Ne znam da li se to meni cini, ali na ledjima zmaja, ta shara podseca na list hrasta ili nekog drugog drveta?

Tacno Tetka 

Da zapravo po slovenskoj mitologiji sile zla predvođene Morom i Alom ubijaju živi svet u vreme zimske kratkodnevice. Jedina nada za obnovu prirode je Koledo koje je tek rođen i koji kao beba odrasta pod zaštitom Vesne skriven u kolebi u ognjištu. Koleba je kuća koja se pravila oko živog starog hrasta, rasa, kao nosećeg stuba. Kako hrast zadržava suvo lišće tokom zime on je bolje štitio kolebu ispod sebe.

Naša tradicija paljenja badnjaka je u stvari hranjenje Koleda toplinom ognjišta. Ognjište se tokom zime nije smelo ugasiti a hrastovina je dugo gorela održavajući jak žar. Ako bi se ognjište ugasilo tokom zime bio je to strašan omen pobede More nad Koledom. Lišće hrasta prosipalo se po podu kolebe da bi izolovalo od tla, od hladnoće i blata, ako je bilo preko njega se stavljala i slama. Zato se čuvar ognjišta Neman krije ispod lista hrasta obmotan oko ognjišta i spreman na borbu da zaštiti ognjište.

Same reči koje pišem već pokazuju koliko su bile povezani pojmovi između sebe. Nisam veliki stručnjak a i ovo malo izlazi iz teme, ako ima neka odgovarajuća tema u mitologiji moglo bi se tamo prebaciti

Odlicno.  Sve ima neke logike, onda sto mozemo je polako da sastavljamo slagalicu pa sta slozimo.

Meni je interesantno da o Redu Zmaja, u USA, gotovo nema nista po bibliotekama.  Imaju o Krstasima, ali ne o ovima.

Sta mislis Tetka, koliko vode drzi ta prica da su se ovi svi sakrili posle pada Vizantije i da zbog toga nema informacija?
Isto tako, zbog cega nismo u stanju da nadjemo ikakve zapise ili bilo kakve informacije o Boju na Kosovu pa na ovamo, ukljucujuci naravno i sve ove vitezove?

Hrast je simbol Srbije, i po meni je cudan taj simbol, cisto zbog toga sto ne daje plodove. Da je sljiva u pitanju, ili tako nesto...Mislim, sve ovo pokazuje na korene Starih Slovena i da se jos odrzalo nesto od svega toga u predanjima, pricama i epskim pesmama.

Jel neko naleteo na neke nashe stare oznake?  Ja znam gore po Rusiji, su pronasli dosta oznaka kako za Grom/Perun, tako i za Kolovrata, Svevida itd.

Pazi dosta se polemise oko znacenja zmaja pa i samog ravnokrakog "keltskog" krsta.

Po toreticarima zavere Red Zmaja je bilo susto politicko sredstvo Rima koje je kako ce se kasnije ispostaviti i bilo dolaskom Zigmunda kao svetog rimskog cara.
Cak sto vise i sam Zigmind nakon sto je postao car pozvao jos vitezova da se pridruze redu a pretpostavka je da je to uradio kako bi dobio jos vise kontrole nad okolnim zemljama.
Kada se pogledaju imena pripadnika reda shvaticete da je uticaj Zigmund imao u svakoj drzvai.

Sto se tice grba - najucestalije tumacenje zmaja je kao natprirodno bice.Zmaj predstvalja cetiri elementa - vazduh zemlja voda i vazduh a krst nad zmajem znaci da ih vera sve objedinjuje u savrsen spoj

