Pa kosta u kom god pravcu da posaljes proizvod...i svajcarska nije deo EU a moras proci kroz nju...totalno nebitna stvar.
Trziste je trziste, ono ne pita kuda se prolazi sve dok to neko kupuje...znas i nama dolaze elektronika iz Tajvana, garderoba iz ko zna koje vukojebine pa Nike nije razmisljao kuda ce sve ta roba proci...boli ih kita.
Sta cemo mi prodati Rusiji je totalno nebitno sve dok barem nesto prodajemo, isto vazi i za sve ostale zemlje...

пази овако станиславе:
твоја плата ће увек бити нула јер си лењи мизантроп...небитно да ли си у америци,русији,србији или у беЋу у ЊемаЋкој

шта ће ти задравствено? ја би то укинуо исте секунде (једна од бољих тековина демократске америке)

србија је најдемократскија држава на свету. како? да ли и даље троше ваздух кандић,бисерко,луковић,панчић,тончић и сличне грешке природе?  да.   нема потребе више објашњавати

па већ две године можеш да путујеш где год хоћеш без цимања по амбасадама   мислим да су код тебе у питању финансије

путеви су бољи него што заслужујеш

стан и ауто никад нећеш купити (образложење ти је у другом реду овог поста )
ја сам рецимо купио стан а данас сам управо пазарио нови ауто...то ми је трећи аутомобил од кад возим...сви су купљени нови и то у кешу...све легално,легитимно итд

у мојој факинг општини функционише е-управа тако да не мислим да си ти у нс ускраћен за то

сопствени посао,радна места...исто погледај други ред

теби,као и сличнима теби нема помоћи где год да живиш...увек ти је неко други крив...слоба,шешељ,наши,ваши,путин,васељенски патријарх...никако да станеш пред огледало и погледаш јединог кривца

petak, 13 april 2012 11:29

Rusija bi trebalo da teži ulozi protivteže rđavim pojavama na Balkanu, povezanim sa promenom sistema ravnoteže snaga u Evropi

 

[/img]


Balkan je složena regija: višenacionalna, mnogokonfesionalna, ekonomski na različitim nivoima, kroz skoro čitavu svoju istoriju politički nestabilna. Tako da je ovo poluostrvo uvek privlačilo pažnju silnika ovog sveta: za Balkan su se u prošlosti borili Turska, Austro-Ugarska, Nemačka, Engleska, Francuska, Rusija. Svi su oni hteli upravo tu teritoriju da anektiraju, izbore se za nju, osvoje je. Pri čemu je Evropljane najviše nerviralo to što je Rusija uvek nastupala kao pokrovitelj balkanskih pravoslavnih naroda. Zbog namere Rusije da zaštiti slovenske narode, države Zapada su težile da ne dozvole širenje njenog uticaja na Balkanu, kao i da ne dozvole njenu kontrolu balkanskih teritorija.

Jačanje uticaja Rusije na Balkanu ili njene pobede u Tursko-Ruskim ratovima su je periodično dovodili do diplomatske izolacije, ali Rusija je uvek uspevala da se izbori za svoj prioritet na Balkanu. Ruska diplomatija je dugo morala da manevriše kako ne bi izgubila region svog tradicionalnog uticaja.

Danas, kada je pragmatizam, koji Zapad sve jače natura, postao svojevrsni šablon u međunarodnim odnosima, ponekad se stide da se sete bliskih veza Rusije sa pravoslavnim slovenskim narodima Evrope. Međutim, Zapad se sigurno seća naših veza jer inače ne bi toliko težio da ih raskine, da nas jedne od drugih odvoji i da, koristeći silu, novac, laž i lukavstvo, poseje mržnju i nelagodnost. Još 1978. godine na međunarodnom kongresu sociologa u švedskom gradu Upsala Zbignjev Bžežinski je upoznao naučnike sa planom za budućnost Jugoslavije posle smrti Josipa Broza Tita. Prema njemu, najvažnije je bilo da se ne dozvoli da se Jugoslavija – a najpre Srbija – zbliži sa SSSR. SAD su se plašile da posle odlaska jugoslovenskog vođe „u Jugoslaviji može da dođe do takvih promena koje bi mogle da nanesu štetu interesima SAD i slobodnog sveta“, misleći pritom na tradicionalne simpatije balkanskih Slovena prema Rusiji.

