Srbi na Balkanu su nastali od Srba, a moderni Bugari na Balkanu su prema legendi nastali od jednog bolgarskog (bugarskog) i mislim sedam slovenskih plemena. Tacnije Bugari nisu Bugari!
A to da vodimo poreklo od nekakvih starosedeoca, a ne od Srba je samo jedna od teorija jer nema preciznih dokaza o tome ko su bili Srbi i odakle su dosli. Jos manje ima dokaza o tome ko su bili starosedeoci Balkana...


A ako hoces da gledas genetiku, Srbi su od svih suseda najblizi modernim Makedoncima...

Чији лингвисти? Бугарски? 


 


А оно што си ти заборавио да кажеш је да је Бугарска у Другом балканском рату напала Србију и Грчку, чиме је иницирала Други балкански рат. А у такође су подували и у Првом светском, док су у Другом светском мењали стране као старе чарапе.


Није овде поента непобедивост Срба и Грка, већ неспособност Бугара. 

А што се тиче пат позиције, исто су имали код Једрена, када се Турска борила против свих балканских држава истовремено (апропо твоје приче о јадним самим Бугарима у ДБР), када нису могли да савладају Турке, па је морала да им асистира Србија.


Наводиш једну битку у том рату где су Бугари победили, брилијантно! 

И притом ради се о битки где је успорено српско напредовање.


Сада ћу да користим твој начин аргументисања...

Ево пример италијанске победе над Енглезима у другом светском рату:

http://en.wikipedia.org/wiki/Italian_conquest_of_British_Somaliland

Неспособни Италијани и способни Британци...

Сад, иако је чињеница да је италијанска војска генерално пушиона у другом светском рату, као и бугарска у скоро свим ратовима, ту и тамо се деси нека битка у којој и они победе. Али то не мења чињеницу о војној неспособности тих држава.


Осам хиљада људи су имали на почетку борби, сада их има око 15 до 20.000.

Него како то да хунта у Кијеву од онолике земље од 40 милиона људи је поред мобилизације успела да сакупи тек око 50.000 војника, од којих ко зна колики број су страни плаћеници из САД, Пољске, Хрватске и сличних шармантних земаља? Више је војника имала војска СРЈ, за време рата 1999.

Па што се није подигао свеопшти устанак украјинског народа против "руске инвазије" и зашто тамо иду да ратују скоро само они из западне Украјине, па чак ни сви они?


Видели смо на који си начин то "доказивао".

А није ми уопште била намера да показујем некакву српску спосбност, колико бугарску неспособност, све апропо твојих бугаршких националистичких фантазија.


Какве везе све то има? Није ни нацистичка Немачка објавила рат СССР-у, него га је једноставно напала, као и Југославију. Шта са тим?

Бугарска је била део сила Осовине, а њена морнарица је учествовала у рату против морнарице СССР-а, и такође давала логистику немачким снагама у региону Црног Мора, против СССР-а.


Живиш ли ти у Бугарској, радиш ли тамо? Забављаш се са неком Бугарском? Бугарином можда?
Пошто тврдиш да ниси Бугараш...



Почели смо причу о Бугарима, њиховом односу према другим земљама. Руси су практично створили модерну бугарску државу, а бугари су им захвалили тако што су два пута били на супротним странама од њих.

Чак ни идеју Велике Бугарске нису створили Бугари, већ руски генералштаб...

Значи, меганеспособни.


Видим, ти добијаш хистеричан напад сваки пут када се Руси спомену, а њих сам споменуо само узгред.
 


Па шта ако имају позитивно мишљење о Русима? Тим горе када се узму у обзир историјске чињенице.


Знаш ли ти уопште разлику између Бугарске егзархије (око које се и водио грађански рат у Македонији у 19 веку) и средњевековне бугарске цркве? Очигледно не знаш и верглаш своју бугарашку пропаганду.ж

Ја причам о модерној Бугарској и њеној цркви а ти спомињеш првобитну монголско-татарску Бугарску чији владари и држава немају везе са Словенима.

