Artezijsko nomadski gonič


To je nizak, snažan pas dugog tela, skladan i pametan. Glava je dosta zaobljena i uska, a deluje suho. Obrazi su skoro bez mišića. Zatiljna kost je dobro vidljiva. Uši su postavljene izrazito nisko, savijene, duge i ako ih prebacimo preko glave pokriju je sve do njuške. Na donjem delu vrata je lagano izražen podvoljak. Prednje noge su lagano krive. Rep drži kao sablju. Dlaka je kratka, glatka, mada ne tanka. Trobojan je (beo, smed i crn) ili dvobojan (beo i narančast). Visina od 26 do 36 cm, težina - 15 kg. Živi dugo. Artezijsko-normandski baset je najčešći niskonogi gonič u Francuskoj. Potomak je izumrlog imenjaka, koji je bio visok 58 cm i važio je za jednog od najboljih pasa pri brakadama na zečeve. U Francuskoj ih upotrebljavaju zajedno s dugonogim goničima, a ponekad čak i za istraživanje pećina. Tipično za tog goniča je lagano kretanje. Njegov elegantan korak je drukčiji od kretanja basset hounda. Prijazniji je, uvijek spreman za lukave podvige. Članove porodice prihvata kao svoje rođake, članove čopora, što znači da im želi biti najmanje jednako vredan, ali ne i poslušan. Jako je živahan, aktivan i pametan. Dobrodušan je i ne napada druge pse, što je inače značajno za pse koji su privrženi čoveku. U lovu ga upotrebljavaju kao strasnog tragača. Primeren je i za porodičnog psa - lako ga je negovati, tvrd je i zdrav. Nije posebno dobar čuvar.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Australski svilenasti terijer


Masivan je i nizak pas sa srednje dugim nogama, a istovremeno čvrstim telom koje je prekriveno svilenom dlakom. Laici ga zamenjuju s premalo odlakanim jorkšir terijerom. Dovoljno duga glava prekrivena je svileno - srebrnom, čupavom dlakom koja ne sme prelaziti preko očiju. Oči su male, okrugle i tamne. Uši su uspravne, šiljaste, prekrivene kratkom dlakom. Leđa su ravna i duga. Dlaka je tanka, sjajna i svilena bez poddlake. Po telu je plava ili plavo siva dok je na repu tamnija. Glava i udovi su crvenkaste ili zlatno crvene boje, čuperak na glavi je srebrnkast. Visina - 23 cm, tjelesna težina - 3,5 do 4,5 kg. Dočeka 10 do 12 godina starosti. U prvo vreme nazivali su ga Sydneyski svilenasti terijer. Pasmina koja je službeno priznata 1962. godine je plod uspelog ukrštanja australskog i jorkšir terijera. Ime je dobila po svilenoj dlaki (silk = svila). Kada je yorkširski terijer bio u modi, broj nešto većih silkija se stalno smanjivao. Izvan Australije su retki. Silky je živahan i veseo pas, odgovara mu izgled drznika. lako ga ubrajaju među porodične pse to nije pas koji bi dugo izdržao u naručju.Živahan je i jako se voli igrati, pa i s decom. Silky terijeri su privrženi psi, svoju naklonjenost ravnopravno razdele na celu porodicu. Imaju oštar sluh i osećajni su i zato treba cviljenje ograničiti već kod uzgoja. U stanu ne puštaju dlake i nemaju neprijatan miris. U vrtu love miševe i puni volje trče amo-tamo. Vole duge šetnje i neumorni su. Svaki dan ih moramo češljati i četkati.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Australski terijer


