Poceci fitoterapije su izgubljeni u proslosti. Smatra se da su fitotereapiju prvo otkrile zivotinje, jer vecina zivotinja ovisi o biljkama kao izvoru hrane. U predistorijsko doba otkrice biljaka kao sredstva za uspostavljanje zdravlja u obolelom organizmu je imalo ogroman znacaj. Veruje se da fitoterapija, herbalna medicina, datira nekoliko hiljada godina pre nove ere, ali prvi zapisi su otkriveni u Egiptu (Eberov papirus iz 1500 g.p.n.e.). Desetine zapisa koji se spominju u tom papirusu su, kao lekovi, i danas u upotrebi.
U fitoterapiji se koriste razliciti delovi biljki (koren, podanak, stabljika, list, cvet, plod, semene, kora, drvo, smola). Mnoge male jednogodisnje biljke se koriste i cele.Mogu se koristiti i sveze, ili u obliku otopina kao caj, ali se biljka moze osusiti, izrezati, usitniti u prah. Drveni delovi biljke se kuvaju dvadesetak minuta u malo vode d bi se dobio dekoktat.
Pripravci lekovitog bilja se nasiroko upotrebljavaju, narocito prema receptima travara. Mogu biti u obliku tinktura, sredstava za inhaliranje, cepica, tecnih ekstrakta. Travari su jos 1640.g. uspostavili klasifikaciju koja je sadrzavala opise 3800 biljka, prema lekovitosti. Danas se smatra da ima preko 250000 cvetnih biljaka, a samo mali broj je podvrgnut ispitivanju u terapeutske svrhe.
Terapeutsko delovanje lekovitog bilja ovisi o prisutnosti ishlapljivih ulja, azotnih spojeva - alkaloida, sirokom spektru materija u spoju sa razlicitim secerima - glikozidi, o taninu, smolama, uljima, mastima, ugljikohidratima, kompleksnim proteinima, enzimima, vitaminima, elementima u tragovima, koji su svi neophodni za dobro zdravlje.
Lekovito bilje se sakuplja daleko od prometnih puteva i izvora hemijskog zagadjenja.
Sakupljanje cvetova se provodi u vreme razvoja, neposredno pre cvetanja.
Pupoljci se beru u prolece pre razvica.
Lisce se bere u pocetku leta.
Korenje biljaka je najbolje vaditi pre cvetanja kod jednogodisnjih biljaka, a kod visegodisnjih u jesen.
Plodovi se beru kada sazru, a ukoliko se beru za susenje nesto pre sazrevanja.
Kora se skida sa drveca starog dve do tri godine, u prolece, a ako je kora smolasta onda u jesen.
Semenje i zrnevlje lekovitog bilja se upotrebljava samo od zrelih plodova. Brati treba pazljivo, da se biljka ne gnjeci.
Bilje se skuplja po suvom vremenu, prije podne, i susi se brzo na toplom vazduhu, ali se ne sme izloziti suncu.
Sprema se na zracna mesta gde ne dopire svetlost kako bi se izbegao gubitak lekovitih svojstava.
Vecina lekovitog bilja zadrzava lekovita svojstva godinu dana nakon branja, ukoliko je pazljivo suseno i skladisteno.
Veoma je znacajno da se izvrsi dobra identifikacija.
Na nasim prostorima fitoterapija, travarstvo, ima veoma dugu tradiciju. Svi prepoznaju ime Vase Pelagica, Jove Mijatovica, ali i doktora Jovana Tucakova i Riste Gostruskog.

NAUČNE STUDIJE POKAZUJU DA ZELENI ČAJ MOŽE DA SPREČI RAK

[ www.voanews.com ] - Zeleni čaj se već vekovima pije u Aziji, gde mnogi veruju da leči sve - od glavobolja i depresije do artritisa i raka.