Садашњи Бугари који говоре словенски немају везе са оригинал Бугарима који су створили средњевековну Бугарску и чије су име и наслеђе преузели Словени из Тракије.


Бугарски цар није могао никад бити признат као цар од византијског, јер по византијском праву само византијски цар може бити цар.

То што је краткотрајно Симеон проглашен за "цара" у тренутку грађанског рата у Византији када се није знао владар, тако што се Симеон наметнуо у једном тренутку силом је било краткотрајно и та одлука је повучена од стране Византинаца.

А шта су Византинци мислили о тим "бугарским царевима" се може видети по њиховим судбинама од стране тих истих Византијаца.  Дакле сви православни "цареви" осим византијских или руских (као наследника византије) су самозванци.


Пар битака не чини рат. А Срби, усоаталом, нису водили само Куманосвку битку:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0

Све ове битке су биле на територији Македоније и у њима су Срби давали своје животе. Све битке бугарске војске тада су биле на територији Тракије, а и ту се нису баш показале.


Па и Хрвати кажу да српски и хрватски нису исти језици. 

Све зависи на чију лингвистику се позиваш.


Хрватски? 


Национални јунак у Бугарској је и руски цар Алекандар III "ослободитељ". Ах, да забиоравио сам на твоју алергију на Русе.


Проблем је да ти, као бугарашки активиста овде не читаш шта ја пишем.

Уопште нисам негирао да су у Македонији постојали и људи који се сматрају Бугарима. Михајлов је из Штипа, који је био насаљен Бугарима. Бабунски је био родом из Велеса, а и тамо су њему Отомсанке власти наметале бугаризацију, којој се опирао.


Ма наравно:




Из бугашаке националистичке перспективе је заиста тако. Али као што рекох и доказах, бугараши су доказани фалисфикатори, лажови и преваранти.



Наравно, за бугарски циљ:







 

Ствар је у томе што бугарашки фалсификатори прећуткују да је циљ ВМРО-а била независна Македонија свих православних хришћана, без обзира на националност. Отоманске власти су забрањивале српске и грчке школе у Македонији, тако да је онај ко нје хтео да се описмени морао да заврши бугарску школу, хтео или не хтео. Наравно, у тим школама су презимена насилно бугаризована, тако да су Бугари могли да тврде да су сви из Македоније Бугари. Једина дозвољена црква је била бугарска егзархија, коју су дозвољавале Отомаске власти. Чак је и Јован Бабунски као млад  похађао бугарску школу.

Бугарска је пристала да чак финансира ВМРО из својих себичних побуда, али су се бугарски планови разоткрили, што је довело до расцепан у ВМРО, управо јер су многи били против бугаризације. А то апропо твоје тврдње да је ВМРО била за Бугаре. Додуше, постојао је после расцепа пробугарски ВМРО (Врховисти), али он је имао мањински утицај.


Па зар ти овде не говориш о "српској митоманији". Зар би српски митомани признавали некакве "Македонце" и "македонске владаре"?

У ствари, једини митоман овде си ти, тј. бугарашки митоман, фашистоидне провинијенције. 


Као ни у бугарашке. 



Јел тако? Супер. Онда ни ти не треба да кукаш када је то исто рађено над Бугарима. 


Као што рекох, било је муслимана који су били против АУ, као што је било муслимана који су за Србе, и као што их још увек има.



 



Хрвати су и Немце и партизане дочекивали као ослободиоце.



Хтео је да каже да су бугарску државу створили не Словени или словенски владари, већ номадске турско-татарске хорде, чији су етноним и државни идентитет неки Словени преузели.

Чак је један оригинал Монгол из Монголије владао Бугарском:

http://en.wikipedia.org/wiki/Chaka_of_Bulgaria

П.С

Какве везе има твоја пробурашка еулогија са Принципом, који је тема?

Тролујеш или се осећаш прозваним?

Тврдиш да ниси бугараш, а овде си се узбудио због прозивке?

Знаш како, свако се чеше где га сврби..

