Pitanje - da li je smrt definitivni kraj, večna je dilema i tiha patnja čovečanstva, drevna učenja govore da se duša bezbroj puta vraća u uvek nova i nova tela...


SVAKA SMRT NOVI ŽIVOT?!

Shvatanje da smrt nije kraj života javlja se u spisima vedskog učenja još 5.000 godina pre nove ere. Pojmovi reinkarnacije i karme i danas su veoma aktuelni, naročito na Istoku, gde je i nastala ova filozofija

Misao da čovek ne živi samo jednom sama po sebi je zadivljujuća. Ako se tome doda mogućnost da u narednom životu ispravimo greške iz prošlosti nije teško razumeti zašto je moderan čovek očaran drevnim učenjem o reinkarnaciji. Naša tela mogla bi da budu samo odore u ormanu duše, koje kada se pohabaju zamenjujemo novim, da bismo dalje napredovali na putu konačne spoznaje i prosvetljenja. Ali, ovaj ples sa večnošću uključuje, kažu zakoni karme, preuzimanje odgovornosti za sve loše kao i dobro što nam se događa. Ako nismo pogrešili u ovom životu, moguće je da ispaštamo grehe koje smo napabirčili u prošlim inkarnacijama!

Već viđeno

"Da li sam živeo nekada davno pre ovog života"? Gotovo svima se dogodilo bar jednom u životu da se nađu na nekom nepoznatom mestu i instiktivno osete da su već bili tu i da su im lica i stvari na koje nailaze misteriozno bliski kao deo vlastitog života. Teško je suditi da li je reč o slučajnosti ili nečem drugom, ali uvek ostaju dve mogućnosti - da u reinkarnaciju verujemo ili ne verujemo. Išetala iz okrilja velikih istočnjačkih religija, poput hinduizma i budizma, reinkarnacija se proširila svetom zadobijajući mnogobrojne poklonike na svim meridijanima. Iako je za neke od njih verovanje u selidbu duše samo pomodni hir, izvorna ideja je stara koliko i ljudsko mišljenje i svesno bivstvovanje na zemlji. Shvatanje da smrt nije kraj života javlja se u spisima vedskog učenja 5.000 godina pre nove ere, gde se podrobno objašnjava pojam reinkarnacije i karme. Indija je oduvek bila plodno tlo za fenomen ponovnog rađanja, a kroz knjige "Vede" prvi put se progovorilo o ovom značajnom segmentu ljudskog razmišljanja. A, ono je nerazdvojivo od pojma karme. Prema rečima astrologa Predraga Petkovića, koji dugi niz godina proučava fenomen reinkarnacije, u današnjem svetu karma se često bez pokrića poistovećuje sa sudbinom.

- Karma bukvalno ne može da se prevede ni na jedan jezik. Najbliže objašnjenje ovog izraza na drevnom jeziku sanskrit jeste aktivnost koja nosi posledicu. Sama po sebi karma nije ni dobra ni loša. To što smo se rodili u ovom i ovakvom telu, lepšem ili ružnijem, zdravom ili bolesnom, kreirali smo sopstvenim aktivnostima u prošlom životu. Ovaj stav je zasnovan na vedama iz kojih crpe znanje i Istok i Zapad - objašnjava Petković.

Vanzemaljci

Iz dugogodišnjeg iskustva primene regresije, kao metode sećanja na prošle živote, Predrag Petković izdvaja dvoje ljudi, čiji se opisi prethodnih života nisu poklapali sa zemaljskim pejzažima.

- Jednostavno nisu živeli na Zemlji. Po načinu komuniciranja i kretanja, posredstvom misli, ali i po krajoliku shvatio sam da su bili u drugim planetarnim sistemima - otkriva Petković

