Роберт Де Ниро, јуниор (рођен 17. августа, 1943 у Њујорку) је амерички филмски глумац.

Сматра се једним од најпрефињенијих глумаца своје генерације, познат по својој дугогодишњој сарадњи с филмским режисером Мартином Скорсезеом и као ученик познате глумачке школе коју је водила глумица Стела Адлер. Себе сматра Итало-Американцем и има итало-амерички акцент, иако је само прадеда његовог оца италијанског порекла

Де Ниро је рођен у Њујорку, као син Роберта Де Нира, старијег, апстрактног експресионистичког сликара, вајара и песника италијанског порекла (Де Ниров пра-прадеда је био италијански имигрант из села Ferrazzano, Molise), и Вирџиније Адмирал, такође сликарке. Они су се срели на часовима сликања код Ханса Хофмана у Провинстауну, Масачусетс. Родитељи су му се развели кад је имао две године. Његов биограф Џон Бакстер тврдио је да је његов отац био хомосексуалац и да је био у односима са песником Робертом Данканом, драмским писцем Тенеси Вилијамсом и сликаром Џексоном Полоком.

Де Ниро је прво похађао Little Red School House а касније га је мајка уписала на Високу школу музике и уметности у Њујорку. Напустио ју је кад је имао 13 година и приружио се уличној банди у Малој Италији где је зарадио надимак Bobby Milk (Боби млекце) захваљујући својој свом бледом тену. Затим се посвадио с оцем, иако су се касније помирили када је, у 18 година, отишао за Париз да врати оца кући, који је почео да пати од депресије. Де Ниро је похађао Конзерваторијум Стеле Адлер, као и Глумачки студио Лија Страсберга (иако је Де Ниро дошао у сукоб са Страсберговим методама, а своје чланство је користио само зарад професионалног престижа). Са 16 година појавио се у Чеховљевом Медведу.

Прву значајну сарадњу имао је у 20. години са Брајаном Де Палмом 1963. кад се појавио у филму Венчање; тај филм, међутим, није изашао до 1969. Већину шездесетих је провео радећи у позоришним радионицама и оф-Бродвеј продукцијама. Играо је малу улогу у француском филму Три собе на Менхетну, (Three Rooms in Manhattan, 1965) а поново је радио са Де Палмом у филмовима Поздрави из 1968. и Здраво, мама из 1970. године.

Привукао је пажњу јавности 1973. године улогом болесног хватача „Јенкија“ у Лакше мало с бубњевима. Исте године започео је плодну сарадњу са Скорсизом незаборавном улогом малог мафијашког преваранта „Џони Боја“ у филму Зле улице, у коме је Харви Кајтел глумио „Чарлија“. Следила је изузетно успешна сарадња глумца и режисера у филовима као што су Таксиста (1976), Њујорк, Њујорк (1977), Разјарени бик (1980), Краљ комедије (1983), Добри момци (1990), Рт страха (1991) и Казино (1995). У овим филмовима Де Ниро је углавном глумио шармантне „социопате“. „Таксиста“ је посебно значајан за Де Нирову каријеру; митска улога Тревиса Бикла избацила га је у звезде и заувек повезала Де Нирово име с познатим Бикловим монологом "You talkin' to me?" („Мени кажеш?“).

Године 1978. Де Ниро је играо „Мајкла Вронског“ у славном филму о Вијетнамском рату Ловац на јелене. Друга значајна улога била је у филму Серђа Леонеа Било једном у Америци у коме је глумио јеврејског гангстера „Дејвида 'Тупавог' Аронсона" (1984). Од средине осамдесетих Де Ниро је почео повремено да глуми комичне роле и постигао је велики успех и у том жанру филмовима као што су Бразил (1985), Поноћна трка (1988), Wag the Dog (1997), Гангстер под стресом (1999), Гангстер под стресом 2 (2002), Упознај моје родитеље (2000) и Упознајте Фокерове (2004).

