Svaka sledeca provokacija doticnih (dakle, ima ih vise) rezultovace banovima i to bez upozorenja.

Vazi za bilo koju temu na ovom delu foruma.

е тако се то ради

зна се где се панкерише а то није по црквама и осталим богомољама


нека цркну...мислим да се нико неће ни почешати

Kakva provokacija? Da objavim video o kome sam govorio?

06. 03. 2012 18:24 | Бета

[/img]



Срби, срам вас било, чувајте Косово!

Копаоник – Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин изјавио је данас да је Русија спремна да настави да инвестира у Србији и да би било најбоље да на пројектима руске фирме учествују заједно са улагачима из земаља Европске уније (ЕУ). Конузин је учествујући на Копаник Бизнис форуму, замерио организаторима тог скупа што деле инвеститоре на евро-атлантске и оне из других земаља, као што су Јапан и Русија и истакао да међу инвеститорима не постоји разлика на основу тога из којих земаља долазе.

„То је вештачки приступ“, казао је он и додао да „за Србију ЕУ и Русија нису алтернативе“, наводећи да је могућ заједнички инвестициони подухват у Србији.

Конузин је рекао да постоји интересовање руских фирми за улагање у Србију у област грађевине, информационих технологија, туризма, али је истакао да „не иде све глатко“ и да су неки инвеститори одустали, што због недовољног искуства, али и услова пословања. Он је подсетио да су руске фирме велики инвеститор у Србији, али је и указао на велико закашњење у реализацији руског кредита од 800 милиона долара намењеног железничкој инфраструктури у Србији.

„Срамота ме је што тај кредит ни после три године од договора председника Србије и Русије и две и по године од потписивања споразума није реализован. Ја се трудим да се то убрза, а застој је настао због тога што српски стручњаци нису завршили рад на техничким пројектима, од којих су неки започети пре 20 година“, рекао је он.

Амбасадор Русије сматра да се српска страна ипак може разумети, јер је у том периоду земља била под санкцијама, а уследила су и драматична дешавања на Косову, бомбардовање.

„Наша је обавеза да помогнемо Србији“, рекао је Конузин и навео пример успешног пословања Нафтне индустрије Србије (НИС) од када ју је преузео Гаспромњефт.

„Сигуран сам да би НИС пропао, сам се урушио или би га купио неки инвеститор и затворио као неподобну конкуренцију, да га није купио Гарспромњефт“, казао је он.

Додао је да „нису незналице и неморални људи они који су тврдили да није добро што је НИС продат Граспромњефту“, већ да су „били у заблуди“.

Амбасадори Немачке, Сједињених Америчких Држава (САД), Велике Британије, Италије и Француске, земаља које су најзначајнији спољнотрговински партнери Србије, оценили су данас да ће додељивање статуса кандидата Србији за чланство у ЕУ повећати присуство страних инвеститора и створити предвидљивији привредни амбијент.

Амбасадорка САД Мери Ворлик изјавила је да је одлазак Ју-Ес стила из Србије био тешка одлука за ту компанију, али и за америчку владу, и истакла да су отежани услови пословања једини разлог за напуштање тржишта Србије.

„То је једини разлог и то не одражава нас став о пословању у Србији“, рекла је Ворлик и додала да код компанија из САД влада уверење да Србија има конкурентске предности када је реч о условима пословања.

Ворлик је подсетила да су САД до сада у Србију уложиле око 1,6 милијарди долара, наводећи да намеравају да то и даље чине кроз инвестирање у области попут обновљивих извора енергије, рударство. Амбасадорка САД је честитала Србији статус кандидата и изразила очекивање да ће Србија ускоро добити датум преговора, истакавши да САД подржавају европске интеграције целог Балкана.

Provokacije tipa: bugarsko pismo, kocijaski recnik sa Sar-planine i slicne fore. Ili pricaj o temi ili ne smaraj uopste na ovom delu foruma. Ovo je ujedno i kraj nase rasprave.


Sto se tice snimka, otvori temu i slobodno objavi sta god imas. Mozes to direktno i Putinu da posaljes, imas mogucnosti da postanes slavan i u Rusiji.

Mene provocira laž a ne istina. Toliko o bugarskom pismu 

E u tom slucaju osvajas nagradnih par dana odmora u Putinovom letnjikovcu. Lepo se provedi.

