што рече дража,да није ових шваба,неби било грђег народа од енглеза

Zbog velikog neslaganja članica Saveta bezbednosti UN oko teksta britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, sednica je odložena za sat vremena, saznaje RTS.

Sednica je trebalo da počne u 10 sati po lokalnom, odnosno 16 h po srednjeevropskom vremenu.

Sednica je posvećena BIH, a na njoj bi trebalo da bude razmotren nacrt britanske rezolucije o Srebrenici, čiju je šestu verziju Britanija sinoć podnela Savetu bezbednosti. Uprkos očekivanjima, Rusija nije podnela svoju verziju rezolucije.

Da bi rezolucija bila prihvaćena, potrebna je dvotrećinska većina, odnosno devet od 15 zemalja, uz uslov da nijedna od pet stalnih članica (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija) ne stavi veto.

Dogovoren je i poseban format za ovu rasravu - brifing na kojem će svoja viđenja događaja u Srebrenici predstaviti zamenik šefa UN Jan Elijason i princ Zeid, visoki predstavnik UN za ljudska prava. Posle toga, uslediće komentari država članica.

Savet bezbednosti UN u proteklih dvadesetak godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima izazvanim ratovima i raspadom bivše SFR, a samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od stalnih članica uložila veto.

Konačna verzija britanske rezolucije je još oštrija i nepovoljnija za Srbiju od ranijih predloga, ocenili su mediji.

U nacrtu teksta osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao prepreka za pomirenje i opterećenje za žrtve. Velika Britanija ostaje pri tome da se "najoštrije osudjuje genocid u Srebrenici kako je to utvrđeno presudama Haškog tribunala i Medjunarodnog suda pravde". U ovoj tački nalazi se i osuda svih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih u BiH.

Izvor: B92

Licemerno pomirenje 

I kako ide...

Заседање СБ УН поводом британске резолуције о Сребреници - УЖИВО


БРИТАНСКА РЕЗОЛУЦИЈА:

Савет безбедности,

Поново потврђујући Повељу УН, Универзалну декларацију о људским правима, и Конвенцију о превенцији и кажњавању злочина геноцида (Конвенција),

Подсећајући да државе сносе примарну одговорност заштиту цивилног становништва и да су дужне да поштују и обезбеде људска права свих појединаца на њиховој територији и у складу са својом надлежношћу, сходно релевентним правилима медјународног права, и поново потврђујући примарну одговорност сваке појединачне државе да заштити своје становништво од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења, и злочина против човечности,

Подсећајући на примарну одговорност Савета безбедности за одржавање међународног мира и безбедности и изражавајући своју решеност да спречава геноцид,

Подсећајући на све пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY), установљеног резолуцијом 808 (1993) и наредним резолуцијама у циљу процесуирања особа одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије од 1991. године, и даље подсећајући на пресуду његовог Жалбеног већа од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића), у којој стоји да је у Сребреници 1995. године почињен геноцид, као и пресуду Међународног суда правде (ICJ) од 26. фебруара 2007. у којој се закључује да су дела почињена у Сребреници била акт геноцида,

Констатујући да се ове године обележава двадесета годишњица геноцида у Сребреници, у којем је изгубљено преко 8,000 живота, хиљаде људи расељено, а породице и заједнице разорене;

Имајући у виду да су Сребреница и околина проглашени за безбедно подручје у складу са резолуцијама СБ 819 (1993) и 836 (1993); признајући сталну потребу Савета безбедности и држава чланица да даље јачају заштиту цивила у оружаним сукобима; и истичући да Уједињене нације, укључујући и Савет безбедности, требало да обрате пажњу на индикације раног упозорења на потенцијалнои геноцид и обезбеде брзу и ефикасну акцију ради спречавања или окончања геноцида, у складу са Повељом УН,

Признајући да је на свим странама током сукоба у Босни и Херцеговини било невиних жртава, укључујући Сребреницу и њену околину,