Čvrst je, drag pas niskih nogu i duge dlake. Na glavi ima svetlo obojen čuperak, a oko vrata bujan okovratnik koji ga štiti od ozleda. Glava je duga, čeoni deo lobanje je jednak nosnom koji je snažan. Oči su tamne, pogled drzak. Šiljaste uši nošene su uspravno i ne smeju biti prekrivene dugom dlakom. Telo je nisko i stoga se čini da su leđa duga. Krupiran rep uglavnom nosi na gore. Lagane, ali ne i tanke noge, prekrivene su nešto dužim dlakama, na šapama ne sme biti dugih dlaka. Prekriven je ravnom, približno 5 cm dugom dlakom. Poddlaka je meka. Boja: plavo crna ili srebrno crna sa crveno smeđim oznakama na glavi i udovima. Visina - 25 cm, težina - 5 kg. Kada su u 19. stoleću Škoti naseljavali Australiju, uzimali su sa sobom Skye, škotske i Dinmontove terijere. Ukrštali su ih medusobno i nastali su australski terijeri koje od milja zovu aussie. U lovištu teraju glodavce i ubijaju zmije, a koriste ih i u lovu na kuniće. Australski lovci, naime, tvrde da su korisni kao jamari i kao pastirski psi. Već 60 godina imaju svoju uzgojnu knjigu. U Evropi su poznati kao prijazni i privrženi psi, iako ih nema mnogo. To je šteta, jer je australski terijer oprezan pas koji ne cvili, prilično jednostavno ga je čistiti, dobro se oseća i u manjim stanovima. Potrebno mu je puno kretanja. Nije pas koji bi veći dio svog života hteo proživeti u naručju, jer bi tada izgubio svoju robusnost. Veže se samo uz jednog čovjeka. Trimati ga moramo svakih 6 do 8 tjedana. Kupamo ga neutralnim šamponima. Dočeka visoku starost.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Basenji


Basenji zbog svoje vitkosti, visokih nogu i elastičnog hoda deluju vrlo elegantno i privlače pažnju. Glavu imaju podignutu, a oštre uši su usmerene prema napred. Na obrazu imaju sitno urezane bore, oči su postavljene koso. Kratkodlaki su, dlaka im je često crvenkaste boje, ali postoje i crni primjerci. Noge i kraj repa moraju biti beli. Rep nose savijen preko leđa i malo sa strane. Njihova domovina je Kongo gdje ih upotrebljavaju kao goniče u lovu na nisku divljač. Nikada se ne ukrštaju s drugim rasama. Ženke se teraju samo jednom na godinu što nam dokazuje da su oni jedna od prvobitnih rasa. Visina - 40 do 43 cm, težina do 12 kg. Doživi oko 12 godina. U Europi je basenji redak. Standard je priznat tridesetih godina ovog stoleća u Engleskoj. Basenji pripada prastarim pasminama i možemo ga naći na slikama u pećinama iz kamenog doba i u egipatskom vajarstvu. Psi ne laju već se oglašavaju s kratkim "vuf”. Njihovo tuljenje slično je obesnom jodlanju. Pas je idealan za život u stanu jer ima kratku dlaku. Potrebno mu je mnogo kretanja jer je njegov korak dug. Pametan je, brzo shvata, iako ne posluša odmah. Veoma je privržen i vesele je naravi. Posebno se dobro osjeća u čoporu s drugim psima svoje pasmine, zadovoljavaju već dva psa.Brani se (i svoje članove čopora) munjevitim kretnjama - svojim očnjacima u suparnikovoj koži napravi dve male, ali vrlo bolne rupe.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Bavarski planinski krvoslednik


Srednje je velik, veoma pokretan, mišićav pas s malo ulegnutim leđima. U zadnjem delu doima se kao da je nadograđen. Glavu i rep nosi u visini leđne linije. Njuška mu je crna ili tamno smeđa, usne sežu nešto ispod donje čeljusti iako nisu previše izražene. Leđa su jaka i mišićava. Šape su kašikaste, nokti moraju biti jaki i otporni. Dlaka je potpuno nalegnuta, glatka, gusta i manje sjajna. Tamno je smeđe ili oker boje. Može imati tamnije pjegice po krznu. Osnovna boja više dolazi do izražaja na leđima. Gubica i uši su često crni. Visina - 48 do 50 cm, težina - od 15 do 20 kg. Životno doba je oko 12 godina. Bavarski planinski krvoslednik je uzgojen od starijih lovačkih pasa bavarskog područja i od hanoverskog krvoslednika. Specijalist je za hladne krvne potrage visoke divljači: jelena, srne i divokoza. Slobodno traga ili je na tragačkom remenu. Izvanredno je uporan trkač i može biti koristan na teže prohodnim terenima. Oštar je, privržen vlasniku i potreban mu je vodič u radu. Nije primeren "vikend" lovcu. I za ovu pasminu vriede strogi propisi pri uzgoju - broj štenadi je ograničen. Na radnom ispitu za krvoslednika psu se mora dati najmanje 4 sata stari krvni trag.Dobar tandem krvoslednika ima puno posla čitavu lovačku sezonu. Živahan je, hrabar, vodljiv i siguran, jako vezan uz svog gospodara. Nijemci ga prije svega koriste za lov na zečeve i pernatu divljač.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Bigl


