A moze i kao u americi tamo doduse ne skrivaju da kradu, tamo pobedi onaj koji treba cak i ako ima zvanicno manje glasova

Novi Potemkini


Tokom Putinovog maratonskog gostovanja na televiziji, javio se i jedan lekar.




Moskovski sud je 14. decembra odložio izricanje presude Hodorkovskom za 27. decembar. Smatra se da je do odlaganja izricanja presude došlo zbog velike podrške javnosti bivšem vlasniku Jukosa. U pokušaju da promeni to raspoloženje, Putin je dva dana kasnije upriličio svoje deveto maratonsko gostovanje na televiziji, tokom kojega je obrazlagao zašto je neophodno da „lopov sedi u zatvoru“. Pred kraj emisije, javljali su mu se i građani sa raznim pitanjima. Evo jednog primera.

Kardiolog, koji je za vreme ove kontakt-emisije ispričao Vladimiru Putinu kakva je prevara inscenirana za vreme predsedničke posete gradskoj bolnici u Ivanovu, dobio je poziv da se javi u tužilaštvo. O tome je novinare obavestila majka lekara. Kako tvrdi Olga Hrenova, njenom sinu „prete da će se s njim obračunati“. Među onima koji prete su i gradske vlasti. „Već su ga zvali u Sekretarijat za zdravstvenu zaštitu, a zovu ga i u tužilaštvo.“ Prema njenim rečima, u Sekretarijatu za zdravstvenu zaštitu su rekli da je malo verovatno da će kardiolog Hrenov moći da nastavi karijeru u ivanovskoj oblasti. Njen sin je uprkos svemu rešio da istraje.

Dvadeset petogodišnji lekar je 16. decembra predsedniku vlade opisao šta se događalo u oblasnom kliničkom centru za vreme njegove posete u novembru. Prema rečima Hrenova, u bolnicu su na brzu ruku dovezli raznu aparaturu koju su uskoro posle posete demontirali, lekarima i medicinskom osoblju je bilo naređeno da lažu kada ih budu pitali o visini njihovih plata, većinu bolesnika su jednostavno izbacili iz bolnice, a u njihove krevete smestili preobučeno osoblje bolnice.

Tokom dana, guverner Ivanovske oblasti Mihail Menj je za RSN izjavio da sve što je Hrenov rekao ne odgovara istini. Samog lekara guverner je nazvao „neadekvatnim i zloumišljenim kardiologom“. Sa svoje strane, oblasna vlada je izjavila da je sva oprema o kojoj je govorio kardiolog i dalje na svom mestu. A predsednik oblasnog parlamenta Sergej Pahomov je rekao da će se slučajem Hrenov pozabaviti „kompetentni organi“.

Hrenov u tužilaštvo nije otišao: „Mene su zvali telefonom, ali nikakav pismeni poziv nisam primio, pa sam odlučio da ne idem. U svakom slučaju, plašim se da tamo odem bez advokata… Pravda je na mojoj strani i spreman sam da to dokažem. Sem toga, mnogi me podržavaju. Nisam sam, premda se svi veoma plaše da ne izgube svoja zaposlenja, svi su zastrašeni…“, izjavio je Hrenov.

Evo i nekoliko karakterističnih odziva čitalaca sa sajta Lenta.ru:

Dragi sugrađani, pišem u ime svoje supruge koja je 20 godina radila kao lekar u sreskoj bolnici u altajskom kraju. Sa tolikim iskustvom, i gomilom raznih svedočanstava, kao i priznatom prvom kategorijom, moja supruga u poliklinici, radeći na jednom i po radnom mestu, prima 7.000 rubalja (1 evro = 41 rublja, po kursu od 18.12.2010). Svi smo čekali da se naši „carevi“ već jednom pozabave i našim zdravstvom. A oni su ove godine zatvorili porodilište (žene putuju 300 km u Barnaul ne bi li tamo rodile), zatvorili su reanimaciju (kako bi narod brže crkavao), zatvorili su dečije odelenje (a naš predsednik se, kao, lično brine baš o DECI).