Наглашавајући да важну улогу у превенцији геноцида имају специјални саветници генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту (специјални саветници), у чије функције улази да делују као механизам за рано упозоравање на спречавању потенцијалних ситуација које би могле имати за резултат геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и етничко чишћење, као и високог комесара УН  за људска права, и признајући  улогу коју, као допринос раној свести о потенцијалном геноциду, играју редовни брифинзи о кршењима људских права и међународног хуманитарног права, као и о говору мржње и подстицању на мржњу,

Поздрављајући нову Оквирну анализу коју је сачинила Канцеларија специјалних саветника, као једно од средстава за процену ризика геноцида у било којој ситуацији, и подстичући државе чланице и регионалне и подрегионалне организације да користе релевантне оквире као смерницу у свом раду на превенцији,

Даље подсећајући на одговорност свих држава чланица за поштовање њихових обавеза да окончају некажњивост и истраже и кривично гоне одговорне за геноцид, злочине против човечности или друга озбиљна кршења међународног хуманитарног права и истичући да је борба против некажњивости за веома озбиљне злочине од међународног значаја, почињене над цивилима, појачана захваљујући раду Међународног кривичног суда на кривичном гоњењу тих злочина у складу са принципом комплементарности националне кривичне јурисдикције онако како је утврђено Римским статутом, ад хок мешовитим трибуналима и специјалзованим одељењима у националним судовима,

Констатујући да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у Међународном кривичом суду за бившу Југославију и у националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине остаје кључно за процес националног помирења и обнову и очување мира у Босни и Херцеговини, и даље поздрављајући снажну регионалну сарадњу међу националним тужилаштвима као инструмент за учвршћење мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону,

Констатујући да се процењује да је у сукобу у Босни и Херцеговини, укључујући Сребреницу, било на хиљаде случајева сексуалног насиља са жртвама на свим странама;

констатујући даље да силовање и други облици сексуалног насиља могу представљати злочин против човечности или чин који је саставни део геноцида; и подсећајући да су силовање и други облици сексуалног насиља у оружаним сукобима ратни злочини и да представљају тешка кршења Женевских конвенција и Додатног протокола уз њега,

1.Најоштрије осуђује геноцид и сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права;

2.Најоштрије осуђује злочин геноцида у Сребреници онако како је утврђено пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Међународног суда правде и све друге доказане ратне злочине и злочине против човечности почињене током сукоба у Босни и Херцеговини;

3.Слаже се да је прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида предуслов за помирење, позива политичке лидере на свим странама да признају и прихвате чињеницу доказаних злочина као што су утврдили судови, и у том контексту осуђује порицање овог геноцида као ометање напора ка помирењу, а признаје такође да је континуирано порицање дубоко болно за жртве;

4.Изражава саосећање и солидарност са жртвама на свим странама сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући оне у Сребреници, и са њиховим породицама, и позива одговорне власти у Босни и Херцеговини да обезбеде правду за жртве и дугорочну подршку преживелима, укључујући оне који су преживели сексуално насиље;

5.Поново потврђује подршку Мировном споразуму договореном у Дејтону а потписаном у Паризу 14. децембра 1995, као и Споразуму о стварању Федерације Босне и Херцеговине који је потписан у Дејтону 10. новембра 1995 (С/1995/1021, анекс) и позива стране да стриктно поштују своје обавезе према овим Споразумима;

6. Наглашава фундаментални значај помирења заснованог на дијалогу, прихватања ранијих акција свих страна у сукобу и опредељења за правду и подршку жртвама као основе за јачање безбедности, стабилности и просперитета у Босни и Херцеговини и у ширем региону; и у овом циљу поздравља недавни договор Парламента и политичких лидера Босне и Херцеговине о амбициозном реформском програму који обухвата опредељење за мере за убрзање процеса помирења, и охрабрује све грађане Босне И Херцеговине да заједно раде на унапређењу мира, правде, толеранције и помирења;