---

Putin i zvanično pobednik

Centralna izborna komisija Rusije (CIK) večeras je objavila zvanične rezultate predsedničkih izbora, prema kojima je pobednik premijer Vladimir Putin, sa osvojenih 63,6 odsto glasova.



Na sednici CIK, predsednik Vladimir Čurov je kazao da je Putin osvojio 45 miliona 602 hiljade i 75 glasova birača, od oko 110 miliona građana upisanih u biračke spiskove.   

Čurov je kazao na sednici komisije da su posmatraši Šangajske organizacije za saradnju, u koju ulaze: Rusija, Kina, Kazahstan, Uzbegistan, Tadžigistan i Kirgizija, kao i posmatrači Zajednice nezavisnih država( bivše sovjetske republike osim pribaltičkih zemlaja i Gruzije) ocenili da su izbori bili pošteni i legitimni.   

Čurov je dodao da se takav stav podudara sa stavom OEBS-a, prema kojima je posmatrački proces bio detaljniji, zahvaljujući povećanoj svesti građana i dubljoj zainteresovanosti za izbore. Preneo je takođe stav evropskih posmatrača da su kandidati mogli da sprovode predizbornu kampanju bez prepreka.   

On, međutim nije preneo osnovni stav evropskih posmatrača, iznetih na konferenciji za novinare u utorak da izbori nisu bili fer, jer je njihov ishod bio poznat od samog početka. "Mada su kandidati mogli da sprovode predizbornu kampanju bez prepreka, uslovi su bili na strani jednog od kandidata, premijera Vladimira Putina", kazao je na konferenciji za novinare šef misije Parlamentarne skupštine OEBS Tini Koks.   

Na izborima nije bilo realne konkurencije, nisu postojali jednaki uslovi za sve kandidate. Po našoj oceni, ti izbori su bili nepošteni, bez obzira na neke inovacije u biračkom sistemu", izjavio je koordinator misije evropskih posmatrača Tonino Picula.  Posmatrači OEBS su negativno ocenili i proces prebrojavanja glasova zbog kršenja procedure, na oko trećini glasačkih mesta gde su prisustvovali.

Izvor: StudioB

Putin sa Medvedevim o sastavu nove vlade

Moskva - Premijer i budući predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da namerava da već danas započne konsultacije o formiranju nove vlade, kao i da će raditi u interesu ruskog naroda, bez obzira na političku opredeljenost.

- Želeo bih da se obratim svim gradjanima Rusije koji su učestvovali u glasanju za izbor predsednika. Danas možda treba podsetiti da je predsednik kod nas nadstranačka ličnost, dakle radićemo u interesu ruskog naroda - izjavio je Putin na sastanku sa odlazećim predsednikom Dmitrijem Medvedevim.


Putin je rekao da je juče sa Medvedevim razgovarao o ekonomskom razvoju zemlje i da su glavni izazovi u privredi, kao i da su makroekonomski pokazatelji dobri uprkos ekonomskoj krizi, preneli su ruski mediji.


- Formulisali smo socijalne probleme i oni mogu biti rešeni samo na osnovu ekonomskog rasta. Sada pristupamo konsultacijama koje se odnose na formiranje nove vlade - istakao je Putin.


On je juče nagovestio da će sa Medvedevim, koji bi trebalo da bude premijer, razgovarati pored ostalog o mogućnosti ulaska u vladu samostalnog predsedničkog kandidata i trećeplasiranog na izborima Mihaila Prohorova.
 

Putin i Medvedev sastali su se sinoć u skijaškom centru Krasnaja Poljana, gde su se sastali i sa bivšim italijanskim predsednikom Silvijom Berluskonijem, koji u Rusiji boravi privatno.

Izvor: Blic

Putin najekonomičniji, Prohorov najviše potrošio


Petorica kandidata koji su učestvovali na predsedničkim izborima u Rusiji, potrosili su oko 1,5 milijardi rubalja (oko 36 miliona evra) za svoje kampanje, dok su partije na decembarskim izborima za parlament potrošile tri puta više - oko 4,5 milijardi rubalja.

To je saopštio potpredsednik Centralne izborne komisije Stanisalv Vavilov, koji je precizirao da je oko 90 odsto novca u predsedničkoj kampanji potrošeno za predizborne plakate.


