Rekli su o postojanju Boga :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

У паганском свету постојала је вера у тројицу, али не свету и не јединствену. Индијани су веровали, а и дан данас верују, у Тримурти, тј. у три врховна Бога, од којих је један, Шива, ђаво и разоритељ свега што она прва два, Вишну и Брама, створе. У Мисиру веровало се такође у тробожанство, али као породицу са телесном љубави, из које се Озирису и Изиди роди син Хорус, којега Озирис уби, због чега се и тај чудовишни брак раскину. Пре Христа људи су могли својим умом и напором створити велике цивилизације по свима континентима света, али нису могли доћи до правилног појма о Богу као Светој Тројици у Јединству, следствено ни о Богу као Љубави.

6. Ислам, иако једна од релативно виших религија, никако не трпи науку о Богу као Светој Тројици. У Корану се та наука исмева. А на Омаровој џамији у Јерусалиму урезана је у зиду ова заповест: "Правоверни, знајте да Алах нема Сина". Па баш зато што, по тој вери, Бог нема сина, у Корану се нигде не говори о Божјој љубави него само о Божјој правди и милосрђу. Иако је своју науку Мухамед црпео из Старог Завета, он није прочитао речи Свевишњега: "Еда ли ја, који отварам материце, не могу родити? Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода?" /Иса. 66, 9/. И не само Мухамед него и древни Аријевци и модерни Унитаријанци.

7. Знај и упамти, кћери моја: Тајна Светог Тројединства унутарња је тајна бића Божијега. Ту своју интимну тајну Бог није могао открити народима без закона ни кроз закон. Нити кроз људе, ни кроз велике пророке. Него је само кроз избране пророке најављивао, довољно јасно и поуздано, силазак на земљу и Ваплоћење Сина свога, кроз кога ће се "земља напунити познања Господњега као што је море пуно воде" /Иса, 11,9; Авак. 2, 14/. А главно познање, које ће Син објавити, биће славно познање Бога као Свете Тројице, којој је једно од имена Љубав.

8. Вечни Отац љуби Сина и Духа Светога. Вечни Син љуби Оца и Духа Светога. Вечни Дух љуби Оца и Сина. Све у недомисливом јединству, неразделном и несливеном. Све бестелесно и духовно. И тако од вечности у вечност, без почетка и без краја, без промене, без смањења или увећања, и без утицаја времена и пространства и ма каквог спољњег догађаја.

9. Замислити Бога без Сина исто је што и замислити Бога без љубави. Јер свака љубав изискује предмет љубави. Ти знаш, кћери, да кад неко од људи рече: ја љубим, ми одмах логично питамо: кога љубиш? Кога би дакле Бог Отац био љубио у вечности, пре створења света, ако није имао Сина као предмет своје љубави? Значило би, да Он није знао љубити нити је био Љубав у суштини својој пре него је створио свет као предмет своје Љубави. А то би опет значило, да је Бог са створењем света добио нешто што пре није имао, и кроз то променио се. Ово је несмислено и нелогично и противно Светом Писму Божијем, у коме је с неба посведочено да "у Богу нема промене".

10. Ко не верује у рађање Бога Сина од Бога Оца, тај не може уопште Бога називати Оцем. Или ако га тако назива, не говори истину. Јер по чему је Он Отац ако нема Сина? Ваљда само Отац почасни, или титуларни, као што деца понегде ословљавају сваког старијег човека: Оче! Каже ли неко па Бог је Отац свију људи, ми одмах одговарамо: Бог је Творац а не Отац свију људи. Он није родио него створио све људе. Ако ковач има рођене синове и исковане плугове, неће ли он правити разлику између своје рођене деце и својих творевина? Не може нико без лажи називати Бога Оцем а не признавати Његовог вечно рођеног Сина, који једини има моћ да створено претвори у рођено. Апостол Христов одлучно говори: "Ко се год одриче Сина, ни Оца нема, а који признаје Сина и Оца има". /I Јов. 2, 23; 4, 16/.

11. У II члану нашег "Вјерују" ми исповедамо нашу веру "у јединога Господа Исуса Христа, Сина Божијега, јединородног, од Оца рођеног пре свију векова, рођеног а не створеног". О колико морамо бити благодарни светим Оцима Цркве, који ову истину истакоше и потврдише! Иначе би ми били лажљивци кад би говорили о Оцу без Сина. Јер ако Отац нема Сина, чији би био Отац, и зашто би се звао Отац? И сав наш говор о Љубави био би само једна чежњива песма без реалног оправдања.

