Де Марадићу шалио сам се за јефтинију радну снагу па ваљда би то требало бити очигледно као и
за оно инострано тржиште Берлина и Лондона.Јесте кожа од китовог фалуса али ја сам из
зајебанције набацио Берлин и Лондон.

Немојте се држати анкета јер то је најобичнија глупост.То је већ закон вјероватноће тако да
буквално можеш од 100 испитаника наићи на свих 100 да кажу ДА док на другој страни улице
можеш наићи да кажеш НЕ.И ви брате мили одваљујете када кажете да руси воле Стаљина.
Као историјска личност им је сигурно и више него остала у сјећању,а као једина војска која је
буквално згазила Хитлера није ни чудо да га људи памте и мимо гулага и сибирских пејсажа.
Ипак је он у једном периоду био један од тројице и то се намјерно заборавља када се помиње
некаква анкета.

Мислим када би у УСА била направљена анкета на првом мјесту би им био Присли,а на другом
Хју Хефнер јер они нису имали други свјетски рат на својој територији,а обичан становник је
знао за рат због повећаног обима производње или што му је брат од полутетке био у војсци.

Нити су исте околности нити су исте жртве у те двије државе и зато неби била срамота ни да
је Стаљин на мјесту бр.1. као историјска личност јер објективно под њим је Совјетски Савез из
очаја постао моодоња којег више нико не смије да гази као што су то покушавали у историји и то
руси и те како знају за разлику од "нас" који за десет година фашисту дочекујемо хладним пивом
умјесто сикирчетом по главучи.


Ма пусти те глупости поређења су неизводљива и свако има свога Стаљина у већем или мањем
обиму.ЈАР није била комунистичка нити је сегрегација спровођена у ССССР нити је ККК покрет
који је био као код нас "бабе у црном" (можда идеолошки али физички не).
Нема се шта са чиме поредити да би се поредило.Нити је вријеме исто нити су околности исте.
Можеш поредити два аута исте кубикаже и истих перформанси ко је бољи и ко је бржи али
не можеш земљу која је настала преко колонизације прије 300-тињак година поредити са Русијом
или Шпанијом које су пјевале оперу док је Кастер добијао пушангију од Бика који сједи.

Хроника
Владимир Путин гради Евроазијску унију?
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 11. март 2010.
Москва - Како се Владимир Путин припрема за повратак у Кремљ 2012, тако се Совјетски Савез постепено наново гради, оцена је једног дела аналитичке јавности поводом најновије геополитичке визије шефа руске владе.

Човек који је колапс комунистичке државе називао „највећом геополитичком катастрофом века“ решен је да подигне ново царство: евроазијску унију. Такве наговештаје дао је први Путинов заменик Игор Сувалов када је рекао да би Русија могла да укине рубљу и уведе заједничку новчану валуту са Казахстаном и Белорусијом. Три државе, које већ имају успостављену заједничку трговинску унију, планирају формирање јединственог економског тржишта до 2012. Сувалов каже да се као наредни логични потез намеће увођење јединствене новчане валуте уније по узору на евро. Последњи пут када су ове три државе имале заједничку новчану валуту било је у совјетско доба.

Готово је сигурно да намера Путина није да се савез ограничи само на три државе. На такав закључак упућује и позив прослеђен новом украјинском лидеру Виктору Јануковичу, током прошлонедељне посете Москви. Уколико Кијев приступи Путиновом пројекту, била би то заједничка економска сфера која би обухватала „велику четворку“ - републике из совјетске ере, које заједно броје 213 милиона становника и протежу се од Европске уније до Кине. Политички, војни и економски центар будућег савеза била би Москва, где су очекивања да ће 2012. Путин поново бити устоличен за председника Русије.

Познаваоци прилика у региону наводе да би Узбекистан врло лако могао да се прикључи савезу, имајући у виду јаку енергетску сарадњу са Русијом и тежње Ташкента да активније учествује у пројектима Кремља.

Мишљења стручњака су да би заједничка новчана валута будућег савеза била јак конкурент америчком долару, али и европском евру. Овакав савез отворио би такође могућност Русији да оснажи свој утицај између гиганата попут ЕУ и Кине. Јер, руска индустрија је у односу на европску застарела и такође не може да конкурише ценама трошкова рада у Кини. Њен адут је стога да постане главни снабдевач енергије и сирових материјала и да на тај начин конкурише економијама Брисела и Пекинга.

Друге бивше совјетске републике, сматрају економисти, тешко да ће се моћи одупрети „гравитационој сили“ јединствене новчане валуте и економске сфере будуће евроазијске уније. Јерменском економијом готово у потпуности доминирају руске компаније, суседни Азербејџан би ризиковао руско мешање у замрзнути конфликт поводом јерменске енклаве Нагорно Карабах, док је Казахстан већ прихватио економски спасилачки пакет Москве вредан 2,15 милијарди долара. Путину ће се у скоријој будућности указати прилика и да јамчи за попустљиве и проруски наклоњене режиме у Белорусији и Казахстану. Трећи мандат белоруског лидера Александра Лукашенка завршава се наредне године, а очекивања су да ће он показати изразиту лојалност Путину од кога очекује да га као међународни лидер подржи за четврти мандат.

Нурсултан Назарбајев, који ове године пуни 70 година, нема очигледног наследника у Казахстану. Када истекне његов мандат на месту доживотног председника, Путин ће вероватно бити у Кремљу и у позицији да утиче на избор Назарбајевог наследника. Спремност да се покоре Русији, као оснивачу евроазијске уније, са сопственом валутом коју контролише Москва, била би цена коју ће обе земље платити за своју номиналну независност.

