Rus koji ledi pogledomVioleta TALOVIĆ, 30.12.2009 18:55:21   Ocena: 4.58 (Glasova: 191)    Komentara: 47


Vladimir Vladimirovič Putin ponovo je najpopularnija ličnost Rusije. Beskompromisnog borca za nacionalne interese, Rusa koji ne pije votku a voli da pleše, "apsolutnog demokratu" čvrste ruke i još čvršćeg stava, podržava više od 80 odsto sunarodnika. Iako ga malobrojni oponenti proglašavaju autokratom, označen je za političara koji je napravio red u svom dvorištu i Rusiji vratio status supersile iz vremena Sovjetskog Saveza.
Najuporniji tragači za pikanterijama iz njegove biografije nemaju mnogo uspeha jer je u "fajlu Putin" uglavnom sve napisano. Ali, zbog harizme kojom isijava jak je utisak koji, gde god da se pojavi, ostavlja bivši pukovnik KGB i nosilac crnog pojasa šestog dana u sambi i džudou, pravnik i magistar ekonomije.
Premijer Rusije i bivši predsednik najveće zemlje sveta protivnicima ne ostavlja puno prostora za manevar. Njegov ledeni pogled nosi jaču poruku od reči kojima nišani u centar. Ne podnosi unjkave i neprincipijelne, a suzu pušta nad teškom dečjom sudbinom ili vojničkom tragedijom. Iako ga neki smatraju pragmatičnim vernikom, nesporna je činjenica da je Ruskoj crkvi vratio sjaj i reputaciju. Od aluminijumskog krstića koji je jedini ostao neuništen u velikom požaru na porodičnoj dači u Podmoskovlju ne odvaja se nikada. A da je kršten saznao je od majke tek u 41. godini, pred službeni odlazak u Izrael.
Sin fabričke radnice i mornara sovjetske mornarice iz Lenjingrada nije prvi Putin koji je kročio u Kremlj. Njegov deda po ocu Spiridon bio je Lenjinov i Staljinov lični kuvar. Vladimir Vladimirovič, kako kaže njegova supruga Ljudmila, ni čaj ne zna da skuva. Jede, kaže, sve što leti i pliva, a uz ruski boršč omiljeno jelo mu je kupus sa svinjskim nogicama, čiji je ukus otkrio dok je službovao u Nemačkoj. Sladoled obožava ali zbog linije ne preteruje.
Ustaje u sedam, svakodnevno vežba, pliva kilometar i pola sata provodi u teretani. I u 57. godini skija, vozi kajak, roni, leti "migom" i plovi u podmornici. Čest je gost na rok-koncertima, sluša "Diskoteku Avariju" i obožava Svetlanu Zaharovu, prvakinju baleta, i Josifa Kobzona, doajena ruske muzičke scene.
Suprugu Ljudmilu upoznao je tokom studentskih dana na koncertu Arkadija Rajkina u Lenjingradu. Na lepu plavušu, studentkinju filologije i stjuardesu, skromno odeven i ćutljiv, nije ostavio naročit utisak. Kartao se, vozio brzo, voleo jednu Veru. Prvih hiljadu rubalja zaradio je tako što je sa dvojicom drugova renovirao neki komunalni stan. Od honorara, kupili su "šašlik" (roštilj) i dobro se napili od piva.
- Volođa, ženi se - rekli su mu drugovi. Znao je da ako se tad ne oženi, neće nikada. Bilo mu je 29 godina i radio je po ceo dan.
Ljudmilu je isprosio tako što je na vrhu zgrade uradio stoj na rukama. Venčali su se i dve godine živeli s njegovim roditeljima, u sobi od 15 kvadratnih metara. Tu se rodila i Maša.
- On bolje sluša nego što govori - kaže o svom mužu Ljudmila. Ume da bude ironičan, blistavog je uma i pravedan.
S Ljudmilom je 25 godina u braku. Navodni tajni razvod s Ljudmilom i ženidba sa olimpijskom šampionkom Alinom Kabajevom, bila je najpikantnija prošlogodišnja vest. Putin je, spokojan, kratko odgovorio: "Tačno je! Sviđaju mi se sve Ruskinje!"
- Moj muž voli lepe žene, kakav bi muškarac bio da ne reaguje na žensku lepotu - podržala ga je Ljudmila.
Putin je i šoumen, samo su nekad njegove opaske britke. Nedavno je čečenskim teroristima poručio: "Ako hoćete da postanete islamski fundamentalisti prvo se obrežite, pozivam vas u Moskvu. Mi smo mnogokonfesionalna država, imamo mnogo stručnjaka, a između ostalih i za to pitanje. Posavetovaću ih da vas operišu tako dobro da vam više nikad ništa ne poraste".
Novinarima koji su ga proglasili najbogatijim Rusom poručio je: "Mnogo čačkate nos i sline razmazujete po papiru. Jesam, najbogatiji sam ali po emocijama koje nosim u sebi".
- Kao minimum, državnik treba da ima glavu - odgovorio je na opasku Hilari Klinton da kao bivši pukovnik KGB nema dušu.
Televiziji zamera na puno nasilja i onim što zovu seksom.
Za osam godina predsednikovanja preleteo je 1.349.000 kilometara, 192 puta bio u inostranstvu. Ne smiruje se ni kao premijer. Ove godine obišao je 212 gradova u Rusiji. Na raspolaganju su mu četiri aviona Il-96-300, Il-62M, Tu-154M, Jak-40 i helikopter Mi-8. Tri godine predsednički Il-96 leteo je bez - predsednika. Proveravan je iznad Severnog pola, sekao je Ekvator i po 15 časova provodio u vazduhu. Za razliku od Jeljcinovog skupog aviona od 300 miliona dolara, Putinov je pet puta jeftiniji. U njemu su spavaća soba, mala kuhinja i radni kabinet.
Oblači se strogo i elegantno. Zimi je u tamnijem odelu marke "brioni" koje košta od 1.500-6.000 evra. U neobaveznim prilikama oblači se sportski. Nosi engleske cipele "džon lob" od 1.000 evra i sat "patek filip" od 17.000 evra. Oficijelna Putinova rezidencija je Novo-Ogarevo, a omiljena vila u kojoj provodi svaki odmor je "Bočarov ručej" u Sočiju. Tu ima voćnjak gde sam sadi drveće. Obožava cveće iz svoje bašte. Ujutro jaše a slobodno vreme provodi u šetnji sa labradorom Konijem kojem, kaže, poverava najveće tajne.

