Oно као win-win....

       

no zero sum game...

KAKO JE PROKOCKANA POMOĆ IZ SRBIJE:
 Pare za Srebrenicu spiskali na Diznilend!

POLITIKA
12.11.2019. 19:06h
Ima se...
Načelnik Srebrenice Mladen Grujičić i saradnici uzeli za sebe 120.000 evra, a njegov savetnik Radomir Pavlović dobio 30.000 evra, pa s familijom otišao u Pariz

Radomir Pavlović Lalo, najbliži saradnik načelnika Srebrenice Mladena Grujičića, uzeo je proviziju od 30.000 evra nakon sumnjive kupovine poslovnog kompleksa čija je cena prenaduvana i s delom tog novca otputovao u Diznilend.

 

Pavlović, inače bivši predsednik srebreničke skupštine i lider SNSD u toj opštini, uživao je u Parizu samo pet dana pošto je na račun legla provizija, o čemu svedoči fotografija koju je objavila njegova ćerka na društvenim mrežama.

 

Milion za azil

 

Ovo za Kurir tvrdi Desnica Radivojević, bivši Grujičićev savetnik, koji je i sam učestvovao u problematičnom poslovanju.

 


FOTO: PRINTSCREEN
On priznaje da su Grujičić, on lično, kao i još tri druga načelnikova saradnika, uzeli ukupno 120.000 evra za navodne posredničke usluge u tom poslu.

 

Naime, kako je Kurir već pisao, opštinsko rukovodstvo Srebrenice s Grujičićem na čelu zloupotrebilo je milion evra donacije koju je Vlada Srbije prosledila radi oživljavanja proizvodnje u poslovnom kompleksu u Potočarima i za zapošljavanje oko 300 radnika. Opština je kupila ruiniran objekat za 850.000 evra od Slovenca Mihe Živeca, koji ranije nije uspevao da ga proda ni za upola manju cenu. U zgradi je sad azil za pse, a zaposleno je tek petoro ljudi u jednom pogonu drvne industrije.

 

Proneverio novac koji je iz Srbije dobio na ime pomoći... Mladen Grujičić
PRONEVERIO NOVAC KOJI JE IZ SRBIJE DOBIO NA IME POMOĆI... MLADEN GRUJIČIĆFOTO: PROFIMEDIA
- Već prvih dana januara 2018. opština je Slovencu uplatila 850.000 evra. Ali je on potom nama vratio 120.000 evra. Tako je usmeno ugovoreno na sastanku u jednom beogradskom hotelu, gde su bili Grujičić, Živec, Pavlović, pa između ostalih i ja. Živec je s računa svoje firme „Ideal dizajn“ iz Potočara preko Uni kredit banke iz Banjaluke 5. januara 2018. u dve tranše uplatio 50.000 i 70.000 evra na račune austrijskih firmi „ISD Institjut for strakčerd divelopment“ i „Vidasus divelopment“.

 


FOTO: DOKUMENT
Vlasnik tih firmi je Aleksandar Petrič, koji je pravio te fiktivne ugovore kako bi se zabašurili tragovi. Onda je on podigao taj novac i podelio po dogovoru u hotelu, o čemu postoji i audio-zapis - priča Radivojević i nastavlja:

 


FOTO: DOKUMENT
Pala prijava

 

- Najveći deo kolača od čak 40.000 evra pripao je Grujičiću, njegovom savetniku i mentoru Pavloviću 30.000 evra, a Vladanu Milovanoviću, šefu kabineta, 10.000 evra. Petrič, preko čije je firme sve išlo, dobio je 20.000 evra. Toliko sam dobio i ja na ime konsultantskih usluga. Veći deo novca deljen je na ruke.

 

On je nedavno podneo prijavu za proneveru novca:

 

- Prijava je i protiv mene. Shvatio sam da ništa nije urađeno na razvoju Srebrenice. Ne možete toliko pljačkati, naročito ne novac, donaciju iz Srbije. Očekujem da nadležni sve istraže.

 

Pavlović nije bio dostupan za komentar na broj poznat redakciji Kurira, dok je Grujičić poručio da više neće odgovarati na naše pozive.

 


FOTO: KURIR
I SNS u RS upozoravao

NOVAC ĆE ZAVRŠITI U PRIVATNIM DŽEPOVIMA

 

Dan nakon što je predsednik Vučić 3. aprila 2018. rekao da će Srbija izdvojiti pet miliona evra za pomoć gradovima i opštinama u RS, odreagovao je SNS u RS upozoravajući da ta sredstva mogu biti zloupotrebljena:

 

- Velika je verovatnoća da će taj novac u RS biti zloupotrebljen od strane pojedinih režimskih biznis političara u kampanji koja je pred nama i da će većim delom završiti u privatnim džepovima. Prema tome, molimo g. Vučića i Vladu Srbije da ta sredstva, koja su namenili za očuvanje srpskih ognjišta u Srpskoj, preusmere za očuvanje istih na KiM.

Kurir.rs/ BILJANA BOJIĆ Foto: Privatna Arhiva,Printscreen

Ima i ovde ljudi koji su u fazonu ovaj naš izdajnik, da nam je Mile srbin tu da nas vozdigne....

ОН ЈЕ СВОЈОМ ХРАБРОШЋУ ЗАДУЖИО НАРОД
: "Беж'те, Турци, стиже Пеша"!
Имао је само 23 године када је кренуо да спасе опкољене српске војнике!