Најновије најаве из Москве несумњиво призивају у сећања предвиђања Игора Панарина, академика Кремља и декана дипломатске академије руског министарства спољних послова, који је још прошле године указао на то да ће економска криза поплочати пут Путину да влада реконструисаним совјетским царством које ће бити формирано у наредне четири године и протезаће се од централне Европе до канадске границе. Панарин, иначе изузетно цењен међу рском политичком елитом, превидео је рођење утицајног евроазијског савеза, са јединственом валутом и парламентом чије би седиште било у Санкт Петербургу. Овакав геополитички распоред, према мишљењу Панарина, био би опција прихватљивија за Европљане него за Американце, будући да ће ЕУ, Кина и руска евроазијска унија бити део тријумвирата глобалне доминације.

(Данас)

Malo mi ide na "k" ta globalizacija i da sve izgleda isto 


Dobro, Berlin je propao nacisto, ide to vise na jug Nemacke il Hamburg, al i dobra su kolica, mozda bas budu ljudi na zapadu kupovali jer svako ko ima previse para kupuje Hamvi 

KO TI TAJ ? Onaj sahista ? 
@ Duki ... drugi je bio knez  Stolipin - prilicno iznenadjenje , treci Petar Veliki , cetvrti Aleksandar II ... Staljin je bio na dnu lestvice prvih 10 , a  ankete koje su objavili ,, evropejski ,, mediji su bili obicna novinarska patka  .... 

од ове двојице,нарочито овај први је сј*бао Русе за-вије-вијекова...!
А Столипин је био потпуно маргинализован...у том Руском народу....схваћен као лудак и будала...шта има значи сад после сто година да га се сећају...

Управо тако. Пре Петра Великог, Русија је била модерна држава, а он је све усро, мајку ли му швапску.

Од земље која је била забит Евроазије, којој су дивља племена и даље представљала озбиљног такмаца је створио државу, која се приближила великим европским силама и која је битно утицала на сва дешавања широм средње и источне Европе.

Да није било њега или неког попут њега, не би било Русије као силе.

Pa spreman sam da se slozim sa tobom - ocito da znas neke stvari koje malo ko ( i to ne samo na ovom forumu ) zna . Mislim na Pitera  Velikog ,   naravno .

Stolipin je napokon dobio zasluzenu satisfakciju , bio je  covek makar 50 godina ispred svog vremena ..... Za nas Srbe bas i nije bio prevese vezan , ali je njegovo vidjenje buducnosti Rusije bilo  u pravom smislu genijalno . Licno - na drugo mesto bih stavio Aleksandra I .   

Zasto mi nisi odgovorio na koga Bronstajna si mislio ? 

dobra vijest...

    
B92 Biz Vesti Srbija    
   

Konuzin upozorava ruske investitore
11. mart 2010. | 00:03 | Izvor: Politika
Beograd -- Ruski ambasador Aleksandar Konuzin je poručio ruskim investitorima da, zbog potencijalnih rizika, ubuduće budu oprezniji kada je reč o ulaganju u Srbiju.

Dugovanja srpskih preduzeća za koja se nije znalo pre privatizacije, birokratske prepreke, sudske žalbe razlog su zbog kojeg je ambasador Rusije ruskim investitorima poslao takvu poruku.

„Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme“, kaže Svetlana Ševćenko, zadužena za odnose s javnošću u ambasadi Rusije u Beogradu.

Ona navodi da su „sve to potencijalni rizici za investitore iz Rusije zbog čega je ruski ambasador Aleksandar Konuzin poručio investitorima da ubuduće budu oprezniji“. Takav savet ambasadora nije imao za cilj da obeshrabri kompanije koje bi da dođu u Srbiju, već samo da ubuduće budu opreznije, zbog loših iskustava koje su do sada imale ruske kompanije, ističe ona.

Ševćenko kao primer navodi Ikarbus s kojim je ruska kompanija „Avtodetal servis” iz Uljanovska (inače jedina koja je dostavila ponudu na tenderu za prodaju 39,22 odsto kapitala beogradskog proizvođača autobusa) ugovor na kraju morala da raskine. Upitana koje su to još ruske kompanije koje su imale loša iskustva u privatizacijama u Srbiju i da li se to odnosi i na NIS i Lukoil, Ševćenko potvrđuje da se to tiče i tih naftnih kompanija.

Lukoil koji je pre sedam godina kupio Beopetrol uspeo je tek nedavno da reši pitanje legalizacije svojih benzinskih stanica u Srbiji, jer većina nije imala građevinske dozvole, a mnoge nisu bile uopšte uknjižene. Situacija je slična i kada je reč o NIS-u. Ni posle više od godinu dana od kupovine 51 odsto vlasništva NIS-a, ruski Gaspromnjeft danas u svom vlasništvu ima tek dva do četiri odsto imovine.

Na konstataciju da je čudno i da pojedine ruske kompanije plate i kupe firmu, a da pri tom ne znaju šta je njihovo, kao što je slučaj s NIS-om, Ševćenko kaže, da je razlog upravo to „što u Srbiji prodavac ne zna šta prodaje, a kupac šta kupuje”.

Ona dodaje i da dugovanja preduzeća, birokratske prepreke, sudske žalbe iz perioda bivših vlasnika takođe otežavaju poslovanje ruskih investitora u Srbiji.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=11&nav_id=416896

Pa nije Srbija tako jednostavna ko sto izgleda.
A na Rendzeru se vidi da su mu bili preci Srbi, jedva ceka da komsiji crkne krava 

cekam lepo bosu da se olasi saopstenjem za javnost