Nisam te kritikovao, izvini ako se nismo razumeli! Samo sam dodavao komentar na tvoj post u vidu razgovora!

Ma,OK...to sam shvatio zato sto si me citirao i napisao tih par recenica...nema potrebe da se izvinjavas,ovo je normalna diskusija,svako iznosi svoje stavove...bar za sad...

Goati za „Blic“ o predsedničkim izborima
Tadiću još pet godina mandata
Autor: D. B. Vukajlović | 03.09.2007 - 08:50

Predsednički izbori, koji bi po slovu ustavnog zakona trebalo da budu raspisani do kraja godine, ukoliko se nešto krupno ne dogodi na političkoj sceni, verovatno će biti repriza onih iz 2004. Boris Tadić, predsednik Srbije i DS, koji je prekjuče ozvaničio svoju kandidaturu, ima sve šanse da još pet godina ostane u kabinetu na Andrićevom vencu, a za tu fotelju će se u drugom krugu izbora boriti sa kandidatom Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolićem. Nikolić je već u nekoliko navrata potvrdio da će se ponovo kandidovati, pa sve govori u prilog tezi da će ponovo sa Tadićem trčati drugi krug u izbornoj trci.
Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija“, za „Blic“ tvrdi da je jedina razlika ta što će ovaj put Tadić ubedljivije pobediti Nikolića.

Repriza prethodnih izbora
- Predsednički izbori koji su pred nama biće reprizno zbivanje prethodnih izbora, i kada je reč o glavnim takmacima i o njihovom rezultatu. Teško se može očekivati pojava nekih novih ljudi sa značajnom podrškom na političkom nebu Srbije, tako da će ovi izbori biti novi okršaj starih aktera. Ukoliko do izbora ne bude krupnih političkih zbivanja, verovatno će pobeda Borisa Tadića, koja je 2004. bila relativno ubedljiva - 53,2 prema 45,4 odsto, ovog puta biti i nešto veća za koji procentni poen - kaže on.
Goati se slaže da bi jedan od ključnih događaja koji bi mogao da poremeti ovu procenu, mogao biti rezulatat pregovora o statusu Kosova ili jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine kojem bi eventualno pribegli Albanci.
- To bi svakako spadalo u događaj koji bi potpuno poremetio neki postojeći politički obrazac, redizajnirao bi političko polje Srbije... Ali, verovatnije je da će predsednički izbori biti pre proglašenja konačnog statusa Kosova - smatra Goati.
Predsednik „Transparentnosti“ smatra i da Tadićeva prekjučerašnja kandidatura, s obzirom na rokove koje propisuje ustavni zakon, dolazi baš na vreme, odnosno da nije zakasnela, a pogotovo nije preuranjena.

Posledice po vladu
- Važnije pitanje od toga da li je Tadić poranio s kandidaturom je da li ta kandidatura pretpostavlja i podršku drugih vladajućih partija. Ukoliko ga podrže, to bi govorilo o jednoj homogenoj i stabilnoj vladi koja ima i predsednika. Tadić može da pobedi i ako ga ostale stranke iz Vlade ne podrže, odnosno ako izađu sa svojim kandidatima. U tom slučaju će se pokazati da u toj vladi postoji jedna najjača stranka - DS, i da je to stožerna stranka, a da Vlada na neki način samo statira oko te stranke. To bi verovatno imalo posledice za dalji rad Vlade - ocenjuje Goati i naglašava da je to „rizik sa kojim se rukovodstva vladajućih stranaka suočavaju kada je u pitanju određivanje kandidata za predsedničke izbore“.
Ostale stranke na vlasti (DSS, G17 plus i NS) su na velikom iskušenju da isture neke eventualno neuspešne kandidate. To bi bio težak udarac za te kandidate i njihovu dalju političku karijeru, ali i za same vladajuće stranke jer bi to pokazalo da imaju malo poverenje u javnosti, smatra Goati.
Na podsećanje da je lider Nove Srbije Velimir Ilić već nagovestio mogućnost da će se kandidovati za predsednika, Goati odgovara da je teško proceniti šta su Ilićevi motivi.

