Problem je sto u SSSR-u jednostavno nije bila razvijena odgovornost, da na nesto treba paziti, zato sto je to samo po sebi normalno, vec su ljudi gledali da ne zaseru, kako ne bi zavrsili u nekom sibirskom bespucu. Nestankom tako strogog pristupa, sav javasluk je isplivao na povrsinu. Za ovu tragediju necu da pricam, jer jednostavno ne znam pozadinu dogadjaja, ali na odgovornosti ce morati da se poradi, kako se ne bi desavale mnoge druge pizdarije.

[/img]

Branko VLAHOVIĆ | 09. jul 2012. 21:02

Ruski predsednik na skupu u Moskvi najavio jaču saradnju sa Kinom i Indijom. Vladimir Putin: Opada moć tradicionalnih lokomotova - SAD, EU i Japana
Vladimir Putin

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

SLABLJENJE dominacije tzv. istorijskog Zapada kod nas ne treba da izaziva „osećaj radosti ili zluradosti“, već samo zabrinutost jer se ne zna kakve posledice tih događaja mogu biti. A tektonskih promena u svetskoj ekonomiji su neizbežne i doneće promene u odnosima međunarodnih snaga u svetskoj politici, rekao je Vladimir Putin na godišnjem savetovanju sa ruskim ambasadorima u Moskvi. Ovogodišnji skup održan je pod nazivom „Rusija u svetu koji se menja - nastavak prioriteta i nove mogućnosti“.

Ruski predsednik je naglasio da se ne naziru pouzdane varijante prevazilaženja ekonomske krize. Dugovi u evrozoni i njeno klizanje u recesiju samo su vrh nerešenih strukturnih problema svetske ekonomije.

- Usporavanje globalnog razvoja pokazuje da nema modela razvoja i da opada liderstvo tradicionalnih ekonomskih lokomotiva kao što su SAD, EU i Japan. Pojačava se borba za sirovine, provociraju se anormalna kolebanja na tržištima sirovina i energenata - naglasio je Putin.

NE PONOVITI LIBIJU - NEDOPUSTIVO je da se ponovi libijski scenario u Siriji. Konflikt u Siriji se mora rešiti dijalogom, da se obe strane nateraju da sednu za sto. Naravno da je to teži posao nego grubo vojno mešanje - rekao je Putin i upozorio na opasnost „eksporta raketno-bombarderske demokratije“.

Spoljna politika Rusije ostaje samostalna i nezavisna, ali bez izolacionizma i konfrontacija. Putin je poručio ambasadorima da diplomatija mora biti dinamična, konstruktivna, pragmatična i gipka.

Iskrivljenu sliku o Rusiju u inostranstvu prave drugi i zbog toga ruske diplomate moraju koristiti tzv. meke snage, što podrazumeva guranje svojih interesa putem ubeđivanja i dobijanja simpatija prema svojoj zemlji, objasnio je Putin.

- Rusija će posebnu pažnju posvetiti saradnji sa Kinom i Indijom. Nastaviće se saradnja sa zemljama Južne Amerike i Afrike. Prirodno je da ćemo razvijati tradicionalne veze sa Evropom - rekao je Putin i podsetio na to da četvrtina njihove spoljne trgovine otpada na Nemačku, Francusku, Italiju i Holandiju.

- Sa Evropom bismo mogli da postavimo ambiciozniji cilj, da napravimo tržište od Atlanika do Tihog Okeana. Život traži kretanje u tom smeru, a obim trgovine bi bio u milijardama evra - objasnio je Putin.

Značajan deo govora Putin je posvetio ponašanju Rusije na međunarodnoj sceni.

- I dalje ćemo čvrsto braniti Povelju OUN kao osnovu svetskog poretka i tražiti da se oružano mešanje i intervencije mogu provoditi samo na osnovi odluke Saveta bezbednosti - objasnio je Putin.

Diplomate moraju podržavati ruski biznis. Putin je podsetio da o mogućnostima ekonomske diplomatije govori od 2000, ali da je malo učinjeno.

Izvor - Novosti

Potpuno se slazem.

Putin ne da jeftiniji gas Ukrajini

Jalta -- Ruski predsednik Vladimir Putin odbio je da snizi cenu gasa Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič ni na jučerašnjem sastanku sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom, nije uspeo da revidira sporazum o gasu iz 2009. godine, za koji smatra da sadrži previsoku cenu tog energenta.

"Postoje pitanja u kojima nismo postigli dogovor, ali ćemo težiti ka tome", izjavio je Putin nakon razgovora na Jalti.

Rusija i dalje uslovljava Ukrajinu da dopusti ruskom energetskom koncernu Gazpromu da preuzme gasovode kojima se ruski gas transportuje u Europu ili da se pridruži carinskoj uniji koju je Rusija stvorila nakon raspada SSSR-a.

