Uffff..."perudji" stvarno ne znam sta bih ti rekao na ove bisere   

Priznajem, pobedio si argumentima   

РУСКИ ПОГЛЕД НА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА

    четвртак, 28 мај 2015 10:55

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Постоје и докази међусобног дејствовања четничких командира и совјетских официра 1944. године


Одлука Врховног суда Србије о рехабилитацији Драже Михаиловића, вође српских четника из Другог светског рата, и укидању осуђујуће пресуде из 1946. године представља једно од оних приметних дејстава која су осуђена да остану у центру дискусија дуго времена и преко којих пролазе бројне линије идејно-политичких конфронтација. Последњих година, па и деценија, накупило се сувише много злосрећних слојева око фигуре херојског и трагичног генерала Михаиловића, да би се његово име и дело оставили у рукама ратних историчара и уздржали се од истинских и имагинарних савремених историјских аналогија.

Симптоматично је да Врховни суд Србије чак и данас разборито саопштава да се није дотицао питања да ли је Михаиловић био ратни злочинац, већ је само разматрао релевантност његовог процеса у складу са правним нормама. [1]

У центру спорења око улоге и места генерала Драже Михаиловића у српској историји налазе се две кључне одредбе. Прво, где је та граница на којој се завршава војна сврсисходност и почиње отворена издаја. Одсуство, или, насупрот томе, наметање јасних критеријума, отежава доношење свеобухватне пресуде.

Својевремено су Французи категорично решили судбину маршала Петена, оценивши као издају његову сарадњу са немачким окупационим режимом који је створен у Француској. Није узета у обзир изјава самог маршала да, у случају да он није прихватио своју трагичну одлуку, тада победоносни генерал Де Гол не би имао шта спасавати јер би сва Француска лежала у руинама. Делимично се то десило и због тога што судбину побеђених (па тако и у грађанском рату) одређују победници, који не брину толико о историјској истини колико о свођењу политичких рачуна и уклањању својих истинских и имагинарних конкурената. Узгред, питање о оцени маршала Петена данас прети да подели француски Национални фронт, у коме су се на различитим странама барикаде нашли отац и кћер Ле Пен, које притом нико не жели да оптужи за одсуство патриотизма.

МИХАИЛОВИЋ И АНТИСРПСКИ КАРАКТЕР КОМУНИЗМА
Сетимо се и спорења око совјетско-немачког Брестског мира из 1918. године. Чак и званична партијско-совјетска историографија приступала је овом питању максимално (колико је то у тим околностима било могуће) деликатно – одајући признање одлучности Лењина, али и признајући реалност аргумената његових опонената и њихове политичке тежине и одбијајући жигосање: било је то исувише болно и истовремено судбоносно питање за земљу.

И, ако са тих позиција приступимо “случају Михаиловић” треба признати да је послератни суд над њим у најмању руку изазвао сумњу са тачке гледишта како правне процедуре, тако и заснованости донетих одлука.

Међутим, питање о оцени улоге Михаиловића у српском ослободилачком покрету повезано је и са још свеобухватнијим проблемом – који нису у стању решити ни Врховни суд, ни браниоци Михаиловића, ни његови опоненти. То је оцена целог послератног периода, феномена социјалистичке Југославије и улоге српско-југословенских комуниста у очувању-распаду јединствене земље. Осуда Михаиловића традиционално се сматрала као признање да партизанска борба на челу са комунистима није имала алтернативу, а, сходно томе, и потврда неизбежности каснијег социјалистичког периода постојања јединствене Југославије. Поготово што је маршал Тито сматрао српски национализам као кључну опасност за државу коју је предводио – а тај национализам је добро коренспондирао са фигуром вође српских четника.