U bolnici je ostala samo polovina personala, a i među njima mnogo onih koji su već u penziji… A takva je situacija u celoj zemlji.

Ja sam lekar iz Novokuznjecka. Ove godine Putin je u našu bolnicu došao da „poseti“ postradale prilikom eksplozije u rudniku. Na brzinu su u bolnicu doterali devetoricu rudara iz tog nesrećnog rudnika. Sve sa lakšim, ambulantnim povredama (ogrebotine i uganuća). U normalnoj situaciji takvima ne bi dali bolovanje. Kad međutim… sve su ih smestili u reanimaciju, zbog čega su prave teške bolesnike iz reanimacionog preveli na obično odelenje. Sledećeg jutra je u reanimaciju stigao Putin. Rudari su se prekrili čaršafima i glumili teške bolesnike. Lekar je za platu dobro rekao. Ako se ne angažuješ na dva radna mesta, ili ako nemaš dežurstva, lekar dobija 6.000, sestra 5.000, a bolničari 3.000, pa njima moraju da dodaju iz raznih fondova, kako bi dopunili do minimuma. Svaka čast lekaru iz Ivanova!

Kad je Putin dolazio na Ural, bio je u fabrici u Saldi, radnike uopšte nisu pustili na radna mesta nego su ih ostavili da čekaju, a njemu su pričali o platama od 30.000, dok je u stvari 7.000. Svuda jedno te isto.

Ljudi, pa Putin sve to zna. Ne namešta se to zbog njega. Onaj lekar ima da strada, kao i taj koji ga je pustio da govori u emisiji. Pogrešan čovek na pogrešnom mestu…

Sa sajta Lenta.ru

Pavle Rak

ipak je to jedan lekar  :

Pa ko je bolji, lekar ili KGB agent, tj. komunisticki dousnik za prijavljivanje "nepodobnih" 

A agentu kriv zapad za lose rezultate, jos ce da okrivi i Al Kaidu 

A mozda uskoro da i intervju: "Moj narod mene lubju" 



Izgleda kako Gadafi nije uspeo da se docepa Srbije i postane predsednik, mozda uspe u tome Putin posto je Rusima dokur*io posteno, kako se da videti iz prilozenog materija od pre izbora 

[sarkazam]
Tacno, kako se samo usudio da kaze nesto lose o caru Putinu. Tu treba odmah pendrek da radi.

Svi znamo jedno, Rusija i Putin su olicenje perfekcije, i nista ne sme narusiti tu sliku !
[/sarkazam]

јебао те путин а и лекар

  kratko i jebitacno. 



p.s. i Dobrica Cosic i Dejton.

Druga, severna prestonica Rusije: Sankt Peterburg
_{Pavle Rak | 22/09/2003}
Rivalstvo Sankt Peterburga i Moskve traje koliko i sam Peterburg: trista godina. Iako je danas Peterburg zvanično "druga, severna prestonica Rusije", među njima nema jednakosti: ravnoteža između dve prestonice je narušena još davne 1917, a danas je priliv spekulantskog kapitala u dinamičnu Moskvu samo još pojačao nejednakost.


Rivalstvo Sankt Peterburga i Moskve traje koliko i sam Peterburg: trista godina. Iako je danas Peterburg zvanično "druga, severna prestonica Rusije", među njima nema jednakosti: ravnoteža između dve prestonice je narušena još davne 1917, a danas je priliv spekulantskog kapitala u dinamičnu Moskvu samo još pojačao nejednakost. U borbi za ono malo prestiža koliko je Moskva spremna da ustupi, Peterburg koristi neaktualan adut – kulturu. Obično to ne donosi veće rezultate, jer i kultura više zavisi od novca nego od tradicije. Ipak, nastupio je trenutak kada se i iz te vrste kapitala može izvući nekakav profit. Tu priliku je pružila ovogodišnja proslava tristogodišnjce grada na Nevi.