Međutim, bez obzira na sve teškoće koje su povremeno postojale u odnosima Rusije i slovenstva na Balkanu, bez obzira na napore Zapada da Slovene orijentišu prema zapadnim vrednostima, ispostavilo se da je rusofilija neiskorenjiva. Zašto? Da podsetimo na zaboravljeno: rusko pokroviteljstvo, podrška Rusije u borbi protiv turskog ropstva i u postizanju nezavisnosti, zajednička borba protiv opšteg neprijatelja.

Od 1715. postoji, na primer, tradicija ruskih careva da materijalno podržavaju Crnogorce. Godine 1798. je ruski imperator Pavle Prvi odredio godišnju pomoć Crnoj Gori od 3.000 rubalja „za narodne potrebe i formiranje korisnih ustanova“. Od kraja 18. veka u regionu ljubav prema Rusiji jača, i ona se može nazvati strasnom. Rusija je Crnu Goru pomagala u novcu, slala je crkvene knjige, primala doseljenike, smeštala decu činovnika u elitni Pažeski korpus i, kako bi se održavala veza sa Crnom Gorom i regulisali poslovi sa Habzburškom monarhijom, otvorila konzulat u Kotoru 1804. godine. U znak zahvalnosti su hrabri ali siromašni Crnogorci „dovukli pred najviši presto Njegovog Visočanstva“ 12 zastava turskih i „sablju albanskog Mahmud-paše, koju je crnogorska vojska (…) otela od njega kao plen“. Mitropolit Petar Prvi Petrović Njegoš i starešine su se 16. avgusta 1804. zaklele na večitu vernost Rusiji. Diplomatska pomoć Rusije odigrala je važnu ulogu i u konačnom jačanju nezavisnosti Srbije i Crne Gore. U Crnoj Gori i Srbiji je stvoren kult Rusije: pravoslavni narodi su iznad sebe priznavali „samo Boga i ruskog cara“. Njihova ljubav prema Rusiji je bila čista, bezgranična i iskrena.

BITKA ZA BALKAN Istorija rusko-srpskih, odnosno rusko-jugoslovenskih odnosa, tokom nekoliko poslednjih vekova znala je i za uzlete i za padove, za periode hlađenja i kvalitetne saradnje. Ali njihova osnova uvek je bila bratstvo naroda i međusobne simpatije, zasnovane na osećanju bliskosti kultura, jezika i vere. Narod je čuvao istorijske tradicije slovenske bliskosti i čak je često uticao na promenu kursa vlada. U takvoj istoriji interesi naših zemalja su se češće poklapali nego što su se razilazili. I više nigde u svetu nećete naći oblast sa tako stabilnim rusofilstvom kao na slovenskom Balkanu, u njegovom pravoslavnom delu.

Događaji naših dana pokazuju interesantnu tendenciju. Po ko zna koji put se opet vodi ozbiljna bitka za taj region, bitka za njegovo potčinjavanje Zapadu, istina, uz pogledanje prema Rusiji. Pritom se sistematski guše snage patriotske orijentacije i u Srbiji i u Crnoj Gori, naturaju se „nove vrednosti“, uništavaju se spomenici pravoslavne kulture i ruše stereotipi patriotske svesti i kult nacionalne časti. Tako su sve srpske vojne lidere koji su se 90-tih godina borili za svoju zemlju uhapsili i sude im u Tribunalu u Hagu, pokušavajući da narod liše mogućnosti da o njima razmišlja kao o herojima. Rusija je na to gledala snishodljivo, nadajući se da će napori ministra Andreja Kozireva u jednom delu zapadnih država takođe naći svoje mesto. Balkan je 1999. ponovo postao epicentar svetske politike: Srbija i Crna Gora su bombardovane zbog neposlušnosti, tvrdoglavosti i odsustva želje da se potčine planovima NATO. Tada je Rusija prvi put posle deset godina podigla glas kako bi podržala Srbe, ali – u situaciji kada se i sama našla na udaru globalista – nije uspela da izdrži oštrinu Zapada, te se povukla pred njegovim pritiskom.