Tipičan je pas čopora i pre svega je namenjen gonjenju zečeva. Zbog toga ima čvrstu telesnu građu s elegantnim obrisom. Dok trči njegov je korak dug i elastičan. Vrlo su brzi i uporni trkači. Šape su im jake i zatvorene. Na glavi imaju izražen stop, potiljak i lagano zaobljen čeoni deo lobanje. Uši mu moraju doseći njušku ako ih potegnemo u tom smeru. Glava ne sme delovati grubo. Kraj repa je beli, nošen je prijazno i visoko. Dobrovoljnost je tipična za tu rasu. Trobojan je i ima sve moguće boje pasa. Visok je od 33 do 41 cm, a težak od 10 do 18 kg. Zdrav beagle živi 12 godina. lako živi u porodici, beagle je lovački pas. Možemo ga upotrijebiti za traganje. U šumi i na travnjaku odlično prati trag i na to treba računati kada želimo beagla. Samouveren je i vitalan, uvek spreman na milovanje. Društven je, uljudan i privržen čitavoj porodici, a ne samo jednom čovjeku.Njegova društvenost je tolika da će se razveseliti kontaktu s bilo kim, pa čak i s provalnikom. Prijazniji je od ostalih pasa, nasrtljivi beagle je netipičan. Zbog samouverenosti moramo s njim biti dosledni. Mora mu biti jasno koliko daleko može ići, i ako to bude znao, učit će brže. Potrebno mu je puno kretanja i telesne aktivnosti. Rado laje. Beagli se vole igrati i osim nekih izuzetaka, jako vole decu. Specifične bolesti beagla nisu poznate. U znanstvenim ustanovama upotrebljavaju ih kao pokusne životinje.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Bedlingtonski terijer


Izgledom podseća na ovcu. Vlasnici ga tako oblikuju redovitim trimanjem. Bedlington nije slab i osećajan pas već je mišićav, okretan, srdačan i nije grub. Rado galopira. Gornji deo glave je uski, pokriven bujnom, svilenom, skoro bijelom čupavom dlakom. Njuška je prilično velika, crna kod belih pasa, a peščane boje kod smedih pasa. Oči su malene, svetle i naizgled trouglaste. Uši vise po licu, na krajevima imaju resice svilenkaste dlake. Leđa su zaobljena, rep nije kupiran. Dlaka je gusta i mekana. Boja: može biti skoro bela, crveno smeđa ili peščana. Visina - 41 cm, težina - od 8 do 10 kg.Njegova domovina je područje izmedu Engleske i Škotske. Cigani, popravljači lonaca i lutalice, te su brze, oštre i tihe pse imali za divlji lov, dok su ih rudari koristili za tamanjenje štakora u rudničkim rovovima. Još uvek rado uništavaju štakore. Od 1820. godine ih planski uzgajaju, a na kraju XIX. stoleća dobili su današnju frizuru koju možemo oblikovati običnim makazama ili električnim brijačem. Pas je većinom mekan, iako lako postane vrlo oštar. Jako je hrabar, no ponekad može u manjem čoporu (dva psa) opasno podivljati i najmanje što može je - uništavati mačke. U kući je prijazan, nije zahtevan, bistar i srdačan. umiljat pas. Može živeti u stanu, ali treba mu puno kretanja. Puno bedlingtonaca je napravilo ispite propisane za službene pse. Za njih možemo reći: lavlje srce u ovci. Trimati ga moramo svakih 8 sedmica.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Belgijski dugodlaki crni ovčar


Srednje je velik, skladno građen pas, izdržljiv - može mnogo trčati. Glavu drži uspravno i zato izgleda ponosno. Nosni dio glave je dug, podseća na glavu divljeg psa, stoga grenendel djeluje arhaično, prvobitno. Čeona i nosna linija moraju biti usporedne, stop je dobro izražen. Poželjne su što tamnije oči, koje moraju biti bademastog oblika. Pogled je živahan. Veđe su crno pigmentirane. Belgijski ovčari razlikuju se samo po boji i dužini dlake. Dlaka je kod groenedaela duga i glatka sa zastavicama na nogama i pantalonama na bedrima. Dozvoljena je samo crna boja. Visina - 62 cm, težina - 30 do 32 kg (odnosi se na mužjake). Dožive starost od oko 12 godina.U mestu Groenendael kod Bruxellesa osamdesetih je godina prošlog stoleća gostioničar Rose svoju crnu, dugodlaku ovčarku pustio pastirskom psu, kojem je ime bilo Picard. Da li je psu bilo samo ime Picard ili je došao iz Picardije u Francuskoj gde uzgajaju pastirske pse nije poznato. Tim ukrštanjem su bili postavljeni temelji novoj pasmini. Groenendael Jules je izmedu 1908. i 1912. godine položio sve ispite za službene pse i ispit za policijskog psa. Uskoro je počelo rasti zanimanje za njih i izvan Belgije. Razlozi zbog kojih je ta pasmina postala zanimljiva su mnogobrojni. Jedan je sigurno privlačna duga dlaka. I kada je mokar groenendael nema neprijatan miris. Izvanredno je vodljiv i dobar je pratilac. Nemaju problema s displazijom. Nisu psi za život u psetarnici, jako vole decu i vrlo su temperamentni.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Belgijski dugodlaki ovčar