У доброј мери поједноставивши ствари, могли бисмо извести следећу дилему. Они који су СФРЈ сматрали за оваплоћење српског националног програма у новим историјским околностима – били су за Тита, а против Михаиловића. А они који су у СФРЈ видели кршење права Срба и тим пре издају српских историјских националних интереса како би се угодило Хрватима, Словенцима, муслиманима у Босни и Херцеговини или Албанцима на Косову и Метохији – они су обавезно били присталице Михаиловића.

Јасно је да је слична дилема тешко разрешива. Поред тога, то је конјунктивно питање: нико не може рећи како би изгледала судбина Срба и других народа бивше Југославије при хипотетичкој победи четника над Титовим партизанима – поготово што је одлучујућу улогу у ослобођењу земље одиграла ипак совјетска Црвена армија.

МИХАИЛОВИЋЕВО НАРЕЂЕЊЕ О ЦРВЕНОЈ АРМИЈИ
Трагични и контрадикторни развој ситуације на југословенским фронтовима у Другом светском рату, где су се ослободилачки покрети de facto развијали у оквирима два усмерења – партизана-комуниста и четника-националиста – отвара широко поље за изучавање и различитих геополитичких комбинација који су се одигравале у светским престоницама. Већ пронађени документи у српским и европским архивама показују нам да су се и Тито и Михаиловић користили политичком подршком из иностранства, али су и периодично мењали места у датим комбинацијама. То се пре свега односи на владу Велике Британије, која је у различитим периодима рата подржавала и вођу четника и шефа комуниста, истовремено се директно са СССР договарајући о подели сфере утицаја у Југославији.

Треба обратити пажњу на још један моменат. Како се каже, са висине преживелих година боље се види, али је често корисно не заборављати ни речи савременика који разматрају те догађаје. А они сведоче о томе да су у крајњој мери у односима са Црвеном Армијом и Тито и Михаиловић придржавали сличне позиције. Четници нису ступали у оружане сукобе са јединицама Црвене Армије, које су ушле на територију Југославије, а сам Дража Михаиловић је још у лето 1941. године предвидео да ће совјетска војска форсирањем Дунава поразити јединице Вермахта и притећи у помоћ становништву Југославије. Шеф четника је издао посебно наређење у коме је својим потчињенима најстрожије забранио дизање оружја на црвеноармејце. [2]

Наравно, у ратним условима се нису могли искључити појединачни инциденти, као на пример убиство неколицине совјетских официра 19. пешадијске дивизије у области села Михаиловац, у источној Србији, које се догодило почетком октобра 1944. године. Међутим, наредба Михаиловића да се не сме сукобљавати са јединицама Црвене армије у целини се поштовала.

Поред тога, постоје и докази међусобног дејствовања четничких командира и совјетских официра. Активне контакте са Црвеном армијом посебно је подржавао командант Делиградског четничког корпуса Властимир Весић. А четнички потпуковник Драгутин Кесеровић директно је разматрао са командом Црвене армије у Југославији операцију за ослобађање српског града Крушевца (на слици изнад Кесеровић се са совјетским мајором обраћа народу са балкона у ослобођеном Крушевцу).

Сада је тешко рећи да ли ће рехабилитација генерала Драже Михаиловића представљати акт достигнућа одређене унутарполитичке консолидације српског друштва. Али је неспорна чињеница да је слична консолидација неопходна – посебно у условима садашњих околности на Балкану и практичног препорода фашизма у Европи.

________


www.fsksrb.ru


----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NATO pogled na Generala Mihailovica




Бошко Јакшић
Понижавање историје

Одлуком да после деветогодишњег процеса и многобројних полемика у српској јавности рехабилитује четничког команданта Драгољуба – Дражу Михаиловића, Виши суд у Београду је преузео на себе одговорност не само за ревизију Другог светског рата већ и за понижавање историје.

Очекивано, одлука је одјекнула као бомба у земљи у којој рат између четника и партизана, па и њихових наследника, никада није завршен. Једни у ђенералу виде првог герилца антифашистичког покрета у Европи, други сарадника нацистичких окупатора. Јаз се овом срамном пресудом продубљује, укидајући могућност да завршну реч одрже историчари и правници, али не историчари пропагандисти и правници идеолози.