Neko drugo tumacenje ne toliko nelogicno ali vise zaverenicko o zmaju glasi ovako.Zmaj nije nista drugo no nosioc znanja.U mnogim kulturama nosi ovo znacenje kao naprimer u Kineskoj ili pak Maje koje su cak i jedan hram podigli kako bi docarali silazak Zmaja sa neba koji im je doneo znanje.
Iz toga se dolazi do zakljucka da Red Zmaja sem sto mu je zavetno bilo da brani Hriscanstvo tako je imao zadatak da sacuva znanje , istinu , mozda neke predmete i tako dalje.Medjutim Zmaj se potpuno kosi sa Hriscanstvom jer bibliski Zmaj je sinonim za Djavola , Satanu.
Gde se ovo uklapa.Uklapa se sa Redom Sv. Djordja koji je nastao jos 680 i cija je svrha bila slicnoj redu Zmaja.Medjutim ono sto se iskazuje kod reda Sv.Djordja to je da su se borili za to da ocuvaju Hriscanska obelezja.Tu je ona legenda o 3 viteza reda Sv.Djordja koji brane kradju Plastenice na crnoj steni.Cuvanje Hriscanskih relikvija je zapravo cuvanje znanja.Vitezovi reda Sv.Djorjda su imali na odorama i stitovima jednokraki crveni krst isti onaj koji se nalazi na ledjima zmaja kod grba Reda Zmaja.
Stoga se veruje a i meni je fascinantno da je Red Zmaja samo idejno iskopirani Red cuvara koplja Sv.Djordja koji potice jos od loze Nemanjica a cak se tvrdi da ga je osnovao i sam Konstantin Veliki.

Kada pocnes da brljas sa istorijom i mitovima svasta se povezuje tako da sam uvek govorio da o redu pre i posle zigmunda nikada necemo saznati pravu istinu.

Posle Zigmuda red je opstao ali niko nezna kakva su njegova delovanja.Takodje se predpostavlja da je sediste reda oduvek zapravo bilo u Veneciji.Takodje se predpostavlja da je red dosao u sukob sa drugim redovima tacnije sa Templarima.Zasto ? Odgovor je Vilijam Valac Skodski borac za slobodu.Postoje neki istoriski navodi koji govore da Vilija Valas nije bio obican seljak i slucajno dobar borac i strateg.Zapravo otac Vilijama Valasa je neki nepoznati vitez koji ga je u mladim danima opremio bas za Veneciju kako bi tamo ucio o vestinama ratovanja.Vilijam Valas je bio vitez i tu titulu mu je nadenuo Robert Brus zakoniti vladar Skotske.Na mnogim slikama Robert Brus i Vilijam Valas naslikani sa slemom na glavi indeticno slikama gde je predstavljen Milos Obilic.Ako su njih dvoe bili clanovi reda Zmaja onda nam je jasno zasto su pali za zub Templarima , svi smo gledali "Hrabro srce"

Normalno sve su ovo navodi nista nije potvrdjeno m istoriska fantastika. Mislim , ja bih licno voleo da je Red Zmaja nasa tvorevina i da je red imao toliki uticaj u svetu ali opet realnost i dokazi nepodrzavaju tu pricu.Mada , posle obnavljanja reda od strane kralja Aleksandra ovakve teorije dobijaju novu paznju , bar za mene.

Mada ja bih se vratio Silvanima , psima koji su oznacavali Srpske vitezove i njihovim cuvarima "zmajarima".

Nastavice se .. spavanje. pozz

Силвани – пси српских ратника

Аутор Павле Лековић ⋅ 07/12/2012 ⋅ Пошаљи коментар




Ни мит, ни стварност. Заправо, може се рећи и једно и друго. Било ко, ко о овим псима нешто зна, мора познавати историју српскога народа, и не само историју, већ и митове, предања, која су се преносила кроз генерације.

У веровања о овим псима такође спада и прича да их је лично Бог подарио нама да би нас чували и бранили од разних зала и невоља, па и од нас самих. Прастаро српско и влашко веровање казује да је човек настао од вука, па кад су се браћа раздвојила, богови су људима подарили псе да се људи и вукови не би завадили једни са другима. Код Срба се сматра  да је тај пас управо Силван јер је пре доласка хришћанства ово био вук заштитник Шумског Бога у старој словенској митологији.

