iva177 

jjapi   

Totalno verujem da je alternativna(istochnjachka) medicina u sluchajevima cancer-a(kao i velike vecine bolesti) mnogo bolja i jedina opcija za izlechenje!!!Opshte je poznato da "zapadnjacka medicina" uglavnom otklanja "samo" posledice ali ne i uzrok neke bolesti!!!

Hvala ti na podrsci i veri.

Posto sam razmnozio vecu kolicinu japanske gljive kombuha pozivam one kojima je ova gljiva neophodna da se jave i istu cu vam pokloniti uz jedan uslov da istu gljivu kada razmnozite poklonite onima kome je potrebna tj.da je ne prodajete.
Napitak koji se spravlja od gljive kombuha,kako neki smatraju, vraca mladost,unistava bore,  ali i povecava imunitet, odlaže staracke bolesti, pa cak i sprecava pojedine vrste malignih tumora-raka.
Napitak se lako spravlja.Uz gljivu cu vam dati i uputstvo.
Jos jednom molim da se jave samo oni kojima je bas neophodna(oboleli od karcinoma i dr.) jer su kolicine ogranicene.

KOMBUHA

--- Poseduje prirodni antibiotski efekat,
--- Snizavanje krvnog pritiska,
--- Detoksikacija. Analiza urina pokazuje povecani sadrzaj zive,
--olova i razlicitih drugih toksina, kada se caj koristi u prvo vreme,
--- Preventiva nekih vrasta kancera i pomoc u lecenju istih
--- Pomoc u menopauzi, smanjenje neugodne sekrecije,
--- Pomoc kod zatvora, jer je prirodni laksativ,
--- Pomoc kod misicnih bolova, posebno u vratu i ramenima,
--- Pomoc kod bronhitisa, astme i kaslja,
--- Pomoc kod alergija,
--- Pomoc u bubreznim tegobama. Ako se uzima svakodnevno,
--eliminise ureu za 100 dana,
--- Pomoc kod kolitisa, neuroze stomaka, gastroenteritisa,
--- Smanjuje holesterol i povecava elasticnost vena i arterija,
--- Korisna je kod katarakte i slicne oblika na roznjace,
--- Zaustavljenje infekcione dijarete,
--- Pomoc pri sagorevanju masti, pri cemu potpomaze gubljenje tezine,
--- Pomoc pri nesanici,
--- Pomoc da rad jetre i zucnog mehura bude efikasniji,
--- Pomoc pri smanjenjunivoa glukoze u krvi kod dijabeticara,
--- Iznenadjujuci efekti na temenu, pomaze izbegavanje celavosti,
--tanjenje kose i eliminise sedu kosu,
--- Pomaze varenju,
--- Daje vise enegrije,
--- Smanjenje edema i otoka stopala,
--- Prevencija i tretiranje kandide,
--- Pomoc pri bolovima artritisa,
--- Pomoc kod ekcema, a takodje se moze upotrebiti spolja za ublazavanje osipa,
--- Uklanjanje bradavica,
--- Lecenje gljivicnih oboljenja stopala . . .

Posto se dosta vas javljalo i privatnim porukama za sve informacije mozete pozvati i telefon 062/543-594

Rak želuca
Uvod

Želudac je najširi dio probavne cijevi. Nalazi se između jednjaka i tankog crijeva. Tu započinje probava. Različiti sastojci iz želučanog soka započinju razgradnju hrane i spremaju je za daljnju razgradnju i probavu u tankom crijevu.
Među svim dobroćudnim i zloćudnim tumorima želuca rak ili karcinom želuca ima najznačajnije mjesto. Pod nazivom rak želuca podrazumijeva se adenokarcinom. To je tumor koji potječe od žljezdanih stanica sluznice želuca i zauzima 95% među svim zloćudnim tumorima želuca. Ostali rjeđi oblici uključuju limfome (potječu od stanica limfnog tkiva) i sarkome (potječu od stanica vezivnog tkiva u koje spadaju mišići, masno tkivo i krvne žile).
Velika učestalost raka želuca u mnogim zemljama, uključujući i Hrvatsku, svrstava ga na drugo mjesto najčešćih zloćudnih bolesti. U Hrvatskoj je rak želuca na drugom mjestu, iza raka bronha. Međutim, pojavljivanje i smrtnost su posljednjih desetljeća u većini zemalja u opadanju. Postoje velike razlike između pojedinih zemalja. Odavno je poznato da je najveća učestalost u Japanu, Koreji, nekim dijelovima Kine, te u Čileu i Islandu, što se povezuje s prehranom i utjecajima okoline.
Bolest je 1,5-2 puta češća u muškaraca, a pojavljuje se najčešće nakon 50. godine života.


