Додик: Изетбеговић покренуо питање ревизије с циљем рушења РС


Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић неовлашћено донео одлуку о покретању захтева за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије за геноцид, с циљем, као је навео, рушења Републике Српске.

Уочи сутрашњег састанка Милорада Додика и председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића са председником и премијером Србије Томиславом Николићем и Александром Вучићем у Београду, Додик је рекао да Република Српска никада неће пристати да буде део било какве тужбе против Србије.

Оценио је да је прича о ревизији пресуде "нелегална, противуставна и противдејтонска", оценивши да је њен једини циљ рушење РС, што су, како је додао, током првог поступка у Хагу јавно потврдили бошњачки агенти, адвокати и њихов амерички затупник Френсис Бојл.

"Циљ да се направи најозбиљнија платформа да би се срушила Република Српска. Зато је важно што ћемо имати разговор сутра у Србији, јер желимо управо да кажемо да је то са правног становишта неодрживо и да се неће ни десити", рекао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске.

Према његовим речима, у постојећој ситуацији важно је јединство свих политичких партија у РС, и сада је прави тренутак да се заувек реше сва спорна питања, попут страних судија у Уставном суду БиХ, и "једностраног деловања Тужилаштва и Суда БиХ".

Додик сматра да представници РС не треба да учествују у раду заједничких институција БиХ док сва ова питања не буду решена.

"Сматрам да је ово време да се то уради и потпуно сам уверен да ћемо, уколико пропустимо прилику, имати само штету за Републику Српску", навео је Додик.

Тврди да ће Тужилаштво БиХ због референдума о Дану Републике против њега и других званичника у Републици Српској подићи оптужницу.

Истакао је да РС никада неће угрожавати друге, те да тај ентитет не иде према сецесији већ остаје доследан слову Дејтона, али само онако како је то написано у мировном споразуму, а не онако "како то тумачи Бакир Изетбеговић".

 

крајње је време

Драган ЧовићЧовић: Ако дође до прегласавања, онда овог Председништва БиХ неће бити


Драган Човић, члан Председништва БиХ из реда Хрватског народа, рекао је вечерас новинарима да ће покушати сутра ујутро да разговара са друга два члана Председништва БиХ како би покушао да постигне консензус и приближи ставове, да би писмо које пошаљу Међународном суду у Хагу било као једно.

На питање шта ако не буде договора, чијем ће ставу он бити ближи, Човић је рекао да се не може тако гледати и да не постоји ближи став, и да је његов став најближи БиХ и да неће прегласавати, јер буде ли се десило и једном у овом Председништву да неко некога прегласа, онда више овог Председништва неће бити.

Он је додао да ако не успе на консултацијама да постигне консензус, онда ће и он бити приморан да упути појединачно писмо Хагу, али није био прецизан шта ће тачно писати.

Човић је вечерас на пријему који су Бакир Изетбеговић и он организовали поводом 1. марта, Дана независности БиХ, позвао на обнову друштвеног дијалога и на јачу приврженост идеји домовине као заједнице конститутивних народа и свих других који се тако не изјашњавају, равноправних и једнаких.

 

Извор: Независне

Протојереј Јован ГардовићЕКСКЛУЗИВНО: Син „свата са Башчаршије“: Како да опростим, кад славе злочин


БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује, каже за Спутњик Николин син, протојереј Јован.

Николу Гардовића у фабрици „Васо Мискин Црни“ нико није знао по имену. Звали су га Поп. Током преподнева служио је држави као ковач, а послеподне и празницима Богу у парохијској цркви у коју је редовно одлазила и његова жена са петоро деце — ћерком и четири сина, од којих ће чак тројица касније завршити богословске школе и постати свештеници.

Био је то дан који је требало да остане у најлепшој успомени, јер нема веће среће за оца него када жени сина. Али дан се претворио у пакао. У породичну трагедију. Ипак, постао је и симбол трагедије сарајевских Срба, свих који су живели у Босни и Херцеговини. Био је то 1. март 1992. године.

Мој отац је био грађанин Сарајева, грађанин БиХ, нико из града, републике или неке странке није дошао и рекао, десило се што се десило, можемо ли да извучемо неку поуку, да наша покољења не начине исту грешку - каже свештеник Јован Гардовић.
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
Мој отац је био грађанин Сарајева, грађанин БиХ, нико из града, републике или неке странке није дошао и рекао, десило се што се десило, можемо ли да извучемо неку поуку, да наша покољења не начине исту грешку - каже свештеник Јован Гардовић.
Четврт века од Николиног убиства, догађаја у региону познатог као „убиство српског свата у Сарајеву“, причамо с једним од његових синова, протојерејом Јованом Гардовићем, свештеником цркве Светог Александра Невског у Београду.

