Република Српска :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Dodik- Republika Srpska - to sam ja, kao nekada Radovan Karadžić
Dodik se od početka svoje političke karijere ispoljava kao licemer i jeftini polulista. Odavno je pročitan kao petparački roman. On sada ne zna gde udara. Prestravljen je da bi mogao izgubiti vlast. Njega ne interesuje Republika Srpska, već mogućnost da siđe sa prestola na koji je došao uz pomoć NATO transportera. Nedavno je u svom intervjuu NIN-u najavio mišljenje "da bi Republika Srpska mogla rzmisliti o ulasku u NATO ako joj NATO otvori nekoliko fabrika namenske industrije". Pre toga, gurao se da se nađe na tribini što bliže ruskom predsedniku na vojnoj paradi u Beogradu i Moskvi. Nije se gadio da između te dve parade prisustvuje i sastanku Trilaterale u Beogradu. Jedno je sigurno, Dodik misli da su Srbi narod kratkog pamćenja, njegov glavni "bezbjednosni ekspert i prvi obavještajac", bivši insajder američke CIA-e, Predrag Čeranić, po novinama i raznim "patriotskim sajtovima" kakav je Cvijanovićev standard.rs nas uverava da aktuelnom režimu u Republici Srpskoj "preti rušenje vlasti" uz pomoć "obojene revolucije", dok istovremeno novoformirane policijske snage MUP-a Republike Srpske "za kontrolu masa i razbijanje demonstranata" opremaju i obučavaju američki policijski instruktori(?). A ko je zapravo Predrag Čeranić? Od špijuna postao "nezaobilazni" Dodikov "bezbednosni ekspert i analitičar". Kako je započeo svoju špijunsku karijeru Dodikov "prvi obavještajac" Predrag Čeranić?:

Predrag Ćeranić, bio vrlo produktivan saradnik UDB-e. U saradničkoj mreži UDB-e vođen pod pseudonim "SLAVUJ". Cinkario kolege studente sa Filološkog fakulteta u Sarajevu dok je bio student (Pavić Željko, POO,student iz Doboja) ...Sada je "bezbjednosni ekspert", čovjek sa iskustvom u špijuniranju po nalozima stranih ob. službi, a pre svega američke CIA-e. Jednom rečju doušnik i potkazivač. Članica Glavnog odbora Dodikovog (vladajućeg) SNSD, Ana Trišić - Babić, zamenica ministra spoljnih poslova BiH više puta je u Banjoj Luci održavala promotivne skupove i agitovala za ulazak BiH u NATO, govorila o koristi i prednostima članstva u zločinačkoj NATO organizaciji koja je bombardovala Srbe i u Republici Srpskoj i Srbiji, trovala osiromašenim uranijumom, sakatila zabranjenim kasetnim bombama.

Ко заправо гура РС у алијансу Руски медији већ неко време упозоравају да НАТО полако „пробија” последње антинато бастионе на Балкану – Србију и Републику Српску. Глас Русије је, рецимо, у јуну прошле године, под насловом „Власти Републике Српске јавно за Русију – тајно за НАТО”, изнео неколико примера изјава и деловања српских политичара у РС који, по оцени аутора прилога, потврђују тезу из наслова. Дотичу се, поред осталог, улоге Ане Тришић-Бабић, заменице министра иностраних послова БиХ, председнице Комисије за НАТО интеграцијски процес БиХ и функционерке Додикове странке, која „сваким даном и својим поступцима гура Републику Српску ближе НАТО-у”. Указујући на делатност њене комисије и на одредбу Закона о одбрани, члан 84, по коме ће БиХ учинити све потребне активности како би ушла у НАТО, а да „све одлуке донете на нивоу БиХ имају правну снагу и за РС и Федерацију БиХ, и то без изузетка”, Глас Русије закључује да Српска скоро па неће имати никакве шансе да се одупре НАТО интеграцијском процесу, па чак ни референдумом. Ана Тришић-Бабић је у марту ове године на брифингу о НАТО интеграцијском процесу БиХ, уз присуство 18 пуковника америчке војске, још једном истакла да је стратешки спољнополитички циљ БиХ пуноправно чланство у НАТО-у. А годину дана раније је агенција Анадолија интервју с њом пренела под насловом „Ја сам за НАТО, за Додика не знам”. ...... Кад већ Додик, тврдокорни лидер РС, каже, као у интервјуу НИН-у: „Ако народ каже да треба потписати приступање том савезу, ја ћу потписати.” Председник Републике Српске у разговору за овај недељник даје и занимљив савет алијанси како да убеди Србе: „Нека НАТО отвори неколико фабрика наменске индустрије, запосли Србе и Срби ће можда променити своје мишљење.” Политика, објављено: 02.06.2015. Ovo je poslednja Dodikova karta koju je bacio na sto u nadi da će sa svojom poslušnom kamarilom ostati na vlasti. Sve njegove šuplje priče i o referendumu o otcepljenju, referendumu o pravosuđu u BiH, "referendumu o ulasku u NATO" su samo bacanje prašine u oči narodu, koji treba da proguta još jednu njegovu već odavno ofucanu žvaku. Sličnu onoj kakvu je nedavno lansirao Milo Đukanović, koji je "zapretio" zapadnoj alijansi "da će se prikloniti ruskoj balkanskoj politici ukoliko CG ne bude primljena u NATO". Dodik iga istu igru. Da nije tako, Ana Trišić Babić bi odavno i naglavačke izletila iz Glavnog odbora Dodikovog SNSD-a, kao što su i svi njegovi dosadašnji oponenti. A one koje nije mogao lako izbaciti - jednostavno je kupio. Vrlo brzo će se videti da su Dodik i Milo jednojajčani politički blizanci.

evo i orginalni tekstovi sa politike...