ти о чињеницама 

Ултиматум који је шокирао свет


То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: "Не остаје ништа друго него да се гине." Преносимо из књиге др Андреја Митровића "Србија у Првом светском рату" део из поглавља о јулској кризи 1914.

Аустроугарски ултиматум (Österreichisches Staatsarchiv)

Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова.

Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто.

Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама укључив и савезничку Италију, тек ујутру 24. јула да би им се значајно скратило време за могућа реаговања. Тако је и учињено, с тим што је италијанској влади ипак 23. јула усмено стављено на знање преко амбасадора у Риму оно основно што садржи ултиматум (али је амбасадору било наложено да овај корак учини што касније, јер "ми желимо по сваку цену избећи да вест још током овог дана стигне из Рима у Петроград").

Немачка влада је била у току израде овог документа и одраније је знала његов садржај, с тим што је коначан текст дат амбасадору Рајха већ увече 21. јула, а Министарству спољних послова у Берлину достављен посредством аустроугарске амбасаде увече 22. јула. У сваком случају, немачка влада је последњу верзију текста ултиматума имала чак 23 часа пре него српска влада.

Уз опширну оптужбу Србије, изложену око основне тезе "да се идеја о атентату родила у Београду, да су оружје и муницију дали официри и чиновници, чланови 'Народне одбране', и да су пребацивања у Босну извеле старешине српске пограничне службе" ултимативни захтев је био изнесен у десет тачака.

Од владе Србије се тражило: прво, да забрани све публикације које пишу против Аустро-Угарске и "својом општом тенденцијом" угрожавају њен територијални интегритет; друго, да одмах распусти "Народну одбрану" и слична удружења и да спречи да она "наставе свој рад под другим именом и у другом виду"; треће, да из јавне наставе у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустро-Угарске; четврто, да из службе уклони све официре и чиновнике који пропагирају против Аустро-Угарске, а чија ће имена бити накнадно достављена; пето, да прихвати "сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању субверзивног покрета управљеног против територијалног интегритета Царства"; шесто, да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату који се налазе на територији Србије и да прихвати да у овој истрази учествују "органи које буде делегирала царско-краљевска влада"; седмо, да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића; осмо, да спречи "помагање недозвољене трговине оружјем и муницијом преко границе" и да "отпусти и строго казни" оне пограничне органе који су помогли тројици атентатора да пређу границу; девето, да објасни изјаве "српских високих чиновника у Србији и у иностранству" с непријатељским садржајем према Монархији дате после 28. јуна; десето, да извештава царско-краљевску владу о извршавању мера које су захтеване у претходним тачкама.

Палата Штрудлхоф у Бечу у којој је написан ултиматум Србији

Ултиматум је очевидно тежио за тим да дубоко понизи Србију пред Монархијом, али и да - што је било и најважније - створи отворе кроз које би било могуће да Монархија чак и суштински наруши независан живот ове државе.

Те отворе стварале су у првом реду тачке пет и шест, а унеколико и тачка десет. Дозвола аустроугарским органима да учествују у истрази и обавеза српске владе да извештава о току извршења мера нису само правно и морално вређали независност Србије, какав се утисак може створити на основу површног читања, него су давали реалну могућност Аустро-Угарској да под видом истраге покрене поступак против сваког лица у Србији и продре у све установе српске државе, у крајњој линији да паралише њихов самосталан рад.

С обзиром на непријатељску политику суседне царевине и на српску процену њених циљева, у Београду се могло с разлогом очекивати да ове тачке захтева послуже као основа за рушење независности Србије.

Читајући пре подне 24. јула управо предату му аустроугарску ултимативну ноту Србији, британски државни секретар за спољне послове сер Едвард Греј је одмах рекао царско-краљевском амбасадору да је то "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" и при том указао на тачку пет.

Чим је сазнао за садржај ове ноте, руски амбасадор у Бечу је похитао да упозори грофа Берхтолда да је реч о захтевима које "не може да прихвати једна уставна држава". У Петрограду је руски министар спољних послова Сергеј Сазонов, док му је амбасадор Аустро-Угарске саопштавао садржај ултиматума, стављао - по сведочењу самог амбасадора "више потиштено него љутито" - овакве опаске: "Знам шта хоћете. Хоћете рат са Србијом!... Ви у Европу подмећете пожар... Хоћете рат и спаљујете мостове за собом... Види се колико сте мирољубиви пошто Европу бацате у огањ."