7. Поздравља рад Међународне комисије за нестала лица и њену помоћ владама Босне и Херцеговине и ширег региона на лоцирању и идентификовању остатака жртава на свим странама, што је дало суштински допринос привођењу починилаца правди;

8. Наглашава да жене и грађанско друштво, укључујући женске организације и формалне и неформалне лидере могу да играју значајну улогу у посредовању и постконфликтном решењу; понавља да је и даље потребно повећати успех у превенцији сукоба тиме што ће се повећати учешће жена у свим фазама посредовања и постконфликтног решења и тиме што ће се више разматрати питања везана за полну припадност у свим дискусијама које се односе на спречавање сукоба;

9. Позива све државе да спрече и да се боре против геноцида и других озбиљних злочина сходно међународном праву, поново потврђује параграфе 138 и 139 Завршног документа Светског самита 2005. (А/РЕС/60/1) о одговорности за заштиту становништва од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности;

10. Позива државе које још нису ратификовале или приступиле Конвенцији да размисле да то учине као о највишем приоритету и, где је потребно, да донесу националне законе како би испуниле своје обавезе према тој конвенцији;

11. Поздравља напоре да се истраже и кривично гоне сви оптужени за озбиљна кршења међународног хуманитарног права током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући геноцид у Сребреници, позива све државе да сарађују са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале и националним правосудним системима, укључујући Суд Босне и Херцеговине и тражи да Међународни кривични суд за бившу Југославију доврши свој рад што брже могуће, што би било значајан допринос унапређењу мира, правде, истине и помирења;

12.   Позива државе чланице да развију едукативне програме на основу којих ће будуће генерације извлачити поуке у вези са геноцидом, ратним злочинима, етничким чишћењем и злочинима против човечности како би се спречило њихово евентуално понављање;

13.   Охрабрује државе чланице да размотре именовање националние контакт особе која би се бавила заштитом свог становништва од свирепости кроз ефикасну превенцију и реаговање и које се могу редовно састајати и координисати кораке у размени најбољих искустава у брзим одговорима у спречавању свирепости са другим земљама чланицама и релевантним регионалним подрегионалним механизмима за спречавајне и реаговање на масовна зверства, специјалним саветницима и другим релевантним телима Уједињених нација, и с тим у вези признаје одговорност глобалне мреже националних контакт особа у погледу заштите;

14.   Поново потврђује значај поука које треба извући из грешака Уједињених нација у спречавању геноцида у Сребреници, као што је наведено у извештају генералног секретара у вези са резолуцијом Генералне скупштине 53/35 (А/54/549), као и позив из овог извештаја упућен међународној заједници да се уради највише могуће како не би дозволила понављање страхота, и одлучује да треба брзо и ефикасно деловати како би се спречило понављање такве трагедије и ангажује сва одговарајућа средства која су јој на располагању, у складу са Повељом Уједињених нација;

15.   Признаје да озбиљна кршења или злоупотребе међународног хуманитарног права или озбиљна кршења међународног хуманитарног закона, укључујући оне које садрже сексуално или полно засновано насиље, могу бити рани показатељ пута у геноцид, и с тим у вези поздравља напоре Уједињених нација усмерене ка унапређењу колективног реаговања на будуће ризике кршења и злоупотребе међународних људских права и кршења међународног хуманитарног права кроз иницијативу Human Rights Up Front;

16.   Захтева од генералног секретара да обезбеди већу сарадњу постојећих механизама за рано упозоравање у циљу спречавања геноцида и других озбиљних међународних злочина, како би се помогло у откривању, процени и реаговању на изворе тензије и тачке ризика или откривању угроженог становништва и подстиче генералног секретара да Савету и даље доставља информације и анализе за које сматра да би представљале допринос у том погледу.

Izvor http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=75963&catnovosti=2&Zasedanje-SB-UN-povodom-britanske-rezolucije-o-Srebrenici---UZIVO#.VZwvkbWFlqA

Mamicu vam izdajnicku...przite se malo...