Очијука ли Додик с НАТО-ом

Кад Милорад Додик каже да НАТО није без шансе код Срба, већина њих са обе стране Дрине вероватно се најежи. Јер је мало оних који мисле да његова политика у Републици Српској нема везе са политиком званичног Београда – ко год да у њему „столује” у одређеном тренутку. А чак је 80 одсто грађана Србије и РС који се противе уласку у НАТО.

Па још кад из Русије, тачније руских медија, стигну упозоравајуће информације о наводним притисцима на лидере у Србији и Српској да окрену леђа Москви и окрену се Северноатлантској алијанси, пажња се усмерава на Вучића и Николића у ишчекивању неког „знака” од њих. Има ли истине у овоме, хоће ли „поклекнути”? Кад већ Додик, тврдокорни лидер РС, каже, као у интервјуу НИН-у: „Ако народ каже да треба потписати приступање том савезу, ја ћу потписати.”

Председник Републике Српске у разговору за овај недељник даје и занимљив савет алијанси како да убеди Србе: „Нека НАТО отвори неколико фабрика наменске индустрије, запосли Србе и Срби ће можда променити своје мишљење.”

Пажљивијим посматрачима овакав Додиков иступ и није новост, јер председник РС није никада био изричити противник учлањења БиХ у НАТО. Само што је последњих година дошао на позицију да одлуку о уласку у тај војни савез треба да донесе народ Републике Српске на референдуму.

Ипак, јесу ли ово неке назнаке да овим простором дувају нови ветрови, повољнији за НАТО? Поготово ако се узме у обзир да је почетком године усвојен Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) Србије са НАТО-ом. Реч је о документу који успоставља највиши могући облик сарадње са алијансом неке земље која није чланица пакта, а који према ставовима српских званичника не приближава Србију чланству у овој организацији. Мада има и мишљења да је то „први званични корак на путу ка чланству у савез” (Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Сарајеву), што тврде и неки од овдашњих противника НАТО-а.

Доцент на Факултету политичких наука Филип Ејдус, који не спада у противнике учлањења Србије у овај војни савез, оцењује да у овом тренутку нема изгледа да ће Србија више од ИПАП-а ићи ка НАТО. Како истиче, убедљиво најјача владајућа странка јасно је ставила до знања да је војна неутралност тренутно опредељење Србије и нема назнака да ће то да се мења.

„Погледајте говор Александра Вучића 24. марта, на скупу испред Генералштаба. Рекао је неколико пута да је војна неутралност опредељење Републике Србије. Томислав Николић је то такође много пута рекао, као и министар спољних послова. Страначки програми свих владајућих, а и опозиционих странака, предвиђају војну неутралност. Једино је један од лидера странке у парламенту, Борис Тадић, недавно променио став јавно и почео да заговара чланство у НАТО. Али, познато вам је колика је његова снага у парламенту”, указује Ејдус.

Он напомиње да је у политици све могућеи да однос према НАТО-у у Србији може да се промени. Јер, Црна Гора ће добити позив за чланство (очекује се на следећем самиту у Варшави, јула 2016), што ће мало да промени геополитичке околности у региону, а и сви ови напади у Македонији могу разне ветрове да покрену. И у једном и у другом правцу.

„Тако да није немогуће, али изненадило би ме, то би био доста неочекиван заокрет. Ја у овом тренутку мислим да је то мало вероватно, посебно у условима затегнутих односа између Русије и Запада и наше политике. Србија није усвојила ни санкције према Русији, а чланство у НАТО-у би био још значајнији корак од тога. Уз то, грађани су углавном негативно оријентисани према тој идеји, тако да и с те стране тешко да ће доћи неки притисак”, оцењује Ејдус.

Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, који јесте противник НАТО-а, прибојава се „пузећих” сценарија приближавања алијанси. Како наводи, Србија се потписивањем ИПАП-а, наравно, није определила за чланство у НАТО-у, али се, између осталог, обавезала на заједнички програм пропагандних активности који ће „дизати свест“ о значају сарадње Србије и НАТО-а.

„У складу са својом стратешком комуникацијом, алијанса жели да у Србији дође до промене дискурса и наратива о улози НАТО-а у бомбардовању и отимању Косова и Метохије, са пратећим избацивањем ’емоција’ из глава грађана Србије, како би се олакшало будуће приближавање чланству.Јасно је да и у Србији, као и у Црној Гори и Републици Српској, НАТО нема шта да тражи када је у питању подршка грађана. Управо зато би требало већу пажњу усмерити на то да се одлуке власти о овом питању не доносе иза леђа грађана, кроз техничке процесе који су тешко разумљиви – попут Акционог плана за чланство – који Србију могу да доведу у предворје НАТО-а а да тога грађани не буду ни свесни”, указује Митић.

