Reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu ~ 'Ajmo Orlovi! :: Arhiva: Svetsko prvenstvo u Fudbalu ~ Juzna Afrika 2010

Антара остани!!

То је све што имам да кажем после нашег наступа на овом првенству. Човек може да извуче максимум из овога што имамо а то и није много иако се чини да јесте.

Пре свега велика је штета што нам се ово издешавало. Рекао сам пре утакмице да смо ми и Гана били кандидати за то друго место и да смо у последњем колу имали идеалну ситуацију - ми играмо са слабијим ривалом а Гана са фаворитом групе. И џаба.
Јбмлига то је то, ми имамо проблем са психом и крај. Менталитет нас јебе и крај. Не менталитет српски, већ српски фудбалски. Рецимо кошаркаши имају српски кошаркашки менталитет, а то је победнички менталитет. Али ето ми имамо једног Партизана који игра ЕЛ и имамо Звезду Врчац и ФМП који играју Улеб. Где нам је представник у ЛШ и ЛЕ? Дакле није исто, друге су скроз околности. У тим спортовима смо у врху, ал фудбал је далеко специфичнији од свега осталог. Фудбал ипак игра цео свет.

Имамо велику ВЕЛИКУ кочницу. То се из авиона види. Ајде реално сагледајте ситуацију у којој се ти момци налазе. Значи ми смо нација у којој је фудбал био ако не први онда међу топ3 спорта. Резултата и није било толико али ипак то је било нешто посебно. Фантастична лига фантастични клубови фантастични играчи... ма једна од најјачих нација у Европи. Оно што нас је спутавало на репрезентативном нивоу су међусобна препирања премије адидас и шта све не. Али опет знало се да је један Ајакс у време свог врхунца прижељакивао Џају и Звезду да победе ПАО да би са њима играли финале КЕШа. То је велика част и показатељ да смо знали да играмо фудбал.
Е онда долази до распада свега тога кваитет нестаје а оно што вреди бежи напоље главом без обзира. У свему томе се губи континуитет и све креће низбрдо, а оно што се издвоји из кукоља иде у репрезентацију. Ево ово сада је по мени најбоља екипа у последњих 10 година. Е сада ти момци који чине репрезентацију треба да истрче на терен и да играју фудбал знајући да ће ако крене по злу велики део Срба код куће седети псовати и причати како су Пикси Дејо Моца Васовић Џаја и друштво шнирали противнике од шале и играли са најјачим екипама светским на крв и нож. Па ајде се сад запитајте колики је то притисак поредити те са неким ко је и за тебе део неке славне фудбалске историје ових простора. А ове генерације сада нису ни до колена оним ранијим. И онда се наравно у мору неуспеха било какав успех уздиже на ниво тих историјских генерација и ту играчи пуцају јер су се одједном нашли негде где никада нису били и што је за њих фантазија. Психа је ту у банани и то еј то. Онда Красићу лопта побегне при пријему, Станковић пасом омаши саиграча за 4 метра итд итд. То нас јебе и јебаће нас још јако дуго јер се још не назире начин како се са тим изборити. И зато смо сада прошли како смо прошли.

Утакмица вечерас јебена... Прво полувреме сасвим сасвим ОК, виђено нешто што је веома личило на игру то ме је толико обрадовало да сам заборавио на оно правило да када машиш непромашиво обавезно стигне казна. И тога сам се сетио кад су нас у другом полувремену Озији полако преузели и наши се погубили. Друга би прича била да је нешто ушло у првих 45 минута. Мада опет је ту јако пуно непознаница.

Ми смо јако нестабилна екипа. Рецимо некад је Звезда против Новог Сада (који је имао јаку екипу) имала 20 и кусур корнера ал није никако могла да убоде гол поред силних статива пречки и којекаквих шанси. Онда у 70 и неком минуту 1:0 па редом све до 6:0 до краја. Некад једноставно лопта неће у мрежу ал кад једном отвориш противника то је то.
Можда би се то и нама десило да је само једна лопта ушла у првом полувремену, ал опет ми смо познати и да невиђено паднемо након постигнутог гола па је питање шта би се стварно дешавало да смо повели.
С друге стране кад смо примили гол десило нам се да смо ми тотално отворени и могли смо се напримати голова само тако. Први гол луди Кејхил којег јако готивим ето изјебао Видића који је тотално ван форме целе ове сезоне, а други јбмлига шабан погодио нуз стативу Стојкету се нема шта приговорити. Питам се само како се нама никад не деси да неки наш играч тако да неки гол, а ми имамо играче који играју и за топ тимове али и за Зенит Ајакс Валенсију Лацио Штутгарт. Где јебени Холман ил како се већ зове косати игра?!?!?
Ал добро, драго ми је што еј бар Панта дао гол. Она рука поштено говорећи нисам баш сигуран да је налпе мада нећу да тврдим пошто нисам честито ни одгледао успорене снимке. Мисим пенал, ал не смем да се закунем. У сваком случају тај пенал не би код мене променио слику наше репрезентације.