Na prelasku vekova i era Moskva je, kao da se setila da postoji i Balkan, počela da ispunjava program ekonomske saradnje, postepeno povećavajući njegov intenzitet i veličinu. Zapad, najviše SAD, nije hteo da to Srbiji dozvoli pošto je objavio da je Balkan zona njegovih nacionalnih interesa. Počela je oštra borba EU i NATO za Balkan: smena režima u Srbiji, podrška prozapadnim vladama, pokušaj da se neutralizuje srpski faktor u Bosni i Hercegovini, osuda svakog nacionalnog programa, guranje zemlje ka EU i NATO, rasparčavanje njene teritorije. I naravno sve to – uz veliku antirusku kampanju.

Reklo bi se da nema logike u ponašanju zapadnih partnera Moskve, koji se tvrdoglavo bore protiv toga što i Rusija želi da se nađe među kupcima preduzeća u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Makedoniji, koji se zatim protive izgradnji Južnog toka i naučno-tehničkoj saradnji. Logika se otkriva tek kada shvatimo da se na Balkanu vodi rat usmeren direktno protiv Rusije, rat za njene prirodne izvore, odnosno za njene teritorije. Poslednja neutralizacija potencijalnih balkanskih saveznika Rusije osmišljena je još početkom 90-tih godina 20. veka

Još tada su SAD osmislile i razradile strateški plan novog sistema međunarodnih odnosa sa sopstvenom dominacionom ulogom u njemu. Početkom 90-tih još uvek je glavni protivnik SAD bila Rusija, tj. SSSR. Treba da se podsetimo: u „Strategiji nacionalne bezbednosti SAD“ piše da su oružane snage SAD „pozvane da štite demokratiju u planetarnim srazmerama, među njima i demokratske procese u Rusiji“.

PET RAZLOGA PROTIV SRBA Jugoslavija je odabrana kao cilj iz više razloga. Prvi, Jugoslavija je predstavljala smetnju zato što je bila najjača država na Balkanu, koja je posedovala i ozbiljan vojni potencijal. Postavljen je zadatak da se ona rasparča, odnosno da se razbije na više državica. Ali je i dalje predstavljala smetnju zato što je sačuvala armiju, ostala uporna i nije se potčinila planovima NATO.

Drugi, Jugoslavija je posmatrana kao glavni potencijalni saveznik i sledbenik Rusije. Nikada pravoslavni jugoslovenski narodi nisu ratovali protiv Rusije, već samo zajedno s njom – protiv zajedničkih neprijatelja. Balkan je jedino mesto na svetu gde su Rusiju voleli i vole je predanom ljubavlju bez obzira na njen geopolitički status, ekonomske mogućnosti i trenutne političke računice.

Treći, Jugoslavija je na Zapadu smatrana za poslednju „branu komunizma“ u Evropi kao i za lidera ostvarenja ideje o slovenskoj uzajamnosti.

Četvrti, Vatikan odavno pokreće planove za likvidaciju pravoslavne kulture na Balkanu ili za njeno pomeranje na Istok.

Peti, upravo bi Balkan trebalo da postane poligon za transformaciju NATO od vojne organizacije u „mirotvornu“ i mesto za postepenu predislokaciju (iz Italije i Nemačke) svojih trupa koje su za sada u Evropi.

Ali eto – desilo se da im nije uspelo da te svoje planove brzo ostvare na Balkanu: neprijatelj je zadržan na dugih 20 godina.

Da bi se na pravi način odredili nacionalni interesi Rusije, trebalo bi poći od njene geostrateške bezbednosti, neprikosnovenosti spoljnih i unutrašnjih granica, od očuvanja istorijskog, kulturnog, geografskog prostora, nacionalnih tradicija i duhovnog jedinstva. Rusija bi morala da ima saveznike ili – ako ne njih – onda bar države koje ne bi bile protiv nje. Svaka država poseduje i mirne zone i regione napregnutosti. Ove poslednje ona mora da prepozna na vreme i da pokuša da se s njima izbori na pravi način.

Svaki od pobrojenih elemenata ima mnogo veze sa Balkanom. Okrećući leđa Balkanu, Rusija gubi prirodne istorijske saveznike i istovremeno stiče vojne baze NATO u neposrednoj blizini svoje teritorije kao i kontrolu SAD nad Jadranskim morem i njegovim vezama sa Sredozemnim. Nepostojanje kod Rusije pozicije prema Balkanu koja bi bila adekvatna postojećim pretnjama bukvalno gura narode tog regiona u NATO.

