Putin u poseti Belorusiji, razgovori i o mogućem ujedinjenju
Autor: Beta | Foto: Reuters | 14.12.2007 - 11:55
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se u četvrtak uveče s beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom, započevši tako posetu Minsku čiji cilj je postizanje napretka u pregovorima o ujedinjenju dve susedne države, javlja Asošiejted pres (AP).

Stvaranje jedinstvene države omogućilo bi Putinu da postane lider zemlje još veće od Rusije, pošto će mu sledećeg maja isteći predsednički mandat.
 Kremlj je opovrgao mogućnost razgovora o ujedinjenju, naglasivši da se Putin nije sastao sa Lukašenkom kako bi razmatrali nacrt Ustava buduće zajedničke države.
Medjutim, prošle nedelje je iz kabineta predsednika Lukašenka saopšteno da će ovaj dokument biti na dnevnom redu, a sekretar sadašnjeg rusko-beloruskog saveta je rekao u sredu da će se o tome najverovatnije razgovarati.
Mnogi političari i posmatrači iz obe zemlje su u medjuvremenu rekli da je Putinova poseta Belorusiji signal za njegov obnovljen interes za plan o ujedinjenju, o kome se već dugo razgovara.
Stvaranje jedinstvene države bi moglo Putinu da pruži alternativu za premijersku službu, jer bi tako mogao da dodje na funkciju koja se nalazi na višem nivou od nacionalnih predsednika.
Kremlj je saopštio u četvrtak da nacrt Ustava buduće države nije bio na dnevnom redu zasedanja Vrhovnog veća Ujedinjene države.
Prošle nedelje je ruski radio Eho Moskve citirao neimenovane pripadnike Lukašenkove administracije koji su rekli da su Moskva i Minsk udarili temelje sporazumu po kome bi Putin postao predsednik rusko-beloruske države, dok bi Lukašenko bio predsednik parlamenta.
Sekretar postojećeg rusko-beloruskog izvršnog tela Pavel Borodin rekao je u sredu da je nacrtom Ustava predvidjeno da predsednik nove, jedinstvene države ima moć da upravlja postojećim nacionalnim vladama.
On je rekao da bi novi Ustav, posle prihvatanja od strana vlada obe nacionalne jedinice, postao predmet rasprave u oba nacionalna parlamenta i za izjašnjavanje o njemu bi bio raspisan referendum u obe države.
Neki analitičari sumnjaju da će biti postignut sporazum o ujedinjenju i kažu da Lukašenko nije voljan da ustupi vlast.
"Dve države imaju suprotne interese", rekao je za AP nezavisni politički analitičar iz Minska Aleksander Klaskovski i dodao da Moskva želi da proširi svoje prisustvo u Belorusiji, dok Minsk želi ekonomsku pomoć.
Rusija i Belorusija su potpisale sporazum o ujedinjenju 1996. čiji cilj je bio jačanje političkih, ekonomskih i vojnih veza, medjutim, napori da se stvori jedinstvena država nisu uspeli

Izvor: Blic

  lol 

---

'Putin će biti ubijen 7.1.2008.'



MOSKVA - Osim uobičajenih kritika namijenjenih Rusiji, izvješće američkog neprofitnog Centra za strateške i međunarodne studije naslovljeno "Alternativne budućnosti za Rusiju", koje je jučer objavljeno u Washingtonu, razmatra i scenarij atentata na ruskog predsjednika Vladimira Putina koji bi se trebao dogoditi 7. siječnja 2008. u Moskvi, prenosi ruski list Kommersant.

- Rusija i svijet su šokirani ubojstvom Vladimira Putina. Ruski predsjednik ubijen je dok je izlazio s mise u katedrali Krista spasitelja na pravoslavni Božić 2008. godine - piše u jednom od scenarija u 59 stranica dugom izvještaju koji potpisuje više autora. Iako se projekcije ruske budućnosti razlikuju od autora do autora, svi se slažu u nekoliko ključnih točaka. Između ostalog, Rusija neće postati zrela demokracija u sljedećih 10 godina što je ponajviše uzrokovano činjenicom da zemlja previše ovisi o jednoj osobi, a ne o institucijama.

