Како можемо дефинисати истину? Као нешто што јесте, што можемо недвосмислено утврдити и од чијег сазнања можемо имати користи. То би биле дефиниције истине. Ако занемаримо субјективни идеализам (солипсизам) објективна стварност свакако постоји, али већ код недвосмисленог утврђивања наилазимо на проблеме. Корисност истине је тек дискутабилна.
Славни математичар сер Роџер пенроуз у својој књизи Царев Нови Ум дефинише научне теорије као привремене, корисне или врхунске. За ово разматрање су нам потребне корисне теорије.
Као пример корисне теорије Пенроуз наводи Птоломејев геоцентрични систем. Заиста тај систем је скоро две хиљаде година омогућавао временско и просторно орјентисање према звездама. Иако се у међувремену НИСУ небеса са својим сферама окретала око Земље, овај систем је опстајао све док његова корисност није доведена у питање. Корисност можемо посматрати у функцији свакодневног живота или трагања за другим истинама, које опет могу бити корисне.
Ја ћу отићи корак даље и размотрити корисност некадашњег веровања о Земљи као равној плочи. Често се у политичким расправама користи као аргумент против воље већине оно чувено „шта ако би већина тврдила да је Земља равна плоча?“ Међутим, већина је то „знала“ и живела са тим „знањем“ много векова.
Најзад, замислимо неког Перу данас који живи у уверењу да је Земља равна. Осим што би вероватно испадао глуп и смешан у друштву, у чему би био поремећен Перин живот? Осим ако га не би склонили у неку институцију (што је облик репресије) Пера би могао бити функционалан и са ставом да је Земља равна плоча. Можда, ако би морао да путује из Америке у Аустралију би имао проблема да неке ствари објасни себи...
Али, не живи ли данас већина људи и у развијеним земљама са неким погрешним уверењима. Чак и када та уверења произилазе из ставова који су сматрани за разбијање заблуда и затуцаности пре два века. Рецимо оно уверење о материјалности света. Савремена физика је дошла до сазнања да није све „атом и празан простор“, него је и сам атом невероватно шупаљ. Па ни језгро атома није компактно, чак унутар неутрона и протона постоје кваркови, који се опет састоје од „љуске и још нечега“, а то нешто је опет шупље... и докле тако? Данашња физика уопште није сигурна да постоји нека најмања „атомска“ честица после којег нема даљег дељења, мада се кванти узимају као основна јединица дискретне енергије.
Колики број људи данас перципира ово сазнање да је материја уопште, као концепт, под знаком питања? То би довело у питање цео систем на коме граде своје ставове. Да и не помињем сву збрку коју је унела квантна теорија доводећи у питање детерминизам тако драг науци XIX века.
Вратимо се нашем Пери. Шта ако Пера верује у креационизам? Па и 60% Американаца у то верује. Директно немају проблема због тога, осим што испадају глупи. Ипак, креационизам се може побити на основу низа веордостојних научних доказа. Када кажемо веродостојан, видимо да је у корену те речи вера, дакле поверење у неке изворе информација. Мада је код побијања креационизма ту много више уклапања у остале теорије и много више логике (а логика је опет великим делом у функцији конкретне људске мисли).
А шта ћемо онда са „историјским истинама“? На основу чега данас можемо знати да је покрет Драже Михајловића био антифашистички и да ли је Сеоба Словена ишла онако како учи „нордијска школа“? Само тако што ћемо веровати неким изворима. А још ако додамо да је појам „антифашистички“ вредносна категорија – као уосталом и „фашизам“. Данашња ХДЗ власт тврди да је Хрватска највећи актуелни бастион антифашизма јер се борила против „великосрпског фашизма“ 90-их.
Ако верујемо неким изворима поставља се питање – на основу чега?!? На основу воље већине?!? Тако неки који поричу локално виђење неких ствари у Србији кажу „цео свет тврди другачије“. А када се загребе по таквом тврђењу долазимо до тога да је „цео свет“ у таквој визури нешто веома партикуларно, а од локалног га разликује једино количина силе којом располаже.
Но, ако се вратимо тврђењу о Земљи као равној плочи можемо закључити да Земља ЈЕСТЕ локално равна. Ако бисмо повукли прозирну асимптотску раван, колико бисмо морали ходати да бисмо приметили од ступање такве равни од тла којим ходамо? Километар, два?
Ако тако нешто може бити локална истина, није ли онда тек оправдано веровати на основу извора који нам изгледају релевантни да је прва писменост на планети била у Винчи или да оно што се догодило у Сребреници не може бити геноцид. Чак и ако „цео свет“ мисли другачије. „Цео свет“ може и променити гледиште, а коју ми корист имамо ако одустанемо од локалне истине?!?
 