LDP neće u isti koš sa DSS
- Sudeći, pak, prema rezultatima koalicije DSS-NS na parlamentarnim izborima i podacima empirijskih istraživanja, lider te male stranke koja je danas na vlasti doživao bi veliko razočaranje na predsedničkim izborima - ocenjuje Goati.
Lider LDP Čedomir Jovanović juče nije želeo da kaže hoće li na predsedničkim izborima podržati Borisa Tadića, ističući da je o tome još rano govoriti. On kaže da LDP ne može da podrži predsednika DS Borisa Tadića ukoliko on traži i podršku DSS Vojislava Koštunice: „Čini mi se da će na predsedničkim izborima Koštunica imati dva kandidata - Nikolića i Tadića i zbog toga mi očekujemo od predsednika republike da predstavi svoj program i potom za konkretan program zatraži podršku.“
„U svakom slučaju, LDP neće dozvoliti ponavljanje situacije iz 2004. godine, u kojoj su građani bili prinuđeni da glasaju tako što su vodili računa o manjoj šteti koja će pratiti izbor predsednika“, kaže Jovanović.
Predsednik SPS Ivica Dačić potvrdio je za „Blic“ da je spreman da prihvati kandidaturu za predsednika Srbije.
- SPS je uvek imao kandidata za predsednika i imaćemo ga i ovaj put. Da li ću to biti ja ili neko drugi, odlučiće stranka. Ukoliko to budem ja, biću kandidat celog levog bloka, a ne samo SPS - istakao je Dačić. On nije želeo da prognozira svoje šanse na ovim izborima.

Izvor: Blic

DSS traži odlaganje izbora zbog Kosmeta
DS i G17 plus juče bili zatečeni inicijativom svog koalicionog partnera da se u parlamentu donese rezolucija protiv ulaska u NATO
 
 
Demokratska stranka Srbije konačno je saopštila ono što se poslednjih nedelja moglo pročitati „između redova” u izjavama zvaničnika ove stranke: izbore treba odložiti u cilju što efikasnije borbe za Kosovo i Metohiju. Održavanje izbora bi bila „potrošnja ogromne količine političke energije u jednom potpuno drugom pravcu, koji ne bi mogao da se usaglasi sa ovim ciljem koji stoji pred nama”, rekao je juče Branislav Ristivojević, portparol DSS-a, na redovnoj stranačkoj konferenciji za novinare. Kako je naveo, primarni politički cilj koji pred nas postavlja prvi član Ustava jeste očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje i njene nezavisnosti.

Prema Ustavnom zakonu, do kraja godine trebalo bi da budu raspisani predsednički, pokrajinski i lokalni izbori. Iz Demokratske stranke su u poslednje vreme poručivali da je realno da se predsednički izbori održe u decembru, a lokalni u prvom kvartalu sledeće godine. Iz DSS-a su, međutim, do sada stizale izjave da je očuvanje Kosmeta najviši državni i nacionalni interes, iza koga su sva ostala politička pitanja, ali tek juče je portparol te stranke eksplicitno rekao da o njima u ovom trenutku ne bi trebalo razmišljati. 

Branislav Ristivojević je, naime, istakao da su počeli razgovori s „političkim partnerima” o tome kako će se reagovati u slučaju da se jednostrano proglasi nezavisnost Kosova.

– Mi ćemo u ovu debatu ući sa dva osnovna stava i mislimo da će imati efekta. Prvo, u slučaju da kosmetski Albanci proglase nezavisnost, predložićemo da skupština donese akt koji bi eventualne takve akte na Kosovu proglasio ništavim, nevažećim, protivpravnim i kojim bismo potvrdili prvi član našeg Ustava da je teritorija Srbije jedinstvena, nedeljiva, kojim bismo potvrdili naš suverenitet i teritorijalni integritet. Druga mera je da se donese odluka u skupštini da Srbija ne može biti član NATO-a – objasnio je juče portparol DSS-a.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, međutim, izjavio je juče posle razgovora sa ministrom inostranih poslova Bosne i Hercegovine Svenom Alkalajom, da je interes Srbije da, zbog pregovora o Kosovu i evropskih integracija zemlje, ima najbolje moguće odnose prema svima, uključujući i zemlje članice NATO-a.

„Mi smo u kritičnoj fazi odbrane integriteta zemlje i preduzimamo korake da sačuvamo suverenitet Srbije na Kosmetu. Takvo rešenje neće biti postignuto ako ne dobijemo podršku svih ključnih činilaca. Ni Ahtisarijev plan nije sproveden u delo baš zato što nije dobio podršku svih ključnih međunarodnih faktora. Tako, ako za naš plan koji podrazumeva očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta ne pridobijemo sve ključne aktere, nećemo uspeti da ga sprovedemo u delo”, rekao je Jeremić povodom pomenute najave DSS-a.