Данима пре годишњице поново пролази кроз све, и, признаје, не може ни да замисли како је његовом брату Милану, који се на данашњи дан, уместо годишњице брака, љубави, присећа убиства свог оца. Јован је небројено пута реконструисао тај дан, питао се шта би било да није баш он возио младенце, да у тренутку убиства није био у порти цркве, већ на проклетом паркингу. Најгоре је, каже, око годишњице убиства, али прогон прошлости не зна за календар.

„Скоро је било, негде јесенас, ухватила ме нека носталгија, размишљање, па сам се затворио у собу. Сви укућани се тада склоне од мене, јер знају да је дошло то ’моје време‘. Годинама се сви боримо са мишљу шта смо то могли да урадимо другачије, да ли је то могло да се спречи. Ја сам поготово себи постављао то питање, пошто у том тренутку нисам био уз оца. Можда бих ја страдао, да ли је требало остати у нашој, ближој цркви… Много је питања. Али, кад се нешто деси, не можемо се вратити уназад, вртимо се у круг и одатле не излазимо“, каже отац Јован.

Сахрана Николе Гардовића на сарајевском гробљу Баре.
YT/SRPSKOSARAJEVO3
Сахрана Николе Гардовића на сарајевском гробљу Баре.
Небројено пута прегледао је снимак свадбе, дочек гостију, „откуп младе“, венчање, радосна лица, озарено лице оца у цркви иза младенаца, а само пола сата након тога, убијен је. Двадесет пет година траје недоумица — ко су ти људи, зашто баш они, зашто његов отац. Највише нас мучи чињеница што нема званичног одговора на питање да ли иза свега стоји само Рамиз Делалић, који је пуцао, или неко други, каже наш саговорник.

Протојереј Јован Гардовић у разговору с новинарком Спутњика Сенком Милош.
© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
Протојереј Јован Гардовић у разговору с новинарком Спутњика Сенком Милош.
„Ухапшен је сат после убиства, мој брат и још један сведок ишли су у СУП и идентификовали га, али њега су исто вече пустили. Нестао је, а у априлу се вратио у Сарајево, пред почетак правог рата. После Дејтона се вратио, јер се једно време крио у иностранству, новине су писале да је дошао због бизниса, ухапшен је и почело је суђење, из трећег покушаја“, присећа се отац Јован.

Као човек од поверења, убица је убрзо постао команднт Девете муслиманске бригаде. За заслуге, од Алије Изетбеговића добио је пиштољ са посветом. Рамиз није доживео пресуду — кад је завршено изношење одбране, убијен је, медији кажу у мафијашком обрачуну. Политичар и новинар Фахрудин Радончић тврди да иза убиства стоји СДА, странка Алије Изетбеговића. Као човека и свештеника, нашег саговорника питамо да ли је опростио. Каже да се данас реч ’опростити‘, много лако користи, посебно у политици. Иду лево-десно, и тобоже праштају, ја то не бих тако лако користио, каже отац Јован.

„Ово је прва недеља поста, ми овде у цркви једни другима прилазимо и кажемо, опрости. Ми једни другима праштамо. Али за 25 година нико није нашао за сходно са друге стране да покаже трунку разумевања, жалости, жеље да затражи опроштај. Ја могу да кажем ’праштам ти‘, али коме да кажем, кад онога на другој страни то не интересује. Да га занима, показао би неку жељу. И тај Рамиз, убијен је 15 година касније, видео је мене, брата, сестре, зета, могао је да нађе начин, у чекаоници у суду, могао је да каже неку реч, десило се, није било намерно, била је таква атмосфера, узаврела крв, могао је да нађе реч оправдања. Није то урадио. Никола Гардовић је био грађанин Сарајева, грађанин БиХ, нико из града, републике или неке странке није дошао и рекао — десило се шта се десило, можемо ли да извучемо неку поуку да наша поколења не начине исту грешку“.

