RS: Dug 48 odsto, nismo prezaduženi


Banjaluka -- Predsednik Vlade RS Aleksandar Džombić kaže da je zaduženje RS oko 48 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i ističe da Republika Srpska nije prezadužena.
Tweet

"Govorim o ukupnom i unutrašnjem i spoljnom dugu. Spoljni dug se nešto povećao zadnje tri godine, ali je takođe smanjen unutrašnji dug zbog kontinuiranih otplata, posebno stare devizne štednje, ratne materijalne i nematerijalne štete" rekao je Džombić.

On je istakao da Republika Srpska nije prezadužena i neće imati problema sa otplatom duga. Džombić ističe da u junu postoji mogućnost otvaranja novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"Aranžman sa MMF-om ističe u junu i tada postoji mogućnost da otvorimo novi aranžman u kojem bi dobijena sredstva koristili za otplatu rata MMF-a koje dospevaju 2013, 2014. I 2015. Godine i na taj način bismo izvršili strukturiranje nekih godina gde nam se značajnije povećava otplata inostranog duga ", objasnio je Džombić.

Prema njegovim rečima, ni do sada nije bilo problema ni sa otplatom inostranog, a ni kod otplate unutrašnjeg duga i to neće biti ni u budućnosti, zato što, kako kaže Džombić, Vlada veoma aktivno upravlja dugom i sve je planirano ne samo za dve tri godine unapred, nego mnogo duže.

Izvor: B92

Парламент Аустралије усвојио Резолуцију о Сребреници
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 16. фебруар 2012.

Сарајево - Парламент Аустралије данас је усвојио Резолуцију о Сребреници, јављају сарајевски медији.

Овом резолуцијом се потврђује одлука Међународног суда у Хагу да је у Сребреници у јулу 1995. Војска Републике Српске под командом Ратка Младића починила геноцид над бошњачким становништвом енклаве Сребреница која је била под заштитом УН.

Усвајањем те резолуције Аустралија се придружила земљама Европске уније, Канаде и САД које су већ раније усвојиле такву резолуцију.

(Бета)

e sad sam se baš potresao 

al stvarno su smesne ovakve stvari i pravac u kome ovaj svet ide...Svi donose neke rezolucije, nesto mudruju odnosno seru a nemaju pojma o zivotu.

dokonjaci i koga zabole šta su usvojili u australiji

Pa Srbe koji zive u Australiji verovatno zabole

Културна политика
Филмови које нећете гледати            
 Стефан Каргановић     
 петак, 17. фебруар 2012.

Обрадовала нас је најава да ће контроверзни филм Анџелине Џоли о рату у БиХ, „У земљи крви и меда“, 23. фебруара доживети премијеру у Београду. После предвидљиво успешне претпремијере у Сарајеву, и подједнако предвидљивог биоскопског дебакла у Сједињеним Државама, нема разлога зашто овај филм не би био приказан у Београду, а затим у Бања Луци. Тема и мета филма су – Срби. То је основни и довољно убедљив разлог зашто би Срби требало да га виде.

Сваком трезвеном посматрачу јасно је да је теорија о финансирању филма из Саудијске Арабије још једна произвољна српска аналитичка фантазија, а подразумева се да су претпоставке о суделовању, на разрађивању сценарија за овај филм, генерала Весли Кларка и Ричарда Холбрука (пре него што га је стрефио фатални инфаркт, ваљда) класична српска бесмислица. Али такође је и врло мало вероватно да је идеја потекла из ограниченог мозга Анџелине Џоли. Толико би се за сада могло са сигурношћу рећи.

Најпоузданија хипотеза јесте та да је филм настао у истој радионици дезинформација која је током деведесетих година на глобалном нивоу обликовала накарадну слику о Србима. Данас, користећи Џоли као фасаду, са мешовитим успехом тај атеље настоји да већ створену представу освежи и утврди. За Србе, било би добро ако би при тумачењу ове афере одбацили емотивне закључке. Саудијска Арабија по природи свога устројства није њихов пријатељ, то је извесно, али продукција филмова није главни посао краља Абдулаха, или како год се тренутни деведесетогодишњи владар те оријенталне деспотије звао. Генерал Кларк и покојни Холбрук били су изузетно ненаклоњени Србима (и Срби свакако имају морално право да им та неблагонаклона осећања двоструко узврате), али ни они се никада нису бавили кинематографијом. Кларк се бавио безбедним уништавањем суверених држава са кукавичких, стратосферских висина, док је Холбрук њихова руководства гангстерски уцењивао и застрашивао да подлегну захтевима његових господара.

На страну очигледно одсуство надахнућа и сваког трага од суптилности, али филм Анџелине Џоли настао је не у њеној него у глави професионалаца, и са суштински истом наменом као разне сличне продукције незаборавних деведесетих година.

