Čak tri četvrtine roditelja za odlazak dece u inostranstvo. Stručnjaci i dalje odlaze iz zemlje. Školovanje svakog doktora nauka državu košta 250.000 evra.




OD zabrinjavajuće statistike da 75 odsto studenata želi da ode iz zemlje, još dramatičniji je poslednji podatak koji kaže da isto toliko roditelja bolju budućnost za svoje dete vidi u inostranstvu. Svega 29 odsto majki i 23 odsto očeva želi da im deca ostanu u Srbiji.

Povećava se i broj odraslih koji bi želeli da spakuju kofere i odu. Tako bi više od polovine muškaraca želelo da se iseli, a 42 odsto žena ima istu takvu nameru. Među mladima - 57 odsto devojaka i 66 odsto mladića bi emigriralo.

Ovo su podaci istraživanja „Rodni barometar“, autorke Marine Blagojević Hagson, sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Zbog krize i polupraznih džepova, broj onih koji žele da odu se ne smanjuje. Među pola miliona ljudi, koji su za protekle dve decenije napustili Srbiju, bar 50.000 su visokoobrazovani stručnjaci. Ponajviše Americi, Kanadi, Engleskoj i Nemačkoj poklonili smo oko 6.000 doktora nauka. Na školovanje svih njih, prema procenama Vladimira Grečića, saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, država je potrošila čak 12 milijardi evra. Celokupno obrazovanje jednog doktora nauka košta oko 250.000 evra.

A koliko je broj od 6.000 doktora nauka koji su otišli u svet ogroman, najbolje se meri podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da u Srbiji godišnje doktorira od dvoje-troje, pa do četrdeset ljudi u jednoj oblasti - elektrotehnici, ekonomiji, fizici...

Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić kaže da diplomirani ekonomisti, recimo, obično idu zarad nastavka školovanja, na master studije, pa se tokom godinu dana mnogi predomisle i ostanu.

A među onima koji su otišli, ipak, ima i povratnika. Jedan od njih je dr Bojan Radak, direktor Instituta „Vinča“. On je devedesetih godina, kada i desetine njegovih kolega iz „Vinče“, otišao u Englesku, pa u Ameriku, ali je odlučio da se vrati.

- Najviše stručnjaka, i to starosti između 35 i 40 godina, otišlo je devedesetih - priča Radak. - Odlučio sam da se vratim kada sam shvatio da to što imam u Srbiji ne mogu da nađem nigde drugde. Tamo dobijete neki novi kvalitet života, ali izgubite ono što ste imali pre.

Za mnoge emigrante, sudeći prema životu koji žive, odlazak iz Srbije bio je velika greška.


NAJBROJNIJI

VEROVATNO najveći „rasadnik“ stručnjaka koji su kupili kartu u jednom pravcu jeste beogradski Elektrotehnički fakultet. Procenjuje se da je oko 2.000 njihovih diplomaca otišlo u svet. - Samo u San Francisku Udruženje bivših studenata ETF broji oko 900 članova - kaže Vladeta Marjanović, predsednik udruženja i jedan od naših najuspešnijih ljudi u Americi. On dodaje i da bi bilo dobro kada bi matica imala bolje veze i više koristila znanje i uticaj ljudi koji su otišli.

Izvor: Novosti

Drzavu ocigledno nije briga sto skoluje kadar za druge zemlje, a ti ljudi samo idu trbuhom za kruhom.

Al,ček,ček,ček...

Ja takođe većinski ne volim našu državu (kao aparat) i one koji je vode,ali se opet postavlja ono pitanje koje je,ako se dobro sećam,Mrgi jednom postavio - zašto bi država besplatno školovala ljude koji će sutra da je napuste?
Lepo je dao predlog - da se školarine,a ja ću dodati - posebno stipendije,daju ljudima koji će da potpišu da u određenom periodu nakon studija (sad,koliko bi to bilo,ne znam... to treba odrediti) neće napuštati zemlju radi studiranja ili rada.Niko ih ne bi sprečavao,nije ovo Severna Koreja.Ali ko prekrši to,snosi određene sankcije.

Jer,te pare kojima se finansiraju studije idu iz džepa građana.Zašto bi građani finansirali nekog ko će već sutra da ih ostavi na cedilu?