Teorije su na raspolaganje. Razmotri, mjesaj, krpi, zakljuci i sklopi svoju istinu. Zato smo svi i pamet dobili.

Amin

А шта ћемо са онима који се позивају на "једино релевантне истине"?

 Pa postoje "relevantne istine" samo su im detalji i pojedinosti relativni.
Sve zavisi kakvu istinu trazis, od koga je cujes i kako zelis da je cujes

Ne postoje "jedino relevantne istine". Postoje samo relevantne istine, a ti kao pojedinac slobodu tu imas koju istinu kao relevantnu sebi da izaberes ili kreiras.

Po nekoj socioloskoj definiciji "Istina je cinjenica koherentna sa stvarnoscu", sto  i ne znaci puno. (kao dali smo definiciju a nismo je ni dali )
Za pitanja nauke biram naucnu istinu (i najcesce), ljepote estetsku, duhovne religiju.  Samo ko ce reci cija su to pitanja. 
Npr moral koji se moze posmatrati kao funkcionalno, poetsko ili Bozije rjesenje.

Sto se tice tacno nauke. Kaze se da naucno razmisljanje nije "zdravorazumsko" razmisljanje, kojim se svi naravno vodimo.
Ocigledno mnoge stvare kao i okruglost zemlje zahtjevaju ebeno mnogo primjera da bismo  u to povjerovali, tako da se opet radi o povjerenju u odredjenu instituciju, naucnu ili duhovnu - sto opet proizilazi iz nas samih i nekih predubjedjenja itd.

Svako ima svoju istinu.

ah, ko ce ga znati!

 Pera bi se uverio da nije u pravu kada bi se vratio na isto mesto odakle je i krenuo.Ili bi tada imao teoriju da je putovao kroz vreme.To je ono sto mene nervira kod matematike.Svi mogu jedino da zamisle pravu (duz) duz kazem zato sto prava naslikana na papriru je duz ali sta ona predstavlja je drugo).A sta ako je ta prava(duz) samo deo jednog kruga?Mi mislimo da je prava jer nevidimo zakrvljenje kao sto nevidimo zakrvljenje zemlje kada stojimo na njoj.Ali mi stojimo na lopti  
Lepo pises i razmisljas , a najvise mi se dopada sto si napisao ovu recenicu :)

А шта ћемо онда са „историјским истинама“? На основу чега данас можемо знати да је покрет Драже Михајловића био антифашистички и да ли је Сеоба Словена ишла онако како учи „нордијска школа“? Само тако што ћемо веровати неким изворима.?????????????????????????

A ja sada tebe pitam a sta cemo sa religijom ?Istorijska istina ?Isus hodao po vodi ?Ko ga je video ?Samo sto cemo verovati nekim izvorima ?)

veliki pozdrav ali tesko da ces na ovom forumu biti shvacen :)Ovde ti brate sve obljasnjava bogom tako da svoje razmisljenje ovde mozes da zaboravis ....Samo ce ti neko odjenom odgovoriti."Stoh 15.glava 16 sveti Glukon mukon trukon dzukon rekao jednom" Ne istrazuj sto moze da se istarzi vec popi solju malkog caja i poslusaj srce dok cekas autobus" Eto tako se ovde razgovara...:)Tuga ...A moderatori na moj predlog da se teme filozofija i religija podele odgovrajau da sam nastao tako sto me je bog iskenjao ))ako ne verujes pogledaj na temi /\/\/\/\pocni od kraja pocni od pocetka\/\/\/\/\/\//

NApisah ja negde vec,

Ono sto je istina o tome nema debate i rasprave - cim ima osnove za debatu tu nema istine.

У једној суфијској причи, Бог и Ђаво су кренули заједно у шетњу. Након неког времена, Бог се сагне, подигне нешто с тла и рече: "Ох, погледај ово: део истине!" Затим, кренувши даље, опет рече: "Ох, ево још једног дела истине! А ево и још једног!"
Настављајући тако скупљати истину, упита Ђавола:
"Зар те не брине то што је истина тако очигледна, што се налази посвуда?"
Ђаво му на то одговори:
"Па, не баш... Уз мало моје помоћи, људи ће врло брзо истину претворити у веру."

