Triput sam video Tita

Jednom se otac moj sa posla kući vratio pre,
odenuo mi praznično sve i poveo me na trg.
Bio sam klinac još i bilo mi je tek oko pet,
al' dobro pamtim nasmejan svet i svečan i sretan grad.

Nisam razumeo zastave, gužvu, znao sam tek,
nešto je važno, jer otac me tad prigrli snažno,
reče mi: Sine , gledaj i pamti.
I ja sam video Tita Maršala, legendu tu,
slobodotvorca, čoveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita prvi put.

U školskim danima o njemu su nas učili sve,
al' život nam objasnio tek, to kakav je čovek Broz.
Bio sam momak već, kroz muziku sam tražio reč,
pred jedan koncert prostruja vest da doći će možda on.

I ja sam stajao malen s gitarom, predamnom sve,
moje detinjstvo, sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo,
predamnom on, nasmejan, večan.
I ja sam video Tita Maršala, legendu tu,
slobodotvorca, coveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita drugi put.

Bio je peti maj, iz Skopja me je vodio put.
Na stanicama duž pruge svud, tišina i nema bol.
Bitola, Maribor, Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor,
i svaki čovek i svaki dom je žalio dušom svom.

Al' ja sam video visoke peći, fabrike dim, široke njive,
Gradove što slobodni zive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Maršala, legendu tu, slobodotvorca,
čoveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita.

I ja sam video visoke peći, fabrike dim, široke njive,
Gradove što slobodni žive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Maršala, legendu tu, slobodotvorca,
čoveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita...

U razdeljak te ljubim

Kadl je pre mnogo leta bal pravio baron,
Fon Ligenštul je pozvan da naidje i on.
Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Fon Ligeštul je hitro napustio taj bal,
Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Fon Ligenštul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poč'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Uticaj rođaka na moj životni put

Eh, da sam učio, ja bih danas možda bio specijalista za
kardiovaskularne bolesti ili asistent na biologiji, a ja sam
postao tamburaš, zbog nekih rođaka...

Kad sam prvi put pao u školi, otac je rekao:
"Dobro, pa desi se to! Razmisli sad sine moj.
Jer život se ne igra s tobom, uporedi druge sa sobom.
Svi tvoji vršnjaci, su odlicni đaci, a jedino ti si na dnu..."

Moj brat Sava je učio prava pa su hteli da učim i ja.
Od tih stvari me bolela glava, mnogo jave, a premalo sna.

Nisam mislio da su diplome ona presudna životna stvar,
vec sam živeo život po svome, kao prosjak i kao car.
(glas savesti:)
Tako to biva, kad se previše sniva, a stvarnost se malo zna.
Tako to biva, kad se previše pliva mutnim vodama sna.

Kad sam drugi put pao u školi, otac je rekao:
"Sad je vec ozbiljna stvar. Sine moj, razmisli bar.
Jer život se ne igra s tobom, uporedi druge sa sobom.
Svi tvoji vršnjaci, su odlični đaci, a jedino ti si na dnu..."

Moj stric Jova je slagao slova, pa su hteli da slažem i ja.
Ja sam svitanja čekao nova, negde između neba i sna.

Nisam mislio da su diplome ona presudna životna stvar,
već sam živeo život po svome, kao prosjak i kao car.
(glas savesti:)
Tako to biva, kad se previše sniva, a stvarnost se malo zna.
Tako to biva, kad se previše pliva mutnim vodama sna.

Kad sam treći put pao u školi, otac je ćutao,
nije mi rek'o ni reč. Al' ja sam sve znao već.
Da život se ne igra sa mnom, da idem ka ponoru tamnom.
Svi moji vršnjaci, su svršeni đaci, ja ne marim mnogo za to.

Moj stric Živan je bio bonvivan pa sam hteo da budem i ja.
U tu svrhu sam smislio divan, mada, na izgled, nemoguć plan.

Nisam mislio da su diplome ona presudna životna stvar,
već sam živeo život po svome, kao prosjak i kao car.
(glas savesti:)
Tako to biva, kad se previše sniva, a stvarnost se malo zna.
Tako to biva, kad se previše pliva mutnim vodama sna.

Ti ćeš mi kaz'ti...

Tako to biva, kad se previše sniva, a stvarnost se malo zna.
Tako to biva, kad se previše pliva mutnim vodama sna.

Ej, nerviraš me...

Tako to biva, kad se previše sniva, a stvarnost se malo zna.
Tako to biva, kad se previše pliva mutnim vodama sna.

(Glas savesti se, na sreću, utišava i vremenom potpuno nestaje.)

Uvod

Ja se slikam
za naslovne strane
i provodim
neke bezvezne dane
(to znaš).

Dajem intervjue
(uvek iste)
i pikiram
ka vrhu top liste.
Pa da:
sve zbog moje drage mame.

Mesto maturske
slike na tablou,
u nekom izlogu
na lokalnom korzou,
sve što radim ja...

Mesto maturske
slike na tablou,
u nekom izlogu
na lokalnom korzou,
sve što radim ja,
ja radim zbog nje.

Mesto maturske
slike na tablou,
u nekom izlogu
na lokalnom korzou,
ovo dajem njoj...

Mesto maturske
slike na tablou,
u nekom izlogu
na lokalnom korzou,
sve što radim ja,
ja radim zbog nje