Peterburg spada u one prestonice koje nisu nikle spontano, nego su od prvog trenutka svesno građene tako da pokažu moć i ambicije mlade velesile. Za realizaciju tog projekta se nisu žalili ni novac, pa čak ni životi graditelja čije su kosti ostajale u hladnim močvarama. Na njima, tim kostima, sazidana je prava lepotica. Osamnaesti i dobar deo devetnaestog veka su u znaku klasicizma, a onda je nastupilo nekoliko decenija sjajne peterburške secesije ili "moderna", kako kažu Rusi. Obale reka i kanala, kao i velelepni bulevari, iskićeni su fasadama kakvim ima malo ravnih.

Pred ovu sadašnju proslavu, grad je lickan i doterivan mesecima. U popravljanje kolovoza i obnavljanje fasada skrljane su ogromne pare kojima se Peterburg u normalnim okolnostima nikako ne bi mogao nadati. Proslava je bila zamišljena i sprovedena kao događaj svetskog značaja i u prisustvu vođa svih velikih država koji su vodani s kraja na kraj grada, od jednog muzeja i zamka do drugog. Rupe u asfaltu nisu smele da potresaju utrobu visokih gostiju, ofucane fasade da im bodu oči. Vatrometi i koncerti pod vedrim nebom nisu smeli da budu pokvareni lošim mirisom natrulih poluruševina. I sve je u rekordnom roku dovedeno u red.

Hm, to jest, bar naizgled. Spolja. Jer, kao što to obično biva, za temeljno preuređenje svega – nije bilo ni novca ni vremena. Bar mi Sloveni u tome možemo razumeti Ruse: kada se radi u poslednjem trenutku, uvek postoji opasnost da mnogo toga ostane nedovršeno.

Kako zakašnjenja i propusti ne bi kvarili proslavu, posegnulo se za starim ruskim izumom - "Patjomkinovih sela". Na ulicama kojima je trebalo da prođu predsednički korteži, najolinjalije a nepopravljene fasade su bar bile prekrivene zelenim građevinskim ciradama – kao da se pod tim ciradama nešto radi. A na jednom mestu, na Univerzitetskoj obali, video sam i veštačku fasadu, to jest ogromno platno sa naslikanim prozorima i stubovima koje je bilo prebačeno preko takve iste fasade-ruine, delimično popravljene, ali nedovršene.

Patjomkinovskom arsenalu su bili dodati i novi izumi: vršeni su pokušaji da se popravi, to jest promeni, tradicionalno neprijatna, vlažna i hladna klima Peterburga. Ratna avijacija je jurišala na oblake koji su se približavali prestonici i pretili da okvase strane zvanice. Uspeh je, kažu, bio mršav, ali je na nebu iznad Neve bar moglo da se vidi nekoliko neobičnih atmosferskih pojava, neke čudne pare čudnih boja.

Ono što je ostalo van vidokruga stranih delegacija i van delokruga domaćih patjomkinovaca – to je banalna, svakodnevna realnost Peterburga. Čak ni svi klošari i psi lutalice nisu mogli biti sklonjeni na vreme. Da ne govorimo o tome kakve su mnoge zgrade iza svečanih fasada. Zapušteni haustori sa razvaljenim stepeništima, trule instalacije, memla i smrad iz podruma… I čuvena peterburška "prolazna dvorišta", pravi lavirinti koji vas po svemu podsećaju na predvorja pakla.

Nakon "uspešne proslave" ostali su zadovoljni svi (to jest najpre domaći političari, a onda i strani gosti), sem stanovnika grada. Oni bi da se za jubilej poprave i njihovi životni uslovi. U svojim zahtevima nisu baš sasvim objektivni, jer su poboljšanja i njima namenjena: manje se truckaju vozeći se gradom. I šetnje obalama, sada, za "belih noći", lepše su i prijatnije. Nije valjda, da od tolike lepote koristi imaju samo turisti?


Danas, 23. septembar 2003.

a?