U poređenju s drugim belgijskim ovčarima najsličniji je groenendaelu, po spoljašnosti i osobinama. Jedina razlika među njima je boja. Crvenkasto je smeđe boje sa sivim mrljama. Ako se u nekom leglu izlegne crno štene, to je groenendael. Dugodlake pse, koji su sivi, na izložbama odvajaju od tervuerena kao pse druge boje. Obavezno je crno lice. Dlaka je po glavi, obrazima i na prednjim nogama kratka. Na zadnjem delu prednjih nogu nalaze se zastavice, a na zadnjim nogama hlače. Duga i glatka dlaka na prsima tvori grivu. Ušne dlake uokoviruju glavu. Kao i druge pasmine iz skupine belgijskih ovčara i ovaj pas pri trčanju kruži oko gospodara. Do 1899. godine dugodlaki belgijski ovčari nisu bili odvojeni po bojama. Najpre su razdvojili crne. Kao što je rečeno, belgijski su ovčari dobivali imena po krajevima iz okoline Bruxellesa.Odatle potiču Tom i Poes, ovčari mahagonij boje, koji su prvi upisani u rodovničku knjigu tervuerena. Tervueren nije imao tako uspešnu karijeru kao groenendael. Odmeravali su ga Francuzi kojima je nedostajao dugodlaki ovčar. Tervueren se postupno počeo širiti tek onda kada je nestao stari dugodlaki nemački ovčar. Otporan je, nema displazije. Bistar je i sposoban učenik. Možemo ga školovati sportski. Pokretljiv je i brz. Nagon čuvanja i obrambeni nagon su mu urođeni. Kao i sve dugodlake pse potrebno ga je redovno češljati i četkati. Zadnjih se godina tervueren u prilično velikom broju pojavljuje na izložbama pasa u Europi, ali ih unatoč Iepoti i inteligenciji još nema dovoljno.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Belgijski kratkodlaki ovčar


U odnosu na druge belgijske ovčare kratkodlak je. Gusta dlaka je posebno kratka na glavi, vanjskoj strani ušiju, licu i donjim delovima udova. Nešto je duža na vratu gdje pravi ovratnik, na donjem delu ušiju i na repu.Boja: crvenkasto smeđa, lice je crno. Uši su uspravne, oči smeđe, prednji udovi stoje potpuno okomito. Laici ga ponekad zamene s nemačkim ovčarom, mada je malinois puno nežnije telesne građe nego nemački ovčar i visok je samo do 62 cm. Telesna težina - oko 30 kg. Životna dob - 12 godina.Ime je dobio po mestu Malines, flamanski Mecheln. Tamo su uzgajali kratkodakog ovčara, koji je 1891. godine ušao u belgijski pasminski standard. Tada su mu odredili i današnju boju koja mora biti smeđe crvena. Odličan je, višenamenski upotrebljiv radni pas. Izdrži različite situacije i imali su ga kao policijskog psa čak i u belgijskom Kongu, gdje se odlično pokazao. Ni vrućina mu nije škodila. Malinois je od svih belgijskih ovčara najrašireniji. U svojoj matičnoj domovini je na prvom mestu ispred svih ovčara, pre svega zbog izvanredne spretnosti i sposobnosti učenja.Na međunarodnim takmičenjima školovanih pasa malinoisi osvajaju najviša mesta. Ponegde čak istiskuje i nemačkog ovčara, jer je energičniji i tvrđi. Potreban mu je dobar odgoj, ako njegovu agresivnost želimo održati u normalnim granicama. Traži puno kretanja.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)