Blagodarim 

A koje to biće ne funkcioniše na principu vere?Da bi bilo šta uradio u životu ti treba veruješ da to možeš da uradiš.Ja ne pričam ni o kakvoj drugoj veri.Što se ostalog tiče,ja nikog ne krivim za moje probleme niti čekam da mi ih drugi reši.O kakvoj mentalnoj štaci onda pričaš?Otkud ti to da ja skidam odgovornost sa sebe ako sam Božiji (Alahov) rob?Ja, sve i da hoću,ne mogu tako da skinem odgovornost sa sebe.

Da nisi ti ustvari ovim opisao sebe?Ja se ne sećam da sam ovde drugog okrivljavao za svoje probleme,a ti sad spominješ neko okrivljavanje.A ako ti ne okrivljuješ druge za svoje probleme,zašto ti onda smetaju muslimani?

Niko se odavde nije izvukao živ .

To je reko dobri stari Jim Morrison . A ti možeš da koristiš dualističku , neku drugu , 3. , 5. , ili 10. filozofiju ali to ti ostaje tako . To je činjenica . Tako da se ovaj svjet može u biti zvati "carstvo smrti" .

Isus Krist je taj koji je dao nadu vječnog života . "Da imaju život i da ga imaju u izobilju" . Al , pazi , život , a ne nekakvu meditaciju i ništavilo .

I to je to čemu se pravi kršćani nadaju , i radi čega strepe .

I to je"Strah Božji". Mislim jedan aspekt .

Дуалистична свест је смртна свест. Зато ти видиш све као смрт. И ништа што ти ја могу рећи те не може убедити, јер је то природа дуалистичне свести. Гледајући не видиш, и чујући не чујеш нити разумеш.

Тијана

vidim da sam te pogodio u bolnu tachku da bi neshto uradio u zivotu - ne treba ti vera ,nego da jednostavno to uradish - kao shto dishesh ,hodash ,spavash .chak i chovek koji reshava neki zamrshen matematichki problem ,to jednostavno ili radi ili ne radi. onaj ko veruje ,u isto vreme i sumnja (zato sam ti govorio o planini sumnje )

poshto si rob - tvoja sloboda je ogranichena voljom tvog gospodara. za sve shto uradish ili ne uradish ,mozesh da kazesh : to je volja mog gospodara . tako skidash odgovornost sa sebe . to je mentalna bolest ropstva - nisi vezan lancem, josh je gore - vezan ti je um da parafraziram platona: neki si rodjeni da budu robovi

Лепо то кажеш али претпостављаш да је Божја воља у супротности људској вољи.

У ствари Божја воља је у супротности вољи ега, који све види дуалистичним очима, и стално је се бори за ово или за оно и мисли да Бог хоће да га контролише. То је слепост ега и дуалистичне свести. Кад ти падне са очију крљушт, кад престанеш да се идентификујеш са људксим егом, онда схваташ да си ти управо оно ЈА које је увек било део Бога, и ако си ти део Бога како може твоја воља да буде супротна Божјом вољом? Једноставно нема никаквог смисла и чисто видиш како је тај појам смешан, као што је и појам да си ичији роб.

Јер како може део Бога да буде роб? Роб си уствари не Богу него људском егу... док не одлучиш да се ослободиш дуалистичне свести.

Тијана

Ne verujem da si ti bilo šta uradio,a da nisi verovao da to možeš da uradiš.Zašto jednostavno ne poletiš da bi negde stigao,nego hodaš ili koristiš prevozna sredstva?Moj odgovor je zato što ti je ovaj moj Gospodar ograničio mogućnosti pa si zato i ti njegov rob,a ti možeš to da poričeš koliko hoćeš.A volja mog Gospodara nije sve što ja uradim,jer da je tako ja bi se uvek dobro osećao,a to nije uvek bilo tako do sada.Ako dobro primećujem,tebi je um mnogo vezaniji nego meni,ali izgleda kao da su ti demoni vezali um i to je ogroman problem.Ko ne priznaje da je rob Božiji,taj je rob đavolu i to je suština onog što ja hoću da kažem.


Deo Boga je Božiji rob,jer mu je Bog ograničio mogućnosti.