ŠTA DA RADI RUSIJA Rusija bi trebalo da teži igranju uloge protivteže negativnim pojavama koje postoje na Balkanu a koje su povezane sa promenom sistema ravnoteže snaga u Evropi. Balkan predstavlja najzgodniju platformu za to. Ruska diplomatija sasvim sigurno ima snage da igra ulogu stabilizatora, da uravnotežuje negativne tendencije na globalnom i regionalnom nivou.

Ako mi gubimo inicijativu na Balkanu – odmah će drugi da počnu da nam diktiraju uslove. Osim toga, razjedinjene zemlje koje ne sarađuju između sebe predstavljaju lak plen za međunarodne magnate, vojne organizacije i političke blokove. Iako sve do sada ideja o slovenskom jedinstvu nije donela opipljiv rezultat, mi znamo da gubljenje istorijskih korena za sobom povlači moralnu katastrofu i rušenje nacionalnog karaktera, dovodi do gubitka ne samo prošlosti već kompletnog istorijskog identiteta.

Kako nam se čini, formula za odnos Rusije prema Balkanu treba da bude sledeća: obnova i održavanje istorijskih tradicija, negovanje ideja uzajamnosti i pravoslavne duhovnosti uz istovremeno oslanjanje na međusobno korisne interese; jačanje sopstvene ekonomije i osnivanje novih ekonomskih i političkih centara sa interesima koji bi bili korisni za obe strane.

Bilo bi logično da se u takvoj situaciji teži da se ne dozvoli širenje vojne kontrole NATO preko čitave teritorije bivše Jugoslavije kao ni formiranje vojnih baza na teritoriji Srbije i Crne Gore, odnosno amerikanizacija i vatikanizacija (sa docnijim raspirivanjem rusofobije) kulturno-istorijskog prostora koji naseljavaju pravoslavni južni Sloveni.

Autor: Jelena Guskova

Izvor - Novi Standard

Autor je zaboravio da je EU nudila i clanstvo i pare samo da se ne ratuje. Zeleli su da vide SFRJ kao prvu drzavu iz ex komunistickog bloka u tranziciji.

Bez uvrede, nisi ti baš sasvim čist.

------------------------------------------------------------------------------------------------


Јелена Гускова
Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Гускова

Датум рођења:   23. септембар 1949.
Место рођења:   Москва (СССР)
Јелена Јурјевна Гускова (рус. Елена Юрьевна Гускова; Москва, СССР, 23. септембар 1949) је доктор историјских наука, редовни члан Руске академије наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске.
Руководилац је Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Садржај  [сакриј]
1 Биографија
2 Одликовања
3 Види још
4 Извори
5 Спољашње везе
[уреди]Биографија

Јелена Гускова, дјевојачко Дерјабина, рођена је у Москви 23. септембра 1949. године. Године 1972. завршила је Историјски факултет Московског државног универзитета на Катедри за историју Јужних и Западних Словена. На истом факултету је магистрирала на тези о друштвено-економском развоју Србије средином 19. вијека. Ту је 1990. године и одбранила докторску дисертацију о друштвено-политичким организацијама и самоуправном систему СФРЈ.
Године 1994. радила је као научни експерт за Балкан при штабу миротвораца ОУН на територији Југославије у Загребу. Од 1972. до 2002. године радила је у Институту информација за друштвене науке Руске академије наука као водећи научни сарадник, а у исто вријеме је радила у Институту за славистику Руске академије наука као руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе. У том Институту стално ради од 2002. године као руководилац.
Јелена Гускова је држала предавања на Московском државном универзитету Ломоносов (1993, 1995, 1998, 2001. и 2003), Иркутском државном универзитету (1993), Пермском државном универзитету (1995), Дипломатској академији Министарства иностраних послова Руске Федерације (2002), Уралском државном универзитету (2005), Државном универзитету хуманитарних наука Руске академије наука (тренутно). Сва предавања су била посвећена историји Југославије. Историографски је изучавала прилике и неприлике на Балкану током друге половине 20. вијека, опште неслоге у вишенационалним државама, међудржавне односе, спољну политику Русије према Балкану итд.
У мају 2009. године предсједник Републике Српске академик Рајко Кузмановић ју је именовао за члана Сената Републике Српске.
Удана је и има двије кћерке.
[уреди]Одликовања

Јелена Гускова је 1997. године одликована од стране Републике Српске Орденом Његоша II степена, и од стране Владе Москве Медаљом „В память 850-летия Москвы“.


