Најјаче било кад сам договорио са неком медицинском сестром,у оном клиничком центру у Тиршовој разгледање једног југића кога је она ставила у огласима на продају.Изађе жена,видим..ок ,солидан ауто.Саобраћајна-технички урађен пе 2 дана,регистрован..све ок.
Уђем да провозам кола.
Сунце ти ј..жарко,на сву срећу та Тиршова уопште није прометна улица али сам могао и да погинем кад сам се окретао јер тај ауто није имао кочнице,тј. имао је он регуларну педалу за кочницу али то уопште не кочи.
Вратим се онако презнојен мало,жив.
Реко:"Госпођо,ви сте на НБГ јел сте ви овим овде дошли на посао"?
Да,каже..ја сваки дан долазим на посао овим аутом.
-Хвала Вам пуно на вашем времену,јавићу се -.

А то је било неке 2003,2004 године.

Значи ништа се није променило.
Демократија..то је чудо једно од друштвеног уређења.