I mpj otac je bio stariji 21g pa je imao vremena da me vaspita i usadi neke bitne stvari.Neki ljudi se kasnije odlucuju za brak ,neki ranije ,neki taman kad je vreme - sve je to zivot .

Bio sam u nekoliko veza gde sam bio mladji otprilike onoliko koliko je ona mladja od tebe, i iako su se te veze zavrsile, razlog nikada nije bila ta razlika u godinama...

Godine nisu problem.
Ako ne postoji ekstremna razlika.
Ekstremno je 10 godina.
Sve preko 5 je takodje mnogo, ali ne toliko drasticno.

A sve to ne mora nista da znaci i veza moze super funkcionisati iako je ta razlika veca.
Ono sto je sigurno je to da je neophodno da ljudi budu svesni razlika, da se prilagodjavaju, a ne da se prave da one ne postoje.

U svakom slucaju, to je sasvim ok razlika i ne bi trebala biti neki narocit problem... a sad... svako ima svoje bubice, to ces vec morati da probas da bi shvatio

Vrlo je sebicno ostvarivati potomstvo kad znas da neces biti dugo uz svoju decu..

Pa sebicnije je uopste nemati decu .Evo recimo moj otac nije hteo da se zeni dok nije sagradio kucu i stvorio neke normalne uslove za svoju porodicu.Ja mislim da je to posteno .A i ne mislim da mi je nesto falilo zbog njegovih godina .

20 godina je bas mnogo...
Eto, jedna moja drugarica je napravila odlican izbor... ostavila je lika koji je stariji od nje 20 godina i ima mnooogo novca i par godina kasnije se udala za lika koji je mladji 3 godine od nje i nema mnogo novca, ali je voli, postuje, i podario joj je divnu porodicu...

Define dugo...
U 50 godina, covek ima realne sanse da sa decom bude bar do 25. godine.

Hehehehee, drugar, pa ti na svakom forumu pitas za ovaj savet. Opet kazem, godine nisu vazne. Uzivaj! 

Za sta je mnogo ?

Zasto je sebicno nemati decu, ako je neko vec svestan toga da ih ne zeli ili da im ne moze ponuditi nista pristojno, ili ga mrzi da ima decu, ili nema sa kim ?

 A i ako je sebicno to ne ide na stetu nikome, ide samo njemu sto se nije ostvario na tom planu i on ce svakako ziveti sa tim, a ova sebicnost utice i na zivotnog partnera i na potomstvo koje ostaje iza tebe.
Nije samo moje misljenje, cula sam to od mnogo starijih ljudi od sebe...Secam se kad me je razredna pitala '' pa dobro, je'l ti mislis da je normalno da detetu roditelji budu baba i deda''? Isto tako gledam decka moje najbolje ortakinje, on je mojih godina a roditelji mu imaju po skoro 70 godina, nista ne kapiraju, nemaju snage ni za zivot a kamoli da odgajaju decu(pozitivno u tome je sto je on vec u godinama u kojima moze koliko toliko da se brine sam o sebi, ali do skoro im je bilo stravicno tesko..)

To sto tebi nista nije falilo ne mora da bude slucaj i sa nekim drugim, i sa trecim...Ne mora uopste nikom nista da fali, ali sigurno niko ne zeli da mu otac ili majka umru pre punoletstva...

Ima gomilu primeraka, i hocu da kazem da, kada je u pitanju neka veza na duze staze, za ceo zivot, kada je u pitanju potomstvo, razlike u godinama su i te kako bitne i da ljudi to tako olako romanticarski shvataju...Ne kazem da je uvek osudjeno na propast, ali veliko je to pitanje.



Nije samo pitanje toga koliko ces dugo da budes sa detetom, nego koliko ces funkcionalan biti da obavljas svoju roditeljsku duznost, i koliko ces detetu da budes roditelj a koliko..baba ili deda...
Kod nas ljudi su retko kada mnogo zdravi i vitalni posle 60-e...

Za brak i vezu... mnogo... to je citava jedna reproduktivna generacija izmedju...
Ne znam... za mene je to kao da se zabavljas sa svojim roditeljem...