U zavisnosti od vremena i kulturnog nasleđa svako je drugačije doživljavao prelaz duše iz jednog tela u drugo. U hinduizmu se duša naziva i "nebeska kći" jer mnogo puta boravi u različitim telima i dalekim svetovima koje je teško i zamisliti. U budizmu se detaljno opisuje smrt i period od 42 dana međustanja koje sledi i koje se naziva "bardo". U "Tibetanskoj knjizi mrtvih" opisano je kako čovek koji je napustio telo, slušajuću savete sveštenika, hrli ka idućem životu. Herodot je verovao da je ishodište ideje o "preživljavanju" duše u starom Egiptu. Ono datira iz 2.000. godine pre nove ere, ali je izvorno preuzeto od Persijanaca i Indijaca. Straroegipatska reč "khou" označava dušu umrlog koja posle smrti, objašnjava Predrag Petković, odlazi u podzemni svet gde joj se na vagi sudbine sudi za dobra i loša dela. Poslednju reč o daljoj sudbini daje bog mudrosti Toto koji odlučuje da li se duša ponovo rađa, ide kod boga Sunca Ozirisa ili se otprema na paklene planete. Zatim sledi šansa za ponovno rođenje. Herodot nije jedini grčki mislilac kome je učenje o reinkarnaciji bilo veoma blisko. Sokrat je bio uveren da postoji ponovni život i da "živi ljudi ustaju iz mrtvih". Koliko je silno verovao u reinkarnaciju svedoče poslednji trenuci njegovog života. Pošto je osuđen na smrt, prijatelji su se ponudili da ga spasu, ali je Sokrat odbio:

- Utešite se jer morate da znate da sahranjujete samo moje telo, ali ne i večnu dušu.

Platonova teorija

U svojim delima veliki Platon je do detalja opisao nauku o reinkarnaciji. Verovatno je od svih osobina najviše prezirao škrtičluk i sklonost alkoholu, pa je tvrdio da se osobe vođene ovim porocima reinkarniraju u magarce! Nasilnici i nepravedni naredni život, govorio je antički mislilac, provode u koži nekog grabljivca poput vuka ili jastreba. Prema rečima astrologa Predraga Petkovića osobe koje su krvožedne i agresivne dobijaju u narednom životu tela zveri ili grabljivica.

- Ovakvi slučajevi nisu česti, ali su mogući. Kakva nam je svest u trenutku smrti takvo telo dobijamo. Neophodno je da jedna karakterna crta čoveka bude veoma izražena, čak dominantna da bi se pretpostavilo šta će biti u sledećem životu. Ako je neko u prošlom životu imao loš odnos prema partnerima, napuštao ih i ponižavao, onda će se u ovom životu sresti sa svojim osobinama kroz partnere koji su upravo onakvi kakav je on sam nekada bio. Uopšte, nekad smo dobri, nekad zavidni, nekad loši, a svi ljudi koji se danas nalaze u našem okruženju su replika naših osobina iz prošlih života - ističe Petković.

Zanimljivo je i verovanje da se čovek, ako je njegov život bio značajan za ljudski rod, vraća "u igru" u novom životu ponovo u ljudskom obliku upravo da bi nastavio svoje delo. Slavni psihijatar i psihoanalitičar Karl Jung čvrsto je verovao u "novu šansu" koju daruje reinkarnacija:

- Lako mogu da zamislim da sam živeo u prošlim vekovima i susretao se sa pitanjima na koja nisam imao odgovor i ponovo sam se rodio jer nisam ispunio zadatak koji sam dobio u prošlom životu - rekao je jedan od najvećih umova 20. veka.

Iako pojedini poklonici reinkarnacije veruju da se duša može preseliti u biljku, životinju, kamen ili kakvu drugu materijalnu stvar, većina svoju budućnost zamišlja u ljudskoj "ljušturi" prijatnije spoljašnjosti. Možda i veruje da se izvesne pouke mogu izvući iz perspektive jedne iskusne kišne gliste, ali čoveku je bliža zamisao da baš kao pripadnik ljudskog roda prekine karmički lanac uzroka i posledica. Dakle, da postigne dugo očekivano prosvetljenje i oslobađanje od reinkarnacija.

Veliki umovi o reinkarnaciji

- Učenje metafizike nije apsurdno ni beskorisno. Roditi se više puta nije ništa čudnije nego roditi se jednom, jer sve u prirodi doživljava vaskrsenje - filozof Fransoa Volter.

- Siguran sam da sam ovde bio kao što sam sada i nadam se da ću se vratiti hiljadu puta - pisac Johan Volfgang Gete.


- Nema pravila koliko neka osoba reinkarnacija ima, može ih biti bezbroj do momenta samospoznaje, kada osoba nadilazi materiju i vraća se u izvorno duhovno prebivalište, u božanski svet. Posle toga se više ne rađa, već opstaje u večnom stanju znanja, blaženstva i sreće - Petković govori o drevnom učenju zabeleženom na sanskritu.