EKSKLUZIVNO Britanci i Amerikanci Rusima uputili sedmi predlog rezolucije o Srebrenici

N. Tomić   | 08. 07. 2015. - 00:03h | Foto: Tanjug   | Komentara: 22
Velika Britanija i SAD večeras su ruskoj delegaciji u Savetu bezbednosti UN uputile sedmi predlog rezolucije o Srebrenici, ekskluzivno saznaje "Blic".

Na ovakav korak oni su se odlučili posle jučerašnja tri odlaganja sednice na kojoj je trebalo da se glasa o rezoluciji, a o kojoj će se raspravljati danas u 16 sati.
 

 
Prema našim saznanjima, Amerikanci i Britanci su, zapravo, preradili delove šestog predloga rezolucije oko kojeg juče nije bilo saglasnosti u tom telu UN.
ADVERTISING
 
Ruska delegacija prosledila je najnoviji predlog u Moskvu, gde se od ruskog državnog vrha očekuje da se izjasni o tome.
 
Srbija nije obaveštena šta u tom novom tekstu piše.



 

 

Au...pa ovo boli... 

  Британци Србију опет туку „геноцидом”, а Београд и даље наваљује у ЕУ - хоће, па хоће

ПОД НАЈВЕЋИМ СМО ПРИТИСКОМ ОНИХ У ЧИЈЕ ДРУШТВО НАВАЉУЈЕМО ПО СВАКУ ЦЕНУ

    Изабрана од савезника да Савету безбедности УН да представи западни поглед на муслиманске жртве у Сребреници, Велика Британија се, као и увек, обрушила на Србију, приписујући јој геноцид и игноришући и ужасна српска страдања
    Британске бројне промене и допуне резолуције такође покушавају да сакрију одговорност Лондона, Париза и Вашингтона за сребреничку трагедију, што и сада открива Холандија
    Са Србије се све преноси на Балкан, а овај потконтинент, као и увек, дрма ли дрма - наравно не Британију!

        СРПСКЕ спољнополитичке теме, које су потпуно и унутрашње, наставиле су и да расту и да се шире, на начин који ствара утисак да су постале чак примарна или једна од најважнијих преокупација самих врхова светске политике.

        Ако би хроничари сабрали број и обим изјава, саопштења и разних текстова сличне намене о „српским темама“, наметнуо би се уверљив утисак да су изједначене или присутније чак и од украјинске збиље, општих преокупација гасом и грчке шок-невоље, па и умножених препуцавања великих сила и групација, међусобно додатно нарогушених и обновљеним међусобним економским санкцијама и брзим контрама


        Све српске најважније теме - Косово и Метохија, учлањење у ЕУ, бескрајне балканске и још неке догодовштине - не само да су мултиплицирале познате жеље и активности и довеле их до фазе одлучивања, већ су доживеле нове подстицаје.

        Добиле су велико дриштво које доноси нове муке. Најболније су ове две - комплекс двадесетогодишњице ужасног помора Муслимана у Сребреници, и масовно надирање према Европи, наравно преко Србије, имиграната из јужне Азије и северне Африке, повезано са перманентно горућим Средњим Истоком.

        Све ове преокупације стигле су ових дана до усијања - старе приближавањем датума одлучивања, које више не може да се одлаже, а нове су доласком у невреме и самом својом природом донеле јединствену и ширу напетост. Уз то, ови токсични догађаји директно условљавају учешће и судбину Балкана, а овај регион, готово природно, не може да не увуче свет који се најдиректније укључује у сва ова, стара и нова дешавања.

        Међусобно су, при том, најнепосредније међузависне, па се ствара поуздан утисак да Балкан опет тресе светске врхове - не као некада, кад је подстицао светске ратове, али и сада крцат опасностима од неке врсте глобалног сударања. Потреси, као да поново крећу са Балкана…

        Ево, уосталом, какве су, најсажетије представљене, актуелне слике ових збирних догађања и њихове тенденције:

        За Србе најтежа и најважнија, криза Косова и Метохије увелико је ушла у поодмаклу фазу одлучивања - не у корист Србије!