Opis

Različite su podjele raka želuca s obzorom na izgled tumorske mase, izgled samih malignih stanica i dubinu prodora tumora u stjenku. Tako se npr. na temelju izgleda razlikuju protrudirajući ili gljivasti, ulcerativni (ima izgled poput vrijeda ili čira), šireći rak koji se površinski širi duž sluznice, te miješani oblik. Neki od ovih oblika imaju bolju prognozu od drugih (npr. gljivasti imaju bolju prognozu nego šireći).
Rak želuca ne javlja se jednako često na svim dijelovima želuca. Češće se nalazi na izlaznom dijelu želuca (antrum) i na donjoj trećini tijela želuca nego na početnim i gornjim dijelovima želuca. O svim ovim obilježjima ovisi izbor načina liječenja i prognoza ishoda bolesti.


Rizici za nastanak bolesti

U vezu s pojavom raka želuca se dovode različiti utjecaji okoliša i štetne tvari iz prehrane.
Najčešće se spominju dimljena i jako soljena hrana (meso i riba), voda u kojoj ima dosta nitrata, te držanje pripravljene hrane na sobnoj temperaturi (upotreba hladionika i suvremene metode konzerviranja hrane smanjuju učestalost raka). Povećanom riziku izloženi su pušači i alkoholičari. Mnoge studije pokazuju da konzumiranje hrane koja sadrži C- vitamin i b-karoten, kao što su svježe voće i povrće, te crni kruh, smanjuje rizik. Povećan rizik od nastanka postoji i kod osoba koje imaju neke bolesti želuca, kao što je npr. atrofični gastritis i perniciozna anemija. SZO je 1994. g. proglasila bakteriju Helicobacter pylori karcinogenom na neke oblike tumora želuca. Proturječna su mišljenja o vezi između ulkusa želuca i karcinoma želuca, posebno između japanskih i američkih znanstvenika, no izgleda da je rizik raka želuca kod ljudi s ulkusom ipak malen. Neke studije navode veću učestalost kod osoba koje imaju krvnu grupu A u odnosu na krvnu grupu O, no ona je svega nekoliko postotaka veća. Genetski čimbenici imaju malo značenje. Među nekoliko opisanih obitelji u kojima je učestalost veća, najpoznatija je ona Napoleona Bonapartea.

Simptomi


U ranom stadiju bolesti bolesnike obično muče netipične tegobe koje traju duže vrijeme, ali nisu toliko izražene da bi posjetili liječnika. Obično se javljaju:
ˇ neodređene tegobe u gornjem dijelu trbuha
ˇ osjećaj težine ili punoće nakon obroka
ˇ lagane mučnine i povremena povraćanja
ˇ gubitak apetita
Oko 25% bolesnika ima tegobe slične onima kod bolesnika s ulkusnom bolesti. U kasnijoj fazi bolesti bolesnici gube na težini, neki mogu napipati tumorsku masu gornjem dijelu trbuha, što je izrazito loš znak, dolazi do mučnina i povraćanja ili problema s gutanjem. U uznapredovaloj fazi može se javiti povraćanje krvi, krv u stolici i anemija zbog skrivenog gubitka krvi. U nekim slučajevima prvi znaci bolesti nastaju zbog pojave metastaza u različitim organima ( žutica, bolovi u kostima, otežano disanje, tegobe zbog metastaza u mozgu ili ginekološke tegobe zbog metastaza u jajnike).