Француски амбасадор у Бечу је известио своју владу да је "неочекивана и претерана оштрина захтева аустријске ноте, тј. ултиматума Београду, изненадила и оне најогорченије непријатеље Србије". Одјек у свету је био сличан. Тако је Journal de Geneve у чланку који је датиран 25. јулом донео тешку оптужбу Аустро-Угарске, а баварски посланик у Берну је тих дана обавестио владу у Минхену да је "штампа неутралне Швајцарске стала на страну Србије" и да тврди како "српска национална идеја садржи исто оно што и италијанска и немачка, које су обадве такође деценијама нарушавале европски мир", а да је дипломатски кор у швајцарском главном граду једнодушан у томе да аустроугарска нота доноси оптужбе које ничим нису поткрепљене.

Краљ Петар и Никола Пашић са сарадницима уочи рата

Српска влада се састала исте вечери кад јој је уручен ултиматум и могла је само закључити да "не остаје ништа друго него да се гине" (министар просвете Љуба Јовановић).

Лазар Пачу је, највероватније после првих консултација, у окружници свим српским представништвима у иностранству изнео "да су захтеви такви да их у целини не може прихватити ниједна српска влада".

(Из књиге др Андреја Митровића Србија у Првом светском рату, Српска књижевна задруга, Београд 1984. године)

Највише Аустријанаца сматра да је Србија крива за Први светски рат            
 

Беч - Аустријанцима је, 100 година од почетка Првог светског рата, пре свега Србија и даље крива за његово избијање, показује истраживање бечког недељника "Профил".

Тако 36 одсто Аустријанаца сматра да кривицу за Први светски рат сноси Србија.

На другој страни 31 одсто је мишљења да је за избијање Великог рата крива Аустро-угарска монархија.

Даљих 14 процената сматра понашање Немачке узроком за Први светски рат, док 12 одсто кривицу приписује Француској, Великој Британији и Русији.

Стотој годишњици од избијања Првог светског рата у Аустрији се посвећује велика пажња и током протеклих седам месеци било је мноштво изложби, новинских чланака, књига и других активности којима се указивало на овај историјски догађај који је однео милионе људских живота.

Званичници Аустрије, али и припадници Хабсбуршке монархије у више наврата су истицали да никоме не може да се припише јединствена кривица за Први светски рат.

Међутим више историчара је указивало да би, и да није било атентата на престолонаследника Франца Фердинанда, избио рат који је читав стари континент завио у црно.

(Танјуг)

Kakva slika!

Ovo nisam znala - izvor je Americka ambasada u Beogradu

---

Da li ste znali da su se, pored američke, iznad The White House vijorile zastave samo još dve nacije? Jedna od njih je i zastava Srbije koja je 1918. godine podignuta iznad Bele Kuće kao i u svim zgradama I javnim institucijama u glavom gradu SAD

28. jula 1918, Predsednik Vudro Vilson izdao je sledeće saopštenje američkom narodu. Pročitano je u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama. Srpska zastava je podignuta iznad Bele Kuće kao i u svim zgradama javnih institucija u glavnom gradu SAD. Poruka je glasila:

Narodu Sjedinjenih Država:

U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom. U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama.

I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao I za cilj kojem su se posvetili.

Vudro Vilson, predsednik
Bela kuća, jul 1918.

Данас после 100 година наши ''савезници'' Американци су отели српску земљу и дали је шиптарима и уцењују сваку српску власт да призна шиптарију. Комплетна њихова политичка сцена, дакле 100% је антисрпска и подржава тзв косово, као и муслиманске фанатике у БиХ.

Са друге стране наши ''непријатељи'' Аустријанци подржавају са 30ак % политику једне аустријске партије која је против независности тзв косова, која би сутра повукла то признање и која такође подржава самосталност Републике Српске.