TATINE MEZIMICE
Stariju ćerku Mašu dobili su u Piteru, Katju u Drezdenu. Devojčice su ime dobile po bakama.
- Vladimir Vladimirovič je dirljivo nežan prema ćerkama - kaže Ljudmila. - On ih uvek mazi a vaspitanje ostavlja meni.
Devojčice su u Piteru učile elitnu nemačku privatnu školu "Peteršule". Na Piterburškom univerzitetu Katja je završila istočne nauke, a Katja biologiju. Obe tečno govore nekoliko jezika, između ostalih i kineski.
Iako bi fotografije tatinih "devojčica" usijale tiraže, nikada nije objavljena njihova slika. Putin je zabranio! Za razliku od dece ruskih oligarha koji jurišaju pred kamere i sedaju u prve redove, one se ne pojavljuju na javnim događajima. Na odmor putuju pod drugim imenom. Nekoliko godina unazad jedan list se osmelio i objavio vest da se Maša tajno venčala na odmoru u Santoriniju. "Valjda će me pozvati na svadbu!", kratko je tata prokomentarisao. Novine koje su objavile "ekskluzivu" više ne izlaze...

O SEBI
- Vidim sebe kao vrednog konja, s teškim tovarom na leđima.
- Nisam pristalica mišljenja da sami sebi ne možemo biti idoli.
- Nisam od onih koji umeju da štede. Novac je potreban za komforan život, za dobro obrazovanje deci, pristojnu garderobu i odmor.
- Govorim nemački. Engleski učim, ne više od 20 minuta dnevno.
- Obožavam da čitam istorijske knjige i ruske klasike.
- Nemam puno pravih prijatelja. Ali ti malobrojni za mene su jako važni jer nemaju nikakav odnos prema politici.

Izvor

Sta reci posle ovog teksta . 

Mi iz evroatlanskog pokreta mladih Srbije  zapanjeni smo da su ljudi toliko neobavesteni i nobrazovani da ne vide kako je Putin potpuno ugusio evroatlanski pokret u Rusiji i time zaustavio napredak .. promene ... hope  ... change  ... slobodni svet .. freedom ..... mladi ...   Toliko sam zapanjen da trokiram .... 

