Ne znam da li je ovo već bilo, ali je mnogo dobro, pa sam morao da ga postavim.


Kad sam imao 14 godina, mnogo sam želeo da imam devojku. Nadao sam se da cu je jednoga dana naci.

Sa 16 godina imao sam devojku, ali me ona nije baš volela pa sam zakljucio da mi treba strastvena devojka puna životnog žara.

Na fakultetu sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je ona bila suviše emotivna. Bilo je to spektakularno, bila je kraljica drame, oduševljavala se i plakala, pretila samoubistvom... Tada sam zakljucio da mi je potrebna stabilna licnost.

Sa 28 godina našao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudivala ni oko cega. Život je postao toliko dosadan da sam zakljucio da mi treba malo uzbudljivija devojka.

Sa 32 godine našao sam uzbudljivu devojku, ali nisam mogao da držim korak sa njom.
petarodavic: Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigde ne zadržavajuci. Cinila je lude, iznenadne stvari i cinila mene isto toliko jadnim koliko i srecnim. U pocetku je bila zabavna i vrlo energicna, ali sam na kraju zakljucio da ona jednostavno ne sledi nikakav pravac u životu. I tako sam odlucio da nadem devojku koja zna šta hoce.

Kad sam napunio 35 godina, našao sam pametnu, ambicioznu devojku, koja je stajala cvrsto na zemlji i njom sam se oženio. Ona je bila toliko ambiciozna da se ubrzo razvela od mene i uzela mi sve što sam imao.

Sad sam stariji i mudriji, pa tražim što mlađe plavuše sa što većim sisama.

bilo je, ali svejedno respect