„Dakle, kakav god bio naš stav prema budućnosti evroatlantskih integracija, u ovom času našim diplomatskim naporima ni na koji način ne doprinosi ulazak u retorički sukob sa zemljama koje su u sastavu NATO-a”, objasnio je Jeremić za „Politiku”.

Portparol DSS-a Branislav Ristivojević objašnjava da bi se inicijativom te stranke postigla dva efekta – da niko u Srbiji ne bude iznenađen ukoliko se ovaj opasni scenario zaista realizuje u decembru ove godine, a to bi bila i jedna vrsta preventivnog delovanja na SAD i one članice NATO-a koje bi se eventualno usudile da priznaju nezavisnost Kosova nakon odluke kosovskih Albanaca i njihovih privremenih institucija. „To bi bila izbalansirana politika koja ne bi vodila državu u samoizolaciju, a mogao bi da se postigne preventivni efekat”, dodao je on.

Odgovarajući na pitanja novinara, Ristivojević je naveo da pitanje evroatlantskih integracije neće biti problem sa političkim partnerima, jer u ekspozeu premijera Koštunice u Skupštini Srbije „nema pomena o evroatlantskim integracijama”. „Politika ove vlade za koju su glasala 133 poslanika bile su evropske integracije, a o evroatlantskim nije bilo ni pomena. One nisu bile okosnica političkog dogovora, pa ne mogu biti ni razlog za opovrgavanje tog dogovora”, rekao je Ristivojević, koji je i savetnik premijera i lidera DSS-a Vojislava Koštunice.

Po reakcijama pojedinih predstavnika DS-a i G17 plus, koje je „Politika” juče kontaktirala, stiče se utisak da su zatečeni ovom inicijativom svog koalicionog partnera.

Šef Informativne službe G17 plus Nikola Papak rekao je da ne zna da li se vode takvi razgovori u okviru vladajuće koalicije, ali je podsetio da je ova stranka „programski opredeljena za evroatlantske integracije koje su već osam godina strateško bezbednosno opredeljenje naše države”. „O ulasku Srbije u NATO odlučiće građani na referendumu, a ne stranke”, rekao je Papak za naš list.

Kada je reč o eventualnom odlaganju izbora, Papak kaže da izbore raspisuje predsednik parlamenta u rokovima koji su definisani Ustavnim zakonom, te se oni moraju poštovati.

Međutim, Branislav Ristivojević je juče rekao da je DSS otpočeo sa svojim političkim partnerima razgovore „o tome da sve političke aktivnosti u zemlji sada kada smo suočeni sa neposrednom, jasnom pretnjom ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, ne da zamru, ali da budu podređene tom cilju”.

Ristivojević juče nije želeo da se izjašnjava o tome kada bi izbori mogli da budu organizovani, kao ni o eventualnoj podršci Borisu Tadiću, koji je prethodnog vikenda najavio svoju kandidaturu za nove predsedničke izbore, navodeći da je to pitanje za budućnost i da je sada najvažnije da se nastavi sa jedinstvenom državnom politikom.

Ustavnim zakonom je predviđeno da se predsednički, pokrajinski i lokalni izbori raspišu „do 31. decembra ove godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona” kojima je uslovljeno raspisivanje ovih izbora.

I pre nego što je portparol DSS-a jasno rekao da sada nije trenutak za održavanje izbora, spekulisalo se o tome da rokovi iz Ustavnog zakona mogu biti probijeni, što zbog različitih interesa stranaka, što zbog mogućih teškoća oko utvrđivanja sadržaja svih potrebnih zakona.

„Najelegantnije” rešenje bi bilo, po mišljenju nekih pravnih stručnjaka, izmena Ustavnog zakona ili donošenje novog, kojim bi bili produženi rokovi za obavljanje nekih poslova predviđenih tim specifičnim zakonom. Međutim, za takvo rešenje vladajuća koalicija bi morala da obezbedi široku podršku u parlamentu – ako bi i sama uspela da se usaglasi oko toga. Za promenu Ustavnog zakona, naime, potrebna dvotrećinska većina (najmanje 167 poslanika), a DS, DSS, G17 plus i Nova Srbija imaju ukupno 130 poslanika. Bez podrške radikala, koji zauzimaju 81 mesto u Skupštini Srbije, promena Ustavnog zakona je praktično nezamisliva.

