SKUPŠTINA CRNE GORE PROGLAŠAVA NEZAVISNOST

Sednica Skupštine Crne Gore na kojoj će formalno biti proglašena nezavisnost Crne Gore zakazana je za 20 časova. Poslanici bi najpre trebalo da usvoje izveštaj Republičke referendumske komisije o konačnim rezultatima referenduma, prema kome je 55,5 odsto izašlih birača podržalo nezavisnost, čime je ispunjen zakonski uslov za proglašenje samostalne Crne Gore. Poslanici će potom usvojiti Odluku o nezavisnosti Crne Gore, a zatim i Deklaraciju o osnovnim principima na kojima će se zasnivati Crna Gora kao samostalna država.

Glavni odbor Socijalističke narodne partije razmotriće rezultate referenduma o državnom statusu Crne Gore i odlučiti da li će poslanici te stranke prisustvovati sednici Skupštine Crne Gore na kojoj će biti proglašena nezavisnost. Ostale tri stranke iz Bloka za zajedničku državu, Srpska narodna stranka, Narodna stranka i Demokratska srpska stranka, poručile su da ne priznaju rezultat referenduma i najavile da neće prisustvovati proglašenju nezavisne Crne Gore.

Crnogorski državni vrh organizovaće uveče prijem u Podgorici, posle sednice parlamenta, na kojoj će i formalno biti proglašena nezavisna Crna Gora. Domaćini svečanosti biće predsednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Milo Đukanović i predsednik Skupštine Ranko Krivokapić.

Na svečani prijem pozvani su i predsednici Republike, Skupštine i Vlade Srbije. Poziv je upućen i predstavnicima sudske vlasti Crne Gore, predsednicima crnogorskih parlamentarnih političkih partija, a pozvani su i predstavnici izvršnih i sudskih organa Državne zajednice, Vojske Srbije i Crne Gore.

Lipka: Prigovore smo odbili isključivo iz zakonskih razloga

Predsednik Republičke referendumske komisije František Lipka izjavio je da mu je savest čista u vezi sa poslom koji je obavljao u Crnoj Gori i da su prigovori Bloka za zajedničku državu odbijeni isključivo iz zakonskih razloga.

'Želim da naglasim da smo te prigovore odbili isključivo iz zakonskih razloga. Nije bilo nikakve političke odluke u tome, niti simpatija ili antipatija Evropke unije, kao ni mojih ličnih prema tome', rekao je Lipka.

On je podgoričkoj 'Pobjedi' kazao da je posao predsednika RRK obavljao 'neutralno i nepristrasno'. 'Mogu da kažem da imam veoma čistu savest što se tiče mog rada u Crnoj Gori', naveo je Lipka, dodajući da nije bilo pritisaka na RRK i na njega lično.

Komisija je odbila više od 200 prigovora Bloka za SCG, a presudio je Lipkin glas, zbog paritetne zastupljenosti članova suverenističkog i unionističkog bloka u toj komisiji.


Izvor: RTS

Dobro je da imaju razuma makar u tragovima i da nece da se proglase nezavisnima bas 13. jula, kao sto su najavljivali...


http://forum.burek.com/index.php/topic,112076.0.html

SKUPŠTINA CRNE GORE PROGLASILA NEZAVISNOST

Crnogorski parlament usvojio je večeras Odluku o nezavisnosti, čime je Crna Gora, posle 88 godina, ponovo postala samostalna država. Formalnom proglašenju nezavisnosti Crne Gore u Skupštini nisu prisustvovali poslanici Bloka za zajedničku državu, jer ne priznaju rezultate referenduma.

Odluku o nezavisnosti prisutni u sali propratili su dugotrajnim aplauzom. Na referendumu 21.maja, prema izveštaju Republičke referendumske komisije, 55,5 odsto izašlih birača podržalo je nezavisnost, čime je ispunjen zakonski uslov za proglašenje samostalne Crne Gore.

Blok za zajedničku državu odbio je da prihvati ovaj rezultat, navodeći da referendum nije bio fer i demokratski i da ne predstavlja pravi izraz volje gradjana Crne Gore.

Odluka i Deklaracija o proglašenju nezavisnosti

U odluci se definiše da Republika Crna Gora, obnovom državne nezavisnosti, preuzima sve poslove koje je, usvajanjem Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, poverila da vrše institucije državne zajednice. Republika Crna Gora primenjivaće i preuzeće međunarodne ugovore i sporazume koje je zaključila i kojima je pristupila državna zajednica SCG, a koji se odnose na Crnu Goru i koji su saglasni sa njenim pravnim poretkom, navedeno je u dokumentu.

U odluci je istaknuto da će se do donošenja odgovarajućih propisa Republike Crne Gore primenjivati kao njeni propisi oni koji su na dan stupanja na snagu ove odluke važili kao propisi državne zajednice, ako nisu u suprotnosti s pravnim poretkom i interesima Crne Gore. Republika Crna Gora urediće način preuzimanja poslova koje su do sada vršile institucije državne zajednice i posebnim aktima Skupštine i Vlade Crne Gore i utvrdiće i objaviti načela na kojima će se izgrarđivati i voditi unutrašnja i spoljna politika, kaže se u dokumentu.

Navedeno je da je ustavno-pravni osnov za donošenje ove odluke sadržan u članu 81 Ustava Republike Crne Gore kojim je određeno da Skupština donosi zakone, druge propise i opšte akte, na osnovu odluke donete na referendumu građana.