Odakle drzavi novac za skolovanje tih ljudi ? Da nije iz etra ? Ne, nije, taj novac dolazi iz izvora koji se zove porez.
A taj novac je neko stvorio... najcesce roditelji studenata.

 
pa ne mogu samo roditelji da skoluju studenta vec ih skoluje citavo drustvo. da mogu onda ne bi ni studirali na BU vec na Sobroni, Columbia i sl.

sve se svodi na pare. najbolje bi bilo da se svako studiranje placa ali kao sto su ovi sad na budzetu, njima recimo treba dati kredit koji bi im se oprastao za svaku godinu koju provedu radeci u SRB i ubacujuci pare u budzet. i tako sve do nekih 7-8 godina do kada bi u potpunosti kredit bio isplacen. ako ovaj ode u inostranstvo, neka uplati od svoje plate koju je preko zaradio pare koje duguje i opet je dug namiren.

plus, ovo bi resilo 'problem Srba iz inostranstva koji studiraju na BU a nisu Srbi'...

Ne,taj novac su stvorili svi građani Države Srbije,ne samo roditelji studenata.

Malo je funjarski da svi građani finansiraju nekoliko godina nekog ko će sutra da ih ostavi.

Ja zaista nemam nista protiv toga.. mislim... potpisivanje ugovora za rad odredjeno vreme po zavrsetku skolovanja...
Sta vise, ja mislim da bi vecina studenata rado pristala na to... jer kad kao svrseni student fakulteta za koji se trazi specijalizacija ili polaganje strucnog ispita odes u drugu zemlju, moras sve iz pocetka... opet bar 2-3 godine spucas na skolovanje i zivis na minimalcu...

Ali.. drzava to nece.. jer to znaci da bi morala da im obezbedi uslove za skolovanje, specijalizaciju i radna mesta... To bi znacilo da bi oni koji su matori otisli u penziju... Vise penzionera znaci vece izdatke iz budzeta... A budzet pune radnici koji zbog nameta vecinom rade na crno... A onda bi morala da se smanje izdavanja za druge namene, otpustanje drzavnih sluzbenika, sto opet znaci da bi se poremetila socijalna struktura, jer ispada da je drzavna sluzba mesto kojim se sprecava stvaranje socijalnih nemira... I tako u krug...

Zato i kazem da je moj utisak da drzava ne zeli da resava ovaj problem...

Rekla sam par puta... moj brat studira medicinu na engleskom (i placa skolarinu) i namera mu je da kada zavrsi faks ide u inostranstvo jer zna da ovde ne moze da dobije ni specijalizaciju ni radno mesto... bez obzira sto nije osoba koja bi trazila mesto iskljucivo u Klinickom centru ili Beogradu... Ne pomaze ni to sto mu je otac lekar, posto ovaj nije ni u jednoj njihovoj sekti... A on hoce da radi... i da se bavi medicinom... pa makar to znacilo da zapici u Norvesku i smrzava guzicu 10 meseci godisnje...

Drugarica koja je bila zaista dobar student medicine, pristala je na bilo sta da dobije mesto za staziranje... To "bilo sta" je mesto lekara u jednom domu za lica sa teskom mentalnom retardacijom... Cak i to je dobila posle mnogo, mnogo.. mnooogooo natezanja... i moljakanja... i podnosenja zahteva i pitaj boga cega dok im nije ponestalo razloga da je odbijaju.... Cak i ako je to mesto na kome niko nece da radi jer su uslovi jako teski...

To je malo sramota... ulozis u nekoga tih 250.000 dolara i onda mu kazes - a, ne.. ne.. ne moze tako... truni na birou...
Pa sta onda lepo ne smanje broj upisanih na 20 godisnje i mirna Backa....

Ali i "funjarski" je da nekome trazis da radi x godina u Srbiji po zavrsetku studija... a znas da posla nema.



A nezaposlenih bez visokog obrazovanja ima jos vise.

Moj deo nek' slobodno uzmu i idu gde im je lepše. Čast mi je da znam da sam bar delom, nekome pomogao da bolje živi.

Anea,u pravu si. Mislim da najmanje što mogu da urade je da usklade sistem tako da se svuda upisuje onoliko ljudi koliko trenutno treba u zemlji. A ne da jednih bude mnooogo višak,a drugih ekstremno malo.
Ali,da... znamo da od toga nema ništa.


Ne X godina. Dve,tri,tako nešto. Ne baratam dovoljno činjenicama da bih sam predložio brojku.
Ali svakako bi bilo do 5 nakon osnovnih studija!   Ne 10,ne 20,ne X...


Nemoj pogrešno da shvatiš,kapiram ja da je nekome bolje napolju.Ali ono... aj barem nek proba malo,pa ako ne uspe,onda nek ide.