У касним деведесетим Де Ниро је почео да инвестира у подручје Трибека у Њујорку, установљавајући филмски студио и филмски фестивал. Де Ниро је касније признао да је неке исподпросечне филмове, које је снимио у деведесетим, снимао само да би обезбедио финансијску подршку овом добротворном подухвату.

Освојио је два „Оскара“: као најбољи глумац за улогу у Разјареном бику и за споредну улогу у филму Кум, други део.

Занимљиво је да су Де Ниро и Марлон Брандо једини пар глумаца који су добили награде глумећи исти лик: Брандо за улогу старог Дон Вита Корлеонеа (иако је награду одбио) у филму Кум, док је Де Ниро касније добио награду за улогу младог Вита у филму Кум, други део. Брандо и Де Ниро нису радили заједно на сцени све до филма Скор (Погодак, 2001). Де Ниро се у ствари пријавио за улогу Сонија у првом „Куму“ али је улога додељена Џејмсу Кану. Када је режисер Френсис Форд Копола припремао „Кума 2“ сетио се Де Нира и знао да ће он да глуми младог Вита Корлеонеа.

Хваљен због своје посвећености улогама, Де Ниро се удебљао 27 килограма и узимао часове из бокса да би портретисао Џејка ЛаМоту у Разјареном бику, састругао зубе због филма Рт страха и научио да свира саксофон због филма Њујорк, Њујорк.

Де Нира сматрају вештим посматрачем физичких покрета и детаља и зато је перфекциониста. Често га упоређују с другом глумачком иконом Ал Паћином, с којим је глумио у „Куму 2“ 1974 и филму Врелина 1995.

У следећем пројекту видећемо овог разноврсног глумца с обе стране камере у филму The Good Shepherd (Добри пастир) (2006), који Де Ниро режира и у коме глуми заједно с Матом Дејмоном и Анђелином Џоли. Филм ће обележити повратак глумца Џоа Пешија, који је био ван сцене скоро деценију, у малој улози. Очекује се да ће филм бити један од фаворита за Оскара 2006.

Де Ниро се двапут женио. Има кћерку Дрину (име јој је дао по реци Дрини) и сина Рафаела из првог брака с Дијаном Абот, и два сина, Џулијана Хенрија и Арона Кендрика из дуготрајне везе с бившим фото моделом Туки Смит. Дечаци близанци су зачети оплодњом ин витро. Рафаел, бивши глумац, сада је у послу са некретнинама у Њујорку. Крајем 2004 Де Ниро се поново оженио својом другом женом, Грејс Хајтауер, бившом стјуардесом. Њихов син Елиот је рођен 1998. Брачни пар је кратко после тога поднео захтев за развод, наводно због неслагања око, између осталог, Де Нировог „радохолизма“. Ова бракоразводна парница никад није званично окончана.

Де Ниро и Грејс живе у скупој резиденцији у Њу Палцу у Њујорку где су се поново венчали. Де Ниро има одраније резиденције на источној и западној страни Менхетна.

Де Ниро, чији су преци с очеве стране емигрирали из Италије, требало је да добије почасно италијанско држављанство на Филмском фестивалу у Венецији у септембру 2004. Међутим, Ред синова Италије у Америци уложио је протест италијанском премијеру Берлусконију тврдећи да је Де Ниро нанео штету угледу Италијана и Итало-Американаца јер их стално представља као криминалце. Министар културе Ђулијано Урбани одбио је те приговоре и свечаност је одложена за октобар у Риму. Расправе су се поново разбуктале када се Де Ниро није појавио на два медијска догађаја тог октобра у Италији. То је подгрејало шпекулације да он заправо не жели ту почаст. Де Ниро је то негирао, оправдавајући своје непојављивање „озбиљним комуникацијским проблемима“ који нису на време отклоњени, тврдећи да је „последња ствар коју бих урадио да увредим некога. Ја волим Италију.“ Урбани се нада да ће ускоро уручити признање, иако није одређен тачан датум. Иако у Де Нировим венама тече и ирска, немачка, холандска и француско-британска крв), он је изјавио да се идентификује „више са својим италијанским делом, него с осталима.“