Колико велико поштовање су стари Срби имали према својим псима говоре називи који су ти пси носили, зависно од врсте: хајкачи су били Хајкаши или Дагари, планински пси овчари и мечкари били су Лавови, а Силвани као пси над псима – Змајеви. Реч „пас“ се готово никада није употребљавала, а и када јесте, њено значење је углавном било погрдно, јер су се псима сматрале џукеле, јединке без карактера и јуначког срца. Понеки стари власници и познаваоци Силвана, своје псе не називају тако, већ искључиво – Змајевима. У доба владавине династије Немањића, у Србији се оснива моћни витешки ред, Ред Црвеног Змаја. Припадници овог реда нису били само српски витезови, већ и Бугари, Румуни, Хрвати, Македноци, Власи, Грци, укратко – витезови са целог Балкана који су били спремни да бране и погину за истину, јер то је била истина и правда свих староседелаца Балкана. Пси пратиоци српских витезова су тада, а и много година пре оснивања, били управо Силвани, док се чак и мисли да је ред по њима и назван Црвени Змај. Црвени – због витешке браће који су били браћа не само по мачу већ и по крви, а Змај по псу који их је кроз све векове постојања водио из таме ка светлости. Од имена овог витешког реда касније су и многи српски јунаци из народа добијали име Змај, као Змај Огњени Вук, Змај од Јастрепца, Змај од Авале. Наравно, Силван није био само привилегија витеза и владара, већ је био и пас српског пастира и сељака. Српском чобанину тај пас је био све, од чувара стоке и огњишта па до заштитника од од демона и злих сила.

Свестран, интелигентан и неописиво храбар какав се каже да је био, у ратним походима је имао значајну улогу као једно од веома битних оружја српског ратника.

Код Силвана, женке су носиоци карактера, док су мужјаци „хладне главе“. Оне обележавају територију и при борби са непознатим неретко се бацају на грло. Мужјаци су сталоженији, свесни своје снаге и јаких очњака, избегавају борбу док не процене да је време да крену у сукоб. Познато је да не штеде ни себе нити противника. Када Силван уђе у сукоб са зверима или другим псима, исход мора бити нечија смрт. Њему не промиче ништа, а ако особа или животиња не побегне на време, има велике шансе да ту и заврши свој живот. Након Косовског боја дошло је до масовног помора паса јер су их Османлије сматрали помоћницима Шејтана. Током педесетих година ХХ века свест народа о њиховим псима опстала је, али је паса било мало. Тада се десило огроман раст популарности немачког овчара. Ови пси, који су у многочему слични Силвану, пронашли су своје место као вучјаци у новом свету, свету који је одбацио Силване.

Цитат из Душановог законика везан за Силване (Змајеве):
„Свима онима који змајеве држе, овај законик нека се у ум постави и довијека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би било, тако нас без змајева неће ни бити.“

Odlican post 

Jel neko prepoznaje mozda ove pse (rasu) ?

Duze vreme sam bio sprecen da posecujem forum, pa kad sinoc konacno bacih pogled... imam sta i da vidim. Znaci mnogi du vec poceli da se kite tudjim perjem...

Jedan od prethodnih postova koga je postavio henk.tortura, je plagijat, prilicno prekracen i sa pokojom naoko izmenjenom recenicom. Takodje, Pavle Lekovic, ko god on bio, nije autor tog teksta. On verovatno jeste prekratio i prekucao originalni tekst, ali orignal sigurno nije njegovo delo.

Autor originalne prvobitne verzije teksta je gospodin Aleksandar Tomic, a tekst je prvi i koliko sam ja mogao da ispratim - i jedini put, objavio na forumu Kluba Ruskih Rasa (kuckarski forum) i to 19.01.2006.godine. Sledi potpuna verzija teksta...


Silvan, Starosrpski Vucjak, Garov... mit ili stvarnost?


Moze se reci i jedno i drugo. Svak onaj ko o ovim psima nesto zna, mora dobro znati i istoriju srpskoga naroda, jer jedno bez drugog nemoze. I ne samo istoriju, vec mitove i predanja, prenosena sa kolena na koleno od nasih starih predaka.