Najviše uloženog novca po jednom biraču imao je trećeplasirani, samostalni kandidat Mihail Prohorov, koji je trošio prosečno 65 rubalja (1,5 evra) za svaki glas koji je dobio, dok je najekonomičniji bio pobednik, premijer Vladimir Putin, koji je prosečno trošio devet rubalja za jednog glasača.


Kada je reč o apsolutnim iznosima troškova, najviše su potrošili Prohorov i Putin, izmedju 350 i 400 miliona rubalja, dok je najmanje potrošio poslednji po izbornom rezultatu, kandidat Pravedne Rusije Sergej Mironov, oko 136 miliona rubalja.


Ccetvrtoplasirani kandidat i lider Liberalno demokratske partije Vladimir Zzirinovski potrošio je oko 250 milio narubalja, a drugoplasirani na izborima, lider komunista Genadij Zjuganov oko 270 miliona.

Izvor: Blic

ŠTA ĆE BITI SPOLJNA POLITKA PUTINOVE RUSIJE: KAKO SA KINOM, EVROPOM I AMERIKOM U SVETU KOJI SE MENJA (1)
 ponedeljak, 05 mart 2012 18:49


„Novi Standard“ u dva nastavka objavljuje najvažnije do sada neprevedene delove spoljnopolitičke platforme ruskog predsednika

 


 

(...) Sused naše zemlje je Kina, kao najvažniji centar globalne privrede. Ušlo je u modu da se razmatra buduća uloga Kina u globalnoj ekonomiji i međunarodnim poslovima. Kinezi su prošle godine izbili na drugo mesto u svetu po obimu BDP i već u najbližoj perspektivi po tom pokazatelju će prestići SAD – takve su ocene međunarodnih eksperata, uključujući tu i američke. Povećava se i ukupna moć Kine, što obuhvata i njenu sposobnost projektovanja sile u raznim regionima.

KINESKI FAKTOR Kako treba da se ponašamo s obzirom na kineski faktor, koji tako dinamično raste i jača?

Prvo, uveren sam da rast kineske privrede ni iz daleka ne predstavlja pretnju, već izazov, koji u sebi sadrži kolosalni potencijal za poslovnu saradnju, šansu da na kineskom vetru naša privreda brže krene punim jedrima. Mi moramo aktivnije da gradimo nove kooperativne veze, povezujući tehnološke i proizvodne kapacitete naših zemalja i koristeći njihovu sinergiju, tako da – razume se mudro – koristimo kineski potencijal u cilju privrednog napretka Sibira i Dalekog Istoka.

Drugo, svojim ponašanjem na svetskoj sceni Kina ne daje povod da se govori o njenim pretenzijama na dominaciju. Zaista, kineski glas sve odlučnije zvuči u svetu, i mi to pozdravljamo zato što Peking deli naš pogled na formiranje svetskog poretka zasnovanog na ravnopravnosti. Mi ćemo nastaviti da jedni drugima pružamo podršku na svetskoj sceni, da zajednički rešavamo akutne regionalne i globalne probleme, da snažimo zajedničko delovanje u Savetu bezbednosti UN, u BRIKS, ŠOS, G20 i drugim multilateralnim mehanizmima.

Treće, mi smo zatvorili sva krupna politička pitanja u odnosima s Kinom, uključujući tu i ono najvažnije –  pogranično. Uspostavljen je trajni mehanizam bilateralnih veza zasnovan na pravno obavezujućim dokumentima. Među vođstvima naše dve zemlje postignut je neviđeno visok nivo poverenja. To omogućuje i nama i Kinezima da postupamo u duhu istinskog partnerstva, na osnovu pragmatizma i vođenja računa o uzajamnim interesima. Tako formirani model rusko-kineskih odnosa ima veliku perspektivu.

Razume se, sve ovo što je rečeno ne znači da ne postoje nikakvi problemi između nas i Kine. Katkad ima nekih trvenja. Naši komercijalni interesi u trećim zemljama ne podudaraju se uvek u potpunosti, ne odgovara nam sasvim ni postojeća struktura robne razmene, ni nizak nivo uzajamnih investicija. Pažljivo ćemo pratiti migracione tokove iz NR Kine.

Međutim, moja glavna misao jeste da je Rusiji potrebna prosperitetna i stabilna Kina, a uveren sam da je i Kini potrebna jaka i uspešna Rusija.