Ko ne voli Cedu ne voli ni sam sebe !

 

Evo , znao sam da ce odmah da se jave retrogradne snage .

Nije ni cudo sto iako se dopinguje , Ceda trokira dok govori .  ... U ovakvoj drzavi i sa ovakvim narodom mladi obrazovani ljudi , ljudi s viziJom moraju da se odaju .. dopinzima ....  .

Али ми из ТО ''Отпор'', извршићемо државни удар у Москви,свргнути Путина са власти и тако омогућити руском народу толико жељене евроатланске интеграције

 

Tema! A kusha ako nastavi da lupeta, tema ce proci kao i prethodna o Rusiji!

Skusha is back, nocna mora moderatora i zabavljaca sirokih narodnih masa   

Вратио се Шиме!

ČOVEK KOJI JE RUSIJI DAO HLEB I VRATIO JOJ MIŠIĆE
sreda, 06 januar 2010 11:24    "iDNES.cz", Češka

Kako je zapravo Vladimir Putin, bivši agent KGB, za samo deset godina postao jedan od najuticajnijih ljudi na svetu

Američki predsednik Barak Obama je prošle godine za vreme posete Moskvi greškom oslovio Vladimira Putina predsednikom. Da se tako nešto dogodilo još negde, moglo bi se govoriti o prostom faux pas – lažnom koraku ili neumesnom postupku. U Rusiji, međutim, to ima apsolutno drugačiji podtekst, koji odražava realno stanje stvari.

Iako u Kremlju već duže od godinu i po sedi Dmitrij Medvedev, pravi vladar i dalje je upravo Putin, aktuelni premijer. Novi car. Delija koji voli da pokazuje mišiće. Jedan od simbola odlazeće decenije. I iako za muslimanske teroriste kažu da su promenili svet, Putin je verovatno još više uticao na preraspodelu snaga u svetu vrativši Rusiju u igru.

U čemu je tajna Putina? Kako je taj, uopšte uzevši, nepoznati bivši agent KGB za samo deset godina postao jedan od najuticajnijih ljudi na svetu? Odgovor je jednostavan: Putin je genije, mada ne u uobičajenom pozitivnom smislu reči. A, osim toga, imao je i sreće.

Avgust 1999. godine. Boris Jeljcin imenuje novog premijera. Ko zna već kog po redu. Ovog puta šef vlade postaje Vladimir Putin, do tada prvi čovek Federalne službe bezbednosti. Njega malo ko poznaje. U Rusiji se šale: neće ni on dugo, ubrzo će i on otići.

I Putin zbilja odlazi. Ali pravo u Kremlj. Jeljcin je za Novu godinu iznenada ostavio svoju funkciju i naložio upravo Putinu da rukovodi zemljom. U to vreme Rusija je bila razbijena – i u ekonomiji i u društvu. Bez snage posle jeljcinske ere „divljeg kapitalizma“, zahvaljujući kojoj je nastao sloj milijardera (oligarha), dok su se milioni ljudi našli na samom dnu. „Šta mi imamo od toga što imamo slobodu ako nemamo šta da jedemo?“, pitali su se Rusi.

A onda je došao Putin. Čovek lepog izgleda, mada onizak rastom, ali očito u formi. Potpuna suprotnost Jeljcinu, koji ne samo da je bio bolestan nego skoro uvek i pijan. Putin je počeo oštro. Aktivizirao je drugi čečenski rat i izjavio da će teroriste goniti svuda, i u toaletu će ih pohvatati. Krivulja njegove popularnosti krenula je ka nebu, pa je već u martu pobedio na predsedničkim izborima.

RADARA U ČEŠKOJ NEĆE BITI Nisu samo Rusi ti koji su mnogo očekivali od Putina. I Zapad je bio optimistički raspoložen. Poznata je izjava predsednika SAD Džordža Buša, izgovorena juna 2001. godine: „Pogledao sam ga u oči i shvatio da je to otvoren čovek, koji zaslužuje poverenje. Zavirio sam mu u dušu. To je čovek odan svojoj zemlji“.

Putin je bio među prvima koji je Bušu ponudio svoju pomoć posle 11. septembra. Međutim, odnosi su se potom počeli kvariti, što se ispoljilo već 2003. godine, kada se ruski predsednik usprotivio upadu u Irak. Potom je na relaciji Moskva–Vašington postajalo sve hladnije i hladnije.

