А шта ћемо са циганима Србије?! У пећ?!

Нећемо сигурно међ' поштен свет.

Дуки нисам говорио о расама. И мени је бесмислено да ми црнац каже 'ја сам Србин'. Немам ја ништа против црња, него Србин је белац од кад је света и века, и смешно ми је такве ствари мешати.

А како је дошао до тога да буде прави Србин? Мене су моји васпитавали, отац и деда су ме учили шта је и како је, све што сам у животу научио они су ми дали и показали. И они су ме научили да будем Србин, и они су ме научили да будем православац. Е сад кад одрастеш па постанеш разуман и свестан онда нормално преиспиташ све то на основу онога што си до тада преживео сазнао. Али до тог момента си има само васпитање, и то васпитање породично и васпитање од стране средине.

Један мешанац ће бити но што су га научили да буде. Ја сам из мешовитог брака, по оцу Србин и научили су ме да сам Србин. Чак је и мајка подржала ту причу. Мене рецимо сад ништа не спречава да се декларишем као Македонац, ал ја сам Србин, живео у Србији 19 година као Србин, и то се више не може избрисати. А и присталица сам тога да се деца изјашњавају по оцу Да сутра оженим Швабицу има дете да учим да је Србин. Да ми се сутра ћерка уда за Швабу пристаћу да се дете васпитава да је Шваба. Али поента је да се од старта детету намеће шта је по националности и то само васпитањем.

Е сад зајебато је кад ти син донесе у кућу црнкињу и циганче. Како ћеш онда васпитавати дете и какве ће оно имати проблеме у животу. Зато ја нисам присталица мешања вера и раса. Не зато што имам нешто против других вера и раса, већ просто и једноставно зато што је зајебато рађати и васпитавати децу ако држиш до своје националности и вера како треба.



И без да се љутиш, ружан ми је твој став према циганима.

Мислио сам да си ти сугерисао баш на расу у прошлом посту, кад си причао са Месершмитом.

Ово што си сад помињао је у реду. Стапање неког појединца у народ који му је близак, је потпуно нормална ствар.

Може се ићи и шире. У мом крају знам људе и немачког и француског и италијанског и словачког и руског и мађарског и разних других порекла и сви су мање-више Срби.

Danas pricam sa kolegom oko nacionalizma i pricam mu ja neke svoje stavove, kad mi on kaze da on vise nije Srbin i da to njega ne interesuje. Kako, bre, pitam ga ja? On kaze da je do 20.2.2009. bio Srbin i da sada vise nije, jer je video kakvi su Srbi na protestu protiv nezavisnosti Kosova(na kome je bio) i da se sada oseca Jugoslovenom ili mozda cak mondijalistom i da je sada zakleti antinacionalista. Probam ja da ga ubedjujem da ne moze to tako, ili jesi ili nisi, da nacije nisu carape da ih menjas svaki dan, da ne pravi generalizacije zbog sacice budala, ali ne vredi...
Cist primer rodomrsca.  Boze, pomozi...

Pa ne mogu u Pec, tamo su Albanci u samoproglasenoj drzavi Kosovo

ozbiljno?? 

Kakvi smo takvi smo Srbi smo!!

Najozbiljnije

U striktnom smislu ne postoji srpska nacija, već postoji srpski narod. Već sam rekao da se nacija vezuje za državni okvir, pa ako bi hteli nekakvu naciju da stvorimo, onda bi to bila srbijanska nacija koju bi u političkom smislu činili svi građani Srbije, bez obzira na njihovo etničko, rasno ili versko poreklo. Baš takve su američka, francuska ili brazilska nacija.



U tome i jeste problem, ko je merodavan da određuje šta je "pravi" Srbin? I ako je neko merodavan, ko mu je dao taj autoritet?

Svaki čovek sebe doživljava prema sopstvenim kriterijumima, prema tome možda i Nataša Kandić za sebe misli da je "prava" Srpkinja. Ne postoje pravi i nepravi Srbi, suvišno je o tome govoriti.