INDIJA I BRIKS Veoma brzo raste i drugi azijski gigant – Indija. Sa Indijom Rusiju povezuju tradicionalno prijateljski odnosi, čiji je sadržaj rukovodstvo dve zemlje definisalo kao posebno povlašćeno strateško partnerstvo. Od jačanja tog partnerstva koristi imaju ne samo naše zemlje već i celokupan sistem policentričnosti koji se formira u svetu.

Svedoci ne samo rasta Kine i Indije već  i povećanja udela i važnosti celokupnog azijsko-pacifičnog regiona. S tim u vezi otvaraju se novi horizonti za plodonosan rad u okviru ruskog predsedavanja u APEC. U septembru ove godine organizovaćemo samite organizacija u Vladivostoku, za koje se aktivno pripremamo i gradimo savremenu infrastrukturu, što će samo po sebi doprineti daljem razvoju Sibira i Dalekog Istoka i omogućiti našoj zemlji da se u još većoj meri uključi u dinamične integracione procese „nove Azije“.

Pridajemo i ubuduće ćemo pridavati prioritetni značaj saradnji s partnerima u BRIKS. To je jedinstvena struktura, formirana 2006. godine, koja očigledno simboliše prelazak sa unipolarnog sistema uređenja sveta na pravedniji sistem. BRIKS okuplja pet zemalja, čiji broj stanovnika iznosi ukupno gotovo tri milijarde, koje imaju najveće privrede u razvoju, poseduju kolosalne radne i prirodne resurse i ogromna unutrašnja tržišta. Priključenjem Južne Afrike BRIKS je poprimio globalni format u najdoslovnijem značenju te reči, i već sada na njega otpada više od 25 odsto svetskog BDP.

Zasad se još navikavamo da radimo jedni sa drugima u takvom formatu, prilagođavamo se jedni drugima. Posebno je važno to da bi trebalo bolje da koordinišemo aktivnost na spoljnopolitičkom planu, da u većoj meri zajednički delujemo u UN. Međutim, kad se petorka BRIKS istinski razvije i proradi punom parom, njen uticaj na svetsku privredu i politiku svakako će biti znatan.

Poslednjih godina ruska diplomatija i naša poslovna zajednica pridaju sve veću pažnju saradnji sa zemljama Azije, Latinske Amerike i Afrike. U tim regionima, kao i ranije, postoje iskrene simpatije prema Rusiji. Smatram da je jedan od ključno značajnih zadataka u predstojećem periodu jačanje trgovinsko-ekonomske saradnje sa njima, ostvarivanje zajedničkih projekata u oblasti energetike, infrastrukture, investicija, nauke i tehnike, bankarskog biznisa i turizma.

Aktivnost G20 odražava rastuću ulogu tih kontinenata u demokratskom sistemu upravljanja globalnom upravom i finansijama koji se formira u svetu. Smatram da će se ta grupacija uskoro pretvoriti u straški važan instrument ne samo za reagovanje na krize već i instrument za dugoročno reformisanje svetske finansijsko-ekonomske arhitekture. Rusija će 2013. godine biti predsedavajući G20. Nema nikakve sumnje u to da bi trebalo da iskoristimo funkcije predsedavajućeg i za jačanje i poboljšanje koordinacije rada G20 sa drugim multilateralnim strukturama, pre svega sa G8 i, razume se, sa UN.

EVROPSKI FAKTOR  Rusija je neotuđivi, organski deo Velike Evrope, široke evropske civilizacije. Naši građani se osećaju Evropljanima. Nama nije ni iz daleka svejedno kako se razvijaju stvari u ujedinjenoj Evropi.

Upravo zbog toga Rusija predlaže da se krene u pravcu toga da se od Atlantika do Tihog okeana uspostavi jedinstveni ekonomski i ljudski prostor – zajednica koju ruski eksperti nazivaju „savez Evrope“ i koja će samo ojačati potencijal i poziciju Rusije u njenom ekonomskom zaokretu ka „novoj Aziji“.

Na fonu uspona Kine, Indije i drugih novih ekonomija posebno se jasno ocrtavaju finansijsko-ekonomski potresi u Evropi – nekadašnjoj oazi stabilnosti i reda. Kriza koja je pogodila evrozonu ne može a da se ne tiče interesa Rusije – pre svega zbog toga što je EU naš najveći spoljnoekonomski i trgovinski partner. Očigledno je i to da od toga, kako stoje stvari kod Evropljana, u znatnoj meri zavise i perspektive razvoja celokupne globalne ekonomske građevine.