I dok Thomas Graham, profesor Međunarodnih odnosa na Sveučilištu George Washington, tvrdi da će Putin mirno predati vlast svom nasljedniku te nakon toga polako nestajati s političke scene, Andrew Kuchins tvrdi da se Rusiji sprema potpuno drugačija budućnost.

Naime, bivši ravnatelj Nacionalnog sigurnosnog vijeća zadužen za Rusiju predviđa da će Putina ubiti 7. siječnja, atentator neće nikada biti uhvaćen, a zemljom će zavladati kaos. Počinju demonstracije i masovni štrajkovi, događa se kolaps burze, a 20. siječnja proglašava se izvanredno stanje. No, u jednoj stvari je Kuchins već pogriješio. Kao Putinova nasljednika imenovao je Sergeja Nariškina, a ne Dmitrija Medvedeva. Naime, čelni čovjek Kremlja ovaj je tjedan 'otkrio javnosti' kako će podržati kandidaturu prvog potpredsjednika ruske vlade na predsjedničkim izborima 2. ožujka.

U nastavku Kuchinsov scenarij sve više nalikuje na politički triler. Nakon uvođenja izvanrednog stanja, šef Ruskih željeznica Vladimir Janukin postaje predsjednik, a moskovski gradonačelnik Jurij Lužkov osuđen je na smrt zbog pronevjere milijardi dolara. No, nakon niza političkih i ekonomskih prevrata, piše Kommersant, 2016. godine sve završava happy endom - predsjednikom uz pomoć i financiranje Mihaila Hodorkovskog, koji izlazi iz zatvora, postaje oporbeni čelnik Boris Nemcov. (D. Arapović)

jutarnji.hr

Lukašenko i Putin sreli se posle pet godina
Putin obnavlja uniju sa Belorusijom
Autor: T. Trikić, Tanjug | 15.12.2007 - 08:36


Poseta Vladimira Putina, šefa Kremlja, Minsku pokrenula je nov talas nagađanja da bi on mogao da se nađe na čelu Savezne države Rusije i Belorusije, koja je dosad postojala najviše na papiru.

Moskva je odbacila spekulisanja medija da će Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko potpisati sporazum o uvođenju položaja lidera nove unije, moćne funkcije koja bi sadašnjem ruskom predsedniku posle povlačenja omogućila da zadrži uticaj nad svojim naslednikom. Takve glasine posebno podgreva činjenica da se Putin još nije zvanično oglasio posle poziva Dmitrija Medvedeva, kandidata za sledećeg predsednika, da preuzme premijersko mesto u budućoj vladi.
 Medijska pažnja posvećena jačanju unije na istoku Evrope, zatekla je i samog Lukašenka.
„Iznenađen sam koliko se prašine diglo oko posete ruskog predsednika Belorusiji, u kojoj nema ničeg neobičnog. Mi se kao prijatelji iz Savezne države često srećemo, kazao je beloruski predsednik.
Međutim, uoči Putinovog odlaska u Minsk sekretar Savezne države Pavel Borodin dao je niz zanimljivih i neočekivanih izjava. On je najavio da će, osim ekonomske saradnje, najvažnija tema susreta Putina i Lukašenka biti priprema za dokument koji će poslužiti kao Ustav Savezne države (rusko-beloruske unije) u prelaznom periodu.
Borodin je priznao da postoji varijanta da predsednik Rusije postane predsednik Savezne države, a šef Belorusije potpredsednik, druga je da se predsednik bira kolegijalno, a da potpredsednici budu šefovi dve države, ali ima još opcija.
Ako je suditi po Borodinu, unija Rusije i Belorusije ima ambiciozne planove.
„Za sedam godina neće Rusija težiti da uđe u Evropsku uniju, nego Evropska unija u Savez Rusije i Belorusije, jer šta oni tamo imaju osim piva i kobasica. A mi imamo sve - ogromnu teritoriju, nacionalne projekte, radna mesta...“, kazao je Borodin.
Prema drugim pretpostavkama, Putinova poseta Minsku, gde je poslednji put bio 2003, ima drukčiji cilj. Iz vrha ruske vojske je prošlog meseca najavljeno da bi Moskva u Belorusiji mogla da instalira rakete kao odgovor na američke planove o protivraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj.
Odnosi dvojice predsednika su daleko od idiličnih, a lična nesimpatija Putina prema Lukašenku odrazila se i još 2003. na posustajanje planova o zajedničkoj državi. Usaglašavanje ustavnog akta se oteglo, posebno kad se zahuktala borba oko cene gasa i energenata koje Rusija isporučuje Belorusiji. Mnogo je anegdota na temu „seoskog“ šmeka Lukašenka, bivšeg direktora sovhoza. Beloruski predsednik, s druge strane, toliko ne veruje svom susedu da cenzuriše emisije ruske televizije pre nego što ih reemituje u Belorusiji. Putin je svojevremeno, ljut zbog takvog ponašanja, okarakterisao odnose dve zemlje već čuvenom rečenicom: „Kotleti na jednu stranu, muve na drugu!“ Fraza koja potiče iz sovjetskog vica o ondašnjim restoranima, poruka je da se ne može finansijski profitirati na pričama o slovenskom bratstvu.
Odnosi su dostigli najnižu tačku kada je prošle godine ruski gigant „Gasprom“ povećao cenu gasa Belorusiji, koja je dugo plaćala povlašćenu i najnižu tarifu. Nije zaživela ni jedinstvena valuta.