U poslednjih dvadeset godina, naučne studije podržale su neke od tih tvrdnji. U Vašingtonu neki istraživači veruju da zeleni čaj zaista sprečava rak, mada agencije američke vlade izražavaju izvesnu sumnju. Sve obimnija istraživanja ukazuju da neki čajevi možda pružaju više od običnog uživanja. Prema Američkom institutu za istraživanje raka, samo nekoliko šolja zelenog čaja dnevno može da pomogne u sprečavanju pojave tumora. Predstavnik Džefri Prins je sumirao zaključke istraživača na nedavnom sastanku u Vašingtonu.

”Naučnici koje smo okupili ove godine razgovarali su o zelenom čaju. Izgleda da dobijamo neke rezultate, pošto se sprovodi sve više studija i sve se više zna o tom napitku. U osnovi verujemo da bi oni koji su zainteresovani za smanjenje rizika od raka trebalo da razmotre uključivanje zelenog čaja u svoju ishranu već bogatu biljnom hranom.“

Studije su pokazale da je stopa obolelih od raka manja u azijskim zemljama, gde je zeleni čaj važan sastojak ishrane. Naučnici ne znaju koji sastojci tog čaja imaju zaštitna svojstva, ali imaju neke teorije koje obećavaju. Većina njih se odnosi na jedinjena zvana katukins, koja čine oko jedne trećine težine zelenog čaja u suvom stanju. Medjutim, ne slažu se svi sa time.

Američke službe koje donose propise o hrani i lekovima veruju da ne postoje dovoljni dokazi da zeleni čaj sprečava rak. Federalna Uprava za kontrolu hrane i lekova saopštava da neke od studija koje podržavaju tu tvrdnju nisu ubedljive. Uprava je zaključila da je, na osnovu malog broja dostupnih istraživanja, malo verovatno da zeleni čaj smanjuje rizik od raka prostate, dojke ili od bilo koje druge vrste raka. Mada podaci o ispravnom doziranju nisu dostupni, Džefri Prins sa Američkog instituta za istraživanje raka kaže da ništa ne ide u prilog tvrdji da je zeleni čaj opasan.

”Verovatno je da nam umereno konzumiranje zelenog čaja neće naneti štetu, ali je moguće - što bi nauka ubrzo mogla da dokaže - da je veoma korisno.“ Džefri Prins dodaje da je zeleni čaj najefikasniji kao deo dijete bogate voćem i povrćem, koja sadrži i druge komponente za koje se veruje da smanjuju rizik od raka.

Zajednička komisija Američkog instituta za istraživanje raka i Svetskog fonda za istraživanje raka procenjuje da bi takva ishrana mogla da za tri do četiri miliona smanji broj slučajeva raka svake godine. Komisija preporučuje uzimanje do pola litre zelenog čaja dnevno.

Biljni svet broji preko 500.000 vrsta. U flori Istocne Evrope, mose se naci oko 6500 vrsta bilja. Broj bilja, koje se upotrebljavaju u farmaceutskoj industriji za pravljenje lekova, i u kozmetickoj industriji za pravljeoje kozmetickih preparata, dosta je manji. Zbog ekoloskih faktora koji stalno deluju na nasu okolnu treba biti veoma pasljiv u kojoj sredini beremo bilje. Pored toga, imamo nekoliko nepovoljnih faktora koji direktno uticu na rast samih biljaka na sastojke koji ulaze u bilje i koji mogu kasnije, kad se ova biljka upotrebi u kozmetici ili za lek, da stete zdravlju. Citav biljni i sivotinjski svet na zemlji stalno je izlosen uticaju odredjenih hemijskih sredstava, cije biolosko dejstvo nije jos dovoljno prouceno. Savremeni industrijski pogoni kroz dimnjake izbacuju ogromne kolicine toksicnih gasova i dima, ciji se sastojci talose u okoljnom bilju. Zbog toga niikad ne smemo brati bilje za upotrebu u lecenju ili kozmetici u blizini termoelektrana, (velike kolicine sumpordioksida), automobilskih puteva (zbog talosenja olova u biljkama). Veoma je opasno brati bilje blizu otpadnih voda, jer one sadrse fosfate, koji ulaze u zemljiste, a odatle ih crpu biljke i talose u sebi. Upotreba herbicida pesticida u poljoprivredi takodje nije povoljno za bilje koje raste u okolini gde se ta hemijska sredstva upotrebljavaju. Od kraja pedesete godine pa do danas upotrebljava se sve vise hemikalija kao sto su: vestacka djubriva, razna hemijska sredstva za unistavanje korova i drugih stetocina. Zato bi trebalo da izbegavamo skupljanje ljekovitog i korisnog bilja i pored vecih poljoprivrednih povrsina. To znaci, da treba sakupljati bilje daleko od Ijudskih naselja i industrijskih pogona, sto ima dvostruku korist: cisto neotrovano bilje, i lep izlet u prirodu. Posebno treba napomenuti, da bilje ne smemo sakupljati u parkovima i drugim javnim mestima, pa i na regionima koji su proglaseni za nacionalne parkove. Trebalo bi uvek pnilikom sakupljanja ostaviti nekoliko biljaka za dalje razmnosavanje.