Skupština je usvojila i Deklaracija nezavisne Republike Crne Gore, kojom se precizira da je Crna Gora nezavisna država s punim međunarodno-pravnim subjektivitetom i da će nastaviti da se izgrađuje kao građanska država, multinacionalna, multietničko, multikultularno i više versko društvo, zasnovana na poštovanju i zaštiti ljudskih sloboda i prava, prava manjina, principima parlamentarne demokratije, vladavine prava i tržišne ekonomije.

Deklaracijom se, kako je navedeno, potvrđuju dobre namere Crne Gore i iskazuje poseban interes i puna spremnost da sa Srbijom reši dosadašnja međusobna prava i obaveze i razvija dobre i prijateljske međusobne odnose. U Deklaraciji je naglašeno da će nezavisna Crna Gora prihvatiti principe, utvrđene dokumente UN, Saveta Evrope, OEBS- a i drugih međunarodnih organizacija, i pokrenuće postupak za punopravno članstvo u njima.

Nezavisna Crna Gora prihvata i preuzima prava i obaveze koje proističu iz dosadašnjeg aranžmana s EU, UN, Savetom Evrope i OEBS-om i drugim međunarodnim organizacijama koje se odnose na Crnu Goru i koji su u skladu sa njenim pravnim poretkom. Potvrđuje se da je strateški prioritet nezavisne Crnme Gore ubrzano integrisanje u Evropsku uniju i da je nezavisna Crna Gora odlučna da nastavi efikasno ispunjavanje uslova i zahteva sadržanih u kopenhaškim kriterijumima i procesu stabilizacije i pridruživanja.

EU podržava odluku gradjana i poziva na direktan dijalog

Evropska unija [EU] ponovila je da u potpunosti poštuje odluku građana Crne Gore, iskazanu na nedavno održanom referendumu i pozvala Beograd i Podgoricu da nastave direktni i konstruktivni dijalog o budućnim odnosima.

U saopštenju predsedništva EU, povodom usvajanja u Podgorici Deklaracije nezavisne Republike Crne Gore, navodi se da će o preduzimanju sledećih koraka EU odlučiti na sastanku Saveta o spoljnim odnosima, zakazanu za 12. jun.

'EU je spremna da podrži dijalog [izmedju Beograd i Podogorice] i ponovo potvrđuje evropsku perspektivu u zapadnom delu Balkana na osnovu procesa stabilizacije i pridruživanja', navodi se u deklaraciji EU. EU navodi da je 'proglašenje usledilo posle potvrde rezultata referenduma o nezavinosti Crne Gore kako je to saopštila 31. maja Republička refendumska komisija'.

'EU podseća da je ta komisija potvrdila da je referendum održan u skladu sa obavezama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju [OEBS] i Saveta Evrope i drugim međunarodnim standardima demokratskog izbornog procesa', navodi se u tekstu. 'Unija se zahvaljuje visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani i specijalnom izaslaniku za Crnu Goru Miroslavu Lajčaku za njihov značajan doprinos u tom procesu', dodaje se u deklaraciji EU.


Izvor: RTS

Црна Гора и званично држава

Проглашењу независности нису присуствовале опозиционе партије из Блока за заједничку државу


ПОДГОРИЦА – Посланици владајуће коалиције, синоћ у 20 сати, на свечаној седници парламента, усвојили су Одлуку о проглашењу независности Републике Црне Горе, Декларацију о принципима на којима ће се заснивати будућа независна и суверена држава, након што је претходно усвојен извештај о резултатима гласања на рефрендуму, 21. маја ове године.

Проглашењу Црне Горе за независну државу нису присуствовале опозиционе партије из Блока за заједничку државу – Социјалиситчка народна партија, Народна странка, Српска народна странка и демократска српска странка, као ни три посланика Либералног савеза Црне Горе.

Поред посланика Демократске партије социјалиста, Социјалдемократске партије, Грађанске партије, Демократске уније Албанаца и Демократског савеза Албанаца, свечаном скупштинском заседању присуствовали су председник државе Филип Вујановић, премијер Мило Ђукановић, бивши председник Државне заједнице Светозар Маровић, изасланик председника Евроског парламента Јелко Кацин, председник Републичке референдумске комисије Франтишек Липка, чланови републичке владе и прваци црногорског судства и тужилаштва.

Председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић је казао да је извршавајући одлуку грађана Црне Горе о обнови независне државе и њен пуни међународни и правни субјективитет, користи право из члана 2. Устава РЦГ и члана 60. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, предложио је Одлуку о независности републике Црне Горе коју су присутни посланици једногласно усвојили.

„Република Црна Гора је независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом у њеним постојећим државним границама. Република Црна Гора, обновом државне независности, преузима све послове које је усвајањем Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора поверила да обављају институције државне заједнице. Република Црна Гора примењиваће и преузеће међународне уговоре и споразуме које је закључила и којима је приступила државна заједница Србија и Црна Гора, а који се односе на Црну Гору и који су у сагласности са њеним правним поретком – наведено је у тексту Одлуке коју је потписао Кривокапић.

Према овој одлуци, до доношења одговарајућих прописа, Црна Гора ће као своје примењивати законе државне заједнице Србија и Црна Гора уколико „нису у супротности са правним поретком и интересима Републике Црне Горе“.