--------------------------------------------------------------------------

Ahtisari i Dejton

Serija žestokih DSS-ovih napada na NATO počela je u avgustu tvrdnjom Koštuničinog savetnika Aleksandra Simića da je „pravi razlog” što Ahtisari predlaže nezavisnost to što plan finskog izaslanika predviđa da NATO u „uslovno nezavisnom” Kosovu bude izuzet iz nadležnosti međunarodnog civilnog pregovarača. Simić tvrdi da je to očigledno iz Aneksa 11. Ahtisarijevog plana, u čijem članu jedan piše da će „međunarodno vojno prisustvo delovati pod nadležnošću, slediti direktive i biti pod političkom kontrolom Severnoatlantskog saveta, kroz NATO liniju komandovanja”. Zanimljivo je da se identična rečenica (NATO snage će delovati pod nadležnošću, slediti direktive i političku kontrolu Severnoatlantskog saveta kroz NATO liniju komandovanja) nalazi i u članu 1. Vojnog aneksa Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan 1995.

-------------------------------------------

Da Partnerstvu, ne NATO-u

„DSS podržava pristupanje Srbije Programu Partnerstvo za mir. Istovremeno, DSS je protiv pristupanja Srbije NATO savezu”, piše u novom programu Demokratske stranke Srbije, koji je Predsedništvo ove stranke usvojilo sinoć u Beogradu. U ovom dokumentu, o kom će se skupština stranke izjasniti sredinom oktobra, u odeljku o vojsci piše: „Smatramo da niko ne može, niti ima pravo da donese odluku o pristupanju Srbije bilo kom vojnom savezu bez saglasnosti njenih građana, i da o tom pitanju građani moraju doneti odluku isključivo na referendumu”

Politika

Ilić: Izbori na proleće iduće godine

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je u utorak uveče u Čačku da je "logično" da predsednički i lokalni izbori u Srbiji budu održani na proleće iduće godine.

On je rekao za lokalnu TV Čačak da izbori sada nisu potrebni jer se "bije bitka za Kosovo".

"Ovih 120 dana kada treba da se odluči o Kosovu su ključni za Srbiju i nema vremena za izbore dok se to pitanje ne reši. Moramo svi raditi da dobijemo što bolju poziciju, da odbranimo ono što nam je dužnost da branimo i da Kosovo ostane sastavni deo Srbije", rekao je Ilić.

On je kazao da bi izborna kampanja sada "odvela" od rešavanja problema Kosova, koje je ocenio kao "glavni problem".

"Izborna kampanja bi samo dala snagu našim protivnicima da Srbiju dovedu u težu poziciju i to nam uopšte ne treba. Logično je da se u miru reši pitanje Kosova, pa da onda predsednički i lokalni izbori budu na proleće iduće godine i da u martu, aprilu i maju iduće godine bude jedna dobra kampanja", rekao je Ilić.

Beta

Ma da sramota ih da trose pare na kampanju dok je frka sa Kosovom, a posle nema veze. Sta god da bude sa Kosovom pare ce se posle potrositi 

Zašto DSS traži odlaganje izbora

Koštunica diže cenu za podršku Tadiću



Srbiji je neophodan hitan sastanak trojice lidera vladajuće koalicije, na kojem bi bio postignut dogovor oko raspisivanja predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora i eventualnih koalicija. Poruke funkcionera Demokratske stranke Srbije poput „ili Kosovo ili NATO“ i zahtevi da se izbori odlože do dana kada će biti poznat status pokrajine, samo su pokušaj ove stranke da od Demokratske stranke dobije što veći deo kolača u vlasti na lokalu, a uoči dogovora o tome kada će biti raspisani predsednički i lokalni izbori.