Izvor - Vikipedija

Šojgu predložio da se prestonica preseli u Sibir

Moskva - Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin ocenio je danas kao šalu predlog novoizabranog gubernatora Podmoskovlja Sergeja Šojgua da se prestonica preseli u Sibir.

-- Mislim da je taj predlog samo šala i ništa više od toga - rekao je Sobjanjin, istakavši da bi to bilo lepo za žitelje Sibira, ali da bi za Moskovljane i žitelje Podmoskovlja to predstavljalo katastrofu, jer bi za posledicu imalo odliv investicija i ukidanje radnih mesta.
 

Sobjanjin je rekao i da su Moskva i okolno Podmoskovlje već postali jedinstven organizam i da bi njihov odvojen razvoj bio nezamisliv.
 

Šojgu, koji je prethodnih 12 godina proveo na funkciji ministra za vanredne situacije, u maju će zvanično stupiti na dužnost gubernatora Podmoskovlja.
 

On je nedavno izneo ideju o premeštanju prestonice u Sibir, naglasivši da ima prijateljske odnose s gradonačelnikom Moskve.

Izvor: Blic

Poseban moleban za Putina

Moskva -- Predstavnik Moskovske patrijaršije saopštio je da će patrijarh Kiril, nakon inaguracije Vladimira Putina za predsednika Rusije, služiti poseban moleban.

Patrijarh će 7. maja u Blagoveštenskoj katedrali u okviru kremaljskih zidina "zatražiti od Boga blagoslov na služenje predsednika otadžbini i narodu", javlja Verska informativna agencija.

Putin je na predsedničkim izborima 4. marta izabran za predsednika. On je do sada dva puta bio inagurisan za predsednika, 2000. i 2004. godine.

Blagoveštenska katedrala, sa devet tornjeva, sagradjen je 1489, bila je dvorska crkva ruskih careva, u njoj je služio protojerej koji je ujedno bio duhovnik i ispovednik careva.

Katedrala nije u vlasništvu crkve, već državnog muzeja, u njoj se služi samo jednom godišnje – na Blagovesti.

Izvor: B92

Поглед из Русије – Срби уједините се
01. 05. 2012 8:16 | Андреј Волков / Видовдан
?
moskva Поглед из Русије Срби уједините се

(Фото: Svali.ru)

Европа и Европска унија (Аустроугарска) од давнина сањају да Србе потчине својим интересима. Вековима предузимају разне мере и методе да дође тај тренутак, да Србе прекалеме, да не буду СРБИ. Диктирају и намећу услове. Када их наметну, тада ћете да их служите. Њихови у Србији, које су направили од вас самих, раде пуном паром. Неће и не може да дође такав вакат. Знају то и једни и други. Зато желе нешто друго – да Србе изобличе, униште. Овакви Срби им сметају, налазе се на незгодној раскрсници путева. Некада се говорило „трули Запад“. Долази његово време, па траже слободан пролаз на Исток. Бесплатан, без својих трошкова, људских и материјалних. Раде на дуге стазе, без журбе, без милости, круто и дрско, да Србе узму под своје. Мисле на векове унапред, мисли на своја нова поколења. Узимају данак у крви, одводе најпаметније Србе, купују, а затим могу и да их врате, као своје, да са Србима управљају преко нових јаничара. Зар ово не потсећа на турски данак у крви?

Никада Срби у Европи неће да буду равноправни. Увек ће Србе држати за народ „другог реда“. Када све наметну, рећи ће: – у Европи се не пише ћирилицом!

У Отаџбинском рату Енглези подстакоше поделу Срба на партизане и четнике. Из једне породице било их је и тамо и амо, и једних, других, трећих. Мајке су делиле децу, да бар једно дете, ако иједно остане живо, буде на победничкој страни. Поделом је на једној страни било 50% Срба, на другој 50% или је било више страна, али нас је укупно било тачно 100%. Ни данас нису променили тактику ни проценте. Подели и владај.

Зато Срби не треба да пропусте прилику да промене тактику и политику. Да преузму од Европе оно што им ваља, да са својом браћом и пријатељима по роду и крви, поделе сопствени колач.