        После вишенедељних и вишемесечних одлагања, дијалог Београда и Приштине, посредовањем Брисела, коначно је обновљен крајем минуле недеље, да би првог дана ове седмице, у понедељак на уторак, премијери Вучић и Мустафа на челу српске односно албанске делегације, уз посредовање представнице ЕУ, Могерини, прекинули разговоре, не заказујући нову рунду. Довољан је податак да је задњи разговор трајао пуних шеснаест часова, па да се спонтано помисли да је суочавање било толико драматично да је прекунуто тек кад су учесници - попадали, и то с добрим разлогом. Било је падања и рушења, али - договора и решења!

        Дуготрајност издушка очигледно се ње исплатила.

        Иако су, напором српске стране, договори малте не били исклесани, нису се преточили у писана решења и нису потписани - албански преговарачи једноставно нису хтели да ставе потписе, па су деловали као да су и дошли унапред одлучни да нипокоју цену не потписују договоре, па ни већ усаглашене одлуке!

        Најважније текуће теме - о Заједници српских општина (ЗСО), и она друга, исто важна - о телекомуникацјама, остале су на преговарачком столу, иако им тамо више није место. Остале су тако да чекају овлашћења ЗСО, већа од општинских, локалних самоуправа, што би се остваривало у надгледању привредног развоја, образовања, здравства, урбанизације и руралног уређења …Чекаће се и усаглашени позивни бројеви, дела српског телекомуникационог система… Има ту још, оних неусаглашених, о Газиводама и другим српским енергетским и разним производним капацитетима, што је само увод у капиталну расправу о имовини и сличним, оним „правим” темама о статусу Космета…



Мустафа, Могерини и Вучић

        И, заиста, шта даље, како и кад до оног најважнијег - статуса Косова и Метохије? Како се разуме ово што се ради и одлаже, што се не ради и прескаче?

        Ако су притисци, а јесу, чему воде - види се то и из најновије изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел, објављене прошле среде, други дан после српско-албанског преговарачког раскола у Бриселу.

        Доминантна личност ЕУ, Меркелова, рекла је што је рекла, пошто је, у Берлину, - примила Мустафу. По обичају, била је довољно јасна да не може да се залута у тумачењу. Залажући се, ево, за напредак у дијалогу Београда и Приштине, указала је на неопходност компромиса, не само Косова већ и Србије, „јер ако имамо напредак у дијалогу, имамо напредак и на европском путу”.

        Више је него јасно шта та изјава значи, а биће још јасније кад 7. јула Ангела дође у дводневну посету Србији.

        Најважније је знати оно што се већ зна: као и Србија, Косово улази у ЕУ, а тамо су чланови - независне државе…

        Није само Космет мотив најдиректнијих притисака на Србију који утичу и на регионлна, европска и шира кретања.

        Косово јесте ових дана актуелизовано, јер од српског односа према албанској држави зависи и када ће почети преговори о тзв. поглављима, преко којих се улази у европску дружину.

        Али, излетела је још једна тема и заковитлала и Балкан, и свет, мале и велике, укључујућ и врх УН и врхунске велесиле. Као некад…

        Приближавање двадесетогодишњице ужасног помора људи у Сребреници већ се користи, а тек ће још више, и за нове притиске на Србију и заплете на Балкану, али и обнављање старих велесилских суочавања.

        Глобалну опасност комплетирају све жешћи сукоби у Украјини, али и ширење судара на Средњем Истоку, у чему су се преламали супротстављени интереси Истока и Запада, па је целина разуђене слике неспокоја многе посматраче подсетила на времена Хладног рата.

        Да подсећања нису случајна потврђује, уз косметску кризу, још један балкански догађај са међународним импликацијама.

        Масовно убиство Муслимана у Сребреници, пре две деценије, мотивсало је западне NATO моћнике да поново покажу своје познато велесилско понашање.