Де Ниро је верни симпатизер Демократске партије и вербално је подржао Ал Гора на председничким изборима 2000. и Џона Керија 2004. Године 1998. лобирао је у Конгресу против смењивања председника Клинтона (он је лични пријатељ породице Клинтон), а у августу 2004. објавио је да неће да прими почасно италијанско држављанство лично да не би обесхрабрио Италијане који живе у Америци да не гласају за Керија, што је изазвало даље расправе око те почасти.

Иако је откривен 2003, Де Ниро је држао у тајности да има рак простате, али се верује да се подвргао простатектомији.




Izvor: Wikipedia

Год.     Додељује                       Награда                           Филм

1974    Оскар               Најбољи споредни глумац                  Кум 2
1980    Оскар                   Најбољи главни глумац              Разјарени бик
1981    Златни глобус      Најбољи главни глумац               Разјарени бик


Номинован
Год.    Додељује    Награда    Филм

1976    Оскар    Најбољи главни глумац    Таксиста
1978    Оскар    Најбољи главни глумац    Ловац на јелене
1990    Оскар    Најбољи главни глумац    Буђења
1991    Оскар    Најбољи главни глумац    Рт страха
1976    БАФТА    Најбољи новајлија    Кум 2
1977    БАФТА    Најбољи главни глумац    Таксиста
1980    БАФТА    Најбољи главни глумац    Ловац на јелене
1982    БАФТА    Најбољи главни глумац    Разјарени бик
1984    БАФТА    Најбољи главни глумац    Краљ комедије
1991    БАФТА    Најбољи главни глумац    Добри момци
1977    Златни глобус    Најбољи главни глумац (драма)    Таксиста
1978    Златни глобус    Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија)    Њујорк, Њујорк
1979    Златни глобус    Најбољи главни глумац (драма)    Ловац на јелене
1989    Златни глобус    Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија)    Поноћна трка
1992    Златни глобус    Најбољи главни глумац (драма)    Рт страха
2000    Златни глобус    Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија)    Мафијаш под стресом
2001    Златни глобус    Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија)    Упознај моје родитеље


