E a kandidat za ministra regionalnog razvoja i Mirovic 
Jedna od najomraženijih licnosti u Vojvodini,on da bude ministar. 

http://zokstersomething.com/2013/05/15/igor-mirovic-poreklo-prvog-miliona/

Gradska Vlast u Novom Sadu, predvođena SRS, gradonačelnica Maja Gojković.
Igor Mirović (SRS) je na mestu direktora ZIG-a (Zavod za Izgradnju Grada; ključna firma za stranačko mažnjavanje para građana/ki Novog Sada – vrh pljačkaške piramide gradske vlasti gde se dogovara i ugovara svo poslovanje, pa i javnih komunalnih preduzeća ”nižeg ranga”; ”glavna Loža”)
Predmet: isforsirano behatoniranje centra Novog Sada.
Sredstva: preko 600.000 evra.
Cena behatona: domaća ponuda – 11 evra po kvadratu behaton ploča.
Koliko je ZIG (grad Novi Sad) platio: 42 evra po kvadratu.
Ko je dobio posao?
JKP ”Vojvodina-put” – koja na tenderu nije ispostavila uzorak behaton ploča za 42 evra po kvadratu.
Firma preko koje je uvezen behaton za popločavanje Novog Sada:
”AIC Project International”.
Vlasnik: Darko Čović – inače kumašin Igora Mirovića.
Firma iz koje je uvezen behaton:
Predstavništvo austrijske firme ”Semel rock stain and design” u Ogulinu (Hrvatska).
Činjenica: nikad nije zvanično potvrđeno da je behaton i stigao iz istoimene firme, tako da se do danas ne zna njegovo stvarno poreklo (možda je i onaj domaći od 11 – plaćen kao austrijski za 42 evra?)
No,
to nije sve.
Zauzvrat – Darko Čović poklanja dva stana porodici Igora Mirovića:
Prvo stan njegovom bratu Predragu Miroviću,
Drugo – stan Mirovićevim roditeljima – otac Milo i majka Olga.
Ugovori i prodaja su uredno upisani u sudski registar.
Cenu svega je, međutim, snosio poklonodavac, bizMismen i kumašin, Darko Čović.
Drugi učesnici tendera o popločavanju su bili ućutkani poslovnim ”mrvicama”:
”Put-invest” iz Sremske Kamenice je dobio poslove popravki novosadskih ulica.
”NM” iz Loznice (ponuđač jeftinijeg behatona) je dobio posao popločavanja ”SPENS-a” – za kojeg je novosadska radikalska gradska vlast inicijalno izdvojila 4 miliona dinara – a onda je UO ZIG-a na čelu sa Igorom Mirovićem isti posao uradio za bezmalih 102 miliona dinara; i to bez odobrenja Skupštine Grada i gradonačelnice Maje Gojković.
Srpska Radikalna Stranka sa Igorom Mirovićem, Majom Gojković, Miloradom Mirčićem, Zoranom Vučevićem – uzurpira preko UO ZIG-a zgradu (sada već bivšeg ZIG-a) površine 1025 m² kod Banovine – ”knjigovodstvene vrednosti” oko 4 miliona evra*  (* tržišna cena je mnogo veća).
Opštinsko Javno Tužilaštvo u Novom Sadu je potom optužilo direktora ZIG-a, Igora Mirovića za zloupotrebu službenog položaja prilikom izvođenja radova na deonici magistralnog puta Novi Sad – Beograd kod Kaćke petlje.
Naime, Igor Mirović je tamo prodavao gradsko zemljište za milione evra – ali ga nije i komunalno opremao; tako da su kupci bili primorani na tužbu.
Da bi stvar bila još komplikovanija – na prodatom zemljištu nije postojalo odobrenje za izgradnju, pa tim ni odobrenje za postavljanje vodovodnih i elektroinstalacija.
Pride svemu, izbio je i međudržavni skandal kada su Mirovićevi pomoćnici prilikom licitacije spornog zemljišta zaključali u sobu predstavnike zagrebačke firme, da im onemoguće učestvovanje u istoj – prodavši zemljište slovenačkom ”Merkuru” (korupcija).
Igor Mirović je sa kontraverznim bizMismenom Mirkom Dubrojom (Karin Komerc) pokušao da na prevaru privatizuje odmaralište u Makarskoj (Hrvatska), kada se Dubroja predstavio kao državljanin Hrvatske (iako je imao i državljanstvo Srbije), da bi kupio odmaralište u Hrvatskoj – a sve je bilo fingiranje privatizacije u režiji Igora Mirovića i SRS rukovodstva u Novom Sadu, koji su stajali iza svega (u privatnom interesu).
Godina 2006.
SRS gradska vlast u Novom Sadu potpisuje ugovor sa Ilijom Devićem, kontraverznim bizMismenom – za izgradnju nove autobuske stanice; u čiju svrhu se trebao rušiti i deo starog Almaškog groblja.
Vrednost ugovora – 30 miliona evra.
Ugovor nije nikad ispoštovan, na osnovu čega je Dević tužio grad Novi Sad za 57 miliona evra plus kamate.
Jedna od prvih 5 afera države Srbije u očima Međunarodne Zajednice – za koju je naloženo iz Brisela da se reši.
Koliko miliona evra se slilo u džepove Igora Mirovića, Maje Gojković, Zorana Vučevića – možemo samo da nagađamo.
To je Ilija Dević isplaćivao ”u četiri oka”.