General Simović, a ne Simić!
A da je puc greska, jeste. A i nisu ga nasi pravili vec Englezi.

Lepo kaze Carls Barkli: ''Sto ulazis u frku kad si slabiji!''

taj puc su ozbiljni istoricari ocenili kao trenutak kada je hitler izgubio rat, zbog svoje odluke da odlozi napad na rusiju i razbije jugoslaviju!
dakle, da je dragisa odbio da potpise taj pakt puca ne bi ni bilo, a jugoslavija bi bila slomeljena jos ranije sto bi hitleru omogucilo napad na rusiju prema planu!
knez pavle je kupio vreme odlukom da se pridje trojnom paktu! sledece, odnos zapadnjaka prema knezu pavlu govori o tome ko je bio taj covek i veze nije imao sa fasizmom.
naprotiv, ja mislim da je on to radio po engleskim instrukcijama!

evo...cvetkovic se bas obradovao sto su ga rehabilitovali.....jaka muda

Pardon Simović.  

Nije mi sad jasno ko je radio u interesu Srbije, knez Pavle i Dragiša Cvetković . Da li su Englezi organizovali puč ili podržali kneza Pavlna da sklopi pakta sa Hitlerom?n Da li je moguće i jedno i drugo. Nekoga se morate odreći, kao neispravnog. Ni jedno ni drugo nije ratni zločin , jer je bio pre rata. Ali morate se opredeliti ko je učinio grešku.

Рат су изгубили кад су одлучили да нападну Русе уопште.И да су ушли у Москву важна ствар.Наполеон је 1812. кренуо 24. јуна стигао у Москву и испушио.

englezi su uradili jedno i drugo planski.
pavle je prihvatio pakt (dragisa ga je samo potpisao, to je svima jasno), da bi ga u iskreiranom pucu ponistili. ali kupljeno je kljucno vreme, sto je hitlera nateralo da odlozi svoj napad na rusiju i zapocne ga u najgorem mogucem trenutku.
od cele ove stvari najvise koristi su imali svi hitlerovi neprijatelji, a ogromnu cenu je platio srpski narod u kasnijem hitlerovom rasparcavanju jugoslavije i odnosu prema srbiji (tj. krvolocnim drzavama i narodima koji su iskoristili trenutak da prave svoje drzave u velicini koju nisu zamisljali ni u svojim najperverznijim snovima).

dakle, tako gledajuci nemoguce je odgovoriti ko je bio u pravu jer su radili u kordinaciji (to je bio zajednicki dobro organizovani projekat).

da, ali jedno je napoleon i pocetak 19. veka, a drugo je hitler i sredina 20. veka.
da je usao na vreme u moskvu i porobio taj deo rusije (u kome su koliko ja znam bile fabrike naoruzanja i celokupne vojne opreme), rusi bi pali kao domine u celosti.
naravno, ovo je moje misljenje!
ali uopsteno gledano ti si u pravu. hitler je pogresio jer je bukvalno udario na ceo svet. i da je cak osvojio rusiju, puko bi na slican nacin zbog sila sa zapada.

Kamaro , pratio sam razmišljanja  o ovom događaju, ali na ovo tumačenje nikada nisam naišao.Šta više ovakvo tumašenje je manje više naučna fantastika. Dragiša je potisom pristupio trojnom paktu. Pa valjda to ima neku težinu? To je bio šamar Englezima , koji su jedini ratovali sa Nemačkom. Englezima je bio cilj da uvuku i Jugoslaviju u rat, kako bi bar malo odvadili pritisak sa sebe. Kamaro24, pokušaj malo biti realan, nisu samo komunisti grešili, grešili su i Karađorđevići i Obrenovići i uopšte ljudi greše i čine kojekakve glupost, pa nisu od toga operisani samo Srbi Rojalisti.

naravno

Ма хоћу да кажем Наполеон је на коњу и пешице остварио што ови нису могли на тенку,возу,авиону,камиону.И Пољаци су исто 1610 заузели Москву ако се не варам.Што се ових фабрика тиче Руси би их вероватно преселили на Урал.Ко што су их селили из Украјине кад су Немци напали.Једноставно руска територија је превелика да је било ко заузме.Осим можда Кинеза.Па нека после кажу да величина није битна  

Што се запада тиче,не верујем,инвазија им је и успела само зато што су Немци 75% снага трошили на истоку.Мада све је то шта би било кад би било,а и није тема.

Да би прошли боље да се нисмо јуначили 27. марта,вероватно би.Тако је испало,и нема сад неке сврхе расправљати о томе.Ја Цветковићу највише замерам стварање бановине Хрватске.

Rehabilitovan Dragiša Cvetković

Pakt sa đavolom

Bojan Tončić
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/30357-Pakt-avolom.html


Okružni sud u Nišu rehabilitovao je u petak nekadašnjeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića i poništio odluku Državne komisije kojom je Cvetković proglašen za državnog neprijatelja, kao i „sve posledice koje su iz nje proistekle“

Cvetković je 25. marta 1941. godine, po odluci Krunskog saveta, sa nemačkim ministrom inostranih poslova Nemačke fon Ribentropom, u dvorcu Belvedere u Beču potpisao protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina. Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i Namesništvo, uhapsila Cvetkovića i ministre, a kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast.

„Reč je o očiglednoj kampanji, imamo šefa Bezbednosno - informativne agencije koji se bavi iskopavanjem Draže Mihailovića, a ne bavi se pripadnicima Državne bezbednosti koji su učestvovali u ubistvima pre deset godina. Na delu je princip menjanja i brisanja istorije, sa svim mogućim pokušajima rehabilitacije koji svedoče da je naša država montažno - demontažna tvorevina“, kaže za e-novine Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda.

Naša sagovornica ističe da je to „posledica političke nestabilnosti i ozbiljnog problema u definiciji države u kojoj živimo“. „Ne znam šta vlast sada afirmiše, kakva je njihova pozicija. Uostalom, pitao ih je i ruski ambasador zašto su menjali nazive ulica Generala Ždanova i ostalih naših saveznika. To je jedna te ista priča i tek treba da se vidi šta iza nje stoji, kakav je politički kontekst. Apsolutno je na delu relativizacija antifašizma, to je pokušaj promene istorijske slike, definicije jedne istorije“, kaže Branka Prpa.

Branka Prpa ističe da se ovakve odluke o rehabilitaciji donose „ sa pozicija političkog voluntarizma, a ne sa pozicija istorijske nauke“.

„Od samog početka je bio problematičan i Zakon o rehabilitaciji koji su doneli članovi srpskog parlamenta, ne konsultujući eksperte, smatrajući da mogu da arbitriraju na polju istorije, na osnovu svojih političkih ukusa i opredeljenja. Ne mogu da se poništavaju sudske odluke a da država ne organizuje nove sudske procese. Ovako sve menja činom političke volje, a to ne može, to znači da ova država nema veze sa prethodnim državnim oblicima, da nema kontinuitet. I tako se menjaju sudske odluke, pravne definicije, a zna se procedura za izmene nekih sudskih odluka, ako država želi da ima kontinuitet u svom trajanju. Na nivou struke, a ne na nivou javnog čina, treba rasvetliti nečiju ulogu“, naglašava Branka Prpa.

Cvetković je u niškom kraju pomagao četnike; nekoliko meseci proveo je kao zatvorenik u banjičkom logoru, a 4. septembra 1944. godine pobegao je iz Srbije i živeo u Parizu do smrti 1969. godine.