„Република Црна Гора уредиће начин преузимања послова који су до сада вршиле институције државне заједнице Србија и Црна Гора и посебним актима Скупштине и Владе Републике Црне Горе утврдиће и објавити начела на којима ће се изграђивати и водити унутрашња и спољна политика”, прецизирано је Одлуком.

Посланици су усвојили и Декларацију независне Црне Горе којом се наводе обавезе Црне Горе које следе након проглашења њене независности.

У првом ставу Декларације каже се да је „Република Црна Гора, независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом, наставиће да се изграђује као грађанска држава, мултинационално, мултиетничко, мултикултурно и вишеверско друштво, заснована на поштовању и заштити људских слобода и права, права мањина, принципима парламентарне демократије, владавине права и тржишне економије што ће се унапредити доношењем новог Устава Републике Црне Горе“.

Усвојеном Декларацијом каже се да ће Црна Гора покренути поступак за чланство у Уједињеним нацијама, Савету Европе, ОЕБС-у и прихватиће права и обавезе које проистичу из досадашњих ангажмана са тим организацијама.

Стратешки интерес Црне Горе, према Декларацији, јесте убрзано интегрисање у Европску унију, затим опредељење да приступи европским и евроатланским – НАТО безбедносним структурама, даљи напредак у процесу приступања Светској трговинског организацији и снажнијем унапређењу сарадње са међународним финансијским институцијама у настојању да што пре постане самостална чланица ових европских форума.

Црна Гора ће поштовати принципе међународног права, одлуке Међународног суда правде и одлучна је да настави пуну сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

„Република Црна Гора ће на принципима међународног права успоставити и развијати билатералне односе са другим државама, прихватајући права и обавезе из досадашњих аранжмана и наставити са активном политиком добросуседства и регионалне сарадње. Потврђујући добре намере, Република Црна Гора исказује посебан интерес и пуну спремност да са Републиком Србијом, реши досадашња међусобна права и обавезе и да развија добре и пријатељске међудржавне односе”, каже се на крају Декларације.

Након завршења свечане седнице, председник Скупштине Ранко Кривокапић позвао је све присутне да одају почаст државним зунамењима испред зграде црногорског парламента, након чега је интонирана црногорска химна и на јарболе подигнуте две џиновске црногорске заставе.

-----------------------------------------------------------

Демократски уз консензус

Подносећи извештај о раду Републичке референдумске комисије, њем председник Франтишек Липка је казао да је референдум одржан по међународним стандардима и у складу са добром европском праксом, да су све одлуке у комисије доношене консензусом и да је цео процес протекао на миран и демократски начин.

Он је рекао да је на референдуму 21. маја о државно-правном статутусу Црне Горе гласало 419.240 гласача, односно 86,5 посто и да је од тога броја свој глас за суверену Црну Гору далу 230.661 грађанин, односно 55,5 одсто, док се против изјаснило 185.002 грађанина или 44,5 одсто.

Липка се на крају на коректној сарадњи захвалио члановима републичке и општинских комисија.

Новица Ђурић -----------------------------------------------------------

ПОРУКА ТАДИЋА ГРАЂАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ

Нераскидива спона

Председник Србије Борис Тадић поручио је, поводом синоћњег свечаног проглашења државне суверености Црне Горе, да ће на путу ка европској будућности Црна Гора у Србији имати најближег пријатеља, а свим њеним грађанима пожелео мир, стабилност и свеукупни просперитет.

Тадић, како је речено у Кабинету председника Републике, због обавеза није био у могућности да отпутује у Подгорицу на свечаност проглашења државне суверености Црне Горе, али је њеним грађанима тим поводом упутио поруку. „Завидна одговорност политичких субјеката и масовно учешће грађана у демократском процесу учвршћују ме у уверењу да ће Црна Гора постати просперитетно друштво и да ће кроз партнерство са другим државама региона, а пре свих са Србијом, убрзо обезбедити европску будућност”, наведено је у поруци.

Тадић је такође истакао да ће Црна Гора на том путу, као и увек у историји, у Србији имати најближег пријатеља. „Залажем се да негујемо породичне, историјске, културне, економске и политичке везе, јер су оне нераскидива спона између наше две земље”, наведено је у поруци председника Србије. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

РАЗДРУЖИВАЊЕ ВОЈСКЕ

Здравко Понош на челу Генералштаба

Министар одбране СЦГ Зоран Станковић изјавио је синоћ да је седница Врховног савета одбране одржана прекјуче телефонски, а одржали су је досадашњи председник државне заједнице СЦГ Светозар Маровић, председник Србије Борис Тадић и председник Црне Горе Филип Вујановић и они су донели одлуку о разрешењу генерал-потпуковника Љубише Јокића дужности начелника Генералштаба Војске СЦГ. „Војска наставља да ради у новонасталим околностима. Ми смо, након ове одлуке, одржали састанак Колегијума на коме је донета одлука да ће, поред основне дужности заменика Генералштаба, дужност начелника Генералштаба обављати генерал-мајор Здравко Понош”, рекао је Станковић.