Dok Tadićeve demokrate insistiraju na raspisivanju izbora do kraja godine, kako je predviđeno Ustavnim zakonom, DSS bi te izbore odložio za što kasnije. Koštunica trenutno na raspolaganju ima dve varijante - umereniju i drugu, ekstremniju i rizičniju. Prva bi podrazumevala dogovor sa DS oko zajedničkog nastupa na lokalnim izborima i podršci DSS Tadiću kao predsedničkom kandidatu. To bi omogućilo DSS da dođe do vlasti u opštinama u kojima do sada nije bio na vlasti. Istovremeno, takav dogovor mogao bi u članstvu da bude protumačen i kao dobrovoljna predaja DSS pred DS. Takvu opciju jaka ekstremna struja u DSS za sada ne prihvata. Zato se i ide na ekstremniju varijantu - odlaganje izbora.
Šta to donosi DSS? U slučaju odlaganja izbora do rešavanja statusa Kosova, Koštunica dobija vreme da ispregovara bolju poziciju za DSS, koji je trenutno na oko deset odsto podrške glasača. DSS će se koristiti taktikom koalicionog potencijala (neki bi to opisali kao ucenu) kako bi postigao bolji dogovor, kao što je bio slučaj i sa pregovorima oko formiranja vlade. Sa druge strane, priča „Kosovo ili NATO“ , tvrde upućeni, ima cilj da se, ukoliko do dogovora sa demokratama ne dođe, za DSS pridobiju glasovi nekih radikala i socijalista na „patriotskoj“ matrici zalaganja za Kosovo i protivljenja evroatlantskim integracijama.
Da priča o tome da li bi Srbija trebalo da postane članica NATO ima samo stranačku upotrebu, smatra i Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS. On za „Blic“ kaže da ako se već o tome u ovom trenutku ne razgovara sa međunarodnim predstavnicima, takva tema može biti pokrenuta samo u ime stranačkih interesa

Izvor: Blic

Obradović: DSS ima nekoliko kandidata koji mogu da pobede

Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Srbije (DSS) Radojko Obradović izjavio je danas da DŠ ima nekoliko kandidata koji mogu da učestvuju i pobede na predsedničkim izborimaObradović je, međutim, novinarima u Skupštini Srbije dodao da je još dug period do izbora, jer je prethodno potrebno doneti čitav niz zakona - o predsedniku, o diplomatiji, vojsci, službama bezbednosti.

"Glavni odbor DSS će, kada zakoni budu doneti i predsednički izbori raspisani, odlučiti o učešću na izbori i o tome da li će stranka imati svog kandidata", rekao je Obradović i naveo da je do predsedničkih izbora još dug period, pošto neophodni zakoni još nisu ni stigli u skupštinsku proceduru.

u svakom slučaju, istakao je on, ima dovoljno vremena da skupština ispuni obaveze iz Ustavnog zakona, "a postoji naravno i mogućnost, ukoliko se stranke dogovore da se promeni Ustavni zakon", čime bi se odložili izbori.

Upitan zbog čega DSS ne govori o predsedničkim izborima i eventualnoj podršci zajedničkom kandidatu vladajuće koalicije, Obradović je rekao da izbori nisu raspisani, niti je počela kampanja.

"Tako bi podrška bilo kojem kandidatu dok izbori nisu raspisani, otvorila mnoga pitanja, među kojima i zašto ne razgovaramo o predlogu kandidata za gradonačelnika Beograda i drugih gradova i o nekim drugim izborima", istakao je Obradović.

Beta

SRS: Izbori po završetku pregovora o Kosovu i Metohiji

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je danas da bi bilo "najlogičnije" da se predsednički i lokalni izbori u Srbiji održe po završetku pregovora o statusu Kosova i Metohije.

"Srpska radikalna stranka je za izbore uvek spremna, ali smatramo da bi bilo najlogičnije da se okonča proces od 120 dana pregovora o Kosovu i Metohiji, pa da onda idemo na izbore", rekao je Vučić na stranačkoj konferenciji za novinare u Beogradu.

On je kao "besmislen i apsurdan" okarakterisao zahtev predsednika Srbije Borisa Tadića da izbori budu održani u decembru, u trenutku kada se bude odvijala "direktna otimačina Kosova i Metohije od Srbije".

Vučić je ukazao na to da je prema Ustavnom zakonu pre raspisivanja izbora neophodno donošenje svih zakona kojima se utvrđuje status predsednika Republike i set zakona o lokalnoj samoupravi, dodajući da mnogi od tih akata još nisu u proceduri.

"Neophodno je donošenje zakona o vojsci i obrani, svih zakona o teritorijalnoj organizaciji zemlje i lokalnoj samoupravi, a nijedan od tih zakona nije ni u proceduri", rekao je Vučić.

Beta

DULIĆ: IZBORE MORAM RASPISATI DO 31. DECEMBRA


BEOGRAD , 7. septembra (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić rekao je da je 31. decembar datum do koga mora da raspiše predsedničke i lokalne izbore, a da do njihovog odlaganje može da dođe jedino ukoliko se promeni Ustavni zakon.

Dulić je za sutrašnje "Večernje novosti" rekao da bi raspisivanje predsedničkih izbora, jedino mogla da spreči promena Ustavnog zakona, a za to je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, rekao je on.