Prastari spisi otkrivaju da vlastita dela mogu da nas lansiraju u neko od čak osam miliona i 400 hiljada oblika života! U ciklusu rađanja i umiranja od tog ukupnog broja samo 400.000 su ljudski oblici. Ovo se ruho smatra najvažnijim, jer jedino ono omogućava duhovni napredak. Podjednako je verovatno da se u narednoj inkarnaciji probudimo u koži suprotnog pola, druge rase ili čak u svetlosnim godinama udaljenom planetarnom sistemu.

- Među ljudskim oblicima su bića iz viših i nižih planetarnih sistema, jer nije nužno da se osoba reinkarnira na Zemlji. U ovu relativno malobrojnu grupu ubrajaju se i anđeli, polubogovi, sveci i mudraci. Tek kada se duša veoma degradira, poprima neki od ostalih osam miliona oblika - objašnjava Petković.

Bezbrojna rađanja

Učenje o reinkarnaciji nije ekskluzivitet nijedne religije ponaosob, ali ideju o bezbrojnim rađanjima bez skepse i kolebanja prihvataju jedino na Istoku.

- Među hrišćanskim svetom reinkarnacija je naišla na ozbiljnu prepreku u vidu inkvizicije, koja je odgovorna za preko 17 miliona spaljivanja, živih sahranjivanja i mučenja. Jedna od jeresi zbog koje se išlo na lomaču bilo je verovanje u reinkarnaciju. Jednog italijanskog pesnika i filozofa zadesila je ova sudbina. Inkvizicija mu je postavila pitanje: "Veruješ li da je duša besmrtna i da prelazi iz tela u telo?" Odgovorio je: "Tvrdim da duša postoji bez tela i da može da prelazi iz jednog tela u drugo nakon smrti" - navodi Petković.

Prema njegovim rečima učenje o ponovnom rađanju nije oduvek bilo nepoželjno među hrišćanima. Teolog ranohrišćanske crkve Origen (2. vek nove ere) govorio je da "duša nema početka ni kraja. Ona dolazi u ovaj svet ojačana pobedama i oslabljena porazima prošlog života. Njeno mesto u ovom životu određeno je njenim prošlim zaslugama i gresima". Iako je hrišćanska crkva u više navrata tokom istorije odbacila učenje o ponovnom rađanju, u zapadnom svetu ono nije ostalo bez pristalica.

Zašto se moderan čovek vraća milenijumima starom verovanju, kada su mnoge mlađe ideje odavno završile na smetlištu istorije? Za početak, već od same pomisli da ne živimo samo jedanput toplije nam je oko srca. U svetu u kome je smrt tabu tema, a produženje životnog veka misija savremene nauke, ideja o reinkarnaciji ublažava strah od smrti.

- U prilici smo da osetimo ukus večnosti jer shvatamo da smrt nije suštinski kraj, već samo završetak jednog ciklusa - priča za Press Magazin astrolog Petković.

Verovanje u seobu duša utemeljeno je na posmatranju cikličnih kretanja u prirodi. U beskrajnoj smeni dana i noći, leta i zime, života i smrti poklonici reinkarnacije prepoznaju svevažeći ciklični princip prirode. U svom bitisanju na Zemlji savremen čovek dugo se oslanja na naučne metode utemeljene u fizičkoj stvarnosti, pa je sasvim razumljivo da ga interesuje da li postoje opipljiviji dokazi za reinkarnaciju. U traženju dokaza o bivšim životima mnogi su se podvrgli metodi regresivne hipnoze. Tokom ovih seansi neki ljudi su imali jasne slike o sebi, svojim prijateljima i rodbini u nekom drugom vremenu i u drugoj zemlji. Znali su kad su rođeni, kako su umrli i prisećali se najsitnijih detalja iz prethodnog života. Naučnici su smatrali da rezultati ovih istraživanja nisu pouzdan dokaz o reinkarnaciji, već svedoče o sposobnosti mozga da dozove stvari i događaje koje nije svesno upamtio. Jedan od najistaknutijih istraživača reinkarnacije Jan Stivenson, takođe, odbacuje metodu regresivne hipnoze, ali tvrdi da je ipak moguće proniknuti u hodnike prošlih života. On se u najvećoj meri oslanja na sećanja, pre svega male dece, čije su uspomene neopterećene kasnije stečenim informacijama. Ovaj američki naučnik je 20 godina života i rada posvetio proučavanju osoba koje su tvrdile da se sećaju prošlih života. Sakupio je bogatu zbirku slučaja reinkarnacije uglavnom sa Istoka.