Могу да прихватим мотив предлагача који су тврдили да ђенералу није било омогућено право на одбрану, да није видео свог адвоката до почетка суђења, да није имао право на непристрасан суд и да му је оптужница уручена седам дана пред суђење.

Нисам правник, али то су ваљда питања процедуре. Нагледао сам се филмова у којима управо због процедуралних грешака, зарад поштовања правне државе, неспоран кривац буде ослобођен.

То сасвим поједностављено значи следеће: Дражи су, са становишта савременог демократског друштва, поништена људска права, али не верујем да би на неком хипотетичком суђењу – уз уважавање истих тих права – избегао да буде осуђен као сарадник окупатора или барем као неко ко није успевао да успостави контролу над својим снагама, које су доказано вршиле злочине над цивилима, посебно других вероисповести.

Нисам ни историчар, али оглушивање Чичиних бранитеља о фактографију просто је иритантно. Не бих да понављам оно што се ових дана чуло. Да скратим: пошто је рат трајао 1941–1945. могу широке руке четницима да доделим статус једнопетинских антифашиста, који се односи на прва два-три месеца рата. После тога, посебно од 1943, дилеме нема. Не би ваљда ђенерал Михаиловић од Анте Павелића тражио да се отвори пут за безбедно пропуштање четничких снага приликом бега према Западу да је могао да као истински антифашиста дочека партизане или Русе.

Али, коперниканским обртом, истински антифашисти, заслужни за све победе у Другом светском рату, проглашавају се злочинцима, док се они који су били на супротној страни дефинишу као антифашисти.

Само су наивни могли да помисле да ће велико помирење бити печатирано када је Слободан Милошевић, окупљајући Србе за ратне пројекте које је смишљао, четнике прогласио за други антифашистички покрет.

После промена 2000, стидљиво подсећање на антифашистичко наслеђе правдало се трауматичним искуством с тоталитарним комунистичким режимом. Српске власти изједначиле су права учесника НОБ-а и бораца равногорског покрета, али показало се да је то сувише мало за земљу која није спремна да историју препусти историчарима.

У то време је у Београду 900 улица променило име, споменици су срушени, празници промењени. Од усвајања Закона о уџбеницима 2010, неколико ђачких генерација је школовано на текстовима који су потпуно заменили улоге: партизани су били ти који су вршили ратне злочине и сарађивали с окупатором, док су четници заузели место некадашњих партизана.

Рехабилитација Драже показује да део Србије жели да побегне од истине о сарадњи с нацистима јер је током окупације имала колаборационистичку владу Милана Недића, концентрациони логор Бањицу, полицијско одељење за Јевреје и Цигане, масовну денунцијацију свих Јевреја, антифашиста и комуниста.

Да ли је ишта остало од антифашистичког наслеђа којим се савезници и данас поносе, а Србија се дуго од тога склањала вођена опсесивним поједностављивањем да је антифашизам једнако комунизам?

Зашто је на паради поводом Дана ослобођења Београда прошлог октобра Владимир Путин једини говорио о Народноослободилачкој војсци Југославије, правилно употребљавајући званично име те војне формације?

У том контексту, одлука суда је очекивана јер је очито да су саветници председника Србије, четничког војводе, изгурали овакву пресуду.

Иако се тврди да није реч о рехабилитацији ђенерала, већ о судском процесу, није случајно да је скандалозна пресуда снажно одјекнула у Хрватској, БиХ и Црној Гори, јер су се и ратови деведесетих водили под четничким кокардама и то ће компликовати односе у региону.

Ово јесте био покушај ревизије Другог светског рата, али ако су родоначелници тог процеса некада узвикивали „Ћераћемо се”, мислим да ће исти одговор добити од нас које нису и неће „проћерати”. На овај начин нема помирења.