Sa druge strane, Ukrajina svoj gasovod smatra strateškom imovinom i dosad je odbijala oba ruska zahteva. Visoke cene plina međutim, predstavljaju veliko oterećenje za državni budžet.

Janukovič je rekao da Ukrajina još uvek razmatra mogućnost pristupanja carinskoj uniji sa Moskvom.

"Ne kažemo 'Ne' i ozbiljno razmatramo te integracijske procese", rekao je ukrajinski predsednik.


Izvor: B92

Malo malo pa ista igranka 

Rusija: NVO postale "strani agenti"

Moskva -- Ruska Duma usvojila zakon kojim se nevladine organizacije koje se finansiraju u inostranstvu nazivaju "stranim agentima".

Novim zakonom uvode se stroge restrikcije za sve nevladine organizacije koje, prema proceni vlasti, učestvuju u političkoj aktivnosti. Jednom od meta zakona smatra se nevladina organizacija za praćenje izbora Golos.

"Strani agent" je izraz koji se u vreme hladnog rata koristio kao sinonim za špijuna. Golos, koji se finansira iz SAD, otkrio je brojna kršenja izbornih pravila na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji.

Analitičari novi zakon smatraju sastavnim delom šire kampanje gušenja pobune koja je pratila povratak Vladimira Putina na funkciju predsednika u maju.

Golos, koji se izdržava novcem iz evropskih zemalja i SAD, pod velikim je pritiskom od novembra, kada je Putin optužio zapadne vlade da pokušavaju da utiču za ishod decembarskih parlamentarnih izbora finansiranjem ruskih nevladinih organizacija.

Državna televizija prikazala je emisiju kojom je, snimcima kofera punih dolara i tvrdnjama da Golos otvoreno podržava opoziciju, direktno napala tu nevladinu organizaciju, nakon čega je ta NVO postala meta policijskih racija, pritvaranja i sajber napada.

Ipak, hiljade posmatrača te organizacije pratile su parlamentarne izbore u decembru, a potom u martu i predsedničke, na kojima je Putin dobio treći mandat. Golos je na internet postavio i sajt sa hiljadama dokaza o kršenju izbornih pravila širom zemlje.

Po novom zakonu, svaki materijal koji takve grupe distribuiraju moraće da se objavljuje uz upozorenje da je njegov autor "strani agent", a takve organizacije moraće i da dostave detaljan kvartalni izveštaj o poslovanju.

Prekršioci novog zakona suočiće se sa novčanim kaznama do 5.000 rubalja (oko 150 dolara) za pojedince, 50.000 rubalja (1.150 dolara) za članove uprave i do milion rubalja (31.000 dolara) za same organizacije.

Svako ko nastavi rad u organizacijama koje su prekršile zakon biće kažnjen sa 300.000 rubalja (9.000 dolara) ili dvogodišnjom zatvorskom kaznom.

Borci za ljudska prava oštro su kritikovali zakon, pre svega definiciju "političkih aktivnosti". Grupa će se, naime, smatrati političkom ako ima nameru da na bilo kakav način utiče na javno mnenje ili vladu.

Izvor: B92

[/img]

Политика: Москва против „непријатеља народа”            
субота, 14. јул 2012.

Руска Дума (доњи дом парламента) је одлучила да ипак ступи на снагу спорни закон који регулише рад невладиних организација (НВО), а које они називају „невладиним комерцијалним организацијама”. Ове организације сада добијају статус „страног агента”, а посебним законом се под строжу контролу стављају и интернет сајтови који се баве „деликатнијим темама” везаним за руску свакодневицу. О овим одлукама, које су изгласане са 374 гласа за, три против и једним уздржаним, предстоји још да се изјасне Савет федерације (Горњи дом) и председник државе Владимир Путин.



Предлог закона о НВО изазвао је у протеклим недељама бурне реакције руских невладиних организација као и њихових финансијера, посебно оних из иностранства. Многи су формулацију „страни агент” протумачили као – „шпијун” или „непријатељ народа”.

Ипак, кога је у Русији, по новоусвојеном закону, могуће означити као „непријатеља народа”? Реч је, пре свега, о организацијама финансираним из иностранства које, при томе, учествују у политичком животу Русије и акцијама с тим у вези. За њихову делатност предвиђена је јача контрола државних органа и, у складу са тиме, и драстичније казне. Тако представницима невладиних организација са страним финансијером који позивају на „грађанску непослушност” следује новчана глоба од 200.000 рубаља (око 5.000 евра), па до затворске казне у трајању од три године.

За оснивање религиозних или друштвених организација чија делатност је скопчана са насиљем предвиђена је новчана казна од 300.000 рубаља, до четворогодишњег затвора.