Onom ko želi da igra glavnu ulogu na svetskoj sceni potrebna je podrška kod kuće. I ovde treba istaći Putinovu sreću koju smo pomenuli. Rusija je najveći proizvođač nafte i gasa, i za vreme Putinovog vođstva zemljom cene su drastično rasle. Ekonomija se počela oporavljati, što su Rusi brzo osetili. Grubo govoreći, Rusi su dobili hranu. I tu zaslugu pripisali Putinu. A on je, kao bonus, zemlji povratio sigurnost u samu sebe.

U zamenu je predsednik mogao činiti šta hoće. Kontrolisati medije, kršiti ljudska prava, uklanjati oponente. Čim se naftni magnat Mihail Hodorkovski usprotivio Kremlju, očitali su mu lekciju, i on će najverovatnije još koju godinu provesti u Sibiru.

Februar, 2007. Konferencija o pitanjima bezbednosti u Minhenu. Putin oštro kritikuje Sjedinjene Države. SAD, eto, nameravaju da grade protivraketne baze u Češkoj i Poljskoj, čime započinju novu etapu trke u nuklearnom naoružavanju.

Putinovo izlaganje pokazalo je, koliko je porasla samouverenost Rusije. Tokom narednih godina Amerikanci su pokušavali da ubede Ruse da bi baze trebalo da ih štite od Irana i Severne Koreje. Bezuspešno. Kada je prošle godine Barak Obama odustao od tog plana o PRO, mnogi su to protumačili upravo kao ustupak Moskvi.

I NAREDNA DECENIJA PUTINOVA? U martu 2008. godine, kada Putin u skladu sa Ustavom nije mogao da se ponovo kandiduje za predsednika, šef države je postao Dmitrij Medvedev. Putin ga je izabrao, a sam seo u premijersku fotelju. Međutim, on i dalje autoritativno upravlja zemljom. Hoće li se on vratiti u Kremlj 2012. godine? Savim je moguće. A potom će, najverovatnije, promeniti Ustav, kako bi vladao uvek. Očigledno da je Zapadu potreban Putin, njega Rusi vole. On je to postigao. Ukratko, bila je to njegova decenija. I najverovatnije, ne i poslednja. 

Prevod Rajko DOSKOVIĆ
Пренето са...

Мој текст је и љепши и бољи од Чединог...
Када је имао овакав утицај прије двије године какав ли тек сада има?
П.С Само за љубитеље Руске књижевности.
Путин је човек од речи!


П.СИМИЋ - Б. ВЛАХОВИЋ, 27. мај 2007
МОСКВА - Садашњи руски председник има три врло важне особине по којима се разликује од претходних владалаца из Кремља. У односу на Јељцина, Горбачова, али и многе друге, Путин је интелектуално супериоран. Друга његова одлика је да као официр зна шта је питање части, човек је од речи, па све што обећа испуни. И, треће, Путин није деспот, он ниједног свог сарадника није никада казнио или понизио. Истински је патриота, којем је стало до Русије и њеног процвата. То грађани Русије осећају, па због тога Владимир Путин све време има врло висок рејтинг у свом народу.
То је, у најкраћем, политички и људски портрет Владимира Путина који је направио познати руски историчар и биограф Рој Александрович Медведев у разговору са нашим новинарима Пером Симићем и Бранком Влаховићем.
Уочи изласка књиге "Путин - Повратак Русије", коју објављује Компанија "Новости", аутор Рој Медведев је примио наше новинаре у својој дачи у селу Новој, Ивановско, у Подмосковљу, где стално живи и ради. Он ретко долази у Москву, јер се као 82-годишњак боље осећа кад је удаљен од велеградске вреве. Иако је његова дача удаљена само двеста метара од рубова Москве, одмах иза велике заобилазнице, у Амбулаторној улици на броју 129, један од најпознатијих историчара-биографа у свету, живи и ради у тишини. Повремено га посете домаћи и страни новинари, као и понеки дипломата. У дворишту Ројеве даче, син јединац Александар, пословни човек, а некада научни сарадник нафтно-хемијског института, гради кућу. Жели да му две девојчице, Ројеве унуке, расту у тишини, на чистом ваздуху, поред деде.
Иако је већ напунио 82 године, Рој и даље ради веома много - најмање десет часова дневно. Зими је сам у кући, породица се пресели у московски стан. Готово увек, паралелно пише две књиге, па зато има на столу чак три писаће машине.
- У старости сам почео боље да разумем ствари, па лакше и брже пишем. Раније сам по три, четири пута преписивао и дорађивао текст. Сада књигу напишем из прве. Кад не пишем књиге, дајем мноштво интервјуа, пишем чланке за новине које излазе у бившим совјетским републикама. Искрено ме радује што се моје књиге објављују и у Београду - каже нам Рој Медведев.