  PRIPREMA LEKOVITOG BILJA
Tokom vekova razvijale su se razlicite metode koriscenja biljaka koje imaju lekovito svojstvo. Nacini koji se primenjuju da bi od biljke "izvukli" najbolje, mogu se podeliti u dve grupe: 1. Oni kojima se dobijaju preparati za unutrasnju upotrebu; 2. Metode kojima se dobijaju preparati za spoljnu primenu. Najbolji nacin koriscenja lekovitih biljaka je kada se unose u organizam. Nacini pripreme lekovitih biljaka za unutrasnju upotrebu su brojni i mogu se svrstati u tri grupe: - priprema sa vodom; - spravljanje sa alkoholom;- upotreba u svezem ili suvom stanju.
Priprema sa vodom 1. InfuzijaOvo je jedan od najcescih i najjednostavnijih nacina pripreme, pri cemu se suvi ili svezi delovi biljke polivaju vodom (kao spremanje caja). Ako se upotrebljavaju sveze biljke, onda se kolicina povecava u odnosu 1:3, sto znaci da se umesto jedne kasike suve biljke, kao zamena uzimaju tri kasike sveze biljke. Priprema infuzijeStaviti u cajnik ili drugu posudu po jednu kasicicu suve biljke za svaku solju.Preliti kljucalom vodom (na svaku kasicicu bilja ide jedna solja vode). Poklopiti posudu i ostaviti 10-15 minuta.Infuzija moze da se pije topla, sto je najbolji nacin ako se koristi u medicinske svrhe, ili hladna, sa ili bez leda. Tecnost se moze zasladiti (medom ili zutim secerom, na primer). Za pripremanje vece kolicine infuzije potrebno je uzeti 30 gr zeljene biljke na 500 ml vode. Napitak se cuva u dobro zatvorenoj boci, u frizideru. Medjutim, infuzija ne moze dugo da stoji i ukoliko se primeti i najmanja promena, tecnost treba odmah baciti. Zbog toga je najbolje pripremiti onoliko infuzije koliko ce se odmah popiti. Ovaj nacin pripreme je pogodan kada se koriste meksi delovi biljke (listovi, cvetovi, zelene grancice). Tvrdje delove (seme, koren, drvenaste grane) treba najpre isitniti, jer se na taj nacin korisne materije lakse oslobadjaju u vodi.Hladna infuzija se koristi u slucaju da biljke sadrze lako isparljive sastojke, ili sastojke koji se razlazu na visokoj temperaturi. Postupak je isti kao u predhodnom slucaju, samo se koristi hladna voda i infuzija treba duze da odstoji pre upotrebe (6-12 sati).2. Uvarak (ukuvani sok)Ako se koriste cvrsci delovi biljke, kao sto su koren, rizom, kora, seme, onda je potrebno vise toplote da bi se korisni sastojci oslobodili. Zbog toga se oni kuvaju u vodi.Priprema uvarkaSlika 1. Staviti jednu kasicicu suvih delova biljke ili tri kasicice svezih, za svaku solju vode. Suve delove treba pre toga isitniti, a sveze sitno iseckati. Slika 2. Dodati potrebnu kolicinu vode.Slika 3. Zagrejati smesu do kljucanja i ostaviti da vri 10-15 minuta, zavisno od vrste biljke.Slika 4. Procediti dok je jos toplo.Uvarak se koristi na isti nacin kao i infuzija.
Priprema lekovitog bilja sa alkoholom Generalno, alkohol je bolji rastvarac biljnih sastojaka od vode, a u isto vreme on se ponasa kao konzervans. Preparati dobijeni uz pomoc alkohola nazivaju se tinkture. Za pripremu tinkture treba koristiti akohol razblazen u vodi. Najjednostavnije je uzeti alkoholno pice koje u sebi ima najmanje 30% alkohola, vodka na primer. Priprema alkoholne tinktureStaviti 120 gr usitnjene biljke u posudu koja moze dobro da se zatvori. Ako se koristi sveze bilje, kolicinu treba udvostruciti. Sipati 500 ml vodke i dobro zatvoriti posudu.Posudu drzati na toplom mestu dve nedelje. U tom periodu, posudu treba muckati dva puta dnevno.Procediti tecnost kroz gazu ili plasticnu cediljku. Iscediti preostalu tecnost.Tinkturu sipati u tamnu bocu i dobro zatvoriti.Tinkture su mnogo jace, tj. sadrze vecu koncentraciju korisnih sastojaka od infuzije i uvarka, pa se uzimaju u manjim kolicinama (od 1-4 ml, tri puta dnevno). Tinkture mogu da se uzimaju koncentrovane ili pomesane sa vodom. 
Drugi nacin dobijanja alkoholne infuzije je uz pomoc vina kao rastvaraca. Posto vino sadrzi manji procenat alkohola, ovako dobijena tinktura ima kraci rok trajanja. Medjutim, ukus moze biti veoma prijatan. Osim toga, vinska tinktura je korisna za ublazavanje stomacnih tegoba i poboljsava opste stanje organizma. Upotreba vina na ovaj nacin ima dugu istoriju, stavise vecina aperitiva i likera su u pocetku spravljani za lecenje.Recept: Vinski tonik 500 ml vinajedna grancica pelinajedna grancica ruzmarinaisitnjen, mali muskatni orascic2,5 cm isitnjenog djumbira2,5 cm isitnjenog cimeta50 gr grozdjicaStaviti pripremljene sastojke u vino. Bocu dobro zatvoriti (po mogucstvu zatvaracem od plute). Ostaviti bocu na tamnom i hladnom mestu jednu do dve nedelje. Napitak procediti i pomesati sa bocom cistog vina (ista vrsta kao ona upotrebljena za dobijanje tonika). Popiti manju kolicinu, kada je potrebno. Ovaj tonik pomaze kod stomacnih tegoba, daje energiju i podize tonus, cak i kada se ne popije "casica vise". 
  SirupCesto se desava da infuzije, uvarci, pa cak i tinkture nemaju prijatan ukus. Da bi se aroma popravila koriste se zasladjivaci. Pored onog osnovnog, dodavanjem kasicice, dve meda, moze se napraviti sirup:Sipati 500 ml kljucale vode na 1 kg secera i to zagrevati dok se secer ne rastopi. Kad voda pocne da vri, skloniti sa sporeta. Ovaj jednostavni sirup najbolje je koristiti u kombinaciji sa tinkturom, u odnosu tri dela sirupa i jedan deo tinkture.Za infuziju ili uvarak lakse je dodati secer direktno u napitak: na 500ml napitka dodati 350 gr secera i staviti na sporet dok se secer ne rastvori. Posto previse secera moze da smeta, sirupe je najbolje koristiti samo kod bolesti disajnih organa.Da bi se maskirao jak miris, karakteristican za neke biljke, koristi se sirup koji se dobija mesanjem meda i sirceta. Pri tom, treba koristiti jabukovo, nikako obicno, alkoholno sirce.Recept: sirup od belog lukaStaviti 250 ml jabukovog sirceta u posudu. Dodati 7,5 gr semena kima i 7,5 gr semena anisa i nakon toga promuckati. U to dodati 45 gr svezeg, isckanog belog luka. Propasirati sastojke i dodati 300 gr meda. Kuvati dok ne dobije gustinu sirupa. Piti jednu do dve kasicice dnevno.