Pretrage

Nakon pregleda bolesnika i postavljene sumnje na bolest liječnik će uputiti bolesnika na RTG pretragu gdje se s pomoću dvostrukog kontrasta prikazuje sluznica želuca i eventualne promjene sluznice. Najsigurniji postupak u dijagnostici je endoskopska pretraga (gastroskopija) koja omogućuje direktno gledanje svih dijelova želuca i uzimanje komadića tkiva za analizu sa sumnjivih područja. Za dijagnozu, utvrđivanje stadija bolesti ili za praćenje terapije koriste se još i CT, ultrazvuk i neki tumorski markeri.


Liječenje
Jedinu nadu za izlječenje pruža hirurško odstranjenje tumora, a operacija uključuje i odstranjenje dijela ili cijelog želuca i susjednih limfnih čvorova. Ostale metode liječenja su radioterapija i hemoterapija. Koriste se nakon hirurškog zahvata i u liječenju uznapredovale bolesti.

Prevencija

Sprečavanje pojave raka želuca teško je provesti s obzirom da nisu poznati svi faktori koji utječu na razvoj bolesti. Može se preporučiti smanjenje korištenja dimljene hrane i hrane iz rasola, svakodnevno uzimanje C-vitamina i b-karotena, iako je njihova zaštitna uloga proturječna.
Prevenciju čini i borba za rano otkrivanje bolesti, jer je tada vjerojatnost preživljavanja mnogo veća. Potrebno je utvrditi osobe s povećanim rizikom i redovito ih kontrolirati. U tu skupinu spadaju osobe iznad 40 godina koje imaju neka oboljenja želuca, pojavu raka želuca u obitelji, a posebno osobe s neodređenim tegobama u gornjem dijelu trbuha koje traju duže vrijeme i ne reagiraju na liječenje.

Alternativa
Poored svega gore navedenog koristite I alternativu a posebno lecenje lekovitim biljkama koji su meni pomogle 100 %