Од новог закона су изузете делатности из сфере науке, културе, уметности, здравствене заштите, социјалне подршке грађанима, заштите материнства и дечије заштите, промоције здравог живота, физичке културе и спорта, екологије, добротворног рада... Али и регистроване религиозне организације, државне корпорације и компаније, као и некомерцијалне организације...

Због спорних закона, шпански медији најављују стварање у Русији „црних спискова интернет сајтова”, тачније – увођење цензуре. Мада се нови закон, пре свега, бави контролом сајтова који пропагирају дечју порнографију и слично, многи верују да ће се забране односити и на оне који се дотичу политичких тема, неприхватљивих за државу. На удару би се, пре свега, могли наћи сајтови преко којих су млади последњих месеци позивани на антивладине демонстрације.

„Борба против оних који мисле другачије преноси се у виртуелни простор”, коментарише у међународном издању лист „Кришчен сајенс монитор”. „Франкфуртер алгемајне цајтунг” спекулише да је један од разлога исхитреног увођења новог закона чињеница да је рејтинг актуелног шефа руске државе Владимира Путина у константном паду.

„Још од совјетских времена руски чиновници у сваком проблему траже инострани утицај”, додаје „Фајненшел тајмс”. „Та врста параноје појавила се и у новом закону који има за циљ разобличавање страних агената. А под тиме се подразумевају све организације финансиране из иностранства”.

Наравно, нико не спори да је Русија, као једна од водећих сила света, на мети страних служби и организација које имају за циљ да „унесу немир” међу тамошњи живаљ. Ипак, колико ће нови закон помоћи да се тај утицај онемогући зависиће, пре свега, од начина на који се буде примењивао. А управо то је оно чега се многи у овој земљи, и ван ње, плаше.

Слободан Самарџија

(Политика)

Русија: Убијено осам екстремиста, током операције погунуо један припадник МУП            
субота, 14. јул 2012.

МОСКВА – Током протекла 24 сата у две одвојене специјалне операције у руским републикама Дагестан и Кабардино-Балкарија убијено је осам екстремиста, а међу њима двојица вођа локалних бандитских група, док је у операцији живот изгубио један припадник руског Министарства унутрашњих послова, а тројица су рањена, саопштио је данас Национални антитерористички комитет.

Цивила међу погинулима нема, навео је Комитет, а преноси Итар-Тасс.

Агенција наводи да су седморица убијених екстремиста упала у заседу припадника снага безбедности код села Утамиш, на граници Кајахкентске и Сергокалингске области Дагестана, јужно од главног града Махачкале.

(Танјуг)

Русија: Медији који раде „у интересу страних држава“ биће посебно проверавани             
понедељак, 16. јул 2012.

Москва - Медији који се финансирају из иностранства могли би да буду означени као "страни агенти" изменама закона о медијима.

Руска Дума је у петак као "стране агенте" законом означила невладине организације које се финансирају из иностранства као "страни агенти".

То су данашњој "Известији" изјавили посланици владајуће Јединствене Русије, која има већину у парламенту, Владимир Бурматов и Иља Костунов.

Посланици Јединствене Русије планирају да медије који се финансирају из иностранства укључе у списак "организација које се посебно проверавају", и имаће ознаку "медији који раде у интересу страних држава", пише лист.

Медији који су комерцијална правна лица не потпадају под закон о некомерцијалним организацијама, односно о невладиним организацијама, те тако већ донетим законом не могу добити ознаку "страни агенти", објаснили су посланици.

Костунов каже да многи медији добијају финансијску помоћ из иностранства, мешају се у унутрашњу политику Русије и служе ширењу стране пропаганде, а "праве се да сами зарађују новац".

Њих треба такође уврстити у "стране агенте", али треба размислити о тачном називу, сматра Костунов.

Бурматов наводи да читаоци имају право да знају изворе финансирања медија. "Знамо да у земљи постоје различити сајтови, новине и недељници чије финансирање није транспарентно", каже он.

Тај посланик, међутим, не сматра да треба све медије окарактерисати на исти начин.

Ако добијају помоћ од десет одсто свог буџета, не морају да буду уписани у "стране агенте", али ако је помоћ већа од 50 одсто, то значи да страни донатори имају право да се мешају у уређивачку политику. У том случају је могуће давање статуса "страни агент", објаснио је Бурматов.

Посланик опозиционе "Праведне Русије" Иља Пономарјов рекао је листу да је после доношења закона о НВО, то потпуно логичан корак власти.

"Логика тог закона ми је јасна. Све се креће ка заоштравању. То је кратковида одлука власти", казао је Пономарјов, додавши да ће то довести до додатног таласа негативног расположења, и окретања људи против власти.

(Бета)