KUĆNA BILJNA APOTEKA
Svako domaćinstvo bi trebalo da ima svoju kućnu apoteku sa malim zalihama čajeva od lekovitih biljaka u osušenom stanju. Kod lakših bolesti koje su po pravilu i češće mogu se koristiti biljke iz domaće apoteke. Pri sastavljanju domaće apoteke biraju se biljke koje su podesne za primenu kod većeg broja bolesti. Takođe je potrebno poznavanje lekovitog delovanja određenih vrsta bilja. Vrste bilja za domaću apoteku možemo sami sakupiti ili nabaviti u specijalizovanim prodavnicama. Bilje treba držati u odgovarajućim posudama svaka vrsta posebno. Svaka posuda mora biti etiketirana sa podacima - naziv biljke, datum sakupljanja i lokalitet na kome je biljka ubrana. Mešanje jedne vrste sa drugom vrši se prema potrebi. Bilje treba menjati svake godine, zamenjujući ga svežim. Vrste lekovitog bilja koje trebaju biti sakupljene u kućnoj biljnoj apoteci su: kamilica, majkina dušica, zova, lipa, matičnjak, bokvica, kičica, hajdučka trava, trava iva, rtanjski čaj, žalfija, kantarion, nana, jagorčevina, beli slez (koren), itd.