Понош је рођен 1962. године у Книну. Завршио је Војнотехничку академију, постдипломске студије на Електротехничком факултету и Краљевски колеџ за одбрамбене студије у Лондону. (Танјуг)


Izvor: Politika

Crna Gora - suverena
V. RADOJEVIĆ, 3. jun 2006

CRNOGORSKI parlament je u subotu, bez prisustva poslanika iz referendumskog Bloka za zajedničku državu, proglasio nezavisnost i usvojio Deklaraciju nezavisne Republike Crne Gore, pošto je predsednik Republičke referendumske komisije František Lipka podneo izveštaj o rezultatima glasanja na referendumu, održanom 21. maja.
Proglašenju u parlamentu su prisustvovali predstavnici crnogorske zakonodavne, izvršne i sudske vlasti dok će, kako je "Novostima" rečeno u Skupštini, pravo slavlje, kome će prisustvovati i strani državnici, biti održano 13. jula. Priznanje nezavisnosti od EU crnogorski državni vrh očekuje do 15. maja, potom i od Amerike, Rusije...

U Odluci o proglašenju nezavisnosti Skupština Crne Gore konstatuje da je Crna Gora postala nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim suverenitetom u postojećim državnim granicama:
1. Crna Gora preuzima sve poslove koji su usvajanjem Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora bile povereni inistitucijama Državne zajednice. RCG primenjivaće međunarodne ugovore i sporazume koje je zaključila i kojima je pristupila Državna zajednica SCG, a koji se odnose na CG.
2. Do donošenja novih propisa Republike CG, Crna Gora će preuzeti i primenjivati one propise koji su u skladu sa pravnim poretkom i interesima RCG.
3. RCG urediće način preuzimanja poslova koje su do sada obavljale institucije državne zajednice SCG.
Posle proglašenja nezavisnosti, na sednici koju je direktno prenosila TV Crne Gore, predsednici države, parlamenta i vlade, Filip Vujanović, Ranko Krivokapić i Milo Đukanović organizovali su svečni prijem u vili "Gorica".

Na drugoj strani, partije Bloka za zajedničku državu ostale su odlučno pri stavu da neće prisustvovati proglašenju nezavisnosti stečene, kako listom tvrde, neregularno "krađom, kupovinom glasova, i uz brojna kršenja pravila referendumskog procesa". Narodna stranka, Srpska narodna stranka i Demokratska srpska stranka proteklih dana su najvile da njihovi poslanici neće doći na proglašenje nezavisnosti, dok je to juče, na sednici glavnog odbora, odlučila i Socijalistička narodna partija. Na GO SNP jednoglasno je usvojen zaključak da referendum nije bio regularan i da je održan u nedemokratskim uslovima, uz pritiske i zloupotrebe.
Svečanom prijemu u vili "Gorica", povodom obnove nezavisnosti, prisustvovali su predstavnici javnog političkog, naučnog, kulturnog i sportskog života Crne Gore

DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI REPUBLIKE CRNE GORE
1. REPUBLIKA Crna Gora je nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom koja će počivati na konceptu građanskog društva, poštovanju i zaštiti ljudskih prava i sloboda, prava manjina, principima parlamentarne demokratije i vladavine prava i tržišne ekonomije.
2. Polazeći od obnove državnosti, Republika Crna Gora će prihvatiti principe utvrđene dokumentima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija i pokrenuće postupak za punopravno članstvo u njima.
- Prihvata i preuzeće prava i obaveze koje prističu iz dosadašnjeg aranžmana sa EU, Ujedinjnim nacijama, SE, OEBS.
- Potvrđuje svoj strateški prioritet za ubrazanu ingraciju u EU, odlučna da nastavi efikasno ispunjavanje uslova i zahteva sadržanih u Kopenhaškim kriterijumima i proces stabilizacije i pridruživanja.
- Čvrsto je opredeljena da pristupi evropskim i evroatlantskim NATO bezbednosnim strukturama i da nastavi aktivnosti na učvršćivanju regionalne stabilnosti i bezbednosti.
- Posvećena je daljem napretku procesa pristupanja STO i drugim međunarodnim organizacijama.
- Poštovaće principe međunarodnog prava i Međunarodnog suda pravde i u potpunosti je odlučna da nastavi saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugposlaviju.
3. Republika Crna Gora će na principima međunarodonog prava uspostaviti i razvijati bilateralne odnose sa drugim državama i u potpunosti nastaviti sa aktivnom politikom dobrosusedske regionalne saradnje.
4. Potvrđujući dobre namere RCG iskazuje interes da sa Republikom Srbijom reši dosadašnja međusobna prava i obaveze i da razvija dobre i prijateljske međudržavne odnose.
LIPKA MIRNE SAVESTI
PREDSEDNIK Republičke referendumske komisije František Lipka rekao je da mu je savest čista u vezi njegovog rada u Crnoj Gori i da su prigovori Bloka za zajedničku državu odbijeni isključivo iz zakonskih razloga.
- Nije bilo nikakve političke odluke u tome, niti simpatija ili antipatija Evropke unije, kao ni mojih ličnih - rekao je Lipka, koji je odbacio više od 200 prigovora na regularnost referendumskog procesa.

SPREČITI PROGONE
GLAVNI odbor SNP posle sednice saopštio je da su širom Crne Gore započeli progoni, šikaniranja i razni oblici revanšizma prema građanima Crne Gore koji su podržali opciju očuvanja zajedničke države. SNP će, kako se navodi, identifikovati sve takve konkretne slučajeve i staće u zaštitu građana, i preduzeće odgovarajuće mere i aktivnosti na punoj internacionalizaciji takve nedemokratske i necivilizacijske prakse.

Glavni odbor SNP CG pozvao je političke partije, subjekte referendumske kampanje u Bloku za zajedničku državu, kao i sve druge političke, antirežimske snage da pristupe formiranju predizborne koalicije za predstojeće redovne parlamentarne i lokalne izbore.