" Lokalne izbore ću raspisati u skladu sa Ustavnim zakonom, dakle, do kraja godine, ali je realno da ti izbori budu održani na proleće 2008", kazao je predsednik parlamenta.

Na podsećanje kako Demokratska stranka Srbije (D S S) traži da se svi izbori odlože dok se ne reši sudbina Kosova i Metohije, Dulić je upitao: "A šta ako se pitanje statusa Kosova i Metohije bude rešavalo u narednih pet godina?".

"Da li to znači da bi život u Srbiji trebalo da stane sve dok ne rešimo status Kosova, to nikako ne smemo dozvoliti", kazao je predsednik parlamenta.

On je rekao da upravo smatra suprotno - da ćemo stabilizovanjem institucije predsednika Srbije, donošenjem važnih zakona, zaokruživanjem naše državnosti i potpunim stavljanjem na snagu novog Ustava - na najbolji način braniti naše interese na Kosovu i Metohiji.

Dulić je rekao da veruje da će skupština usvojiti neophodne zakone za raspisivanje predsedničkih izbora, koji su, takođe, propisani Ustavnim zakonom.

"Već sledeće nedelje kontaktiraću ministre koji su odgovorni da podnesu inicijative za donošenje zakona u skupštini, a koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih i lokalnih izbora".

On je rekao da ne strepi da će donošenje tih zakona blokirati D S S i Nova Srbija.

Za lokalne izbore je naveo da je problem što su postojeći izborni zakoni u direktnoj suprotnosti sa novim Ustavom.

Prema njegovim rečima, bilo bi "racionalno, logično, politički suvislo" da vladajuća koalicija podrži kandidaturu Borisa Tadića za predsednika Srbije.

"To je pitanje političkog fer-pleja od strane svih koalicionih partnera". naveo je on.

Uputan da li se slaže sa partijskim kolegom Draganom Djilasom da ako Tadić ne bude predsednik države, onda ni Koštunica neće biti premijer, Dulić je odgovorio "Jako mi je teško da zamislim funkcionalnu koaliciju u slučaju da Tadić ne bude predsednik Srbije".

Na pitanje , kako bi, kao predsednik parlamenta, reagovao ako Kosovo proglasi nezavisnost, rekao je da "otpočinjanje predviđanja šta će da se desi, širenje defetizma i pretnje mogućim nepovoljnim ishodom doprineli su da danas vodimo raspravu oko nečega što još uvek ne znamo da li će se zaista desiti".

"Hajde da svu snagu i koncentraciju, nacionalnu mudrost i međunarodnu poziciju iskoristimo da ne dođe do tog nepovoljnog ishoda za Kosmet", rekao je predsednik Skupštine Srbije.

On je rekao da je postoje problemi u kolaicionim odnosima Ds i DŠ, ali da je tako u svim koalicijama.

"Za mene je najvažniji problem što je moguće da će zbog tih problema Skupština raditi manje efikasno nego što je to bilo predviđeno na početku i da će izglasati manje neophodnih zakona za evropske integracije Srbije. Zato bih učinio sve da se odnosi u koaliciji stabilizuju".

On je naveo da će neophodnih 44 zakona, biti usvojeni ako budemo imali konstruktivnu atmosferu za rad parlamenta, konsenzus svih političkih stranaka o promeni poslovnika, donošenju zakona o skupštini, ali i ako budemo imali ta 44 zakona u skupštini, jer je vlada samo jedan od tih zakona - o putnim ispravama dostavila parlamentu.

Na pitanje kako je otvoren još jedan front između DS i DŠ, a to je razmimoilaženje oko ulaska u Srbije u NATO u slučaju da SAD i EU podrže nezavisnost Kosova i Metohije, Dulić je odgovorio da je "ta tema otvorena u pogrešno vreme, jer nas još niko ne poziva u NATO".

"Srbija u ovom trenutku pristupa Partnerstvu za mir, kome su pristupile sve države, uključujući i Rusiju. Dakle, Srbija je tek u procesu uspostavljanja vojne saradnje sa najjačom alijasom na svetu. Zato je to u ovom trenutku pogrešna dilema. Kada dođe vreme za to, onda bi o ulasku u NATO trebalo da se izjasne i političke stranke i građani.

On je dodao da će "na svakom referendumu koji moju zemlju uvodi u šire globalne integracije i koji će doprineti boljem ekonomskoj situaciji u Srbiji, uvek glasati – za".