Belorusija će omogućiti stabilan tranzit ruskog gasa
Belorusija će omogućiti stabilan tranzit ruskih energenata ka Evropi preko svoje teritorije, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko na konferenciji za novinare posle zasedanja Vrhovnog državnog saveta Saveza Rusija-Belorusija i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. "Evropska unija, bogata Evropa, osećaće se spokojno", rekao je Lukašenko, dodajući da dve zemlje "očekuju u vezi sa tim adekvatne korake Evrope". Ruski predsednik je, takođe, rekao da će zemlje ispunjavati preuzete obaveze i da Rusija i Belorusija "mnogo doprinose stabilnosti evropske energetske bezbednosti".
Putin je saopštio da će Rusija odobriti Belorusiji državni kredit od 1,5 milijardi dolara, radi obezbeđenja prelaska bilateralne saradnje na "univerzalne tržišne principe". Rusija razume teškoće po belorusku privredu zbog povećanja cena, ali će učiniti sve da posledice budu minimizirane. Ruski predsednik je rekao da povećanja cene gasa za Belorusiju neće biti nakon što je Turkmenistan povećao cenu Rusiji.
"Cena gasa za Belorusiju, naravno biće povećavana, ali ne više nego što je to utvrđeno u prošlogodišnjem sporazumu. Mi ćemo se pridržavati ranijih ugovora, bez obzira na to što će Rusija kupovati gas skuplje nego što će ga prodavati Belorusiji", rekao je Putin, a prenela je RIA Novosti iz Minska. U skladu sa dogovorom, cena naredne godine iznosiće 67 odsto o srednjeevropske cene gasa.
U zajedničkom saopštenju posle jučerašnjih pregovora, Putin i Lukašenko su istakli veliku važnost jačanja saradnje dve zemlje na principima ravnopravnosti, tržišnog privređivanja i uzajamne koristi i uvažavanja interesa. Lukašenko i Putin založili su se, takođe, za tešnju vojnu i spoljnopolitičku saradnju, uz insistiranje na koordinisanom odgovoru na planove SAD da u Evropi uspostavi deo svog protivraketnog štita, javila je agencija AP.
Dva predsednika, međutim, tokom današnjih razgovora nisu spomenuli ujedinjenje dve zemlje.