Izvor: Press

Slučaj Šanti Devi

Posebno je zanimljiv slučaj Indijke Šanti Devi, koja se do tančina sećala svog prethodnog života u obližnjem gradu Mutri. Jasno se prisećala svog muža i tvrdila da je umrla nekoliko dana pošto je rodila sina. Zaintrigirani pričom, roditelji trogodišnje Šanti pozvali su u goste njenog muža iz prethodnog života, a da devojčica nije ništa znala o tome. Šanti ga je sa lakoćom prepoznala i upitala zašto se nakon smrti svoje supruge ponovo oženio, iako joj je u četiri oka obećao da to neće učiniti... Ovo je navodno samo jedan od mnogih primera u kojima su kazivanja ljudi o prošlim životima potvrđena u praksi. Skeptici podsećaju da slučajevi doktora Stivensona uglavnom dolaze iz Indije, gde je reinkarnacija široko prihvaćena pa nije neobično da je dečja mašta iz takve kulture isplela priču o ponovnom rođenju. Astrolog Predrag Petković svakako nije jedan od tih skeptika. Zanimanje za onostrano, ali i religiju i duhovnost, odredilo je (makar u sadašnjoj inkarnaciji) njegov životni put. Iako je njegova primarna profesija astrologija, već devet godina bavi se metodom regresije, koja se primenjuje u otkrivanju prošlih života.

- Tim sistemom, nehipnotičkim putem, osoba se dovodi u stanje sećanja na prethodni ili prethodne živote. Ona vidi slike ili prepoznaje situacije i u isto vreme ih se seća jer je to već nekada proživela - objašnjava Petković.

Prema njegovim rečima neki ljudi u regresiji nalaze ključ za emotivne probleme, strahove i fobije čiji uzrok nije u njihovom sadašnjem životu.

- Zanimljiv je primer devojke koja je tokom regresije ispričala da je u prethodnom životu ugušena u gasnoj komori kada je imala 22 godine. Shvatila je da je to uzrok njenih glavobolja i klaustrofobije, koji su se javili u istoj životnoj dobi u kojoj je u prethodnom životu ubijena. Međutim, ljudi se ne podvrgavaju regresiji samo kada imaju neki problem. Često to čine iz radoznalosti ili da bolje razumeju zašto im se nešto danas događa - kaže Petković.

Reinkarnacija mnogim ljudima nudi nadu da će ispraviti greške iz prošlosti u narednom životu, ali i svojevrsno zadovoljenje pravde, jer će onoga koji čini zla zaslužena kazna stići u sledećem životu. S druge strane, nije mali broj onih koji u reinkarnaciji vide samo jeftin trik za opravdanje grehova i loših postupaka. Oni opominju da se veliki broj ljudi ne seća svojih prethodnih života i neizvesno je da li će se ikada barem delimično prisetiti i grešaka koje su počinili na proputovanju kroz večnost.

Slavni "naslednici"

U knjizi "Ponovo rođeni" dr Volter Semkiv tvrdi da su neke od najpoznatijih istorijskih ličnosti sveta svoj "novi dom" pronašle u telu naših savremenika, bilo slavnih ili anonimnih. Semkiv (koji veruje da je nekada bio drugi predsednik SAD-a Džon Adams), prikupio je mnoštvo fotografija i biografskih podataka koji navodno svedoče o reinkarnaciji slavnih ličnosti. Prema njegovom istraživanju struktura lica, poze i pokreti ruku u velikoj meri se ne menjaju prilikom selidbe duše iz jednog tela u drugo. Identitet iz prošlog života može da izađe na videlo i kroz neobičnu privlačnost prema mestima i objektima iz prošlog života. Semkiv napominje da u proseku samo 10 do 20 odsto individua u narednom životu promeni pol.