Rusija se aktivno uključila u međunarodne mere za podršku evropskim privredama koje je pogodila kriza i dosledno učestvuje u izradi kolektivnih odluka u sklopu aktivnosti MMF. Mi u principu ne isključujemo ni mogućnost da u nizu slučajeva pružimo direktnu finansijsku pomoć.

U isto vreme smatram da su sadašnje finansijske injekcije kadre da samo delimično reše problem. Za sveobuhvatno i potpuno popravljanje situacije potrebne su energične mere sistemskog karaktera. Evropski lideri imaju pred sobom zadatak sprovođenja obimnih preobražaja, koji će principijelno izmeniti mnoge finansijsko-ekonomske mehanizme i obezbediti istinsku budžetsku disciplinu. Mi smo zainteresovani za jaku Evropsku uniju, onakvu kakvom je, na primer, vide Nemačka i Francuska, zainteresovani smo za realizaciju velikog potencijala partnerstva Rusije i EU.

Sadašnji nivo saradnje Rusije i EU još  uvek ne odgovara globalnim izazovima, pre svega na planu povećanja konkurentnosti našeg zajedničkog kontinenta. Ponovo predlažem da radimo na izgradnji harmonične zajednice privreda od Lisabona do Vladivostoka. Predlažem i da ubuduće krenemo putem formiranja zone slobodne trgovine i razvijenijih mehanizama ekonomske integracije. Tada ćemo dobiti zajedničko kontinentalno tržište čija će se vrednost meriti trilionima evra. Zar iko može da posumnja da bi to bilo veoma korisno i da bi odgovaralo interesima kako stanovnika Rusije, tako i stanovnika Evrope?

PITANJE ENERGETIKE Treba razmisliti i o široj saradnji u oblasti energetike – sve do formiranja jedinstvenog energetskog kompleksa Evrope. Najvažniji koraci u tom pravcu jesu izgradnja gasovoda Severni tok po dnu Baltičkog mora i Južni tok u Crnom moru. Te projekte su podržale vlade mnogih zemalja i u njima učestvuju najveće evropske energetske kompanije. Posle njihovog potpunog puštanja u pogon, Evropa će dobiti pouzdan i elastičan sistem snabdevanja gasom koji neće zavisiti ni od čijih političkih kaprica i omogućiće ne samo formalno već i realno jačanje energetske bezbednosti kontinenta. To je posebno aktuelno u svetlu odluka nekih evropskih država da smanje stepen korišćenja nuklearne energije ili da se čak potpuno odreknu tog vida energije.

Otvoreno ću reći da „Treći energetski paket“, koji je izlobirala Evropska komisija i koji je usmeren ka tome da se istisnu integrisane ruske kompanije, očigledno nimalo ne doprinosi jačanju naših odnosa. Ako se ima na umu rastuća nestabilnost isporučilaca energenata koji predstavljaju alternativu Rusiji, „Treći energetski paket“ samo zaoštrava sistemske opasnosti i rizike po samu evropsku energetiku i uspeva da zastrašivanjem otera potencijalne investitore u nove infrastrukturne projekte. U razgovoru sa mnom mnogi evropski političari iznose kritike na račun tog „paketa“. Treba skupiti hrabrosti i ukloniti tu prepreku na putu uzajamno korisne saradnje.

Smatram da istinsko partnerstvo između Rusije i Evropske unije nije moguće dokle god postoje barijere koje ometaju ljudske i ekonomske kontakte, pre svega dokle god postoji vizni režim. Ukidanje viza predstavljalo bi snažan impuls za realno integrisanje Rusije i EU, pomoglo bi širenju kulturnih i poslovnih veza, posebno između srednjih i malih preduzeća. Opasnost koju za Evropljane predstavljaju ruski ekonomski migranti u velikoj meri je izmišljena. Naši ljudi imaju mogućnost da svoje sposobnosti i veštine iskoriste u sopstvenoj zemlji, i te prilike su sve brojnije.

U decembru 2011. usaglasili smo sa EU zajedničke korake ka bezviznom režimu. Te korake možemo i trebalo bi da preduzmemo bez odlaganja. Treba da nastavimo na najaktivniji mogući način da radimo na ostvarivanju tog cilja.
 
Moskovske novosti