Рехабилитација ђенерала Драже учинила је да завидим Словенцима, који су 2011. на кованицу од два евра поставили лик Франца Розмана Станета, прослављеног партизанског команданта. А могли су и неког белогардејца.
Бошко Јакшић
објављено: 23.05.2015.


www.politika.rs

Ovo je baš onako ruski pogled 

Bolje Boska prokomentarisi 

Ubih se da nadjem izvor,podlogu, iz koje "krouli" ovde lansira onakve "bedastoce" kad ono Bosko 

Pa dobro on je sin partizanskog generala,lepo živeo u Jugi,shvatam ja to sve,svako brani svoje...

Da 'l je bas samo to u pitanju 
Iskreno, razumeo bih ga da jeste...ali....

Vesti koje se ne objavljuju u slobodnim srpskim medijima 


Sastanak Srpskih kreatora javnog mnjenja sa Predsedavajućim NATO Vojnog komiteta.

    april 17, 2015
    Autor Luka Paunović

Grupa Srpskih kreatora javnog mnjenja, uključujući i Predsednika Atlantskog saveta Srbije Vladana Živulovića, se sastala sa Predsedavajućim Vojnog komiteta NATO, Generalom Knud Bartelsom, u NATO Vojnoj kancelariji za vezu 16.4.2015 godine.

Jelena Milić iz Centra za Evroatlantske studije, Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, PhD Zoran Jeftić sa Fakulteta za Bezbednost i politički komentator i novinar Bosko Jaksić su takođe prisustvovali ovom sastanku.

Bilo nam je zadovoljstvo da prihvatimo poziv na ovaj sastanak i nadamo se da će ovakvi skupovi doprineti jačanju saradnje između NATO i Srbije. 


http://www.atlanticcouncil.rs/vesti/vesti/237-sastanak-srpskih-kreatora-javnog-mnjenja-sa-predsedavajucim-nato-vojnog-komiteta#


Jos da saznamo ko su ti "kreatori srpskog javnog mnjenja" onda ce nam postati  jasno sto je ova tema "pobudila toliko interesovanje  u medijima"...
Slika ce tek onda biti kompletna 

Plakati protiv Draže

Plakati s porukom uperenom protiv nedavno rehabilitovanog vođe Ravnogorskog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića osvanuli su u noći između srede i četvrtka na više lokacija u Novom Sadu



PLAKATI s porukom uperenom protiv nedavno rehabilitovanog vođe Ravnogorskog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića osvanuli su u noći između srede i četvrtka na više lokacija u Novom Sadu. Na plakatima je poruka: "Nacistički sluga, ratni zločinac, Draža Mihailović sramota Srbije!", a glava vođe ravnogoraca u Drugom svetskom ratu precrtana je crvenim znakom.

Zasad nije poznato ko je lepio plakate, ali kako su se slični i ranije pojavljivali u režiji raznih antifašističkih organizacija, pretpostavlja se da oni stoje i iza ove akcije.

Preuzeto sa ...

Ovaj tekst koji si okačio njegov je posledica toga sigurno,a ovaj sastanak u NATO,on je čovek za članstvo Srbije u NATO-u,on to i ne krije,samo što ti pogrešno povezuješ Draža-Rusija,NATO-komunisti,ali je ipak malo bilo drugačije zar ne...

Унук ђенерала Драже, завршио факултет, радио и постао градоначелник Београда. Баш су га прогањали.
Мој деда Жика, био партизан , вратио се на село после рата, умро као сељак, мој ујак и дан данс живи као сељак. Имали увек десетак хектара земље и пре и после рата. Баш су се обогатили.
Оканите се пропагандних прича о некаквим богаташима у социјализму, тога постојало није. Боље данас живе ваши партијски кадрови по ЈП и општинским управама.Дража јесте антикомуниста, али то није антифашиста. Можете ви спиновати колико год хоћете, Дража је срамота српског народа.

Madjari, Nemci, Hrvati itd. u Novom Sadu optuzuju Drazu za nacizam!