САСВИМ ДРУГАЧИЈИ

НАПИСАЛИ сте две биографске књиге о Путину. Зашто сте били "нестрпљиви" и нисте као историчар чекали тзв. временску дистанцу?
- Прву књигу о Путину, малу књигу под насловом "Загонетка Путина", решио сам да напишем после сусрета са њим. Он тада још није био ни премијер ни председник Русије, него директор Федералне службе безбедности (бивши КГБ). Била је тада изашла моја књига "Непознати Андропов". Тек је било штампано првих пет примерака. Звони телефон овде, на дачи. Представио се генерал ФСБ и пита: "Да ли бисте могли, господине Медведев, да ту књигу поклоните нашем директору Путину. Он би је радо прочитао". Одговорио сам да хоћу.
После недељу дана, исти генерал поново ме је назвао и питао могу ли да на колегијуму ФСБ одржим предавање о томе ко је био Андропов. Желели су да обележе 85. рођендан бившег шефа КГБ. Није ми било јасно зашто то од мене траже кад сам ја био дисидент и писао сам објективно и критички. Дошао је по мене аутомобил. Довели су ме код Путина. Упознао сам се с њим и поразговарао. Он ме је замолио да присуствујем и годишњици смрти Андропова, кад су полагали цвеће на његов споменик. Схватио сам да је Путину било важно да обележи јубилеј Андропова у присуству дисидента, човека који је страдао у бившим временима.


Изгледа да је многима у Русији било стало, иначе да кажу да су радили за КГБ?
- После совјетске владавине код нас је остала огромна структура људи која је радила у КГБ. Кад би се у Русији почело да ради то што чине у Пољској (лустрација), распала би се цела структура власти. Наши људи који су радили у КГБ желе да се истакне да су они штитили државу. Они често објашњавају да раније није било све лоше. С њима се многи слажу, да је било доста тога доброга.

Како сте "упознали" Путина?
- Кад је Путин после два месеца био постављен за премијера, а затим в. д. председника, пажљиво сам почео да пратим његове активности. Видео сам да је он необичан човек. Зато сам одлучио да напишем књигу о њему.


Јесте ли се касније било када срели са Путином, кад је он постао председник?
- Не. Кад изађе нека моја нова књига, ја му је пошаљем. Последњи пут је то била велика књига о Стаљину. Од њега добијам честитке. Последњи пут ми је послао честитку недавно, за Дан победе.


У чему се Путин разликује од својих претходника?
- Путин скоро у ни у чему није сличан претходницима. Али, код нас долазе на власт политичари који иначе нису слични један другоме. И Јељцин је био човек који није личио ни на кога. Путин је, по интелекту, на вишем нивоу од својих претходника. Пошто није имао свој тим, он је довео са собом десетак људи из обавештајне службе. Ти људи раде и сада са њиме. Прошао је професионалну школу обавештајца и он је зато затворен човек. Он није политичар у западном поимању, који су више отворени. Путин припрема своја решања, а да нико не зна одлуку. За разлику од Путина, Никита Хрушчов није могао да се суздржи и доносио је решења, брзо и отворено, и није их припремао онако како треба. Путин се разликује од Горбачова. Или од Јељцина, који је стално мењао решења и импровизовао.

Значи, ништа није наследио од галерије претходника?
- У неким стварима Путин је сличан Стаљину, који је такође радио усамљен. Али, Путин је као човек, ипак, другачији јер је по природи добар човек, није зао. Он никога не кажњава. Стаљин је био жесток и према људима из окружења. Путин је, као обавештајац, радио 15 година. Формирале су се код њега одређене црте, навике, којих се не може ослободити. Народу се то допада. Официр - човек који испуњава обећања! Частан, одговоран, никога не гања за ситнице. Он се, заиста, јако разликује од претходника. Занимљиво је, не само за Русију, него и за запад, да се и после осам година боравка на власти не смањује рејтинг његове популарности.

