Дмитриј Медведев: Полиција одмах да реагује на жалбе бирача
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 10. фебруар 2012.

МОСКВА – Руски председник Дмитриј Медведев поручио је данас званичницима Министарства унутрашњих послова да треба одмах да реагују на све евентуалне жалбе бирача и да спрече свако кршење њихових права.

„Полиција би требало одмах да реагује и поступа по жалбама бирача. Радите све што можете да се избегну повреде права бирача, о чему је у последње време било доста речи”, рекао је Медведев на колегијуму МУП-а, пренеле су Риа Новости.

После децембарских парламентарних избора, који су обележени бројним неправилностима и који су били повод за масовне протесте грађана и опозиције, уочи председничких избора који су заказани за 4. март, појачано је интересовање јавности за регуларност изборног процеса.

Премијер и председнички кандидат Владимир Путин наложио је да се на свих 96.000 бирачких места у Русији уведу камере које ће уживо преносити ток гласања и бројање гласова, а тај посао се приводи крају.

(Танјуг)

Руска Дума усвојила закон који предвиђа хемијску кастрацију за педофиле
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 10. фебруар 2012.

МОСКВА – Руска Државна дума усвојила је пооштрени закон за кривична дела педофилије, у којем је предвиђена обавезна хемијска кастрација за особе које почине тај злочин над децом млађом од 14 година.

Закон, такође, предвиђа доживотну робију за поновљене преступе, као и за починиоце сексуалног насиља над децом млађом од 12 година, а искључује принцип „свесности”, будући да тужилаштво више није у обавези да доказује да је осумњичени био свестан којег је узраста жртва.

Нови закон искључује и могућност условне казне за починиоце преступа над млађима од 14 година, али дозвољава осталим осуђенима да затраже условни отпуст после четири петине одслужене казне, уколико затраже добровољну кастрацију, пренеле су агенција Риа Новости.

(Танјуг)

Da je srece da se identican zakon donese u demokratskoj Srbiji...

Vašington gleda u Zjuganova


Moskva -- Dok se Moskva sprema za novi skup podrške Putinu, u SAD među ruskim komunistima traže saveznike za borbu protiv ruskog premijera, piše "Politika".


Veliki skup pristalica ruskog premijera Vladimira Putina biće održan 23. februara u Moskvi, ispred Kremlja, na Dan odbrane domovine, a u znak podrške Putinovoj kandidaturi na predsedničkim izborima 4. marta, saopštio je juče direktor te kampanje režiser Stanislav Govoruhin.

„Pripremamo demonstracije pod nazivom: ’Branimo našu domovinu!’“, rekao je agenciji Interfaks Govoruhin. On je dodao da se očekuje dolazak 200.000 premijerovih pristalica, kao i da će biti zatražena dozvola da skup bude održan na trgu Manjež.

Ruska opozicija redovno traži dozvolu za održavanje protesta na trgu Manjež, na ulazu na Crveni trg, ali vlasti to odbijaju. Dozvola ruskog predsedništva je neophodna za svako okupljanje na tom mestu.

Skup na Manježnoj, na svega nedelju dana pred izbore (4. marta), trebalo bi da bude završnica predsedničke kampanje koju vodi Putin. On se do sada, uglavnom, nije pojavljivao na ovakvim manifestacijama, ali je malo verovatno da će propustiti priliku da se u tako važnom trenutku obrati biračima. Ovo je važno, između ostalog, i stoga što je, prema ispitivanjima javnog mnjenja, njegova pobeda u prvom krugu na samoj ivici ostvarivosti (52 odsto).

I dok se u Rusiji i vlast i opozicija pripremaju za „završni udarac”, svet je i dalje u nedoumici koji ishod je prihvatljiviji: pobeda Putina ili njegov poraz. Kako navodi Entoni Salvija, bivši savetnik u administraciji američkog predsednika Ronalda Regana, kada je u pitanju stav Vašingtona, ta nedoumica je još oštrije prisutna. Ide toliko daleko da je za SAD čak prihvatljivija pobeda Genadija Zjuganova, lidera Komunističke partije Ruske Federacije (KPRF), nego aktuelnog premijera.

Salvija u jednom svom tekstu u „Džeruzalem postu” podseća da se Putin, do sada, pokazao kao jedan od najozbiljnijih američkih saveznika. Videlo se to prilikom terorističkog napada na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku (2001), zatim pristankom na snabdevanje američkih vojnika u Avganistanu neophodnim potrepštinama preko ruske teritorije, čime je izbegnuta mogućnost da se ovi u jednom trenutku nađu u bezizlaznoj situaciji, kao i integriranjem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, a time i u svetsku ekonomiju.

„Crveni Kremlj teško da bi bio spreman na sve pomenuto”, zaključuje Salvija.

Očigledna neracionalnost razmišljanja u Vašingtonu jasno ukazuje na pravi problem: SAD sebi, jednostavno, ne mogu da dozvole da budu svrgnute sa trona prve svetske sile. A pretnje u tom smislu dolaze, jednako, iz Rusije i iz Kine. Procena u Vašingtonu je da ova ruska, trenutno, ima veću težinu. Ne samo zbog mogućeg gubljenja pomenutog statusa, već više iz straha od razbijanja davno utemeljene američke iluzije da je oblik demokratije koji tamo vlada, a koji je zasnovan na postulatu da i „običan prodavac novina može jednoga dana da postane šef države”, jedini i – neprikosnoven.