12. Бог као Љубав објашњава се само Богом као Светом Тројицом. У овоме је кључ тајне љубави, кћери моја. Држи ово стално у памети. И веруј речи великог Исака Сирина: "Љубав је слађа од живота". А ја додајем: и јача од смрти.

13. Кад говоримо о љубави у Светој Тројици, ми стално држимо у памети да је Бог дух и љубав у Богу сва духовна. Отац љуби Сина тако силно, да је сав у Сину: и Син љуби Оца тако силно, да је сав у Оцу; и Дух Свети по љубави сав је у Оцу и Сину. То је Син Божији посведочио речима: "Ја сам у Оцу и Отац у мени" /Јов. 14, 10/. И Син у Светом Духу и Свети Дух у Сину. У Писму стоји како васкрсли Христос на апостоле "дуну и рече им, примите Дух Свети". /Јов. 20, 22/. Оно што неко носи у себи, може дати из себе.

14. Особине љубави, кћери моја, да једно љубеће лице жели да утоне у љубљено лице. Тако је жарка љубав Оца према Сину, да би Он, хтео да утоне и изгуби се у Сину. И обратно. Таква је љубав и Духа Светога према Оцу и Сину. Но по непостижимој неопходности свак остаје оно што је. Зато се и каже за Свету Тројицу "неразделна — неслијана". Неразделна је, јер је једна по битности и љубави; неслијана, јер је по ипостасима индивидуална. Један троједини пламен бића, живота и љубави. На том величанственом пламену божанске љубави палимо и ми наше малене и влажне свећице земаљске љубави, које се лелујају, диме и лако гасе. А што се три лица не сливају и не раздељују, то је дејство љубави сваког лица према друга два. Јер свако од њих из љубави тежи, да увелича и прослави остала два лица Светога Тројства. То објашњава реч Сина Божјега: "Отац мој већи је од мене".

15. Љубав у једном лицу није љубав него самољубље и себичност. Због тога Мухамед и не спомиње љубав у вези са једноименим Алахом него само праведност и милостивост. — Љубав удвоје брзо хладни и прелази у тугу. Због тога се бездетност у Старом Завету сматрала проклетством. А тако се и данас сматра на Балкану, у Русији и на целом Истоку. Пуна љубав јесте љубав утроје. На земљи је то тако зато што је то тако и на небу. Није чудо што број три игра тако огромну улогу у свима творевинама Тројединог Творца.

16. Љубав није из земље изникла него је с неба дата. Преподобни Касијан каже: "Љубав искључиво припада Богу, и оним људима који су васпоставили у себи образ и подобије Божије". Свесна љубав односи се на свесну личност. Не на принцип или идеју или ма какву безличну творевину, него на личност. Где нема реципроцитета у љубави, ту нема љубави. А принцип или идеја или несвесна творевина, било Божија или људска, не могу нас љубити ма колико ми њих волели. О тој љубави ми не говоримо, него о оној која је од личности ка личности и која је "неразделна и неслијана".

17. Савршена личност, са савршеном свешћу, савршеним умом и савршеном моћи, може имати савршену љубав. Та личност је Бог наш. Што сваки човек ревнује за своју личност, то је зато што је и Његов Створитељ личност. Што сви људи цене љубав изнад свега, то је зато што је њихов Створитељ Љубав. И тако од искони до данас и на век века.

18. Увек се ниже доказује вишим, а не обратно. И човечије постојање доказује се постојањем виших бића, виших моћи и интелигенција од људске. Неко од европских философа рекао је: "Мислим, дакле постојим." И та његова реч је раструбљена по свету као нешто велико. У самој ствари, мислио ја колико хтео, ја не постојим, ако не постоји неко већи од мене, који је и мене и сав свет смислио. Ако Бог не постоји, као интелигенција виша од мене извесно је, да и ја не постојим; него сам само нека пролазна утвара, аветиња, коју су вихори из прашине дигли и уобличили за тренутак, да би ме поново расули у исту прашину, без циља и следа. Исто тако и љубав. Ако љубав није у Богу и од Бога, онда је она само једна сентиментална чежња, коју људи употребљују као наркозу, да би малом бесмисленошћу ублажили велику бесмисленост живота.