U Srbiji, kao i u svetu, se povećava svake godine stopa obolelih od, najtežih, malignih oboljenja
Rak godišnje odnese jednu celu varošicu
Četrdesetogodišnja Ž. M. iz Beograda posle dvogodišnje borbe sa opakom bolešću vratila se svom poslu. Pobedila je uz, pomoć lekara, rak dojke, oseća se dobro i, kako kaže, zdrava je.
- Prvi put sam napipala, naravno slučajno, negde 2000. godine, nešto neuobičajeno ispod pazuha i na levoj dojci. Bila je to ljuspica koju sam mogla opipati i izdvojiti od ostalog tkiva, nešto kao nokat na prstu. U isto vreme počela sam da osećam umor i pospanost. Svemu tome nisam pridavala značaja, jer me nije bolelo, pa sam mislila da sam se malo više ulenjila - počinje priču naša sagovornica.
Godinu dana kasnije ginekolog, kome se slučajno obratila, uputio ju je u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Ustanovljeno je da ima rak dojke, koji je uz hiruršku intervenciju uspešno odstranjen. Narednih 11 meseci, uz redovne kontrole, osećala se dobro.
- Mislila sam da je sve ovo bila greška, pošto mi je sada dobro. Sigurno nemam rak, jer da ga imam, već bih umrla. Međutim, nakon nekoliko meseci sve se ponovilo. Ovoga puta na desnoj dojci. Ponovo konzilijum, operacija... Lečenje je duže trajalo. Išla sam na zračenje i primala citostatike. Tek sam se tada upoznala sa pravim bolom i mukom. Ovoga puta sam ostala bez desne dojke - tužno ali sa puno optimizma priča Ž. M.
Posle operacije, uz postepen oporavak, nastavila je život tamo gde je stao. Ima sina i ćerku i, kako kaže, još uvek im je potrebna.
Sličnu sudbinu doživi i 30.000 osoba, koliko se u Srbiji godišnje otkrije novoobolelih od neke vrste maligne bolesti. Prema statistici, u proteklih pet godina kod 120.000 ljudi dijagnostikovan je kancer, a 18.000 ljudi godišnje izgubi život zbog ove bolesti.
Kada je reč o obolevanju žena od malignog tumora, Srbija sada u grupu zemalja sa relativno malim rizikom, ali kada je reč o muškarcima, rizik je mnogo veći. Naši muškarci najčešće su bolovali i umirali od raka pluća, bronhija, debelog creva i prostate, dok su žene najčešće dobijale rak dojke, grlića materice i debelog creva.
Prema mišljenju stručnjaka, faktori rizika za nastanak raka mogu se podeliti u sedam grupa. Prvu grupu faktora rizika čini nasleđe, koje je krivo u 10 odsto slučajeva za nastanak bolesti, pa hormoni, metabolički procesi u organizmu koji su u sprezi sa načinom ishrane, fizičkom aktivnošću i psihostresom. U četvrtu grupu spada imunitet koji se u prvoj godini nasleđuje od majke, a kasnije se stiče u kontaktu sa agresorima iz spoljašnje sredine. Peta grupa je proces starenja, koja je još uvek velika nepoznanica. Nakon toga slede loše navike pojedinaca, odnosno pušenje, ishrana, gojaznost, stres. U sedmu grupu faktora rizika spadaju kancerogene materije iz životne sredine, hemijski elementi i jedinjenja iz vazduha, vode i zemljišta. Ovi faktori, odnosno čovek, u 90 odsto slučajeva su krivi za nastanak malignih bolesti.
U Srbiji raste broj osoba koje boluju od nekog malignog oboljenja. Ta stopa će se iz godine u godinu povećavati, tako da se može očekivati da će se za 30 godina broj obolelih povećati za 50 odsto - kaže za „Blic“ dr Slobodan Čikarić, radiolog u Institutu za onkologiju i radiologiju i predsednik Društva za borbu protiv raka.
- Neprekidni porast malignih oboljenja objašnjava se porastom faktora rizika, a danas ih ima mnogo. Program kontrole kancera Svetske zdravstvene organizacije naročito preporučuje formiranje programa i prevencije u oblasti pušenja, ishrane, infekcija i smanjenja kancerogenih materija u životnoj sredini - objašnjava dr Čikarić.
On kaže da je prevencija kancera nešto što hitno mora da se pokrene, jer se rak u početnom stadijumu može izlečiti.
- Onkološki kapaciteti su mali, pa zato postojeće kapacitete treba snabdeti dovoljnim brojem opreme i osposobiti prostore. Tada bi se obolevanje od raka moglo sprečiti za oko 70 odsto ili čak odložiti za više desetina godina. Ako bi se bolest na vreme otkrila, u 100 odsto slučajeva rak bi bio izlečiv, a samim tim i troškovi lečenja bi se smanjili za oko 30 do 40 odsto

MALI SAVETI O BILJKAMA
Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima:
Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanicki preparati, mogu da se koriste u lecenju skoro svakog decjeg oboljenja, s tim što su oni cesto jevtiniji, bezbedniji i delotvorniji od sintetikih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj prodaji, ali u mnogim slucajevima mogu da posluže kao dopuna konvencionalnom nacinu lecenja lekovima.
Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, cetiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u ocuvanju zdravlja. Evropski lekari se cesto oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimicno zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlucuju za sinteticke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompanije radije proizvode i pakuju sinteticke lekove.
Iako Amerikanci više vole sinteticke lekove, oko 25 odsto svih lekova u Americi koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slucajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija slicnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sinteticku verziju efedrina.
I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivli svojstva razlicitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.
Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke lece, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog coveka pronadeni su dokazi upotrebe hajducke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.
Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne
Postoje uznemiravajuci podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je vecina lekovitih biljaka bezbednija od sintetickih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan nacin, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksicnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov
za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.
Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanicki preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od americke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje vecinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove). To znaci da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takodje znaci da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlucivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva ce uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znaci da je taj biljni proizvod u svakom slucaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju

Male promene životnog stila sprecavaju recidiv raka
Na nedavno održanom godišnjem sastanku Americkog društva za klinicku onkologiju, predstavljene su dve studije koje pokazuju da bi ponovna pojava raka dojke i raka debelog creva možda mogla da se spreci nekim bezazlenim promenama u nacinu života. Studija Rouana Hlebovskog, onkologa iz istraživackog instituta pri Medicinskom centru Harbor-UKLA u Los Andelesu, sugeriše da recidiv raka dojke može da se spreci smanjenim unosom masti. Hlebovski je sa svojim kolegama pratio zdravstveno stanje 2.437 žena, starih od 48 do 79 godina, koje su zbog ove bolesti bile operisane i zracene.
Pre nego što je isteklo godinu dana otkako je utvrdeno da boluju od raka, neke od njih su se, na nagovor istraživaca, podvrgle niskomasnoj dijeti. One su u proseku dnevno unosile 33,3 grama masti, dok su se ostale žene držale standardne ishrane, odnosno prosecne kolicine od 51,3 grama. Kada je prošlo pet godina, Hlebovski i njegovi saradnici ustanovili su da je kod ispitanica koje su se pridržavale niskomasne dijete rizik od ponovnog obolevanja od raka bio za 24 odsto manji nego kod onih drugih.
Hlebovski kaže da je ova dijeta, na ogromno iznenadenje celog tima, najviše koristila ženama koje su bolovale od raka "nezavisnog od estrogena". Kod njih je rizik od recidiva bio za citavih 42 odsto manji nego kod žena koje su se hranile na standardan nacin. Eksperti iz Los Andelesa su verovali da ce, uticuci na nivo estrogena, dijeta biti najkorisnija za one ucesnice u istraživanju koje su lecene od "estrogen-zavisnih tumora".
Autori druge studije, onkolozi iz bostonskog Dejna-Farber instituta za rak, pratili su šta se zbiva sa 830 osoba koje su operisane i išle na hemoterapiju zbog raka debelog creva u trecem stadijumu. Skoro devet posto ovih ljudi je, prema sopstvenim recima, svakodnevno pilo aspirin, a dnevna doza im se kretala od 81 do 325 miligrama.Pošto je od hemoterapije prošlo oko dve i po godine, bostonski strucnjaci su otkrili da je rizik da se bolest vrati bio za 55 odsto manji kod muškaraca i žena koji su uzimali aspirin.
Kako je receno na pomenutom sastanku, americki naucnici ce nastaviti sa ispitivanjima da bi proverili rezultate ovih studija.

FITOTERAPIJA U BORBI PROTIV RAKA  KOSTIJU
300 gr. aloje sto starije to bolje (prije pravljenja aloju netreba zaljevati 24 sata)4oo gr. meda sa sacem( da nije star)500 gr. cikorije( divka kafa)1/2 litra etilni alkohol 90%7.5 dcl. vina ( sto mladje vino to bolje)samljeti aloju i med, dodati ostale sastojeke staviti u vecu teglu, promesati drvenom kasimom i ostaviti na tamno mesto.Posle 7 dana procediti pola solje a ostalo stoji, pa kad se popije ovo iz solje ponovo procediti ostatak.prvih 7 dana piti 3 puta na dan 2 sata prije jela 1 cajnu kasicicu.posle 7 dana supenu kasiku 1 sat prije jela 3 puta na dan.To je tura otprilike traje 20-21 dan.na godinu se smiju uzeti samo dvije ture, (treci put nikako) jer onda prelazi u otrov.uz lek piti Vitamin E 800 inter. jedinica, a ako se pije mleko i mlecni proizvodi onda 400 inter. jedinica ( mada je puno bolje mleko, i mlecne proizvode nepiti u ovo vreme, izbaciti iz upotrebe meso i jaja ), jesti sto vise povrca i voca i ribe.Piti multivitaminske tablete.