Управо сада, пред изборе, одсањах један сан. Видим српску ливаду, језеро, на ливади неколико група оваца. Чупкају, штрпкају младу траву, пију воду. Око сваког стада по један шаров, маџарски пулини. Пси седе, или леже, како кад, како им дође воља. Чувају стада. Сан се прекиде. Поче нови, повезан са првим. Учитељица уметности Љубица Капор, витка млада жена, црта на табли. Црта овце. Сви гледамо, она ћути и црта. Питамо се – како може белом кредом на црној табли да нацрта црна стада оваца. Чини – црта тако брзо, да се за неколико минута појави више група оваца. Деран Милић Дрљача, неучтив и брбљив, изнебуха прекида тишину и упита наставницу: – Зашто не нацртате да овце буду све заједно, него цртате више група?

Љубица се прену, одлучи се од табле, врати се са ливада у реалност и одговори: – Не групишем овце ја. Оне се саме одлучују. Свака овца своме стаду.

Прекиде ми се нит, сан је ђаволска ствар, врати ме у гимназију код професора руског језика, лепотице Милане Џугурски-Живановић из белогардејске породице. Час траје. Мила прича о Тургењеву, из Ловчевих записа, тумачи Записе охотника. Помиње вукове, птице, ловце, ловачку опрему, медовину, руске обичаје. Мила тако говори о Тургењеву, да од пажње застаје дах. Да мува зазуји, сви би је чули. Мила каже: – ми одлучујемо шта ћемо ловити, шта уловити. Којим путем ходити, које песме певати, кога волети, коме се поклонити, коме се приклонити.

Данас код Срба је основно питање одлуке: како ујединити да Срба буде 100%, целина, бар око два – три питања. Нпр. прво питање – Срби и њихова дефиниција, друго – држава, треће – вера, писмо.

Сви присутни, бивши партизани, четници и њихови потомци, морају наћи одговор на питање: шта са оном условно – другом половином Срба? Постоји ли она? Четника и партизана више нема. Остао је понеко. Преостали се још увек јуначе, једни и други распредају како су се на правди Бога међусобно убијали. Не због својих, а за туђе интересе. Не мисле ваљда да све своје потомке треба уништити или да носе бреме прошлих времена, заблуде својих предака? Једна половина поставља исто питање – другој непријатељски расположеној половини.

Зашто у она времена смрти није било снаге да се Срби уједине око једних или других, па да заједнички ударе на трећег? Зашто тога нема данас? Енглези су лукаво подржавали и једне и друге, да се бију. Када су своје ескадриле враћали кући, испустили су своје смртоносне товаре по српским градовима. Ево и дан данас се исто понавља. Миловали су вас бомбама и у овом веку, само зато што сте Срби. Понављају ли Срби разреде? Док се сви около уједињују, Срби се међусобно растачу, прегоне око споредних ствари, а главну не виде.

Срби више не смеју да чекају да их неко трећи обједињује, да им неко трећи прави државу, да им неко трећи поштује веру, народ, писмо. Да им изграђује фабрике и путеве, да их запошљава у својим стратешким прљавим технологијама, прави и васпитава децу. У овој евросветској магли – Срби се око свега битног за Србе, веру и отаџбину – морају ујединити. Иначе, пропаст је близу. Џин лети према србима, шири крила да та ала шчепа, удави и прогута Србе и Србију.

Имају ли Срби контра мере? Имају ли савезнике који неће Србе да униште, који ће да их помогну, бодре? Зар су Срби баш у толикој мери обневидели? Окрените се јединству и пријатељима који ће да помогну! Треба сами да преломите, а не да вас ломе и сломе.

Чују ли се предлози ради свеопште мобилизације? Чека ли се објединитељ и ујединитељ Срба? Ко је тај у овој маглуштини пред изборе, у изборној баруштини? Ко нуди уједињење, помирење, енергију. Има ли таквог гласа и одјека у гласачком телу, против евромашине која сатире. Не смеју Срби да се обједињују око туђина, око окупатора, око Европе, око оних који Србе стално бомбардују само зато што су Срби.

Руси су то решили. Једноставно су прихватили поруку вођа-чувара да – не могу праунуци да одговарају за дела која су починили њихови прадедови.

Опустите се да четници и партизани победе фашизам. И једни и други се хвале да су се борили против фашизма. Јесу. Нека буде. Сада, нека се уједине да се боре против најезде окупатора. И – победиће. Победиће Србија ако то ураде. Окупациона власт са Европским спонзорима не може да прође. Уједините се за опстанак. Не наседајте на политику без алтернативе, политика и… И… Је пропала. Стуб нове политике сам по себи се намеће – Уније Унијама – Србија Србији.

