Ramzane (ne) idi :poslednji poker čečenskog teroriste i Kremlja

Ramzane (ne) idi :poslednji poker čečenskog teroriste i Kremlja

newsweek

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov izazvao je pravu bujicu reakcija svojom objavom da će se definitivno povući iz politike kada mu 5. aprila istekne mandat.

Čovek koji je "gvozdenom pesnicom" vladao turbulentnom ruskom republikom od 2007. godine, rekao je u intervjuu da je ispunio svoj zadatak i da je došlo vreme da se posveti porodici i verskom učenju.

Ipak, veoma mali broj ljudi očekuje da će Kadirov održati svoje obećanje i javnost na njegovu objavu gleda kao na još jedan potez u dugogodišnjoj "partiji pokera" sa Kremljom. Kadirovljev cilj nije samo da osigura dalju novčanu podršku Moskve, već i da se prikaže kao legitimni lider tako što će Vladimir Putin lično tražiti od njega da ostane na vlasti.

Zapaljiva retorika takođe je deo igre kojom je Kadirov istovremeno podelo javnost i obezbedio nove pristalice.

Dvanaestog januara na zvaničnom sajtu čečenske vlade okarakterisao je nezvaničnu opoziciju kao "neprijatelje naroda". Nekoliko nedelja kasnije, na svoj instagram profil okačio je snimak bivšeg ruskog premijera i sadašnjeg lidera opozicije na nišanu snajpera.

Kremlj nije odmah reagovao na Kadirovljeve bravure, sve dok kontroverzni lider na televiziji nije objavio da se čečenske specijalne snage u tajnosti bore protiv Islamske države u Siriji. Ta objava kosila se sa brojnim Putinovim obećanjima da se Rusija nikada neće uključiti u kopnene operacije u Siriji. Vidno potresena ruska vlada je demantovala Kadirovljeve navode, istakavši da je Ministarstvo odbrane jedini izvor zvaničnih informacija o tom pitanju.

Takvo ponašanje, da je došlo od bilo kojeg drugog ruskog političara, graničilo bi se sa samoubistvom. Međutim, slične taktike nisu nšta novo za čečenskog lidera koji se njima služi kada kod mu je potrebno da iz federalnog budžeta izvuče dodatna sredstva.

Od samog početka kada je 27-godišnji Ramzan postao predesdnik 2003. godine, mladi političar testirao je Putinovo strpljenje. Već pri prvom zvaničnom sastanku, Kadirov je prekršio protokol pojavivši se obučen u nebesko plavu trenerku. Tako je postavljen ton odnasa u kojem će Kadirov stalno pomerati granice dozvoljenog.

U godinama koje su usledile Kadirov je zaradio privilegovan položaj kod Putina, najviše zahvaljujući surovog obračina sa separatističkim grupacijama u regionu. Pri tome, Kadirov se oslanjao na paravojnu formaciju "Kadirovci", koja mu je pomagala u očuvanju kontrole dok federalne trupe nisu postale potpune nepotrebne na njegovoj teritoriji.

Uz to, Kadirovljeva politika obezbedila je Putinu veliki broj glasova u Čečeniji, a zauzvrat Kremlj je obasipao region novcem. Preko 14 milijardi dolara uloženo je u obnovu Čečenije nakon rata. Jedna od vodećih ruskih ekonomista, Natalija Zubarevič, okarakterisala je Čečeniju kao "rupu bez dna za federalne subvencije". Čak 85 odsto budžeta ove ruske republike za 2015. godinu poteklo je iz federalne kase.

Ipak, što se više Moskva oslanja na Kadirova da uspostavi mir i kontrolu nad ovim nezgodnim regionom, to više postaje talac njegovih ambicija.

Nakon što je konsolidovao vlast, Kadirov je Čečeniju pretvorio u islamsku republiku unutar sekularne Rusije. Kadirovljeva vlada propisuje šerijatsko pravo, od žena zahteva nošenje vela i dozvoljava tradicionalna ubistva zbog časti. Osim toga, čečenski lider je oformio armiju od 30.000 ljudi, koji su lojalniji njemu nego Kremlju.

Istraživačka novinarka Ana Politkovskaja koja je ubijena 2006. godine, opisala je Kadirova kao "malog zmaja kojeg je Kremlj odgajio i sada mora da ga hrani da ne bi bljuvao vatru".

Njene reči pokazale su se kao naročito tačne 2014. godine kada su rusku ekonomiju pogodile sve niže cene nafte. U prvim trenucima, govorilo se da će po prvi put biti smanjena sredstva koja iz federalnog budžeta idu Čečeniji. Kadirov je tada objavio da će poslati 70.000 dobrovoljaca u Ukrajinu i to u trenutku kada je zvanična Moskva pred međunarodnom zajednicom insistirala da se u Ukrajini radi o građanskom ratu u koji Rusija nije umešana. Na kraju, Čečenija je bila jedan od retkih regiona koji je dobio više sredstava iz federalnog budžeta nego pre ekonomske krize izapadnih sankcija.

Prethodnih meseci, Kadirov je između ostalog sebi obezbedio vlasništvo nad naftnom kompanijom Čečenneftekimprom. Ali ipak, ono što Kadirov najviše želi jeste Putinova molba da ostane na vlasti.

Čečenski lider zna da će narod izaći na ulice ako se povuče i da će tražiti od njega da promeni mišljenje. Neke od najistaknutijih figura javnog i kulturnog života Čečenije pokrenule su kampanju za ostanak Kadirova i čak imaju haštag #Рамзаннеуходи (Ramzane ne idi).

I ruski predsednik Vladimir Putin verovatno će popustiti, najviše usled toga što Moskvi ne treba remećenje delikatne ravnoteže postignute među muslimanskim ruskim stanovništvom, a naročito ne još jedan muslimanski ustanak.

Ali postoji još jedan razlog zbog kojeg ruski predsednik čini ustupke pred Kadirovim - Putin je osigurao vlast ispunjenjem obećanja da će ugušiti čečenski pobunu i kada bi u ovom trenutku posrtanja ruske ekonomije izgubio kontrolu nad Čečenijom, to bi bilo političko samoubistvo i dokaz neuspeha njegove regionalne strategije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov objavio je da će Moskva tek odlučiti o sudbini Kadirova, premda je u realnosti Putin matiran i nema boljeg izbora do "čečenskog princa u trenerci".