BERBA LEKOVITOG BILJA

Vreme berbe trebalo bi da se poklopi sa najvecim sadrzajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju kao droge.
Droga je lekoviti deo biljke.
Beru se:
  cvet (flos), cim pocne da se otvara
  list (folium), kad biqka pocne da cveta
  nadzemni deo biljke u cvetu (herba), kada biljka pocne da cveta
  plod (fruktus), vreme berbe zavisi od vrste biljke
  seme (semen), potpuno zrelo
  kora (kortex), pre olistavanja biljke, u rano prolece
  podzemni organi visegodisnjih biljaka: rizom (rhizoma), koren (radix), krtola (tuber), lukovica (bulbus), vade se u jesen, kada opadne lisce.
Prilikom branja divljeg lekovitog bilja treba se pridzavati nekoliko pravila:
- brati po suncanom i suvom vremenu, kada nema rose
- odstraniti sve necistoce primese i sve sto umanjuje kvalitet droge
- stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe, kese, kutije
- ostaviti najbolje primerke biljaka za samorazmnozavanje
- obrano bilje nositi sto pre da se susi
- brati samo jednu vrstu i ne mesati biljke vise vrsta

SUSENJE

Prirodno susenje obavlja se u tankom, rastresitom sloju (nekoliko cm), na daskama, asuri, hartiji, u hladovini i na promaji. U te svrhe mogu se koristiti prazne sobe, hodnici, potkrovlja. Prilikom susenja treba izbegavati cesta prevrtanja, da se materijal ne bi drobio i sitnio. Ako su biljke prostrte u debelom sloju, materijal se moze upaliti. Duzina susenja zavisi od temperature i vrste droge:
- 3-8 dana listovi i cvetovi
- 14 dana mesnato korenje
Vestacko susenje obavlja se u termickim susarama. Mogu da se koriste susare za voce i povrce.
Temperature susenja:
- 35-40OC za aromatino bilje
- do 50-60OC za ostalo lekovito bilje

PAKOVANJE

Pakovanje se vrsi najcesce u velike i male dzakove od papira, vrece od visestruke debele hartije, kartonske kutije. Ambalaza bi trebalo da sacuva drogu od nepogodnih uticaja sredine: vlage, kiseonika iz vazduha koji nepovoljno deluje zdruzen sa visokom temperaturom i suncevim zracima.