Свако нека одлучи. Свако нека заокружи свој тор, своје српско стадо. Да га песмом чува чобаница са својим шаровом. Да се оствари сан снова, управо како је нацртала и уредила наставница Љубица Капор – свака птица своме јату, свака овца своме стаду. Ливадска лучила су места где се луче овце, козе, ситна марва. Предстојећи избори у Србији су лучила између Србије и несрбије, између својих и туђина, окупатора и ослободиоца, између јединства, снаге, енергије – и вечитог ропства.

Значи – има избора. Бирајте Србију. Србија пре свега. Да буде по вољи, да свако буде свој на своме.

Moskva: Moguć udar na štit Evrope

Moskva -- Iako tačka bez povratka" još nije dostignuta, Moskva ne isključuje udar na evropski sistem protivraketne odbrane u slučaju pogoršanja situacije.

To je danas u Moskvi istakao načelnik Generalštaba ruske armije Nikolaj Makarov na međunarodnoj konferenciji o protivraketnoj odbrani, naglasivši da bi to bila ekstremna preventivna mera uništenja protivraketne odbrane NATO u Evropi, ukoliko se pretnje po bezbednost Rusije nastave.

Posle gotovo dve godine razgovora Rusije i NATO u vezi sa protivraketnim štitom u Evropi nije pronađen način za rešenje problema.

Glavna pretnja ruskoj bezbednosti mogli bi da budu raketni sistemi razmešteni u Rumuniji i Poljskoj, kao i oni u Severnom moru, a Rusija je već nagovestila kao kontrameru raspoređivanje svojih raketnih sistema u oblasti Kalinjingrada.

Istovremeno, zamenik generalnog sekretara NATO Aleksandar Veršbou rekao je da njegova protivraketna odbrana nije uperene protiv Rusije, ali Moskva nije prihvatila te usmene argumente i insistira na pisanim pravno obavezujućim garancijama.

Još od ranije je bilo poznato da na današnjem skupu nije planirano postizanje konkretnih dogovora, već je on najavljen kao svojevrsna priprema za predstojeći majski samit u Ccikagu, odnosno za dalje razgovore koji bi trebalo da uslede posle predsedničkih izbora u SAD.

Ruski ministar odbrane Anatolij Serđukov rekao je da je pitanje protivraketnog štita i dalje glavni kamen spoticanja u odnosima NATO i Rusije, kao i da “još nije moguće postizanje obostrano prhvatljivog rešenja, jer je praktično došlo do zastoja”.

Ranije danas Makarov je istakao da Moskva nema nameru da raspoređuje svoje protivrakente kapacitete izvan teritorije Rusije, kao i da izražava žaljenje što nije prihvaćen ruski predlog o formiranju zajedničkog protivraketnog štita iznet na samitu NATO - Rusija u Lisabonu 2010. godine.

Makarov je ocenio da predog NATO-a o nezavisnim sistemima protivraketne odbrane ne može biti podržan u Rusiji, jer ne otklanja zabrinutost Moskve.

Američki (NATO) predlog o razmeni informacija sa ciljem zaštite od trećih zemalja "ne znači stvaranje zajedničkog odbrambenog raketnog sistema u Evropi" i ne otklanja zabrinutost Rusije da bi američke rakete mogle da budu upotrebljene protiv ruskih ciljeva, kazao je on.

Makarov smatra da je ruski predlog dobar i zbog optimizacije troškova, jer se njime izbegavaju nepotrebna "preklapanja" koja su neizbežna u slučaju izgradnje dva nezavisna sistema.

Ruski general armije ocenio je da nespremnost američke strane da pruži Moskvi pravno obavezujuće garancije da njihov sistem neće biti upotrebljen protiv Rusije može da bude pokazatelj američkih planova da protivraketnu odbranu koristi protiv ruskih strateških nuklearnih snaga.

On je, ipak, pozvao na dalje razgovore i naglasio da je "Rusija spremna da razmotri sve opcije za pronalaženje obostrano prihvatljivih rešenja", a jedna od opcija je da NATO sistemi ne pokrivaju delove ruske teritorije.

Izvor: B92

 

Izvor?