Томислав Николић Милорад Додик Александар Вучић Младен Иванић
Готово је с песмом „Сарајево, љубави моја“
Пошто никада није наишао на разумевање „друге стране“ наш саговорник данас ретко одлази у Сарајево, не осећа се пријатно тамо. Док је трајало суђење, пролазио је својим омиљеним улицама детињства и срећне младости, али данас тамо више нема разумевања, а нема ни Срба. Не жели да га гледају попреко јер говори екавицу, волео би да поново попије пиво после ћевапа код Ферхатовића, али пиво се на Башчаршији више не служи.

Отац Јован каже да је најстрашнија чињеница да се после рата ништа није променило и да актуелна прича о референдму и Дану Републике Српске, који смета држављанима БиХ друге националности, то савршено осликава.

„Њима је сасвим нормално да је први март Дан независности БиХ, а то што је на тај дан убијен Србин, што је пала српска крв и што добар део држављана БиХ тај дан не сматра празником јер не може да се радује, то им не смета. Тај референдум је трајао два дана, 29. фебруара и 1. марта, али резултати нису били одмах, могли су да узму други дан за празник, али то нико није предложио. И даље се инсистира на томе да је крив онај други. Туга ми је само у томе што не видим неко решење за убудуће у реторици коју мало-мало па чујемо“, закључује отац Јован.

Застава Босне и Херцеговине испред гомиле ципела и логоа УН испред Бранденбуршке капије у Берлину.
© AFP 2016/ STEPHANIE PILICK / DPA
Три спољне политике гурају Босну у амбис
Прошло је 25 година од убиства Николе Гардовића, живот је отишао даље. Јованов брат Милан, младожења, данас је свештеник у Малмеу, а Арсеније служи у Стокхолму. Наш саговорник, отац Јован, у Београду је дочекао да му једна ћерка дипломира, да се друга уда, да син Никола, који носи дедино име, упише трећу годину Богословског факултета, а недавно је добио и унука. О догађајима од 1. марта браћа све ређе причају, сами се боре са својим болом.

Амерички медији јавили су 1. марта 1992. да је у Сарајеву убијен муслиман. Да је било тако, на том месту била би плоча, неки трг сигурно би носио његово име. Никола данас своје Сарајево гледа са Бара, сете га се само Срби 1. марта. Заслужио је спомен-плочу, као грађанин Сарајева који је умро, а никога ничим није испровоцирао. Ако ни због чега другог, онда зато што се сваког поподнева молио за све људе света, за љубав и мир.

jebes jednog svata.
on nije razlog za smrt 100.000 ljudi i sva druga razaranja i zlocine

Није само то узрок па ни повод рат.

Као прво, јебеш тебе. Као друго, проучи мало шта се дешавало у Посавини, посебно у Сијековцу па се онда врати.

polako od bakira i revizije presude.. dodik opet dodje na sds....  

covjek nije normalan...

ali mektic ga je jebao sa onim ..kosarcevim branikom otadzbine...
sa njegovom utajom poreza pri prodaji  pica bez  akciza..
i sa nasiljem u porodici..
i sa kupovinom mercedesovog dzipa od 100 000 evra.... 

i sa onim zagovaranjem federalizacije ili kantonizacije republike srpske iz doba prudaskog sporazuma...
kad je kosarac bio spreman da 'pogine' za svog velikog vodju i njegov bezumni plan
unistenja republike srpske...

i tako je  glavnog dodikovog govornika ..koji je uvijek na braniku otadzbine...
spustio tamo gdje je svakom dezerteru..ratnom simulantu i bilo kakvom profiteru i supku -mjesto...

a dotukao ga je sa 'perom simicem' i rusenjem aleksandra vucica....

eno mektic ih poziva da ga tuze...zbog klevete...
i obecao im je '50' strana dokaznog materijala 

trebao bi to nekim  slobodnim medijima  doturiti...
da svi vidimo kako je kabinet predsjednika dodika
pokusao da  srusi aleksandra vucica 

ja sam rekao jos onda kad sam cuo da ce on biti kandidat za ministra
da ce se svim ovim drzavnim lopovima najebati majke...

sam je krenuo na njih...i to kao van stranacka licnost...
i sta je sve prezivio...i od republike i od federalaca a i od tuzilastva sa drzavnog nivoa....
cak je sjebao i glavnog tuzioca...

i jos uvijek mu nista ne mogu...

samo malo da dobije podrske od amera i eu...razjebao bi ih i pozatvarao bi ih sve...
ali djubrad nece ...njima odgovara ovaj lopovluk...koji se odigrava i legalno upraznjava vec 10 g....

naravno, ja sam samo jedan. jebes mene.

to i jeste moja poenta