Са емотивног становишта, разумљиво је да за Србе тај филм представља неприхватљив наставак клеветничке кампање која се безобзирно већ две деценије против њих води. Управо зато, са рационалног становишта, од огромног је значаја да они овај покушај ревитализације клевете – па ма колико не само увредљив него и у целини бесплодан он био – виде. Филм Анџелине Џоли, баш сада и у овом тренутку, на њих би заиста требало да делује, али не на начин као што је то замишљено, депримирајуће, већ корисно и поучно.

Да ствари поставимо у одговарајући контекст. Предстојеће гласање у Србији неће бити избори у класичном смислу, него прекретница. Пред грађанима и њиховом државом неће бити локални кандидати и већ познате странке, већ два правца који су међусобно искључујући и воде опречним опредељењима. Два геополитички различита система вредности у свој табор призивају Србију. Када буду изашли на изборе, Срби неће гласати за уобичајене политичке странке него за један од та два супротстављена морална концепта. На следећим изборима, на гласачком листу стварни кандидати неће били убележени и они се не налазе у Србији.

То је разлог зашто кинематографски шунд лансиран под фирмом празноглаве Анџелине Џоли у Србију долази баш у прави час. Ако га српска публика схвати на правилан начин, у складу за законом нежељених последица, његови аутори ће у Србији доживети бумеранг. Јер, пре него што буде донео одлуку о томе коме ће поклонити свој глас, сваки српски бирач који види овај филм сазнаће како његов лик још увек приказују у једном од та два царства које од њега тражи да му се приволи. Пре него што буде гласао, сваки бирач имаће грађанску дужност да одговори на неколико питања. Желим ли себи и својој деци чланство у клеветничком и злочиначком табору који ни после две деценије не одустаје да мене и моју породицу тако цинично ружи? Имају ли моја држава и мој народ додирних тачака са таквим нитковима? Да ли ћу ја, својим гласом, наставити мандат њиховој агентури, да над мојом разваљеном земљом продужи да хара?

Филм Анџелине Џоли није једини који би се српској гледалачкој публици у овом тренутку могао корисно препоручити. Већ неколико месеци води се интензивна јавна расправа о једном другом, квалитетном филмском остварењу, које – за разлику од уметничког фијаска Анџелине Џоли – српској публици има много истина да каже али јој још увек није дозвољено да га гледа. То је спектакуларан и отрежњујући документарац норвешког редитеља Оле Флијума, „Сребреница: издани град“. Тај документарац ставља тачку на пропагандну конструкцију о Сребреници и на оптужбе за геноцид против српске стране у босанскохерцеговачком рату. Подједнако као „У земљи крви и меда“, али на обратан начин, „Сребреница: издани град“ је едукативан филм. При том, разлика има и оне јесу битне. „У земљи крви и меда“ не садржи информације, већ само шокантне измишљотине. Али српском гледаоцу баш то и јесте корисно јер му отвара очи да препозна своје душмане. За разлику од тога, документарац норвешког редитеља Оле Флијума информацијама је крцат. Он је користан зато што покреће лавину критичких и значајних питања о једној од најгнуснијих пропагандних превара на крају двадесетог столећа.

Зашто је српским гледаоцима ускраћено право да на својим телевизијским екранима гледају другу страну дебате о Сребреници, и шире посматрано о рату у БиХ, у елоквентном и чињеничном излагању једног угледног страног редитеља? Ко њих лишава могућности да на својој телевизији посматрају систематску демонтажу безочних тврдњи једног политичког кловна, да је Република Српска „геноцидна творевина“?

Радио Телевизија Србије, ето ко. Установа која је од норвешког продуцента откупила искључиво право да тај документарац у Србији прикаже, али која га и даље држи под кључем јер нема намеру да то учини, а истовремено одлучна је да онемогући све друге који би то могли и хтели. Руководство РТС је системски део и продужена рука политичке групације која управља Србијом и жарко жели да ви гледате смеће Анџелине Џоли. Али то не из разлога које смо ми навели, него у злурадом очекивању да ће вас тај непријатан доживљај морално и психолошки дотући.

У њиховој пропалој и деморалисаној Србији, тој, по речима њиховог шефа, „одговорној европској демократији“, латинско начело videatur et altera pars једноставно се  – не примењује.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A možda će te ga i gledati? Da li je ovde postavljen ovaj dokumentarac ne sećam se, ali može ponovo.

To ti je sad moda, višeboj političke koreknosti.

Bevanda: I BiH se može desiti "grčki sindrom"


Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda izjavio je da se svima, pa i BiH, može desiti "grčki sindrom", ukoliko bude neodgovornosti, življenja u iluzijama i nesuočavanja sa realnom situacijom.

Za poboljšanje ekonomskog i fiskalnog stanja u BiH, prema Bevandinim rečima, potrebno je vući radikalne poteze.


Bevanda je najavio da će prioritet u radu novog Saveta ministara biti budžet BiH za 2012. godinu.