Филмографија
Год.    Српски назив    Оригинални назив    Улога


1968    Поздрави    Greetings    Jon Rubin    
1969       Sam's Song    Sam Nicoletti    
1969    Венчање    The Wedding Party''    Cecil    
1970       Bloody Mama    Lloyd Barker    
1970    Здраво, мама    Hi, Mom!''    Jon Rubin    
1971       Jennifer on My Mind    Mardigian    
1971       Born to Win    Danny    
1971       The Gang That Couldn't Shoot Straight    Mario Trantino    
1973    Лакше мало с бубњевима    Bang the Drum Slowly''    Bruce Pearson    
1973    Зле улице    Mean Streets''    John 'Johnny Boy' Civello    
1974    Кум II    The Godfather: Part II    Vito Corleone    
1976    Таксиста    Taxi Driver    Travis Bickle    
1976    Двадесети век    Novecento    Alfredo Berlinghieri    
1976       The Last Tycoon    Monroe Stahr    
1977    Њујорк, Њујорк    New York, New York    Jimmy Doyle    
1977       The Godfather Saga    Young Vito Corleone    
1978    Ловац на јелене    The Deer Hunter    Michael Vronsky    
1980    Разјарени бик    Raging Bull    Jake La Motta    
1981       True Confessions    Des Spellacy    
1983    Краљ комедије    The King of Comedy    Rupert Pupkin    
1984    Било једном у Америци    Once Upon a Time in America    David 'Noodles' Aaronson    
1984       Falling in Love    Frank Raftis    
1985    Бразил    Brazil    Archibald 'Harry' Tuttle    
1986    Мисија    The Mission''    Rodrigo Mendoza    
1987    Анђеоско срце    Angel Heart    Louis Cyphre    
1987    Несаломиви    The Untouchables    Al Capone    
1988    Поноћна трка    Midnight Run''    Jack Walsh    
1989       Jacknife    Joseph 'Jacknife' Megessey    
1989    Ми нисмо анђели    We're No Angels    Ned    
1990       Stanley & Iris    Stanley Everett Cox    
1990    Добри момци    Goodfellas    Jimmy Conway    
1990    Буђења    Awakenings    Leonard Lowe    
1991       Guilty by Suspicion    David Merrill    
1991       Backdraft    Donald 'Shadow' Rimgale    
1991    Рт страха    Cape Fear    Max Cady    
1992       Mistress    Evan M. Wright    
1992    Ноћ и град    Night and the City    Harry Fabian    
1993       Mad Dog and Glory    Wayne 'Mad Dog' Dobie    
1993    Дечаков живот    This Boy's Life    Dwight Hansen    
1993       A Bronx Tale    Lorenzo Anello    
1994       Frankenstein    The Creature    
1995       Cent et une nuits de Simon Cinéma, Les    Le mari de la star-fantasme en croisière    
1995    Казино    Casino    Sam 'Ace' Rothstein    
1995    Врелина    Heat    Neil McCauley    
1996    Обожавалац    The Fan    Gil Renard    
1996    Спавачи    Sleepers    Father Bobby    
1996       Marvin's Room    Dr. Wally    
1997    Земља полицајаца    Cop Land    Lt. Moe Tilden    
1997       Wag the Dog    Conrad Brean    
1997    Џеки Браун    Jackie Brown    Louis Gara    
1998    Велика очекивања    Great Expectations    Arthur Lustig    
1998    Ронин    Ronin    Sam    
1999    Мафијаш под стресом    Analyze This    Paul Vitti    
1999       Flawless    Walt Koontz    
2000       The Adventures of Rocky & Bullwinkle    Fearless Leader    
2000    Људи од части    Men of Honor''    Chief Leslie W. 'Billy' Sunday    
2000    Упознај моје родитеље    Meet the Parents    Jack Byrnes    
2001    15 минута    15 Minutes    Detective Eddie Flemming    
2001    Скор    The Score    Nick Wells    
2002       Showtime    Det. Mitch Preston    
2002       City by the Sea    Vincent LaMarca    
2002    Мафијаш под стресом 2    Analyze That    Paul Vitti    
2004    Дар од Бога    Godsend    Richard Wells    
2004       Shark Tale    Don Lino (stem)    
2004    Упознајте Фокерове    Meet the Fockers    Jack Byrnes    
2004       The Bridge of San Luis Rey    Archbishop of Peru    
2005    Жмурке    Hide and Seek    David Callaway    
2006    Добри пастир    The Good Shepherd    Bill Sullivan    
2007       Stardust    Captain Shakespeare    
2007       What Just Happened?    Art Linson    
2008       Righteous Kill    
2008       The Winter of Frankie Machine    Frankie Machine    
2008       Sugarland    Señor Fanjul    
2008       First Man    Business Mogul/First Man



Izvor: Wikipedia

C c c nijedno zensko da komentarise temu.
Vi devojke stvarno ne umete da cenite talenat, samo su vam obrijani metrosexualci i tone misica u glavi. 
Ebo vas Bekam.      

Smeker.

odlican glumac

smekercina

sjajan glumac, ali meni nikada nije bio nesto seksi... zato al pacino jeste 

Totalno nije seksi. Još je i mator.

a ne ... ovo je jedini muskarac kome bi ja rekla Da bez razmisljanja ...pa makar i ovoliko star ...

ovo je muskarac koji nema konkurenciju Bobby milk!!!

harizma