Potraga za pravim Šekspirom :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Potraga za pravim Šekspirom

Glumci poznati po svojim izvedbama Šekspirovih dela, među kojima i ser Derek Džekobi i Mark Rajlens, pokrenuli su raspravu o tome ko je zapravo napisao dramske komade, sonete i pesme potpisane imenom Vilijema Šekspira.

Oko 300 ljudi potpisalo je «dekleraciju o postojanju sumnje», za koju se nadaju da će pokrenuti dalje istraživanje pitanja atribucije Šekspirovih dela.

Grupa navodi da ne postoji zabeleška o tome da je Vilijem Šekspir ikada plaćen za ove radove niti da je osigurao patrona koji bi sponzorisao njegovo pisanje.

Dokumenti koji postoje, a koji se odnose na Šekspira koji je rođen u Stratfordu na Avonu, ne odnose se na književna dela. Naročito je interesantan njegov testament u kojem se ne spominju nikakve knjige, dramski komadi ili pesme.

Ova koalicija, koja se zalaže za utvrđivanje autorstva radova pripisanih Bardu, navodi da ove, sa svim istorijskim detaljima u njima, poznavanjem prava, matematike i medicine, nije mogao da u XVI veku napiše običan građanin poreklom iz gotovo nepismene porodice.

Oni su postavili pitanje kako to da su junaci većine njegovih komada pripadnici visokih društvenih slojeva, i kako to da se njegov rodni grad Stratford na Avonu ne spominje ni u jednom od njih.

«Kako se on upoznao sa svim tim italijanskim stvarima, tako da su čak i najopskurniji detalji u komadima tačni», naveli su članovi grupe.

Teorije zavere kružile su oko imena Vilijema Šekspira još od XVIII veka, a navodi se veliki broj osoba koje su mogle da koriste ovo ime kao pseudonim, uključujući dramskog pisca Kristofera Marloua, plemića Edvarda de Vera i Fransisa Bejkona.

«Mislim da je putokaz dao De Ver, zato što se i ja slažem sa tim da pisac piše o svojim ličnim iskustvima, svom životu i ličnostima koje poznaje», kaže Derek Džekobi.

Dekleracija otkrivena u Minervinom pozorištu u Čičesteru, navodi još dvadesetak imena slavnih ličnosti koje su već posumnjale u atribuciju Šekspirovih dela, a među niima se nalaze Mark Tven, Orson Vels, ser Džon Gilgud i Čarli Čaplin.

Kopija dekleracije uručena je dr Vilijemu Lihiju sa londonskog Univerziteta Brunel, koji će tokom septembra započeti studije o Šekspirovom delu.

“Ovo je legitimno pitanje, to je misterija u suštini, i intelektualna rasprava će nas dovesti do te suštine”, rekao je Lihi i dodao: “Ne kažem da ćemo pružiti bilo kakve odgovore, to nije poenta. Bitno je da postavimo pitanje”.

O piscu Vilijemu Šekspiru zna se relativno malo. Rođen je u Stratfordu na Avonu 1564. godine. Pretpostavlja se da je napisao 34 drame, 154 soneta i nekoliko pesama, među kojima i tragedije «Romeo i Julija», «Hamlet», «Otelo», «Kralj Lir», «Makbet», zatim komedije «San letnje noći», «Mnogo vike ni oko čega», «Ukroćena goropad», «Vesele žene Vindzorske», «Mletački trgovac» i druge.

Preminuo je 1616. godine. Iznad groba u crkvi sv Trojstva u Stratfordu na Avonu, gde je sahranjen, postavljena je 1623. godine spomen bista s latinskim natpisom: Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima. Iste godine u Londonu svetlo dana ugledalo je prvo izdanje svih Šekspirovih dela.

Izvor: B92-Kultura