Lukašenko na crnoj listi
Uoči Putinove posete Minsku specijalne snage beloruske milicije žestoko su ugušile protestnu akciju demokratske opozicije. Tom prilikom je pretučen aktivista Dmitrij Fedoruk, koji je hospitalzovan sa povredama glave. Zapad stalno proziva Lukašenka zbog kršenja ljudksih prava. SAD i Evropska unija su njemu i grupi beloruskih zvaničnika zabranile ulazak na svoju teritoriju zbog sumnji da je prošle godine namestio svoj reizbor. Zbog nepoštovanja ljudskih prava Vašington je uveo i sankcije protiv beloruskih državnih kompanija.

Srbija htela u uniju
Neki srpski političari su u jeku bombardovanja Jugoslavije 1999. predlagali da se i SRJ kao treća članica priključi Saveznoj državi Rusije i Belorusije, projektu zamišljenom 1996. kada je potpisan prvi dokument o tome. Moskva i Minsk su 1999. parafirali sporazum o Saveznoj državi i uvođenju jedinstvene valute od 1. januara 2008, ali to nije uopšte izgledno. Između dve zemlje na snazi je carinska i imigraciona unija. Ona ima parlamentarnu skupštinu i sekretarijat sa godišnjim budžetom od 4 milijarde rubalja, ili 163,8 miliona dolara. Trgovinski razmena dve zemlje će ove godine dostići 24 milijarde dolara.

Izvor: Blic

što se ovog atentata tiče to je navodno nekad davno prorekla Vanga. Nekad tako davno da se za tog Putina nije ni znalo. 

Putin sve više liči na Staljina.

Ma...nije ni on veverica da ga tek tako skenjaju...


Mislim...stvarno...onolike cistke,petoletke,sibirski logori,preko 20 000 000 mrtvih...
Ko bi reko da lice...

pa što se brojki tiče, Koštunica nije ni do kolena Miloševiću, ali je opet to ta politika

Нема уједињења Русије и Белорусије

Владимир Путин и Александар Лукашенко
(Фото АФП)

Минск – Белоруски председник Александар Лукашенко оповргао је јуче спекулације да је циљ његових дводневних разговора са Владимиром Путином био убрзавање стварања руско-белоруске заједничке државе, преноси Асошиејтид прес (АП). Према истим спекулацијама, двојица вођа је требало да се договоре да Путин постане председник заједничке државе, пошто му истекне други председнички мандат. По руском уставу, он не може више да се кандидује за председника, али када би дошао на чело заједничке државе могао би да очува политичку моћ.

Његова посета Белорусији како би са Лукашенком разговарао о предлогу уједињења, који је дуго био по страни, пробудила је претпоставке да би могао да захтева да дође на чело нове државе. Међутим, на почетку јучерашњег састанка, белоруски председник је рекао да је „изненађен што је Путинова посета Белорусији изазвала толико буке на Западу, јер она нема никакав шири смисао”.

Кремљ је, такође, оповргао у четвртак инсинуације да ће Путин са Лукашенком разговарати о уједињењу две државе и да ће разматрати нацрт устава нове државе.

Иако све ове изјаве значе обесхрабривање очекивања да може доћи до великог помака, Путинова прва посета Белорусији од 2003. године наглашава растући интерес да се убрзају разговори о заједничкој држави, после десет година повремених разматрања ове теме. „Не бих се изненадио да Путин покушава да убрза уједињење са Белорусијом... како би постао председник заједничке државе”, рекао је ове недеље вођа Руске комунистичке партије Генадиј Зјуганов.

Уједињење две, превасходно словенске, православне државе било би прво уједињење две бивше совјетске републике од распада Совјетског Савеза 1991. године и вероватно би продубило забринутост запада о јачању Русије.

Кремљ је саопштио у четвртак да нацрт устава будуће државе није био на дневном реду заседања Врховног већа уједињене државе.
Секретар постојећег руско-белоруског извршног тела Павел Бородин рекао је у среду да би тај нацрт, после прихватања од стране влада обе земље, био предмет расправе у оба парламента и за изјашњавање о њему би био расписан референдум.
Бета
[објављено: 15.12.2007.]

Izvor: Politika