PORUKA PREDSEDNIKA SRBIJE GRAĐANIMA CRNE GORE
NERASKIDIVE VEZE

PREDSEDNIK Republike Srbije Boris Tadić uputio je poruku svim građanima Crne Gore jer zbog obaveza nije u mogućnosti da otputuje u Podgoricu na svečanost proglašenja državne suverenosti Crne Gore.
"Povodom svečanog proglašenja državne suverenosti svim građanima Crne Gore želim mir, stabilnost i sveukupni prosperitet.
Zavidna odgovornost političkih subjekata i masovno učešće građana u demokratskom procesu učvršćuje me u uverenju da će Crna Gora postati prosperitetno društvo i da će kroz partnerstvo sa drugim državama regiona, a pre svih sa Srbijom, ubrzo obezbediti evropsku budućnost.
Na tom putu, kao i uvek u našoj istoriji, u Srbiji će imati najbližeg prijatelja. Zalažem se da negujemo porodične, istorijske, kulturne, ekonomske i političke veze jer su one neraskidiva spona između naše dve zemlje", navodi se u poruci koju je predsednik Tadić uputio građanima Crne Gore.
Predsednik Srbije posetio je Podgoricu prošle subote, kada se susreo sa najvišim crnogorskim zvaničnicima, saopštila je pres-služba predsednika.


PREDRAG MARKOVIĆ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE SRBIJE
SPREČEN OBAVEZAMA
PREDSEDNIK Skupštine Srbije Predrag Marković nije prisustvovao svečanoj sednici crnogorskog parlamenta, na kojoj je proglašena nezavisnost, jer je sprečen mnogobrojnim obavezama, rečeno je Tanjugu u Markovićevom kabinetu.
U kabinetu je navedeno da je Marković, u telefonskom razgovoru, o tome obavestio predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića.
Povodom sednice Skupštine Crne Gore, predsednik srpskog parlamenta uputio je i pisma Vujanoviću, predsedniku crnogorske skupštine Ranku Krivokapiću i poslanicima koji nisu učestvovali na sednici.
Marković će ta pisma predstaviti na redovnoj konferenciji za novinare, na kojoj će govoriti i o koracima koje treba da preduzme srpski parlament pošto Crna Gora proglasi nezavisnost, a tiču se proglašenja preuzimanja nadležnosti od državne zajednice.

GENERAL-POTPUKOVNIK LjUBIŠA JOKIĆ:
NEMA NESPORAZUMA
GENERAL-POTPUKOVNIK Ljubiša Jokić, koji je na lični zahtev razrešen dužnosti načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, izjavio je da su se posle objavljivanja zvaničnih rezultata crnogorskog referenduma stvorili svi uslovi za postojanje dve vojske Srbije i Crne Gore, i da je zato odmah tražio razrešenje.

Jokić je u izjavi za podgoričku štampu rekao da očekuje da počnu konkretni razgovori o budućoj saradnji dve vojske, o eventualnoj podeli imovine i o rešavanjima personalnih zahteva za sve pojedince i u jednoj i u drugoj vojsci.

- Ne vidim da tu ima mesta za bilo kakve nesporazume - ocenio je Jokić.


Izvor: Novosti

Svedočenja pristalica zajedničke države koji su posle referenduma imali neprijatnosti

Zaboravili čojstvo i junaštvo

Zoran Ćetković iz Kolašina je dan posle crnogorskog referenduma pretučen na radnom mestu, u hotelu "Bjanka" (bivša "Bjelasica") - samo zato što je izašao na biralište.

- Nekoliko dana prije izbora zvali su iz uprave preduzeća sve zaposlene i rekli da ne izlazimo na referendum. Dozvolu za glasanje imali su samo oni za koje su bili sigurni da će glasati za nezavisnost. Većina nas nije poslušala to naređenje. Sutradan, u prostoriji u kojoj radim, na video-nadzoru ušao je direktor Zoran Bećirović, ja ga nijesam ni primjetio, on mi je prišao sa leđa i odmah je počeo da me udara pesnicama u potiljak, uz komentar "izašao si na glasanje".

Udarao me sve dok mi krv nije potekla na usta i nos. U trenutku nijesam znao ni gde se nalazim, ni što se sa mnom dešava. Kad sam se malo pribrao, otišao sam u policiju i prijavio da me je Bećirović pretukao. U policiji su sačinili zapisnik, ali mi kopiju nijesu dali, uz obrazloženje da tako nešto ne praktikuju. Kako sam kasnije saznao, komandir policije je izjavio da ovaj slučaj nije ni prijavljen, a zanimljivo je da policija nije ni dolazila u hotel - priča za Glas Ćetković. On kaže da je angažovao advokata i da je pokušao da o svemu obavesti Međunarodnu misiju koja je u Kolašinu pratila referendum, ali da su mu oni rekli kako ne mogu da mu pomognu, pošto se incident nije desio na glasačkom mestu.
      

BEĆIROVIĆ NEDOSTUPAN

U želji da čujemo komentar direktora hotela "Bjanka" Zorana Bećirovića na optužbe, u više navrata pokušavali smo da ostvarimo kontakt sa njim. Međutim, na svaki od brojnih poziva sa recepcije pomenutog hotela dobijali smo isti odgovor: "Gospodin Bećirović nije u hotelu, ne možemo vam dati informaciju gde se nalazi, a nije nam dozvoljeno da dajemo broj njegovog mobilnog telefona". I posle upornih molbi i obaveštenja o čemu se radi, odgovor je uvek bio isti.
      