19. "Бог је љубав, и ко стоји у Богу и Бог стоји у њему." /I Јов. 4, 16/. Векови и генерације људске чежњиво су чекале да чују ове светлоносне и живоносне речи као звезде водиље сличне Витлејемској звезди. А те речи апостол је сам чуо, осетио и поновио како их је од свога Господара примио. Бог истине и љубави једини је вечни Бог, који нема додира и заједнице с "боговима" лажи и мржње. Овим откровењем Христос је срушио све политеистичке пантеоне, у које је машта људска стављала добре и зле богове на равну ногу.

20. Није лако појмити зашто је Бог створио светове, најпре свет бестелесни анђелски а потом физички телесни са човеком на врху. Ако је троједини Бог савршен и само довољан у пуноћи живота, љубави и славе, зашто је створио светове ниже од себе? /Кажемо, ниже од себе, јер нико не може створити нешто равно себи. Родити, да. Бог Отац родио је Сина равног Себи; и човек рађа децу равну себи по бићу и суштини/. Црква - и само Црква - даје одговор: Од преобиља љубави своје у самом Себи Бог је створио све светове, невидљиве и видљиве, кроз Сина свог јединородног, да угоди Сину своме. Да ли ради забаве Сину, или из неке потребе? Ми то не кажемо. Богу не треба забава. Његова тројична љубав превазилази сваку радост забаве и сваку сладост весеља. Нити Савршени, Самодовољни, потребује ма шта, јер све има у самом себи.

21. У бескрајној љубави према своме Оцу Син је хтео угодити Оцу тиме што би му створио више синова а себи више браће, нижих од себе али по љубави изједначених са собом посинаштвом. И у Вечном Савету Отац и Дух Свети сагласно одобрили су Сину стварање светова за љубав Сина. И тако је кроз Сина постало све што је постало, "имже всја биша". А Син Божји назват је и Логос Божји, или Реч Божја, т.ј. израз Божји; да, Песма Божја, којом се јавља величанство и слава и мудрост и љубав Божја. Коме се јавља? Новоствореним световима

/Колош. 1,15-17/.

22. Узевши иницијативу за стварање , Син је примио и одговорност за створене светове пред Вечним Саветом и поврх тога, још и добровољни пристанак да себе принесе на жртву кад и ако то буде било потребно, као безазлено и пречисто јагње, одређено на жртву "и још прије постања свијета." / I Пет. 1,20/. И тако је отпочела једна несравњива епопеја над епопејама: епопеја стварања света, његовог пада, искупљења, васкрсења и обновљења. Све како је речено и проречено. И све са једним јединим мотивом — љубав. Јер Бог је Љубав и у Њему нема других мотива изван љубави, кћери моја богољубљена и богољубива.

23. И створи Син Божји безбројне небесне интелигенције од арханђела и анђела, бестелесних и Богу блиских духова. Створи их боголиким, моћним и прекрасним. И даде им слободу. Једини Бог не злоупотребљава слободу. Један од великих анђела, Сатанаил, злоупотреби дату му слободу, и би бескрајно удаљен од присуства Божијега, са легионима присталица својих, и бачен у Ад, у таму крајњу. По том Слово Божје, по Вечном Савету, створи Адама човека и Еву човечицу у телу, и стави их у Рај. Али их превари Сатана кроз шарену змију, и они сагрешише Богу. Сатани не хте Бог опростити грех, јер из саме близине Божје сагреши. А човеку хтеде Бог опростити, јер човек би преварен од Сатане. Хтеде Бог опростити Адаму, али не без покајања и довољне жртве. И Син Божји, Јагње Божје, пође на заклање ради искупљења Адама и његовог рода. Све из љубави. И правде, велите? Да, и правде, но правда је укључена у љубави.

24. Тако се "показа љубав Божја к нама шго Бог Сина својега јединороднога посла на свијет, да доживимо кроза Њ ... не да ми /први/ показасмо љубав к Богу, него да Он показа љубав к нама, и посла Сина својега да очисти гријехе наше." / I Јов. 4, 9-10/. Прво Он дакле показа љубав своју к нама, па зато очекује да и ми покажемо љубав своју к Њему. Хоћемо ли ми или нећемо — од тога зависи или вечна награда верној љубави или пак вечна мука изневереној љубави. Јер у ванвременској вечности нема ништа времено, све је вечно, како радост тако и мука.