Jedan od najpoznatijih slučaja je sećanje Barboe Karlen, posvećene policajke iz Švedske. Barbo je u potresnoj ispovesti otkrila da je u prošlom životu bila žrtva Holokausta - Ana Frank. Kao petogodišnju devojčicu budili su je košmarni snovi u vezi sa stradanjem iz prošlosti. Roditelji su iz znatiželje prilikom posete Amsterdamu malu Barbo poveli u obilazak kuće Ane Frank. Iako to nikako nije mogla da zna, Barbo je posavetovala roditelje da ne uzimaju taksi jer je Anina kuća "odmah tu, iza ugla". Kada je na golom zidu kuće videla poster sa filmskom zvezdom iz ratnih dana, koji je uklonjen iz muzeja dan ranije, svi su prestali da veruju da je reč o slučajnosti. Na osnovu niza, istina ne toliko očiglednih, podudarnosti, Semkiv otkriva da je Bin Laden u prethodnom životu bio britanski kolonijalni zapovednik u Sudanu, a bivši izraelski premijer Ariel Šaron imao je priliku da zapoveda Francuzima kao Napoleon III. U objašnjenju zapravo stoji da je francuski vladar bio antisemita kome je kolektivna karma namenila da se "inkarnira u Izraelu i iskusi kako je to biti Jevrejin"!

U karmički par Hale Beri i Doroti Dendridž mnogo je lakše poverovati. Obe rođene u Klivlendu, ove dve prelepe tamnopute glumice (veoma nalik jedna drugoj) kao da su živele jedan isti život. Na neki način Hale je nastavila tamo gde je brilijantna, ali poročna Doroti prerano stala. Dendridž, koja je bila prva Afroamerikanka nominovana za Oskara, možda je, ipak, ovu nagradu dobila kada se Oskar našao u rukama Hale Beri 2002. godine!

Ana Dragović


Izvor: Press

O reinkarnaciji i jos po necemu..

Link

Svesnost je besmrtna a sve ostalo nikad nije ni postojalo.

svemir je definitivno nastao velikim praskom, nemoj da se raspravljamo, bio sam tamo

U univerzumu i oko njega je sve relativno ( pa cak i masa i vreme ) . Tako isto je i reinkarnacija relativna . Mozda postoji , a mozda i ne . Mnogo pre ce biti da ne postoji .

Prema mojim saznanjima covek kada umre on jednostavno nestaje , njegova svest nestaje i gubi se - i vise je nema kao sto je nigde nije bilo pre rodjenja . jel se mozda seca neko svog predhodnog zivota ? Ja se ne secam ! A opet ovo mozda i nije tacno , a mozda i jeste . To niko ne zna - mozda znju "bogovi" .

Verovatnoca za svaku pojavu postoji , bez obzira koliko ona bila mala , ali ipak postoji . Sve je moguce !!!

E sad . Neka meni neko prvo kaze staje to dusa ? Ja sam tu mnogo hiljda godina staru rec poistovetio sa svescu ( ono "JA" ) . E sad mozda gresim , vi me ispravite .

Ako reinkarnacija postoji . Onda to mora biti beskonacan ciklus . Znaci to se odvija vec beskonacno mnogo godina i odvija ce se beskonacno mnogo godina i populacija na zemlji ce biti konstantna . jer onaj ko umre on ce se ponovo roditi , i ponovo i sve tako do beskonacnosti .

Ja koliko se secam po nauci ljudska rasa postoji nesto malo preko milion godina , a iz licnog iskustva znam da se populacija ljudi vremenom menja na Zemlji . Dva iskaza koja 99% obaraju teoriju o pojavi zvanoj reinkarnacija . Ali ponekad i taj 1% moze da prevagne ... nikad se ne zna !

A te price ovaj cuo , rekla , kazala , secala se zivota dok je bila Engleska kraljica i te gluposti , bolje zabatalite jer prave spam . Svako moze da ismisli fenomenalnu pricu ( bajku ,laz ) . Koliko se samo o Letecim Tanjirima ( UFO ) izbrbljalo gluposti he ! Takve price su prodavale novine i casopise , ljudi su milione "zaradjivali" ...

Nisi ni malo pogresio - rec dusha se veoma lepo moze izjednaciti sa svesnoscu i cak i sa reciju prisutnost ili cak i bice (entitet koji postiji u prevodu) . I da opet nisi poresio kada si rekao da je put duse bezvremen i beskonacan jer je i dusa ista takva - beskonacna, bez granica i bez vremena.

