To više ni u Srbiji ne može da izazove masovnu histeriju.

Znaš ono: "vođa: Oniiiiiii kojiiiii suuuuu ..... masa: AUUUU! " to ne pali više.

Sad pali :

1.Zaposlicu 250 000 mladih ljudi - casna rec

2. Dacemo vam po 1000 eura - a  ko sumnja shaban je

3. Osvojicu Evropu i sacuvacu Kosovo - ne pitajte kako , samo verujte

4. Izvozicemo 300 000 auta - hvala na pitanju

No dobro - dok je ovaca bice i vune .... 

Ni to ne pali. Ne izaziva nacionalnu histeriju.

Ko je pominjao nacionalnu histeriju - ja pricam o politickoj konjukturi .

Ti izgleda samo ,, brojis ,,  neke vizije , histerije , ekstaze , delirijume   - pa jos kad su NACIONALNI    .. KAKO , BRE , NIJE IZAZVALO NACIONALNU HISTERIJU - ZAMALO JE POLA SRBIJE OTKINULO DA ,,ZEZ ,, SLUCAJNO NE IZGUBI , PA DA OSTANU BEZ TIH PARA , RADNIH MESTA , ,, GRANDE PUNTA ,, ... i perspektiva   

Budimo pametni kao Ukrajinci - kad nesto ne ide onda ne ide .... probas drugo ... 

To što bi ti da probamo, smo već probali 90-tih, i stvarno nije uspelo. 

Prvo , tada nista nismo probali  ... A   ovo sad je kao upelo  .. nego da se mi vratimo na temu , ovi digose veliku buku - zna li ko sta je tamo potpisano ? ...    ...  izuzev mene - sto je i za ocekivati       ...

Форум за безбедност тражи разјашњење улоге базе у Нишу
субота, 20. фебруар 2010.
БЕОГРАД – Београдски Форум за безбедност и демократију је у саопштењу затражио разјашњења улоге и функционисања будућег Регионалног центра за ванредне ситуације у Нишу у којем ће Русија имати важну улогу.

ФДБ у саопштењу указује на „важност транспарентности” реформи одбране и подвлачи да би у том контексту требало сагледати и Министарску конференцију о потребама формирања Регионалног центра за ванредне ситуације у Нишу, одржану ове недеље у Београду.

Форум је међутим приговорио да је „пажња јавности према том догађају несразмерна у односу на његов значај” - почев од обавештености о нивоу делегација и ставовима земаља-учесница на том скупу, све до ширег обавештавања о евентуалним закључцима те конференције.

ФБД зато посебно указује на важност изјава у којима се разјашњава замишљани карактер нишког центра и наглашава његова хуманитарна димензија.

Форум упозорава на „концетрацију војних база у црноморском басену, али и сазнања да, на пример, руски министар Шојгу који је у Београду имао функцију копредседавајућег конференције, у овкиру надлежности свог министаррства има и права одлучивања о употреби - чак и ван граница Русије - и оних капацитета који битно надилазе карактер хуманитарних операција - све до употребе наоружања и анти-терористичких полицијских и војних јединица”.

ФБД поздравља изјаве, „посебно руске које теже да отклоне сумње да би нишки центар могао имати и војни карактер, и сматра важним да се и у наредном периоду испољи пуно уважавање и разумевање за интересовање јавности у погледу јасноће гаранција његовог невојног карактера”.

ФБД такође указује и на „важност даљег прецизирања и дефинисања шта ко подразумева под ванредним и кризним ситуацијама, важност питања око самог статуса тог центра у односу на систем цивилне одбране Србије, укључујући и питања надежности и линија командовања, састава јединица, опреме, трошкова и финансирања”.

„Такав транспарентан приступ и пракса отворености према јавности, и шире укључивање компетентног цивилног сектора, само би додатно јачали започете реформске процесе и досадашње резултате у доменима цивилне одбране и заштите”, закључује ФДБ.

Војни аналитичар Александар Радић је у четвртак, у изјави агенцији Бета, оценио као „параноичну” идеју да би Регионални центар за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу, Русија могла да претвори у војну базу, и искључио могућност да се Русија „поново војно ангажује на Балкану”.

Радић је, међутим, указао да није јасна корист за Србију од одлуке да уступи аеродром за формирање нишке базе.

И други аналитичари и представници појединих држава региона слажу се у оцени да идеја о формирању Центра не представља најаву руског војног ангажовања на Балкану, нити је одговор на ширење НАТО.

Током конференције у Београду могућност да будући регионални центар на аеродрому у Нишу постане војна база, одбацили су и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу.

Центар би, према ранијим најавама, требало да буде формиран до 2012. године, као добро опремљена логистичка база за реаговање у случају свих ванредних ситуација и елементарних непогода.

Србија и Русија су у Београду 20. октобра 2009. потписале Споразум о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавању непогода, техничких хаварија и уклањања њихових последица. Део тог споразума, потписан дан касније, је план за организовање и почетне етапе развоја руско-српског центра за хуманитарно реаговање у случају ванредних ситуација.