25. У Исусу Христу Сину својем показа Бог љубав "која превазилази разум." Онај кроз кога Света Тројица створи свет јави се као човек у телу, да јави човечанству љубав Свете Тројице, дотле непознату свету. Како се јави? Онако како се само велика љубав не стиди да се јави ради спасења љубљенога: у понижењу, у служењу, у страдању, најзад у врховном жртвовању.

26. У повестима и баладама о ритерима ми читамо како су ови за љубав својих вереница пошли радо у страдање, понекад и у смрт. Но те веренице биле су достојне њихове љубави и жртве, како то песници описују. Али безгрешни и пречисти Христос поднесе понижења, муке и грозну смрт, не за какву невину верну и добру девојку него за грешнице и развратнице, за убице, лажљивце, крадљивце, отмичаре, разбојнике, кривоклетнике и безбожнике, за загађене и усмрделе душе људске, које су мирисале на смртну трулеж, и пре смрти биле смрт. "Једва ко умрије за праведнике — а Бог показа своју љубав к нама што Христос још кад бијасмо грешници умрије за нас." / Рим 5,6-8/. Није ли то љубав која превазилази сваки разум?

27. "Љубав не тражи своје," каже апостол, научен примером свога Учитеља"/ I Кор. 13,5/. Све своје речи и дела приписује Син Божији Оцу. "Ја говорим свијету оно што чух од Њега." "Сиђох с неба не да творим вољу своју него вољу Оца који ме посла". "Да свршим Његов посао". "Као што ми заповиједи Отац онако творим" "Да види свијет да имам љубав к Оцу. " Види Јеванђеље Јованово. /О, кад би сви синови човечији овако љубили родитеље своје!/. Дакле, Син се одриче своје воље и све приписује Оцу. Нити Он тражи славу своју но Очеву. С друге стране опет Отац љуби Сина "и све му показује". Нити Отац икоме суди "него сав суд даде Сину". И још више: "Отац љуби Сина. И све даде у руке Његове".

28. У љубави Оца и Сина учествује и Дух Свети у пуној мери. Духом Светим омогућено је рођење Сина од безмужне Деве Марије. Дух Свети се јавио у виду голуба при крштењу Исусовом. Пун Духа Светога врати се Исус са Јордана. Духом Светим Исус је изгонио зле духове из људи. Дух Свети сишао је на апостоле о Педесетници. "Бог се јави у тијелу, оправда се Духом". "Који се владају по Духу Божијему, оно су синови Божији". Једина хула неопростива јесте хула на Духа Светога. /Мат. 12. 31/. Дух живота, силе, мудрости, истине, молитве, мира, радости, утехе, усељава се у Христоверне као у своје храмове. Он продужује тело Христово сједињујући верне у једно освећено тело, које јесте Црква као "столп и тврђава истине". И поврх свега "љубав Божија изли се у срца наша Духом Светијем, који је дат нама". /Рим. 5, 5/.

29. Кад се дакле каже: "Бог је љубав", тиме се каже, да је сва Света Тројица Љубав. И отац је Љубав, и Син је Љубав и Свети Дух је Љубав. Извор и праобраз љубави међу анђелима и људима; извор који дајући не смањује се, и примајући не богати се.

30. Чуј, кћери, ове речи о неисказаној храбрости, која је својствена само љубави. Из љубави Син Божији се понижава, служи, учи, лечи, храни, поји, усправља и исправља, весели, мучи се, страда, прашта и умире. "Син човечији није дошао да му служе него да служи и даде душу своју у откуп за многе". /Мат. 20, 28/. Кад служи, служи с радошћу, кад се жртвује, жртвује се драговољно, не бринући о себи но гледајући непрестано у вечно огњиште љубави на небесима, у ону Двојицу. То је лако било Сину вечне љубави. То је лако и људима са љубављу. Зато Нил Синајски каже: "Све ће ти бити лако учинити и поднети, чим задобијеш свету љубав. А где љубави нема, нема успеха." И све бива тешко и немогуће.

31. Љубав је радост, цена љубави је жртва. Љубав је живот, цена љубави је смрт.

nastavak