Postojanje reinkarnacije je nebitno u nekom kontekstu mada kada prihvatimo cinjenicu o beskonacnosti i besmrtnosti duha onda je sasvim logicno pretpostaviti da nesto sto bi se moglo opisati tim procesom ipak postoji. Sve postaje lakse u razumevanju (koje samo po sebi nije preterano bitno) kada se izcupas iz identifikacije sa sopstvenim telom i shvatis ga ne kao svoju sustinu nego kao alat koji dusa koristi da bi dozivela samo-realizaciju. Jos sve lakse dolazi u mozaik ako prihvatis da je nasa svesnost kao besmrtni entitet svesno izabrala nase sadasnje telo i ovakav materijalni zivot kao najbrzi nacin da dodje do samo-realizacije. Da li ce do toga doci je nas izbor. Ako izaberemo da to ne uradimo nasa svesnost ce izabrati drugo "vozilo" koje ce je prebaciti do samorealizovanog stanja. Ako to pak, izaberemo, vozilo kao takvo postaje nevazno jer time ispunjava svoju svrhu i ciklus kruzenja se zavrsava bar na ovom nivou realnosti.

Kratko rečeno, iz Hristove perspektive gledano, utelotvorenje se nudi sada,
svake sekunde svake minute svakoga sata u ovom danu.

Ne mora osoba da čeka da ... 'gicne nogicom' pa da se dogodi promena na bolje.

Samo što Hristos to nudi pod imenom - preobraženje! I nudi to kao ... Kaparu buduće
punine i to u obliku nezaradljivog poklona (tačnije blagodati) !

Tako nekako.

Mislim da je telo biološka mašina a duša svest,energetsko biće koja razmišlja i oseća,i koja je stopljena sa biološkom telom i tako čine jedno telo.Poznato nam je stanje kome,kada telo vegetira jer ne sadrži dušu koji ga pokreće.Isto stanje imaju i ljudi prilikom kliničke smrti.Isti ti ljudi imaju neverovatno iskustvo napuštanja tela i kretanja kroz prostor dok im je telo potpuno isključeno.I ja poznajem ljude koji su doživeli slično iskustvo napuštanje duše iz tela prilikom teške operacije ili prilikom srčanog udara,a da su potpuno bili svesni dok je fizičko telo bilo bez svesti.Ako duša može da napusti telo i da se vraća u njega,onda možda postoji reinkarnacija.

I ja sam imao slično iskustvo.Prilikom montaže jednog električnog uređaja zaboravio sam da ga isključim iz struje.A kada sam hteo da povežem dve žice,uhvatio sam ih čvrsto sa prstima.Počela struja da me trese,i kako se mišići ukočili od struje,prsti su još jače stisnuli golu žicu,i nisam ih mogao pustiti.Kako srce bio ukočeno od struje, počeo sam gubiti svest jer mozak više nije dobio krvi.Počeo sve više da mi se beli ispred očiju.A najjinteresantniji je da sam gašenje mozga i gubitak svesti nekako gledao kao da sam sa strane.Što mi se više gasio telo i mozak,ta više sam bio svestan sa strane šta se događa.To jest sve sam svesniji bio sa strane.Za nekoliko sekundi sam video ceo život ispred mene,kao na filmu.To je bila ogromna brzina kojom sam gledao te slike ispred mene.A najjezivije je bilo da sam bio vrlo svestan toga da se nemogu oslobodim od struje.Bio sam vrlo svestan da mi samo biološko telo umire,a ne ovaj svest sa kojim sam razmišljao.A te misli nisu bili u mom biološkom mozgu sigurno,jer je bio pod naponom od 220 volti,i nije mogao da funkcioniše,već je to bilo od duše koji je za to vreme bio privremeno udaljen iz tela,i koji gledao telo sa strane.
Kada sam počeo padati,istrgla se žica iz ruke i ja pao.Srećom srce nastavio dalje da kuca pa sam se povratio na zemlji.Da mi kojim slučajem srce prestao da radi,ja bi sebe gledao kako se udaljavam od svog mrtvog tela.I to ja zovem reinkarnacijom,kada sam ponovo vratio u telo i oživio.Tako da niko mene nemože ubediti da duša nije svesno biće,i da nemože da se reinkarnira u novo telo.Jer ono što sam doživeo i što su neki doživeli isto tako se odigrava i reinkarnaciji,i naše lično iskustvo nemože da pobije nikakvo i ničije ubeđenje.

BAs tako prijatelju - svakog trenutka koji je SAD - niko nije ni rekao da je potrebni cekati na reinkarnaciju. Ona nije tu kao proces probudjenja vec samo kao posledica nase besmrtnosti. Svest sa druge strane je uvek sa nama u svakom trenutku. VAskrsenje ceka samo na nas izbor ne na reinkarnaciju.