Он примећује и да Додиково „можда НАТО“ није ништа ново и требало би га сврставати у реторичке игре све док не мења став око фундаменталног питања референдума грађана Републике Српске.

„Грађани Републике Српске осетили су НАТО на својој кожи и ретко коме је стало да се приклони алијанси која заговара удаљавање од Србије, а од Русије прави стратешког непријатеља”, оцењује Митић, додајући да о томе колико су НАТО „аргументи“ убедљиви говори да, и поред бесомучне кампање које Одељење НАТО за јавну дипломатију и власт у Црној Гори већ годинама спроводе у склопу Акционог плана за чланство, као и систематског шиканирања представника организација „Не у рат, не у НАТО“ и „Покрета за неутралност Црне Горе“, убедљива већина грађана, без обзира на то да ли се изјашњавају као Црногорци или као Срби, јасно се противи чланству. Управо зато, истиче он, Мило Ђукановић чини све што може да избегне референдум и Црну Гору у НАТО уведе на „мала врата“.

Биљана Баковић

Додик: У НАТО само ако се народ изјасни на референдуму

Председник Републике Српске Милорад Додик за „Политику” каже да никада није био против уласка Босне и Херцеговине, па самим тим и ентитета Републике Српске у НАТО, али подвлачи само под условом ако се за то народ изјасни на референдуму.

„Нема ту никакве промене политике. Ми од почетка инсистирамо да се грађани Републике Српске кроз јавно изјашњавање путем референдума определе да ли су за приступање наше земље НАТО-у. Ако је народ за такву опцију, ја ћу ту одлуку поштовати и она је за сваког политичара обавезујућа. Свака политичка елита која је тада на власти мора да поштује одлуку свог народа”, каже Додик.

Према последњим истраживањима јавног мњења од пре неколико месеци, свега 30 одсто грађана РС је за приступање овом војном пакту.

„Такво је сада расположење и ја то поштујем. Не знам за шта би народ гласао када би био спроведен референдум и свако, без обзира на то да ли је у држави или иностранству мора да је поштује”, рекао је Додик .

Поједини руски медији упозоравају да БиХ може да уђе у НАТО и да у једном тренутку то неће моћи да спречи ни РС својим референдумом. На питање да ли су ти медији у праву, Додик узвраћа питањем „одакле им таква информација?”

„Нису у праву ти руски медији и ко зна ко стоји иза таквих навода. Ако народ у РС на референдуму не прихвати улазак у ово војну организацију, онда се то неће ни догодити”, изричит је Додик.

Он тврди да се о свим важним питањима консултује са премијером Србије Александром Вучићем и председником Србије Томиславом Николићем, али да детаљно о приступању НАТО-у није разговарао са политичким врхом Србије.

„За нас је апсолутно неприхватљиво да РС и БиХ иде ка НАТО, а да Србија остане војно неутрална. Основна бит српског народа је да нема границе на Дрини”, рекао је Додик.

Д. С.

Ко заправо гура РС у алијансу

Руски медији већ неко време упозоравају да НАТО полако „пробија” последње антинато бастионе на Балкану – Србију и Републику Српску. Глас Русије је, рецимо, у јуну прошле године, под насловом „Власти Републике Српске јавно за Русију – тајно за НАТО”, изнео неколико примера изјава и деловања српских политичара у РС који, по оцени аутора прилога, потврђују тезу из наслова.

Дотичу се, поред осталог, улоге Ане Тришић-Бабић, заменице министра иностраних послова БиХ, председнице Комисије за НАТО интеграцијски процес БиХ и функционерке Додикове странке, која „сваким даном и својим поступцима гура Републику Српску ближе НАТО-у”. Указујући на делатност њене комисије и на одредбу Закона о одбрани, члан 84, по коме ће БиХ учинити све потребне активности како би ушла у НАТО, а да „све одлуке донете на нивоу БиХ имају правну снагу и за РС и Федерацију БиХ, и то без изузетка”, Глас Русије закључује да Српска скоро па неће имати никакве шансе да се одупре НАТО интеграцијском процесу, па чак ни референдумом.

Ана Тришић-Бабић је у марту ове године на брифингу о НАТО интеграцијском процесу БиХ, уз присуство 18 пуковника америчке војске, још једном истакла да је стратешки спољнополитички циљ БиХ пуноправно чланство у НАТО-у. А годину дана раније је агенција Анадолија интервју с њом пренела под насловом „Ја сам за НАТО, за Додика не знам”.

Smile

nisam 'mogao' to malo 'srediti' i postaviti kako treba... nemam zivaca..
ali ko zeli da skapira -skapirace....

dodik se mjenja kako vjetar duva...i trenutno je u formi nova njegova transformacija...
samo ne znam u sta ce se transformisati... Smile