"Pred nama stoji da se pripremimo i obezbedimo novac za popis i lokalne izbore, da finansiramo granične prelaze prema Hrvatskoj, koji će od iduće godine biti prelazi prema EU", rekao je Bevanda za OBN televiziju.


On je dodao da bi u pripremama budžeta za ovu godinu trebalo videti koliko nedostaje novca i gde se može uštedeti, uključujući i uštede na zakupu prostora za smeštaj institucija BiH.


Govoreći o aranžmanu s MMF-om, Bevanda je istakao da je "olaki izlazak iz aranžmana najlošija poruka".
"Ukoliko ste zaključili nešto s MMF-om, otvaraju vam se vrata Svetske banke i svih svetskih finansijera", istakao je Bevanda.


Kada je reč o raspodeli sredstava s Jedinstvenog računa Uprave za indirektno oporezivanje, Bevanda, koji će u narednom periodu predsedavati Fiskalnim savetom, smatra da bi svi učesnici u raspodeli trebalo da nađu pravu meru i da bez strasti "uđu u razgovor".


"Svi bi trebalo da se vrate u realnost i da postave realne budžete. Trebalo bi se vratiti aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom, i to ne zbog zbog tog fonda, nego i Svetske banke i ostalih finansijera", zaključio je Bevanda.

Izvor: Blic

Kabinet predsjednika Republike Srpske saopštio je da je netačna tvrdnja Anđeline Džoli da je RS zabranila emitovanje njenog filma "U zemlji krvi i meda", kako je to posljednjih dana izjavila za neke medije.

"U Republici Srpskoj, kao demokratskoj zajednici i otvorenom društvu, uvažavaju se sve slobode, pa tako i umjetničke, i shodno tome nema cenzure niti bilo kakvih zabrana. Filmski distributeri u Republici Srpskoj imaju potpunu slobodu da u ovdašnjim bioskopima distribuiraju filmove po svom nahođenju i u njihov izbor niko se ne miješa", navedeno je u saopštenju.

U saopštenju se konstatuje da priča o zabranama i cenzurama spada u oblast konstrukcija, jer u Republici Srpskoj, koja poštuje najviše demokratske standarde, uopšte ne postoje tijela koja se bave cenzurom i zabranama.

Ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Anton Kasipović izjavio je nedavno Srni da ovo ministarstvo niti zabranjuje, niti dozvoljava prikazivanje filmova u Srpskoj, nego distributer samostalno bira filmove koje će da prikaže.

Distributer filma za Republiku Srpsku i direktor Multipleksa "Palas" u Banjaluci Vladimir Ljevar kaže da će u svom bioskopu puštati filmove koje ljudi hoće da gledaju, navodeći da sa ovim ostvarenjem to nije slučaj.

"Taj film definitivno neće biti prikazan u Banjaluci i to je moja odluka. Ja određujem šta će igrati u `Palasu`, a šta ne", rekao je Ljevar.

DEPO | FRONT
REPUBLIKA SRPSKA: Sve više prostitutki na putevima
Subota | 25.02.2012.
Prostitutke u Republici Srpskoj sve više nude usluge po drumskim stajalištima na magistralnim i drugim putevima za 20 i više KM, otkad su brojni noćni klubovi prije nekoliko godina zatvoreni zbog nelegalnog bavljenja "najstarijim zanatom", piše Srna, a prenosi portal Dnevnog avaza



Jedna od relacija na kojima se pojavljuju drumske prostitutke je i magistralni put Prijedor - Banja Luka, gdje se od Prijedora do Mišinog Hana svakodnevno mogu zateći uglavnom sredovječne žene koje na autobuskim stajalištima nude "ljubav" za 20 i više maraka, u zavisnosti od toga kakvu uslugu želi mušterija, piše "Glas Srpske".

Prostitutka iz Prijedora, koja se predstavila kao Vera, kaže da je potražnja danas veća nego ranije. Vera je porodična žena koja stanuje u jednom prigradskom naselju u blizini magistralnog puta, a suprug joj, kako tvrdi, zna čime se ona bavi i prihvata to kao svaki drugi posao.

Ona tvrdi da zarađuje pristojno, zahvaljujući svojim redovnim mušterijama pred koje izlazi po pozivu ili onima koji naiđu slučajno, a znaju čime se bavi i dodaje da jedan broj Prijedorčanki i Banjalučanki "drži" ovu relaciju i da se slične usluge nude i na drugim područjima BiH.

Prema nekim informacijama, trenutno na ovoj relaciji "radi" desetak prostitutki koje slučajni prolaznik teško može da "prepozna", jer djeluju kao sasvim obične žene koje čekaju autobus ili stopiraju.


BL!N-DEPO/đk


navalite, vidite da se raspada i bez metaka...nema se zivjet od cega, pa se picka nudi za bagatelu...