СЛОЖЕНО КОСОВО

РУСИЈА и САД имају различите ставове о Косову. Како ви видите расплет тих догађаја? Може ли Русија постати лидер оних држава које се боре за то да на светској арени влада међународно право, а не самовоља најјаче државе?
- Морам признати да ми механизам доношења решења тј. одлука у САД, није до краја јасан. Код мене је већ три пута овде долазио заменик руководиоца америчког државног секретара Кондолиза Рајс. Њега је занимало моје мишљење како се развијају ствари у Русији. Говорио ми је: "Ја сам чиновник, а не политичар". Он иде код многих, сакупља информације, али не учествује у доношењу решења. Из његове приче сам схватио да у САД заиста има сложен механизам доношења спољнополитичких одлука. Зато они стално долазе у ћорсокак. Они су одлучили да бомбардују Југославију, 1999, да би сменили Милошевића. Натерали су Јељцина да устукне. Међутим, проблем није решен, већ је постао још сложенији.
Ако оде војска НАТО са Косова и Метохије, тамо ће настати хаос. Сада они не могу да реше проблем, а такође не могу ни да напусте Косово.
У свету се образују зоне конфликата које је јако тешко решити. Ситуација се може позитивно променити ако Американци доживе пораз у Ираку и оду из Персијског залива.
А косовски проблем?
- Косовски проблем би се могао решити кад би амерички руководиоци направили притисак на албанско руководство. Мислим да би на то Европа била спремна. Али, САД то не жели. Кад би Вашингтон направио политички и финансијски притисак на Албанце и кад би им рекли: "Морате попустити", дошло би се до компромиса. Уверен сам да би Америка, када би хтела, могла позитивно да утиче на решење косовског проблема.

У недавном интервјуу "Новостима" Јевгениј Примаков је рекао да Путин зна да је руско јавно мњење на страни Срба и он то мора да има у види.
- Путиново мишљење се подудара са оним што мисли народ Русије. Због тога се може од Путина очекивати доследност.

ЈЕЉЦИНОВ ИЗБОР

КАКО објашњавате чињењицу да је руководство Америке 31. децембра 1999. било изненађено кад је објављено да је Јељцин за наследника изабрао Путина? Како Американци ту тајну нису сазнали раније?
- Информацију су сачували јер никоме нису говорили о својим разговорима. Путин није говорио ништа, чак ни жени. Сазнало се тек последњих дана. Јељцин тврди како је план правио од пролећа. Али је све решено последњих дана 1999. Ни сада, практички, из Кремља не цуре информације. Путин је створио такав систем да ништа не може да процури у јавност. Наравно да су Американци били разочарани што нису сазнали раније ко ће бити Јељцинов наследник.

Многи се слажу да је код Јељциновог избора било пресудно то што је нашао човека који зна да држи реч и који ће њему и породици гарантовати миран живот...
- Јељцин је осећао своју непопуларност. Он се бојао да ће га збацити с власти, као што је он то учинио са Горбачовом. Јељцин није имао избора. Кога је он уопште могао да изабере из свог окружења? Тамо је имао Јумашева, Чубајса - све људи које народ није волео. Јељцин је имао среће што се нашао барем један човек на којег се могао ослонити, а то је Путин. Јељцин је разумео да он више не може да управља земљом, па му је био потребан човек који може да решава државне проблеме, примера ради, Чеченију. Јасно је и то да му је било веома важно да изабере човека који би му гарантовао безбедност кад оде из Кремља.
Он је видео да је Путин тврд човек и човек који испуњава обећања.


САВЕЗНИЦИ

МОЖЕТЕ ли да прокоментаришете Путинову реченицу да Русија никада неће подржати решење косовског проблема које неће уважавати интересе Срба?
- Путин проводи политику националних интереса Русије за разлику од Јељцина који је проводио прозападну. Путин води политику у складу са историјским традицијама, а Србија је наш стари савезник. Не ради се о формалном савезништво јер нема потписаног договора, већ о древним везама. Срби су нам одувек били савезници на Балкану и Европи. Путин, као лидер Русије, то одлично разуме. У Русији добро знају да су нам Срби увек били пријатељи. Због тога ће Путин увек демонстрирати пријатељске и савезничке односе према Србији. Имајте у виду да је Путин православни верник. Он зна да је Србија део православног света где Русију цене и воле. Морално је да Русија брани своје пријатеље у свету.