Verovanja o ovim psima, u Srba su takva da se smatra da ih je licno Bog podario nama od postanka sveta da nas cuvaju i brane od raznih nevolja, pa i od nas samih.

Prastaro Srpsko i Vlasko (a i opste Slovensko) verovanje kaze da je covek postao od Vuka, pa kad su se braca razdvojila da su Bogovi ljudima podarili pse da se ljudi i vukovi ne bi zavadili jedni sa drugima. Kod Srba, smatra se da je taj pas bio upravo Silvan, jer pre hriscanstva ovo je bio vuk zastitnik Sumskog Boga u staroj Srpskoj mitologiji.

Koliko veliko postovanje su stari Srbi imali prema svojim psima govore nazivi koje su ti psi nosili, zavisno od vrste i nacina upotrebe: gonici su bili Hajkasi, Dagari ili Zagari, hrtovi su bili Hrtovi ili Rtovi, planinski psi ovcari i meckari su bili Lavovi, a Silvani kao psi nad psima su bili - Zmajevi. Rec “pas” se gotovo nikada nije upotrebljavala, a kada jeste njeno znacenje je bilo iskljucivo pogrdno, jer psima su smatrale dzukele, jedinke bez karaktera i srca junackoga. Ovo je kod obicnih seoskih pasa bilo u redu, ali ne kod Silvana.
Poneki stari vlasnici i poznavaoci Silvana, svoje pse ne zovu Silvanima, Vucjacima, Garovima i sl. (sto su takodje stari nazivi), vec upravo Zmajevima.

Zasto je vazno upravo ime Zmaj? Kao sto rekoh, razdvajati ove pse od srpske istorije jednostavno nije moguce.

U doba vladavine Dinastije Nemanjica, u Srbiji se osniva mocni viteski red, Red Crvenog Zmaja. Pripadnici ovoga reda nisu bili samo srpski vitezovi, vec i Rumuni, Bugari, Hrvati, Makedonci, Vlasi, Grci, ukratko Vitezovi Balkana koji su bili spremni da brane i poginu za tada srpsku istinu, ali i ne samo srpsku, jer je to bila istina i pravda svih starosedelaca Balkana, jer nekada davno svi smo mi bili jedno, jedan rod, jedno veliko pleme. Psi pratioci srpskih vitezova su tada, a i mnogo, mnogo godina pre osnivanja reda bili upravo Silvani tj. Zmajevi. Neki misle da upravo zbog tih razloga red dobija ime Crveni Zmaj. Crveni zbog viteske brace, koji su bili braca ne samo po macu vec i po krvi, krvi svojih predaka, i Zmaj po psu nad psima koji ih je kroz sve vekove svoga postojanja (bar kako verovanja kazu) vodio iz tame ka svetlosti.

Postoji pisani dokument poznatiji pod imenom “Zakonik Rase” cija se starost (prema nacinu pisanja i samome pismu) procenjuje na 12 ili 13 vek. Predanje kaze da ga je pisao jedan Car, a jedini Car toga doba koji je imao veze sa dinastijom Nemanjica, i sa viteskim Redom Crvenog Zmaja bio je Car Stefan Dusan (smatra se takodje da je sam Car Dusan bio osnivac Reda Crvenog Zmaja). Ne znamo da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili pak zasebno pisano stivo, no kako god da bilo, taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni i to tako precizan zapis o jednoj rasi pasa, tako da sam slobodan da ga nazovem Prvim pisanim standardom za pse na celoj zemaljskoj kugli. Od imena ovog viteskog reda, kasnije su i mnogi srpski junaci od naroda dobijali ime Zmaj, kao Zmaj Ognjeni Vuk (i ovo Vuk u njegovom imenu je vrlo interesantno), Zmaj od Jastrepca, Zmaj od Avale…

Naravno, nije Zmaj tj. Silvan bio privilegija samo viteza i vladara, bio je on i pas srpskih pastira i seljaka, ipak od drugih naroda tj. sabrace po precima, samo vladari i clanovi viteskih redova su imali tu privilegiju da ih odgajaju i oblikuju. Srpskom cobaninu taj pas je bio sve, od cuvara stoke i ognjista pa do zastitnika od demona i zlih sila. Svestran i inteligentan i neopisivo hrabar kakav se kaze da je bio, u ratnim pohodima je igrao znacajnu ulogu kao jedno od vrlo bitnih oruzja srpskih ratnika.