Е сад, да ли је требало боље - па јесте. Ал све некако мање верујем у наш тим због тог терета који имају па је психа онда далеко важнији играч од самог играчког квалитета.

Ал ево ако сумирам наш тим у једну фразу то било - фали нам један играч да би били фантастична екипа!
Ми имамо сјајна крила. Имамо врло добре штопере, одличног Банета десно као и супер два лева бека. Имамо једног Жигића којег само треба знати искористити на прави начин (рецимо никако не сме да се пусти да игра сам у шпицу јер је тотално бескористан!!!!!) и Панту који са дозом самопоуздања може много користи да направи у гужви у 16. Значи осредње тј. солидне нападаче.
Оно што немамо то је везни ред, душа тима, место одакле све полази и од ког зависи како екипа игра.
Станковић је човек одучен од фудбала, може да игра само у шугавој интеровској фудбалској филозофији где може да трчи крља маркира отима лопту и додаје је најближем до себе, и с времена на време опали неки дугачак пас или шут из даљине. Кузма је исти тип играча као Деки из млађих дана, значи да трчи напред назад учествује у игри коју ће један до њега да креира, шутира гризе кида, онај box to box везњак. Остало је мање више боранија. Е треба нам један који ће да се отвори узме лопту ослободи се пратиоца и крене напред повуче лопту покрене акцију и онда дистрибуира је дал на крило дал напред или евентуално навуче на себе некога и створи вишак у маневру где ће акција да се направи. Зидан. Ми таквог играча немамо од Пиксија наовамо. Рамба не рачунам јер су се њега одрекли идиоти у савезу, а оне каракушљиве балетане типа Илић ћелави Ђорђевић и тако те полутане ни не рачунам у озбиљне фудбалере за игру за национални тим на светском нивоу. Значи немамо тог човека који ће да држи лопу у нашем поседу па нам се неће десити да Гана 90 минута доминира у фудбалској игри над једном европском репрезентацијом коју су некад звали 'европски бразилци'. Са тим играчем ми смо тотално друга екипа. Овако нам једна убогаљена Француска са приде играчем мање одсече крила и ми смо готово, можемо само да молимо бога да не примимо гол. А кад нам се одсеку крила једино може да се игра кроз средину а ту онда треба да ускоче креатори Станковић и Кузма, или дугим лоптама на Жигу ког су сви већ искаутовали и крљају га у сваком скоку. Дакле Жигић је у таквој игри бескористан јер су провалили како да га чувају. Али зато га лепо погодиш у главу центаршутем да да гол или асистира па нек кга тако крљају у шеснаестерцу. Али то су сада већ неке друге приче до којих ми још нисмо стигли јер немамо играча који треба да игра на најфудбалскијој позицији у једном фудбалском тиму.

Док се такво неко чудо од човека не појави треба да се уздамо у Антића цара јер је показао да уме да извуче јако пуно из овога што има. Једино што он може да ради са овом лимитираном екипом је да нађе начина да противника победи са једном једином игривом тактиком а то је преко крила. Све друго је његова генијалност и знање.

О првенству могу да кажем само да сам поносам јер је моја земља учествовала на њему, што је онда када је притисак неутралисан а психа смирена играла храбро мушки и пожртвовано, на моменте и лепо, што су се момци трудили и одиграли увек онолико колико су могли никад испод својих тренутних могућности. Приредили су ми вееееелику радост кроз целе квалификације, приредили су ми месец дана нестрпљења пред почетак светског, приредили су ми 10 дана активног учествовања на Светском првенству, нервирање, рачунања, калкулације, срећу, победу над јебеним Швабама, тугу, радост, ПОНОС. За мој укус доста и хвала им на томе. Живели! Живела Србија!