ЧЕЧЕНИЈА

ПУТИН је у Чеченији надмудрио не само сепаратисте већ и оне западне земље које су их подржавале...
- Американци нису скривали своје планове што се тиче СССР-а и Русије. Они су говорили: била је и Британска империја, али је остала само Велика Британија, која више није тако велика. Распала се Аустроугарска царевина, остале су Аустрија и Мађарска. Распало се Отоманско царство, па је остала мала Турска. Распала се Руска империја и треба оставити малу Русију. Кад се распао СССР, они су хтели да се развали Руска Федерација. У Чеченији су поред сепаратиста у првом плану биле радикалне муслиманске организације, али су у позадини били Американци. Хтели су да се од Русије отргне северни Кавказ, а затим и Сибир.

БИОГРАФИЈЕ

КОЈИ су ваши нови пројекти? На чему радите?
- Издавачка кућа "Молода гвардија" је покренула нову серију "Биографија се наставља". Ради се о књигама о важниом људима. Они су са мном направили договор да направим биографије значајних људи. Писаћу књигу о Белорусији, Украјини. Већ сам објавио књигу о Казахстану.

Писаћете о Белорусији? Какав је ваш став о Лукашенку?
- Врло позитиван. Ја сам већ писао о Лукашенку. Он јесте тежак човек, сумњичав и агресиван. Али, као политички лидер ми се допада. Он се понаша као независни политички лидер. За Белорусију је он добар лидер.


ПУТИН - ИЗ СЕНКЕ

ОВИХ дана је водећа партија у Русији "Јединствена Русија" имала свој важан скуп где је речено да ће Путин остати руски лидер и после одласка из Кремља. Која је ваша прогноза? Чиме ће се он бавити после истека другог председничког мандатата?
- Пре годину дана су сви мислили да ће Путин после другог председничког мандата преузети вођство партије "Јединствена Русија". Путин је помогао да се створи друга партија, "Правдена Русија" и на чијем је челу Сергеј Миронов, председник Савета федерације (сената), која ће бити више лева. Путин неће бити члан ниједне од тих партија. Кад су имали своје конгресе, он је и једнима и другима послао поздравне поруке. Партија "Јединствена Русија" није имала програм, па су га њени лидери сада "направили" тако што су узели Путинове говоре на годишњим обраћањима нацији.

Слажете ли се са прогнозом да су два најозбиљнија кандидата за будућег председника Русије два потпредседника владе - Сергеј Иванов и Дмитриј Медведев? Чиме ће се бавити Путин?
- Сада су заиста потпуно равноправна два кандидата - Сергеј Иванов и Дмитриј Медведев. По мом мишљењу, један ће бити председник а други премијер. Највероватније да ће Иванов бити председник. Моја је прогноза да ће Путин бити секретар Савета безбедности Русије. Он је тамо већ био пре осам година. То је једино место које му даје независност. Он неће имати свакодневне послове. У сваком случају, Владимир Путин неће отићи с власти, али ће се ослободити свакодневних протоколарних обавеза.

КО ЈЕ РОЈ МЕДВЕДЕВ

ПОЗНАТИ историчар Рој Александрович Медведев је рођен 14. новембра 1925. у Тбилисију, у Грузији, у породици политичког радника Црвене армије. Као врло млад је учествовао у рату. После завршетка факултета био је директор сеоске школе, а затим је радио у издавачким кућама, као и Академији педагошких наука. Члан КПСС је постао 1956. године. У марту 1970. са групом интелектуалаца послао је отворено писмо совјетском руководству о неопходности демократизације друштва, чиме је себи затворио многа врата у СССР. Од 1971. је "слободни научник".
Поред књига о Стаљину писао је Бухарину, Андропову, Хрушчову, Брежњеву, и другима. Његов брат близанац Жорес Медведев, који је 1973. прешао да живи у Енглеску, најзаслужнији је што су Ројеве књиге, које су му донеле славу, објављиване на западу.
Рој Медведев је 1990. учествовао у оснивачком Конгресу КП Руске Федерације. Тада је био изабран за члана ЦК КПСС. Осудио је пуч у августу 1991. Сада се бави искључиво писањем књига и текстова.