Зашто би Бог сам себе поделио и онда се ограничио? Бог не ограничава сам себи могућности

Границе смишља људски его и дуалистична свест. Бог нема граница и Бог не ограничава теби ништа, јер ти је дао слободну вољу.
Само је питање да ли ћеш слободну вољу да користиш да постанеш ВИШЕ или да постанеш мање... o томе је Исус говорио у причи о талантима.


Ако прочиташ, као што се оно каже, кроз линије видиш да кад постајеш више него што си сада, кад прошириш свест, кад се све више приближаваш Богу (што је унутрашње стање твоје свести, а не спољни изглед у стилу да идеш у цркву једном недељно, кажеш Оче Наш пред спавање, и постиш средом и петком, итд) то ће све Бог умножити, и бићеш све више и више ближи Њему. То није никаква награда за добра дела, то је Божји закон. Симбол тога се може видети у Давидовој звезди која се препознаје као јеврејски симбол. Али је уствари универзалан симбол "на земљи као и на небу" или "као горе (у Богу) тако доле (у мени)"



Како се доњи троугао као симбол човека диже ка Богу, тако Бог, као горњи троугао, силази доле ка човеку.

Ако стављаш себи границе које потичу из дуалистишне ствести овог света (као по горњој причи, затрпаш таланат у земљу, и сакријеш сребро господара) и постајеш мање него што те је Бог направио да будеш, долази до плача и шкргута зуба, то је стална патња када си роб дуалистичне свести.

Бог није тај бог који хоће људе да роби. Каква би то љубав била? Сигурно не она савршена љубав. Какав је то фалсификат Бога који си направио себи?

Тијана

P.S. Да Бог стварно држи људе као робове зар не би већ bf као и сви други атеисти били његови робови?

Да стварно Бог жели да ми будемо његови робови, не би ли онда спречио Адаму и Еви да падну (у дуалистичну свест) уместо што им је дозволио јер им је дао слободну вољу?

Приближити се Богу није никакво ропство - Бог је крајња слобода.

Zamislisliš roba . Onda zamisliš osobu koja nema svoj ego . Onda vidiš da je to isto . Pa šta je ropstvo nego da se odrekneš samog sebe u ime nekog višeg cilja ? I to nikada ne smeš raditi . To ne valja . Čak i ako ti nije žao samog sebe , što ćeš da budeš rob i da patiš , dužnost ti je da misliš na svoje bližnje koji se oslanjaju na tebe . A tebe nema . Odreko si se sebe u ime viših ciljeva . A strah Božji nije ropstvo . To je svjest o realnosti . Iz naše perspektive on je beskrajan . Zato o njemu nećeš nikada sve naučiti . Ali kada dođeš do jednog određenog stepena svjesti  , onda strah Božji više nema smisla .

Pinot pogledaj prvi znak u mom potpisu - on ti sve govori. Pocetak je isto sto i kraj - na pocetku covek nema ego a cilj je da ga razvije do maksimuma, da ga spozna i postane svestan i tek onda odbaci. Mnogi mudri ljudi kazu da cemo upoznati Boga kada budemo poceli da gledamo ovaj svet kao kada smo bili deca. Hriscansko tumacenje ovoga je cesto bazirano na simbolu nevinosti - medjutim u sustini je prica o nasem laznom JA koje jaca kao oruzije probijanja kroz materijalni svet. I kada nam se cini da nam je najpotrebniji mi treba da ga ostavimo iza sebe, cak i pre fizicke smrti.

Hrist u pustinji u susretu sa "djavolom" kaze - Satan stand behind me - to mi isto treba da uradimo sa svojim laznim JA - da on ide iza nas a ne mi iza njega. On nije gospodar nas nego mi njega. U isto vreme nadam se da je jasna simbolika djavola u ovoj prici. Slicnu pricu imamo i sa Budom kao poslednji (simbolicni) test njegovog prosvetljenja.

Odbacivanje ega pre nego je ova svesnost postignuta ne vodi nicemu osim stanju roba - mentalnog, emotivnog ili fizickog. Takvi su vecina hriscana koji zive u strahu od Boga. Strah od Boga je strah od sopstvenog djavola, sopstvenog ega koji jos nije svesno nadvladan. Nikad ne znamo kad ce da iskoci i da nas natera u sledeci greh. Sve dok postoji strah nema ni govora o svesnosti niti o odbacivanju ega - mi samo odbacujemo nase pravo ja plaseci se da uradimo ono sto je Hrist rekao u pustinji.