Stav Vašingtona zasnovan je, kako piše "Politika", i na shvatanju da komunisti u današnjoj Rusiji ne mogu državu da vode jednako efikasno kao Putin. Kao i da bi obnavljanje ideološke matrice – kapitalizam protiv komunizma – prevaziđene pre dvadesetak godina raspadom SSSR-a, povoljno uticao na podizanje morala na domaćem terenu. U SAD slom sovjetske države vide kao svoju najvažniju stratešku pobedu. U skladu sa time, Zjuganovljevi komunisti svakako bi predstavljali manji zalogaj.

Po svoj prilici, u Rusiji bi taktika cepanja države, primenjena na bivšu Jugoslaviju, teško imala valjan efekat. Jednako kao i taktika „narandžaste revolucije”, primenjena u Ukrajini, koja se pokazala i jalovom i kratkog daha. Sem toga, eventualni pravi trenutak za takvo delovanje (kasne godine vladavine prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina) nepovratno je propušten. Da ne pominjemo činjenicu da trenutno ni u SAD mnogima ne cvetaju ruže.

Pobeda Putina na martovskim izborima je, po svemu, izvesna. Da li će ona biti rezultat već prvog kruga glasanja, ili će se tražiti i drugo izjašnjavanje, svakako nije bez značaja, i sigurno će uticati na imidž novog predsednika, barem van granica zemlje. Ali ako je već tako, onda je pomalo čudno da Vašington sebi unapred, i reklo bi se bez istinske potrebe, od tog pobednika stvara neprijatelja. Biće da je politika ozbiljnih kontakata na relaciji Zapad–Istok, koju primenjuju Evropljani, u tom smislu vidno pragmatičnija i, za sada – uspešnija.

Izvor: B92

Opozicija će sve da uradi ne bi li ga srušila, čak idu dotle da vade povampirene komuniste i protivnike režima koji odavno ne žive u Rusiji. Ustvari, korist je obostrana, znali su Amerikanci to cveće da zalivaju odavno...

Da Arijada , ali Putin nije Tadici   

Ovde ne govorimo o Tadiću i njegovoj politici već o trenutnoj Ruskoj situaciji i rušenju "Putinizacije" RF. Tadićeva politika sa Putinovom se ne može porediti ni po kakvom osnovu sem što im je zajednički sadržalac "demokratija".  Što je i logično kada se govori o jednoj svetskoj velesili i jednoj razrušenoj Balkanskoj državi. Sredstva koje se koriste u destabilizaciji trenutne Ruske orjentacije nisu nepoznata i nisu nova. Od pada Jelcinja, sa kojim su Amerikanci lakše saradjivali, očigledan preokret spoljne politike RF je definisan kao "iizazivačka politika" u cilju rasporedjivanja snaga ove dve, geopolitčki suprotne a najače sile. RF je često u poslednje vreme prozivana za destabilizaciju odnosa a ustvari samo se suprotstavila pravilima igre koja je postojala do kraja 20.veka. Naravno ojačana pre svega u spostvenom sektoru, ma koliko to zvuči neverovatno.
Takodje, prestojeći Američki izbori će biti "tvrdi" jer Rusija zna kako da uzvrati udarac, takodje vešto isplaniran. Povampirenje komunizma je poslednji štih koji može da se iskoristi u ovakvim situacijama i lično ne verujem u njegovu težinu, ma ko da stoji iza toga.

Ja licno ne verujem da ce ameri uspeti da ista urade po pitanju rusenja Putina .. Ipak je on bio obavestajac i verujem da vrlo lako moze da sve sazna o svakome .. Ako se protesti nastave  bojim se da ne bude kao u Egiptu, Libiji itd itd .. 

Putin: Mere za porast populacije


Moskva -- Ruski premijer Vladimir Putin osmislio listu mera koje bi trebalo da poprave demografsku sliku Rusije i povećaju broj stanovnika do 2050. godine na 154 miliona.


Putin je u autorskom tekstu za sutrašnje izdanje lista "Komsomolskaja pravda" predložio da se u svim regionima sa negativnim demografskim priraštajem uvede pomoć porodicama za treće i svako naredno dete od 7.000 rubalja (175 evra) mesečno u trajanju od tri godine, prenela je agencija Itar Tas.

On je izneo i ideju da se značajno povećaju stipendije za studente, kao i plate univerzitetskih profesora i lekare i istakao da se protivi povećanju starosne granice za odlazak u penziju.

Putin je predložio i nove stambene programe koji bi umanjili cenu stanova za 20 do 30 odsto i najavio izgradnju javnog smeštaja.

Prema njegovom planu, navedene mere doprinele bi rastu populacije Rusije do 2050. godine na 154 miliona, dok bi, u protivnom, ako se nastavi sadašnji trend, broj stanovnika opao na 107 miliona.

Prema poslednjem popisu, u Rusiji živi 143 miliona ljudi, od kojih su 80 odsto Rusi, a prosečna starost stanovnika je 38,8 godina.

Izvor: Blic

  iako nisam neki Rusofil isl.

Руски комунисти чак и за време Грузина Стаљина нису били космополите, што се не може рећи за наивне српске комунисте који су следили црвеног усташу Тита.
Руси су и тада били родољуби, а да не говоримо у којој мери су данас, када су сагледали све своје грешке.
Неки руски комунисти данас одлазе у цркву и уживају подршку дела РПЦ, а када су у питању руски национални интереси у региону, они имају још тврђи став од Путина.
Рецимо када је у питању Косово и Метохија, Американци ће добити још тежег саговорника и још опаснијег непријатеља.

Американци навијају за Зјуганова из чисте злурадости, прижељкујући руску крв на улици и неку револуцију, али Зјуганов је стари парламентарац који лепо сарађује са Путином.