 Istina - logichki sud koji odgovara stvarnosti . s tim u vezi ,grubo se moze podeliti u 2 kategorije :

1. matematichki sudovi - sudovi koji ne zavise od posmatranja , npr :

(a=>b) i (b=>a) = a<=>b

2. fizichki sudovi : sudovi koji se proveravaju posmatranjem npr:

gravitaciona konstanta iznosi ... (koliko vec iznosi  ) ...

ovi sudovi su mnogo vazniji za praktichni zivot ,ali poshto zavise od posmatracha ,nikad ne mogu biti potpuno objektivni .

konekcionizmu bi trebalo malo nauciti, i modularizmu. i dvostruku disocijalni teoriju od Pinkeru. jer sto znamo to sa umom znamo, jos ni ne kazem to da sa mozgom, jer stvarno nije rec o mozgu. i na taj nacin da je nesto objektivno nema bas puno znacenja, jednostavno postoje takve stvari sto lakse svatimo i postoji takve sto su ne zivi i samo jezicki zakonitosti. kao sto taj izraz da metafizika, jednostavno znamo sta podrazumevamo se a i to znamo na sta koristimo taj izraz, al kroz god milioni ako to nece biti iz nekog vida potrebno i nece nasa mozak na taj nacin evolulirati ostace taj izraz samo za zadovoljstvo vladanje uma kao jedan dobar mem.

gravitaciona konstanta iznosi ... (koliko vec iznosi   ) ...

ovi sudovi su mnogo vazniji za praktichni zivot ,ali poshto zavise od posmatracha ,nikad ne mogu biti potpuno objektivni


G ~ 9.81..m/s^2 = Da nije to mozda slucajno proizvod brja Pi sam sa sobom.Blizu je 3.14  * 3.14 = 9.86..

Ali kako Pi moze biti 3,14 kada kroz jedan obim kruga precnik (odnosno taj isti krug)ucrtamo 3,1. Jedan krug.A sada pomnozi 3.13131 sa 3.13131 i vidi sta ces da dobijes )

Downloader , ne verujem da nisi razumela sta sam pisao
al to je da te volim kako filozofiras to je sigurno, i uopste nije relativno
matematika i fizika znas puno svadjaju, a ne moze bez jednog drugoga
alkimijska konjukcija, ne ide bez matematiku ni fiziku
to je najveca magija zasto ponasa phüzis tako da to mozemo napisati na matematicki i na fizicki jeziku

Дирљиво 

 ne izlupavaj se po forumu  , to shto si napisao je gravitaciono ubrzanje na povrshini zemlje (priblizno ) ...

gr .konstanta je G= 6,672*10-11 N.m2.kg-2

Живимо у уверењу да видимо свет онаквим какав јесте, а оно што видимо у ствари је сукреација: мешавина објективног света и наше субјективне перцепције. Објективност и субјективност притом није могуће само тако раздвојити - једно без другог не функционише.

У источњачким религијама често се користи назив “маја” или космичка илузија.
"Иако знамо да је све око нас илузија...", започео је своје питање један новинар у разговору с Далај-ламом, али ту га је Далај-лама прекинуо рекавши: "Кренемо ли од претпоставке да живимо у свету који је нестваран нећемо далеко стићи."

 sve oko nas je iluzija ,iluzija je sve oko nas ... 

Зато се и слажем са Далај Ламом "Кренемо ли од претпоставке да живимо у свету који је нестваран нећемо далеко стићи."

 pa i ne treba nigde da se stigne ,vec da se bude ovde i sada .

Ne postoji istina!Ne postoji znanje!Ima samo vjerovatnoća da se to nešto valjda tako nekako dešava,pomoću konjukcijske volje za drugim voljama...I zbilja tvoj um reagira baš onako kako treba.                                                                                      Jedna od rijetkih činjenica jeste poimanje kruga,ne postoji neka mogućnost antičinjenice kruženja(npr.Zemlja je okrugla i nijedna retorika je ne može osporiti).Sve ostalo manje-više je kritično bilo retoričko-matematički ili abrakadabra laboratorijski.