Rasa se od starih vremena pa do danasnjeg dana delila i deli u vise tipova, kao i vecina radnih pasa.

Po gradji na dva tipa: Dolinski - veoma visok i suv pas, izvanredne brzine i okretnosti
Planinski- nizi i siri, pas izuzetne snage

Po dlaci na tri tipa: Kratkodlaki
Dugodlaki
Bradati sa kovrdzavom dlakom

Po boji na cetiri tipa: Crni sa palezom - najzastupljeniji i najcenjeniji od davnina
Crni - potpuno crn bez ikakvih belina i drugih fleka
Crni sa belinama - raspored dozvoljenih belina je na nogama, trbuhu, grudima, njusci i vrhu repa
Trobojni - istovetni crnim sa palezom ali i sa rasporedom belina kao kod prethodno opisanog tipa



Karakter rase je ta odlika, koja spaja sve ove (ma koliko se oni cinili razlicitima) gore pobrojane tipove, koji su prvo nastali mesanjem izmedju dva osnovna tipa u rasi i posle po licnim zeljama zmajara za odabir. Moglo bi se reci da su kod Silvana zenke nosioci karaktera, dok su muzjaci uglavnom hladnije glave. One su prznice, koje prve zapocinju svadju ili krecu na predatore, one dizu nogu i bacaju busenje iza sebe kad "obelezavaju" svoju teritoriju, one su te koje se i na sam pogled nepoznatih ociju bacaju pravo na grlo. Muzjaci su uglavnom stalozeniji, neverovatno svesni svoje snage i "oruzja" kojim raspolazu u vidu ogromnih ocnjaka, ali samo dotle dok ne procene da je vreme da krenu u akciju. Muzjaci jesu skloni izbegavanju sukoba, ne zato sto zaziru od protivnika vec takodje zbog jedne bitne, ako ne i najbitnije odlike karaktera ove rase, a to je da ne stede ni sebe a ni svoje protivnike. Kada pravi Silvan udje u sukob sa zverima a i sa drugim psima, konacni ishod mora biti smrt, ili njegova ili njegovog protivnika, treca solucija jednostavno nepostoji. Jos jedna vrlo bitna odlika njegovog karaktera je ta da sa gotovo istom dozom zara i strasti cuvaju svoj posed, tj. posed svoga gospodara i od zveri i od lopova pa cak i od komsijske stoke ili zivine. Njemu ne promice nista, a ako kojim slucajem to sto udje u njegovo dvoriste nije dovoljno pametno da se brzinom svetlosti okrene i pobegne iz njega, sve su prilike da ce tu i zavrsiti svoj zivot. Silvan je prava definicija psa jednog gazde i pas prema kome se sa istinskim postovanjem mora ophoditi cak i njegov gazda a nepoznata lica pogotovo na sta mnogi ljudi nisu navikli, ustvari odvikli su se od pravih pasa.

Znamo svi da je srpska istorija, i ne samo srpska vec istorija svih naroda Balkana, bila veoma burna. Pre Kosovskog boja, veliki broj ovih srpskih zmajeva ostavio je svoje kosti na bojistima od Istre do Crnoga mora. To ipak nije bilo pogubno po rasu. Nesto mnogo gore deslio se upravo posle Kosovske bitke i Otomanskog osvajanja. Pomor ostrih pasa od strane Turaka koji je usledio imao je veliki uticaj na sve pse Balkana, ali cak ni samo to cinjenje nije bilo toliko opasno koliko je bilo prihvatanje i ukorenjivanje Otomanskog shvatanja psa kao neciste i prljave zivotinje, Sejtanovog pomocnika. Jos jedan udarac zadesio je relativno skoro tada vec retku rasu. Bili su to I i II Svetski Rat. Ponovo su se desavala ubijanja pasa koji su cuvali imanja svojih gospodara. Posle II Svetskog Rata, svest naroda o njihovim psima je i dalje opstala, ali pasa je bilo malo. Tada se desava nagla popularnost Nemackih Ovcara koji su tada ipak bili gotovo identicni sa Stepanicovom kreacijom, a malo zajednickog su imali sa danasnjim kinoloskim idealom ove rase. Narod prihvata ove pse, i zbog izvesne slicnosti (iako su ovi psi bili mnogo nizi) prihvata ih i to pod imenom Vucjak. Zal za vremenima starim...