        Да би, на предстојећој седници Савета безбедности УН, представила заједнички поглед Запада, Велика Британија је припремила резолуцију која може конкурисати за врхунско место у антологији једностраности, површности, политичког неморала и још понечег, тежег…

        Као и много пута раније „вестминстеровци” су Србима приписали, тридесетак пута, геноцидни помор босанских Муслимана. Прескочили су, наравно српске жртве уочи Сребренице, али и другде. Заобишли су и одговорност Лондона, Париза и Вашингтона чији ваздузхоплови су дотад бомбардовањем, наравно као део NATO, чували тај терен, штитећи тако и холандске јединице које су обезбеђивале муслиманске цивиле.

        На тај тројни тајни договор указује ових дана управо Холандија, али нема одговора из три центра… Очигледно им одговара скривање истине о себи и упорно стварање лажне представе о српском геноциду над Муслиманима.

Уз Србију и њена писама Савету безбедности, реаговала је Русија својом принципијелном резолуцијом, ослоњеном на опредељење да се постигне помирење.

        Навикнута и увежбана насиљем над већином света у бескрајном колонијалном господарењу народима и државама на више континената, Британија се прилагодила новом добу.

        Притиснута разлозима из руске резолуције, Британија је више пута мењала текст и допуњавала резолуцију, али није се одрекла приписивања Србији геноцида над Муслиманима…

        И док се чека шта ће бити 11. јула у СБ, а биће нека врста заустављања и обновљене британске резолуције, чекају Србију и други догађаји који подстичу балканску природу ширег неспокоја, са нама у центру.

        Навалили имигранти, од Авганистана до Туниса, и шире, преко предбанкротске Грчке, албанским терористима узнемирене Македоније, па на Србију - стотине, хиљаде, десетине хиљада, не види се крај бројању?!

        Види се, међутим, нова олуја неспокојства Србије, чије ће северне границе Мађарска још једном ограничити - мађарским зидом!

        Да је Србија - ево само једне особености њеног тешког положаја - макар наговестила да ће да постави неки зид или препреку испред имиграната - затворила би себе. Уз све типично српско, неко би се озбиљно позабавио скривеним пројектом исламистичких намера да наглим масовним сеобама у Европу, мотивисани историјским и цивилизацијским подстицајима, намерава да изгради свеисламску моћну и превелику државну творевину од југа Азије, преко Месопотамије, севера и центра Африке, и шире…

        Том пројекту били би потребни и сарадници у Европи… У саком случају, Србија би и тада била под притиском са познатих страна - и тада бисмо видели само оно што им одговара.

        Не сви, не цео свет, али би западни моћници сва своја политичка копља усмерили на Србију. Тек тада би Браитанци и колеге им из NATO лансирали највећу могућу тужбу о кривици Србије - за све.

        И без таквог црног футуризма, Србија је довољно и данас под притиском оних у чију заједницу пошто-пото хоће, па хоће.

        Европа па сваку цену, па нек кошта - улог је све, од Космета до имиграната…

        Шта народ српски мисли о тим бескрајним опредељењима за ЕУ, као судбину, показује резултат анкете од пре неки дан: 73 одсто грађана мисли да Србија не би требало да буде чланица NATO…

        Садашње противуречности и оштре практичне супротстављености, уз бројне парадоксе, и још понешто што карактерише нашу савременост - довољно је Србији, и без додатака, британских или било чијих.

        Са Србије се све преноси на Балкан, а овај потконтинент, као и увек, дрма ли дрма - наравно не Британију!

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

Izvor http://fakti.org/srpski-duh/britanci-srbiju-opet-tuku-genocidom-a-beograd-i-dalje-navaljuje-u-eu-hoce-pa-hoce

Prcaju Aleka the great i Britanci i Rusi...a on ce frajer ipak zarad velikog mira otici u Srebrenicu bez obzira sta u toj tamo nekoj rezoluciji pise. 
Prosto sam dobijao proliv ovih dana slusajuci velikogovore naseg premijera...mukica sam protiv svih.