   
   

Zoranova sestra Zorica Veletić takođe je zaposlena u pomenutom hotelu.
- Momci i đevojke koji su radili po ugovoru odmah su dobili otkaze, a stalno zaposleni su dobili rešenja o upućivanju na rad u drugim objektima ove firme, uglavnom u hotele na Primorju. Poslovi koje tamo obavljaju ne odgovaraju njihovoj stručnoj spremi. Sve su to konobari ili šankeri, a raspoređeni su na poslove čistačica, sobarica, čuvara, fizikalaca koji raznose sandoline i ostali mobilijar za plažu. Kako sam čula, i meni je otkucano takvo rešenje, ali ga nijesam podigla, jer sam već duže vreme na bolovanju. Muž mi radi kao terenac, a ja treba da idem u Budvu, vjerovatno da čistim, kome da ostavim osmogodišnjeg sina - kroz suze se pita Zorica Veletić, koja je nešto slično pretrpela za vreme rata u BiH, kada je ostala bez kuće u Sarajevu.

U jednom supermarketu u Tivtu, prodavačicama je naređeno da 21. maja, na dan referenduma, umesto uobičajene radne uniforme obuku "dresove" bloka za nezavisnu Crnu Goru - crvene majice i kačkete sa prepoznatljivim logom. Četiri radnice u ovom supermaketu odbile su da obuku majice i kačkete, tri su same dale otkaz, a četvrtoj je otkaz uručen, uz obrazloženje da je prekršila radnu disciplinu.
- Iskreno, ja sam glasala "ne", ali sam morala toga dana da nosim njihovu majicu. Sila Boga ne moli. Bilo me je sramota od same sebe, ali šta ću, imam troje dece i nisam smela da ostanem bez posla - priča jedna od zaposlenih u pomenutom marketu.

"Račun" zbog glasanja suprotno od želje vladajuće garniture u Crnoj Gori mogao bi da plati i penzioner iz Berana Božidar Martinović. U otvorenom pismu Milu Đukanoviću 81-godišnji starac kaže da se vlast prema onima koji su na referendumu glasali "ne" ponaša teroristički i da su za sve njih određene žute trake kao obeležje.

- Od aprila meseca posećuju me dve geronto-domaćice, sa kojima sam ostvario izuzetno prisan odnos. Međutim, 23. maja obavešten sam da će jedna od njih biti zamenjena. Kada sam pozvao Biro rada, Vladan Babović mi je obećao da ih neće menjati. Nakon toga me upitao za koga sam glasao. Rekao sam mu da je to moja stvar, ali on je bio uporan, pa sam odgovorio: ne, ne, ne. Babović je tada kazao da je znao da sam to zaokružio i da me ubuduće neće posećivati nijedna geronto-domaćica, naveo je u svom pismu Božidar Martinović koje je u Danu objavljeno pod naslovom "Žuta traka zbog NE".


Izvor: Glas Javnosti \ Nenad Ćaćić

Crna Gora sinoć i zvanično proglasila izglasanu nezavisnost

Beograd ignorisao slavlje

Vojislav Koštunica nije ni pomišljao da ide, a Borisa Tadića "sprečio" Glavni odbor DS-a. Na svečanost ne idu ni Predrag Marković i Zoran Šami

BEOGRAD - Državna zajednica SCG, proglašenjem nezavisnosti Crne Gore, sinoć i zvanično odlazi u istoriju, čime se okončava rasparčavanje Titove Jugoslavije na šest država, nekadašnjih republika federacija. "Ispraćaj" je organizovan u Podgorici, a domaćini su crnogorski čelni trojac: Milo Đukanović, Filip Vujanović i Ranko Krivokapić.Ceremonija proglašenja nezavisnosti trebalo je da počne u 20 časova i to svečanom sednicom parlamenta, posle čega bi usledio vatromet. Zatim je predviđen je svečani prijem u gradu pod Goricom, a do zaključenja ovog izdanja slavlje nije počelo.
      

NE PRISUSTVUJU

Tri partije bloka za Srbiju i Crnu Goru - SNS, NS i DSS ne prisustvuju zasedanju crnogorske skupštine jer ne priznaju rezultate referenduma. Najveća opoziciona partija - SNP i njen lider Predrag Bulatović, neposredno pre pomenute sednice doneli su odluku da ne prisustvuju zasedanju skupštine.

PORUKA BORISA TADIĆA CRNOGORCIMA: TREBA DA NEGUJEMO VEZE

BEOGRAD - Predsednik Republike Srbije Boris Tadić uputio je juče poruku svim građanima Crne Gore jer zbog obaveza nije u mogućnosti da otputuje u Podgoricu na svečanost proglašenja državne suverenosti Crne Gore.
"Povodom svečanog proglašenja državne suverenosti svim građanima Crne Gore želim mir, stabilnost i sveukupni prosperitet. Zavidna odgovornost političkih subjekata i masovno učešće građana u demokratskom procesu učvršćuje me u uverenju da će Crna Gora postati prosperitetno društvo i da će kroz partnerstvo sa drugim državama regiona, a pre svih sa Srbijom, ubrzo obezbediti evropsku budućnost. Na tom putu, kao i uvek u našoj istoriji, u Srbiji će imati najbližeg prijatelja. Zalažem se da negujemo porodične, istorijske, kulturne, ekonomske i političke veze jer su one neraskidiva spona između naše dve zemlje", navodi se u poruci koju je predsednik Tadić uputio građanima Crne Gore.
      