Danas jos uvek postoji izvesna populacija Zmajeva ili Silvana, mada veoma, veoma mala. Ljudi koji ih drze, zbog svega kroz sta su ti psi prosli nisu i verovatno jos dugo (a mozda i nikad) nece biti raspolozeni za pricu o njima. Kaze se da je dostojanstvenije da rasa izumre, nego da nastavi svoj put izmenjena i omeksana da bi je ljudi lakse prihvatili. Ja ovom prilikom molim sve Zmajare da, ukoliko iko od njih ovo procita, podeli bar njihovo znanje o ovim psima sa nama. Znam da ova moja molba verovatno nece imati nikakvog odjeka medju njima ovakva kakva je, zato cu ih podsetiti na jedan citat Zakonika koji mi se urezao u pamet, a koji cak zvuci kao i svojevrsna kletva, pa cu ih mozda i time podstaknuti, ako ni na sta drugo, a ono bar na razgovor:


''Svima onima koji zmajeve drze, ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka postuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja postovati i cuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo, tako nas bez zmajeva nece ni biti.''



Aleksandar Tomic - Aleksa




Eto, to bi bila prava verzija. Naravno, autor Tomic u svom tekstu iznosi i dosta pogresnih informacija, kao sto je povezivanje osnivanja reda sa Nemanjicima za sta ne postoje ni pisani izvori niti usmena predanja. Autor je veovatno pogresno povezao cinjenice jer postoje naznake da se u vreme vladaviine Nemanjica osnovalo i nekoliko viteskih redova, ali ne i red o kome je ovde rec. Uz to i plagijator Lekovic prenosi iste pogresne Tomiceve tvrdnje, ali ne sve, sto je evidentno znak da Lekovic ni gram svoga truda nije ulozio u saznavanje i proveru Tomicevih tvrdnji. Najsmesnija stvar je, bar meni, to sto primeticete nadam se citajuci obe verzije teksta, Tomic ostavlja mogucnost da je tekst poznat kao Zakonik Rase mozda (ali samo mozda) i prateci deo Dusanovog Zakonika, dok Lekovic kategoricki tvrdi je poslednja recenica upravo citat iz dela Dusanovog Zakonika vezanog za Silvane (Zmajeve)...
Dusanov Zakonik nam je odavno dostupan pa svako ko je bio iole zinteseovan moga je da se uveri da Zakonik Rase tj. tekst koji jeste u vezi silvana, ipak nije deo Dusanovog Zakonika nite igde o tome ima pomena.

U vezi pasa sa slike, ne znam sta reci... na prvoj slici bi navodno trebalo da bude zmaj od Varkanske, odnosno Hirkanijanske loze (ono sto su istoricari zabelezili kao Hirkanijanskog mastifa), ali je to prilicno diskutabilno.
Na drugoj slici je mislim pas koji je lazno predstavljen kao Zmaj tj. Silvan. Pas je valjda slikan u nekom madjarskom azilu.
Na slici broj tri bi trebalo da bude pas po imenu Dervis, na plakatu koji se onih divnih ratnih 90'ih lepio po Beogradu.

I sta ti mislis gde su svi ti navodni psi?
Ako su postojali, nemoguce je da su nestali bez traga, to jest da su iskorenjeni?

ja mislim da ih još uvek ima po selima. videh neke slične dok sam bio na tour de Zlatibor - Zlatar.
(mislim na ove koje sam objavio na strani 15).