 14-11-2019 22:17


Нова биста на гробу команданта Бошка Перића Пеше у селу Ражљево код Брчког откривена је на 25. годишњицу његове погибије.

Биста на гробу Бошка Перића Пеше (Фото: Јутјуб)

Прошле године је биста која је раније стајала на Пешином гробу украдена, а починиоци још увек нису пронађени.

Обележавању годишњице су присутвовали чланови Пешине породице, припадници његове јединице и бројни званичници. Они су се данас присетили младог хероја за којег се сматра да је, својом храброшћу и вештином, спасио не само град Брчко, него и коридор ка западном делу Републике Српске и стотине хиљаде Срба који су тамо живели.

Бошко Перић Пеша рођен је 1971. године у селу Ражљево, под обронцима Мајевице, негде на средини пута између Брчког и Бијељине.

Своје школовање је започео у родном селу Ражљево. Био је примеран и вредан ђак. Основну школу је завршио 1986. године познат као, већ тада, сналажљив момак, даље школовање је наставио у Словенији код рођака, у Љубљани.

Живео је код једне од својих сестара, у том граду је уписао електротехничку школу, смер телекомуникације. Средњу школу је завршио 1989. године по завршетку школовања одлази на служење војног рока у тадашњи Титоград.

Из војске се враћа кући у Ражљево са чином десетара. Убрзо затим опет одлази у Словенију, у Копар, где налази запослење у својој струци.

По избијању ратних сукоба у Хрватској, одлучује да се врати у родно место, што и чини задњим возом "Љубљана-Винковци". Чим се вратио у свој завичај, ставио се на располагање резервном саставу тадашње ЈНА. Прво ватрено крштење му је било у пролеће 1992. године у ослобађању Шамца.

У оквиру резервног састава, тада још ЈНА, пред сам почетак рата у Брчком формирана је елитна јединица црвених беретки по узору на јединице капетана Драгана у Крајини. У тој јединици се налазио и Бошко Перић. Већ у првим акцијама истакао се као храбар борац, што доказује начин на који је први пут рањен; приликом заузимања приградског насеља Кланац, Бошко ношен својом младалачком жестином усправио се и с митраљезом у рукама кренуо према муслиманским положајима: “Беж' те, Турци, стиже Пеша!”, загрмео је.



Испред њега је била чистина. Док је тако усправно ишао пуцајући, сасекао га је рафал. Добио је три метка, један у ногу, два у руке, али се још држао на ногама. То је било прво рањавање од укупно шест. Друго рањавање у августу 1992. је поново издржао на ногама, и ако га је бровинг погодио у прса, жеља да одбрани свој народ, за дивно чудо, га је одржала у животу.

По изласку из болнице оснива интервентни вод који тада броји 19 војника, остварује значајне подвиге у пробијању "Коридора Живота" који је био једина веза са западним делом Републике Српске.

https://www.youtube.com/watch?v=CnoEHUe23Aw


У марту 1993. године одлуком 1. Посавске бригаде ујединили су се сви интервентни водови у једну елитну диверзантску јединицу! Нико се није много двоумио о командовању таквом јединицом, Бошко Перић Пеша био је чини се, својим рођењем, предодређен за такву одлуку. Чак је пао предлог и да јединица носи његово име, као симбол једног поимања рата, части и поштења који су красили младића који ће до краја свог кратког живота на телу имати више рана него што је проживео година.

Коначно у истом месецу, удружењем више интервентних водова, формирана је специјална јединица ''Пеша'' Бошко Перић, надимак Пеша је добио по стрицу који је био четник у другом светском рату.

Под командом Бошка Перића Пеше, специјална јединица је била храбра и дисциплинована, и као таква је била узор осталим српским јединицама. Специјална јединица "Пеша" успешно је бранила свету српску земљу на свим фронтовима широм РС.

Дана 14. новембра 1994. године Бошко Перић Пеша, шест пута рањаван, креће у своју последњу акцију на сопствени захтев, у покушају да спасе око 70 опкољених српских војника, на брду Лисаца на Мајевици. У блиској борби, прса у прса, муслимански војник баца пресудну бомбу, која пада у непосредној Пешиној близини, чији га гелери погађају по целом телу.

Још при свесном стању, лежећи на земљи, питао је двојицу својих војника “Је л' ми лице пуно оштећено?”

Бошко Перић Пеша био је мртав непун минут од рањавања. Гелер је кроз врат директно отишао у мозак. Тело му се још борило са смрћу док на крају и срце није поклекнуло.

У тренутку погибије имао је само 23 године, али је својим јунаштвом у тако кратком животу, успео да задужи српски народ и Републику Српску.



Извор: Ало

E još da mu vrate dug.... Ah не могу

A ko treba da mu vrati dug ?

Pa republika srpska... Al ne moze

Jasno je konju da ne moze. Pitao sam ko bi trebao da mu vrati.

Covek je dao zivot za slobodu. Ako ne za svoju jer je nije doziveo, onda za svoj narod. Niko tu nije nikom duzan.

Ja cenim i istovremeno mi je zao svake osobe koja je dala zivot kako bih ja mogao danas da zivim slobodno a ne pod cizmom EU, Albanaca, Amerikanaca ili Vanzemaljaca.

Nisam ja rekao da mu je neko duzan nego glupi tekst koji je pejstovan ovde.

Prati radnju fabule