Министарска конференција о формирања Центра у Нишу одржана је у среду у Београду, уз учешће представника Албаније, БиХ (и Републике Српске), Бугарске, Црне Горе, Данске, Грчке, Хрватске, Италије, Кипра, Мађарске, Македоније, Румуније, Русије, Словеније, Србије, Шпаније и Швајцарске.

(Бeта)

Хиљаду директора без посла
Никакав изговор – ни криза, ни да је фирма опљачкана, ни „нема пара” – није оправдање да се радницима не плати за њихов рад
Ако фабрике раде плате морају да буду исплаћиване

Од нашег дописника
Москва, 28. јануара – Више од хиљаду директора смењено је прошле године због кашњења у исплати личних доходака радницима, саопштила је прес-служба државног тужилаштва Русије, на чију иницијативу је и дошло до смењивања. Кажњеним директорима забрањено је да се баве руководећим пословима од једне до три године.

Тужилаштво истиче да је административним мерама кажњено више од 32.000 руководилаца који су нарушили законе о исплати личних доходака радницима. Пракса је показала да је то једна од најефикаснијих мера за спречавање експлоатације радника. Иако су свако кашњење плата директори објашњавали кризом и лошим пословањем фирми, кад год се умешало тужилаштво – новац би се брзо нашао. Тако је, на пример, директор компаније „Краснослободска ПМК”, пошто је кажњен због дуга радницима од укупно 2,3 милиона рубаља (око 55.000 евра) – исплатио раднике у једном дану. Слично се догодило и у једној хемијској компанији у Приморју, која је дуговала 15 милиона рубаља (око 350.000 евра), и у многим другим... Према статистици, дуг за плате је на овај начин за годину дана смањен за око 30 процената.

Према руском законодавству, дуговање плата радницима квалификује се као средње тешко кривично дело које застарева за две године. Директор може бити кажњен казном од 5.000 рубаља (120 евра), а фирма до 50.000, и забраном рада до 90 дана. Али, ако се докаже да се два месеца каснило са платама намерно и из користољубља, казна може бити пет година забране рада на руководећим пословима, па и две године затвора. Ако се последице неисплаћених ЛД покажу као тешке (смрт због недостатка средстава за лечење, губитак стана због немогућности да се плаћа кредит, прекид школовања...), директор може да буде кажњен и са седам година затвора.

Овај закон донет је на Путинов предлог почетком прве деценије овог века, како би се решио проблем огромних дугова које су новопечени власници бројних предузећа направили не плаћајући раднике. Тада готово да нико није давао плате, дуговало се по годину, годину и по дана, па су почели масовни штрајкови рудара, радника на нафтним бушотинама и у другим предузећима. Нови закон је брзо решио проблем и увео ред у пословање.

Нову шансу директори су добили за време прошлогодишње финансијске кризе која им је послужила као добар алиби. Своје губитке су покушали да смање тако што су престали да исплаћују плате. Власти су неко време имале разумевања због кризе, али кад је „ђаво однео шалу” и кад су почели штрајкови, који су лако могли да захвате целу земљу, опет се умешао Путин. Његов одлазак у градић Пикаљово, у коме радници у фабрикама Олега Дерипаске пола године нису примали плату и јавно „убеђивање” власника да пред камерама потпише обавезу да ће до краја дана измирити дуг, означио је прекретницу. Дерипаска је у року од неколико сати исплатио све заостале плате, а губернатори су добили задатак да, свако у свом крају, прати понашање послодаваца и обезбеди поштовање закона који не признаје никакве разлоге да се раднику, ако је радио, не исплати ЛД. Чак и ако фабрика заустави производњу јер нема посла, послодавац је обавезан да исплаћује радницима најмање две трећине просечне плате. „Никакав изговор – ни криза, ни да је фирма опљачкана, ни ’нема пара’ – није оправдање да се радницима не плати за њихов рад”, истичу у тужилаштву.

Због свега тога је кашњење личних доходака данас релативно ретка појава, а послодавци налазе друге начине да смање радницима плате. Ипак, по статистици, укупан дуг послодаваца за прошлу годину износи 3,5 милијарди рубаља, што је један посто од укупне месечне зараде радника. Зато је заменик државног тужиоца Иван Семчишин ових дана предложио да се измени закон и пооштре казне за несавесне директоре. Према том предлогу, неисплаћивање или озбиљно кашњење личних доходака (а два месеца се сматра „озбиљним“) квалификоваће се као средње тешко кривично дело које не застарева шест година. За прекршиоце је предвиђена забрана да се уопште баве бизнисом.

Љубинка Милинчић

-----------------------------------------------

Током прошле године просечна плата у Русији, упркос кризи, повећала се за 12,6 процената, објавио је Федерални статистички завод. Месечна плата повећана је за 8,5 посто и износила је 18.785 (око 450 евра) рубаља, да би са исплатом такозване 13. плате (што је овде пракса) у децембру досегла 23.827 (око 570 евра). Највеће су плате у финансијској сфери где су запослени добијали месечно просечно око 40.000 рубаља. Најмање се зарађивало у текстилној индустрији (8.870 рубаља).

[објављено: 29/01/2010]