Ono sto je sigurno, brak dveju zrelih i ozbiljnih osoba ne moze rasturiti neko treci.

Mada, realno, u sta covek moze biti siguran ..

Naravno, to ne treba biti prepreka za ostvarivanje svega onoga sto zelimo ostvariti u bilo kom aspektu.

_{pocela sam filozofirati, zaustavite me odmah} 

Ma koje bre zaljubila se pa srušila život porodici. To je žena za pod voz.

Ja se dobrovoljno prijavljujem za masinovodju. 

"u ime naroda" razvencava se brak izmedju bla. bla. . .  Tako pocinje ili zavrsava jedna prica koja nema happy end za jeDnog a za drugog mozda znaci "najzad sloboda" . .  I tako. .  Ja eto ne znam kako i kuda dalje. . sa 29 ostah sama sa dvoje dece,zato sto on eto "zeli slobodu"! I danas posle 5 god ni kriwa ni duzna nosim titulu "raspustenice" a on ima zivot. . .  A ja i dalje ne znam kako i kuda. .  

Uzas. Zao mi je kada cujem nesto tako...

To, naravno, ne znaci da nemas zivot. Tesko jeste, i bice....ali zar je nekome lako?

Kako ste se dogovorili oko dece? Gde cete ziveti? Od cega cete se izdrzavati? Da li ste ostali u dobrim odnosima (bivsi muz i ti)?
To su primarna pitanja trenutno. Ostalo ce doci na svoje.

Dogovor je da nema dogovora. Sud je shabloNski samO izmenjao imena,dodElio decu meni(hvala Bogu) njemu dao zadatak da placa aliment. 30%od zaradE (ne pitajte koliko je to) a gdE zivim? Pa kod mame i tate ..Lesi se vratio kuci.. Uraaa i za to

Sta dalje?

Potrudi se zbog dece da ostanes u dobrim odnosima sa bivsim muzem. Dozvoli mu sva njegova prava, iako mozda to nije zasluzio. Tvoja deca jesu.
Moras maksimalno pomoci svojim roditeljima, koji su sada pod velikim teretom.
Voli svoju decu, i u njima trazi utehu za sve lose sto ti se desilo. Budi srecna jer za to imas razloga...

To sto si raspustenica je imaginarno u celoj prici. Budi ono sto jesi, i time se ponosi.

Sve navedeno se i sprovodi.. Ali ima tu mnogo toga sto bih navela, ali malo je mesta :| mislim da onaj "predbracni ugovor" mnogo toga moze da spasi... A Zakon!? Da,ta velika rech sa velikim slovom ne postoji ovde.. Zivela anarhija u ime onih koji ostavljaju..

Napomenucu jos i to da sam zaposlena kod poslodavca koji nema razumevanja za dayOff kada su deca bolesna,da sada ima dva skolarca koja putuju sama kada idu popodne u skolu jer ja radim .. Itd.itd



[Edit by Livingston: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Sasvim si u pravu, ali ne smes vise razmisljati o tome sta je moglo biti i zbog cega je ovako kako jeste. To je tvoja proslost. Imas 29 godina i dovoljno vremena da izgradis sebi jednu lepu buducnost. Dvoje dece vec imas, a deca su najveca sreca u zivotu.

Od prvog razreda osnovne skole, sam sam putovao, menjajuci pritom dva prevozna sredstva. Od drugog razreda sa sobom sam vodio i mladjeg brata. Mislim da mi nista ne fali  Moji roditelji su se razveli bas kad sam imao nekih 5-6 godina, tako da znam kroz sta ti i tvoja deca prolazite. Pritom, ziveli smo kao podstanari, itd, itd...
Ovaj period prilagodjavanja novom nacinu zivota je uzasno tezak. Siguran sam da ti cesto situacija izgleda bezizlazno i neizdrzljivo, ali nije tako. Treba vremena, strpljenja i upornosti...i sve ce biti ok.