CUVANJE

Za cuvanje osusene droge koriste se suva i promajna skladista. Prostorija da bude sa R.V.V. ispod 60% i temperaturom nizom od 25OC.
Najduze vreme cuvanja pojedinih droga:
  cvet kamilice 2 godine
  koren lincure 5 godina
  koren belog sleza 2 godine
  plod borovnice 2 godine
  cvet zove 3 godine
  list koprive 2 godine
  cvet lipe 1 godina

zdravo imam konkretno pitanje.
punac mi je nedavno otpusten iz bolnice sa dijagnozom rak zeludca. probali su neke terapije i to al nista nije pomoglo sad su ga poslali kuci kao njemu se vise nemoze pomoci. jel postoji nacin i lijek u takvoj situaciji. mislim kad te svi otpisu. i sta covjek da proba.

O tome i pisem celo vreme.Ma nema niko pravo da bilo koga otpise.U takvoj situaciji sam i ja bio."Vodite ga kuci"itd.Napisite mi privatnu poruku sa dijagnozom i ostalim podacima.Od kada to traje ima li metastaze ili ne.
otoka@ptt.yu 
Bez obzira koliko to bila teska bolest ,a jeste,mnogo slucajeva ima kada su "otpisani" postali ponovo "zapisani".
Verujte da je tacno a sa nevernim Tomama nemojte ni voditi polemiku.

Fitoterapija je delotvorna i tu nema spora.

Fitoterapija je delotvorna i tu nema spora.Nešto sam površno čitao postove.Želeo bih o ovim stvarima diskutovati jer već godinama puno učim o tome itd.Prvo Rak se ne dobija tek tako, Mnogo činilaca može da ga uzrokuje.S tim što se niko i ne pita zašto nikada i neće naći leka za rak.Najveći problem jeste to što medicina leči posledicu ali ne i uzrok teških bolesti.Dali se iko pita kako to da čovek umire uglavnom od bolesti a ne od starosti? Zar nije da naš organizam trpi dugi niz godina prvenstveno radi LOŠE ISHRANE tj. neprirodne.Malo se nas pita šta smo danas konzumirali tj kojeg je sastava uneta namirnica,nego je većina zastranila i taj čin unošenja hrane povezuje jedino sa sladostrašćem.Tj. jedino pitanje je uopšte uvreženo dali je hrana bila ukusna ili ne,tu se završava svaka daljna misao o istoj.i u Bibliji stoji da jedan od grehova glasi Stomakougađanje.Svi bi trebali da se pitamo i da naučimo  šta je to što konzumiramo,od šećera,mesa,belog brašna,kuvanih jela,soli,rafinisanih ulja i margarina,itd. Nebi li čovek trebao da živi u skladu sa svojom prirodom.Da se osvrne oko sebe i zapita Kako to da divlje životinje (osim onih koje čovek pripitomi svojim navikama i ishrani) nikada ne obole od nama harajućih bolesti.Dali je neko video da odrasla krava pije mleko,da si nešto kuva,prži itd Pa zašto to čovek radi.Mnogi će reći da bez toga i toga ne može da se živi,Ali sve to ima u prirodi ,Voću ,sirovom povrću,žitaricama itd i priroda tj.Bog nam je dao ruke i prste za branje i hranjenje a ne da istom držimo šerpe,grbače,kako ih sve ne zovemo.Da treba da je skuvana hrana ona bi takva rasla.Dopustimo svojoj svesti da se promeni od nama ukorenjenih navika,e to i jeste najteže i tome treba vremena.Kako nekome utuviti ako je ceo život konzumirao beli hleb i na pultu ga birao po izgledu da razmisli dali je nešto dobro za njegov organizam ili ne.Na svesti treba raditi a ostalo je stvar zdrave logike.Nemam vise vremena  

vazi. hvala velika, cim skupim podatke saljem vam ih. on je jos uvijk u italiji, tamo je bio na lijecenju. cim stigne poslacu vam mail.
hvala jos jednom