   
   

Iako je, kako to dobrosusedstvo, a valjda i dugogodišnji suživot, nalažu rukovodstvo najmlađe evropske države pozvalo svoje kolege iz Srbije, niko im neće doleteti iz Beograda. Kako je Glasu rečeno u kabinetu predsednika Filipa Vujanovića juče popodne nisu imali potvrdu da će iko iz Srbije sa njima slaviti. Poziv su dobili predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica, kao i predsednici srpskog i saveznog parlamenta Predrag Marković i Zoran Šami.

Mada je Tadić bi prvi "strani" zvaničnik koji je posetio preliminarno nezavisnu Crnu Goru, čelnik Srbije juče je bio prezauzet jer su demokrate imale sednicu Glavnog odbora stranke. Ipak, napominju da je Tadić "već pokazao svoje dobrosusedstvo".

Koštunica, koji je ljut ne samo na crnogorsku vlast, nego i na EU zbog "pravila referenduma koja nisu dobra" ne pomišlja da uveliča Đukanovićevo slavlje. Ni Šami, poslednji predsednik parlamenta državne zajednice i Koštuničin kadar, ne ide u Podgoricu, što je i logično s obzirom na to da je već cinično izjavio "Da li treba da čestitam Svetozaru Maroviću".

I Predrag Marković nije otišao zbog "mnogobrojnih obaveza", ali je obeaćo da će o tome "telefonom obavestiti Filipa Vujanovića".
Sa Beogradom ili bez njega, nebitno, tek crnogorska skupština najpre usvaja izveštaj Republičke referendumske komisije o rezultatima referenduma, donosi Odluku o nezavisnosti Crne Gore, a zatim i Deklaraciju o osnovnim principima na kojima će se zasnivati Crna Gora kao samostalna država. Time dobija državnost u granicama međunarodno priznatim još na Berlinskom kongresu 1878. A "daje" je i Srbiji, u istom obliku kao na pomenutom kongresu.

Među brojnim zvanicama je i predstavnik Evropskog parlamenta Jelko Kacin iz Slovenije.


Izvor: Glas Javnosti \ J. Jevremović

E dobro, neka se i to cudo zavrsilo.

Sledeci put kad se budu prisajedinjavali Srbiji -- to mogu iskljucivo kao geografska oblast,

bez ikakvih obelezja regionalne administracije tipa one koju ima npr. Borski okrug.

Boris Tadić
PRIZNAJEM NEZAVISNOST

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da priznaje zvanične rezultate referenduma u Crnoj Gori i da očekuje da će vlade, sada već dve države, Srbije i Crne Gore krenuti da rešavaju pitanja koja se tiču budućih odnosa. Tadić je, posle razgovora sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, rekao da je referendum prilika da se pokaže evropska orijentacija Srbije, koja želi najbolje odnose sa Crnom Gorom.


Izvor: Kurir / (FoNet)

Evropa dobila novu državu      
Podgorica, Beograd -- Crna Gora postala je i zvanično nezavisna, obnovivši državnost.
   
Skupština Crne Gore usvojila je sinoć Odluku o proglašenju nezavisnosti. Crna Gora je definisana kao nezavisna država sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom u njenim postojećim državnim granicama. Nije prisustvovala opozicija, zbog tvrdnji o neregularnosti referenduma, kao ni predstavnici Srbije.

Sednici su prisustvovali predsednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Milo Đukanović, predsednik dosadašnje državne zajednice Svetozar Marović, predstavnici izvršne i sudske vlasti, kao i predstavnik Evropskog parlamenta Jelko Kacin.

Sednicu parlamenta je otvorio predsednik Skupštine Ranko Krivokapić i formalno proglasio nezavisnost Crne Gore: "Konstatujem da su svi prisutni poslanici glasali 'za', da niko nije bio protiv ili uzdržan i objavljujem da je Skupština Republike Crne Gore donela Odluku o proglašenju nezavisnosti Republike Crne Gore. Da je vječna Crna Gora!"

Na svečanoj sednici parlamentu se obratio predsednik Republičke referendumske komisije František Lipka, koji je naveo da je 55,5 odsto birača glasalo za nezavisnost: "Za nezavisnost Crne Gore glasao je 230.661 birač, a protiv 185.002. Ti rezultati referenduma potvrđuju da je odluka o nezavisnosti validna. Želim da građanima Crne Gore uputim čestitke na mirnom i dostojanstvenom izjašnjavanju i iskazanoj političkoj zrelosti."

Sednica je počela intoniranjem crnogorske himne, a poslanici i gosti iz Crne Gore na reverima odela nosili su svečana obeležja. Ispred zgrade parlamenta bio je postavljen video bim, na kome građani mogli da prate sednicu parlamenta.

Uskoro ustav, vojska, Partnerstvo za mir i OEBS


Crnogorski predsednik Filip Vujanović uveren je da će Crna Gora dobiti novi ustav do kraja godine, da će biti stvorena vojska i da će ubrzo ući u Partnerstvo za mir.

