Баш фино што нас је посјетио и прецедник Вучић, стварно фино од њега, сваке године дође.

Odrasle su već u međuvremenu neke generacije efikasno propranog mozga, one koje su već uverene da je ono što se zove Republikom Srpskom tu oduvek i zauvek, gotovo kao nekakva “prirodna pojava”, neka Viša Datost protiv koje se buniti isto je tako blesavo kao rogoboriti na kišu, na maglu, na brdo. Sve što mogu jeste da svedočim: dvadeset i sedam godina živeo sam bez onoga što će se jednom prozvati Republika Srpska, u blaženom neznanju i neverici da je uopšte moguće da takvo nešto nastane negde u Evropi nakon 1945. (pa još i da se “legalizuje”!), i ništa mi nije falilo u tih dvadeset i sedam godina bez nje, kao što nije falilo ni bilo kome drugom, osim valjda serklu opako bolesnih duša koje su je izmislile, koje su je rodile kao nekakvu “Rozmarinu bebu”, prekomandovale je iz pakla među žive ljude. A kad su je rodili, uvalili su je svima-nama-koji-smo-Srbi da je ljuljamo, dojimo i tetošimo, pa još mrgodno i strogo proveravaju volimo li je dovoljno, dajemo li joj prvoklasnu papicu, pokrivamo li je da ne nazebe.

U stvarnosti, ona nije nikakva slatka beba, nego glomazna crkotina razjapljena nasred puta kojim bi rado prolazio normalan i čestit svet, srpski i svaki drugi, ali mu je zazorno, i postidno, i mučno, ona je na koncu tek sramotni iscedak i posmrtni ostatak jedne kanibalske orgije ubijanja nedužnih koja nije dostojna čak ni da se nazove ratom. Biti za ili protiv njenog postojanja na Zemlji nije pitanje manjka ili viška “srpskosti”, nego ljudskosti, toga jesi li ili nisi ona i onaj koji je bar ponekad u svome postojanju nešto više od beslovesne funte razgalamljenog mesa, nekadrog da dušom, telom i pameću dobaci dalje od dva-tri Najniža Poriva.
...
Republika Srpska u čistom stanju, 100% koncentrovana: pusta, divlja, uludo prolivenom ljudskom krvlju natopljena zemljuština, za koju evo iznova, po n-ti put čujem da bi trebalo da je čuvam kao neku posebnu dragocenost, kao božanstveno znamenje mog srpskog identiteta. Neljudsko Nemesto, perverzna tvorevina bez istorijskog, geografskog, demografskog ili bilo kojeg drugog suvislog utemeljenja, jedna morbidna izmišljotina, ovaploćenje mašte Udruženih Idiota, zaumni Neverland kojeg se ne možeš ne stideti, koji ti ne može ne biti mučan, čije ti postojanje ne može biti drugo doli bol i sramota ako si relativno normalno ljudsko čeljade, ako veruješ u Deset Zapovesti bez obzira na to da li ih je sročio Bog ili čovek, ako si nekada u životu, bar jednom, pročitao neku knjigu, slušao neku muziku, popio neko vino, voleo neku ženu, ako nisi tek na zadnje šape osovljeni kurjak koji oštri očnjake i zavija na mesec s drugim vucima.

Republika Srpska u čistom stanju, 100% koncentrovana: pusta, divlja, uludo prolivenom ljudskom krvlju natopljena zemljuština, za koju evo iznova, po n-ti put čujem da bi trebalo da je čuvam kao neku posebnu dragocenost, kao božanstveno znamenje mog srpskog identiteta. Neljudsko Nemesto, perverzna tvorevina bez istorijskog, geografskog, demografskog ili bilo kojeg drugog suvislog utemeljenja, jedna morbidna izmišljotina, ovaploćenje mašte Udruženih Idiota, zaumni Neverland kojeg se ne možeš ne stideti, koji ti ne može ne biti mučan, čije ti postojanje ne može biti drugo doli bol i sramota ako si relativno normalno ljudsko čeljade, ako veruješ u Deset Zapovesti bez obzira na to da li ih je sročio Bog ili čovek, ako si nekada u životu, bar jednom, pročitao neku knjigu, slušao neku muziku, popio neko vino, voleo neku ženu, ako nisi tek na zadnje šape osovljeni kurjak koji oštri očnjake i zavija na mesec s drugim vucima.