On je za podgoričku Televiziju IN kazao da će to biti ustav građanske nezavisne Crne Gore, ustav koji će afirmisati njene vrednosti kao multietničke i multikonfesionalne države. Vujanović je kazao da podržava parlamentarni koncept uređenja države, jer je parlamentarna demokratija primerenija ambijentu Crne Gore, njenoj opoziciji i stepenu ostvarene demokratije. On je takođe kao nerealne ocenio najave pojedinih opozicionih lidera o mogućnosti preispitivanja državnog statusa Crne Gore u nekom budućem periodu.

Vujanović je najavio je da će vrlo brzo biti formirani generalštab crnogorske vojske i Savet bezbednosti, koji će biti uređeni po principima nezavisne države. Vujanović je kazao da će na prvoj narednoj sednici Parnerstva za mir Crnoj Gori biti otvorena mogućnost za ulazak u taj program NATO-a. On je kazao i da će u narednih nekoliko dana ili nedelja predložiti načelnika generalštaba crnogorske vojske, ali nije želeo da saopšti ko bi to mogao da bude.

I ambasador Srbije i Crne Gore pri OEBS-u Vesko Gačević najavio je da će Crna Gora predati 6. juna toj međunarodnoj organizaciji zahtev za punopravno članstvo, posle proglašenja državne samostalnosti. On je za podgoričke "Vijesti" rekao da su sve pripreme za pokretanje postupka završene, tako da će to biti "prva međunarodna organizacija" u kojoj će ona postati punopravna članica.

Bulatović razmišlja o ostavci

Predrag Bulatović saopštio je Glavnom odboru Socijalističke partije Srbije da "zadržava pravo" da razmisli da li će podneti ostavku.

Podgoričke Vijesti pišu, pozivajući se na neimenovanog sagovornika iz SNP, da Bulatović ne želi da bude na čelu partije koja će se sukobljavati sa EU i da je, ako do toga dođe, treba zatvoriti. Tokom skoro četvorosatne rasprave, niko od članova Glavnog odbora nije govorio o mogućnosti da Bulatović podnese ostavku, piše list.

Shefer: Da počnu direktni razgovori

Generalni sektretar NATO-a Jap de Hop Shefer pozvao je Beograd i Podgoricu da počnu međusobne razgovore, saopšteno je iz vojne alijanse.

"Pozivam Beograd i Podgoricu da počnu direktne razgovore o pitanjima o kojima se sada mora raspravljati. NATO ostaje posvećen izgradnji dobrih odnosa sa obe vlade, kao i evroatlanske budućnosti celog regiona Balkana", navodi se u saopštenju. U saopštenju se navodi da NATO poštuje rezultete referenduma kao izraz demokratske volje naroda Crne Gore.

Čestitka i poruka


Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković čestitao je predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću i predsedniku Vlade Crne Gore Milu Đukanoviću proglašenje državne nezavisnosti.

U Draškovićevoj čestitki se navodi i da, prema Ustavnoj povelji, Srbiji pripada kontinuitet državne zajednice, ali da ni Ustavna povelja ni referendum "nisu nadležni da odlučuju o onome što je starije i važnije: o jedinstvenom osećanju srpskog i crnogorskog naroda". "U referendumskoj većinskoj volji građana Crne Gore lako se prepoznaje i ta većinska volja Srba i Crnogoraca, a ona je ista i u Srbiji. Volja našeg naroda nalaže nam da budemo zajedno i kad nismo zajedno", zaključio je Drašković.

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je poruku svim građanima Crne Gore, jer zbog obaveza nije mogao da otputuje u Podgoricu. "Povodom svečanog proglašenja državne suverenosti, svim građanima Crne Gore želim mir, stabilnost i sveukupni prosperitet. Zavidna odgovornost političkih subjekata i masovno učešće građana u demokratskom procesu učvšćuje me u uverenju da će Crna Gora postati prosperitetno društvo i da će kroz partnerstvo sa drugim državama regiona, a pre svih sa Srbijom, ubrzo obezbediti evropsku budućnost. Na tom putu, kao i uvek u našoj istoriji, u Srbiji će imati najbližeg prijatelj", naveo je Tadić.

Predsednik odbora za međunarodne odnose G17 plus Milan Pajević ocenjuje za B92 da se činjenica da niko od predstavnika Srbije nije otišao na proslavu povodom nezavisnosti neće na duži rok imati negativne posledice u odnosima dve zemlje. Ipak, on ističe da bi svakako bilo bolje da u izjavama iz Srbije nema toliko mrzovolje.

Čestitke crnogorskim funkcionerima i građanima uputio je i odbegli predsednik Pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karić. "Političkom mudršoću i zrelošću, položili ste ispit pred Evropom i pokazali odgovornost za budućnost svoje države", kaže u čestitki Bogoljub Karić, za koga se ne zna gde se nalazi, a traži ga policija Srbije.

Širak poslao pismo

Od stranih zvaničnika, pored Hrvatske, i predsednik Francuske Žak Širak je, u pismu crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću, pozdravio proglašenje crnogorske nezavisnosti.

"Građani Crne Gore, masovno se izjašnjavajući, u miru i na transparentan način na referendumu, čije je odlično odvijanje podvukao OEBS, dokazali su zrelost, koju pozdravljam. Primam k znanju njihovu želju da napuste državnu zajednicu SCG", navodi se u pismu francuskog predsednika.

"Ne sumnjam da će Francuska i Crna Gora, koje imaju duge prijateljske odnose, znati da ih ojačaju otvaranjem nove stranice istorije vaše nacije", navodi se u pismu.


Izvor: B92