kolko vidim ti si glaso za da dakle u pravu si sto verujes u nauku 

Pa to sam odavno uradio, ali ste i ti i radulac umesto da odgovarate na pitanja poceli da "opisujete" ko sam ja.
Znam da postoje sprave za merenje pokreta, ali me zanimaju dokazi o postojanju vremena, prostora i gravitacije, posto je to tema koju si zapoceo.
Takodje je evidentno da ljuto brkas nauku i pronalaske.

postavi pitanja sva na jedno mesto i neka budu konkretna i dobices nauce odgovore od mene za svako koje budem znao a znacu ih pretpostavljam se i pitaj i radulca i on ce ti verovatno odgovoriti okej

To je odavno moguce, Tesla zbog toga izgubio glavu.

vrlo dobar odgovor. jeste da je kompletna budalaština, ali bolje i to nego ne otkucati baš ništa, zar ne ?

Prvo, i da je moguce, bilo bi vrlo neopozeljno i opasno... Zamislite samo taj uticaj na proslost i ometanje buducnosti "kad bismo znali" sta nas ceka i gde smo pogresili... Svako ispravi svoju gresku, svi srecni, i opet se vracamo na onu temu sa psihologije gde je ceo svet visha klasa, a da niko ne mora da uprlja ruke (prostiji primer - svi direktori nigde radnika)... Prevedno - propast sveta...

Drugo, ne vidim poentu verovanja samo u materijalno... ako vec toliko insistiras na tome da se sve dokaze i obrazlozi materijalno, i da verujes samo kada imas te podatke, cudo jedno kako verujes da si ziv uopste? I da li stvarno mislis da samo organi cine coveka ili je tu nesto vise... dusa... koja nije materijalna, i koju niko ne moze da dokaze i objasni...

Trece, u anketi moze da se stikliraju oba odgovora istovremeno... sto je mislim besmisleno...

Mozda covek zbog ovoga tako misli.

===============================================

SUSRET

  Dok je radio u svojoj radionici istraživač je čuo glasove napolju. Mrak je već tada uveliko bio prekrio ulice. Zato je prostorija u kojoj je ušlo dvoje ljudi, bila u senkama. Te senke nisu bile samo zbog mraka napolju. Nego i zbog rasporeda svetiljki koje se nalaze unutra. Široka radionica je bila osvetljena cevima koje su se nalazile svuda. Ne samo na plafonu, iznad glava, nego po zidovima i blizu poda, čak i na podu. Zbog takvog njihovog rasporeda, senke su mogle padati u svim uglovima prostorije, zavisno od mesta na kome bi neko od prisutnih stao. Istraživač nije bio sam, nego je imao nekoliko pomoćnika. Trenutno ih je bilo dvojica, koji su radili po instrukcijama koje su dobili. Na senke i ono što njih pravi, čovek koji je ušao prvi, već je bio navikao. Poznati pisac je voleo da poseti radionicu svoga prijatelja. Tu je mogao da se divi njegovim izumima, koje je on tek osmislio. Za njim je ušla jedna vitka prilika, koja se svojim izgledom ali i kretanjem, mnogo razlikuje od svog zdepastog predvodnika, čiji su pokreti bili spori i umorni. Šešir na glavi sakrivao je lice, tako da ga niko nije mogao videti, iako je ulaz bio dobro osvetljen. Tek što je ušla, prilika poče da kruži pogledom po prostoriji, zainteresovana onim što može da vidi. Sigurno je to bilo po prvi put, jer to još uvek ne postoji na nekom drugom mestu. Svetiljke su odmah bile zanimljive. Ne samo zbog mesta na kojima se nalaze, nego i zbog toga što nije bilo provodnika sa kojima su vezane za izvor napajanja. Na golim zidovima bez maltera provodnici se nisu videli. Zbog radoznalog pogleda kojim je podigla glavu prateći neobične svetiljke, priliku osvetli njihovo prirodno svetlo. Ukaza se lice pravilnih crta, još uvek mlado i negovano. I nežno, nalik na lice svake žene. To i jeste bila žena, koja je svojim elegantnim hodom pratila saputnika ispred sebe.
  -Ohoo, vi ste baš bili u nekom ogledu. Nadam se da ne smetam gospodine Tesla.
  Reči su bile umesto pozdrava, upućene čoveku koji je izumio mnogo patenata. On je upravo ustajao iz čučnja, u kome je bio, da bi pozdravio pridošlog prijatelja.
  -Ne nikako, vi ste uvek dobrodošli Mark. Možete navratiti kad vam je volja, jer mi susret sa vama uvek prija i donosi radosne trenutke. Mislim da će mi i ovaj susret sa vama biti prijatan.
  Rekao je Tesla, pružajući ruku svome prijatelju.
  Ipak je više gledao ka njegovoj saputnici. Time su se njegove reči nešto više odnosile na nju. Iako je bio u godinama, nije gubio manire kojima bi ostavljao utisak na okolinu. A osoba koju treba upoznati, zaslužuje to. Ne samo zbog reči kojima je njegov prijatelj opisivao njen naučni rad. Nego i zbog lepote koji je on tek nagovestio, time što je rekao da je to mlada osoba. Možda namerno nije hteo govoriti više o njenoj lepoti. O vitkom stasu i talasastoj crnoj kosi, što se ispod šešira naslućuje na njenim ramenima. Znao je da on ceni lepotu žene. Ali nije išao dalje od toga. Više mu se sviđala ona intelektualna lepota, što je retko imao prilike da sretne sa ženama koje je upoznao.
  -Ovo je Tatjana Černjenkov o kojoj sam ti pričao, kada sam te nagovarao da je dovedem.
  Predstavio je Mark, dok se sklonio u stranu da bi je propustio.
  -Dobro veče gospodine Tesla, drago mi je da vas sretnem i upoznam.
  -I meni je drago da vas upoznam. Moj prijatelj mi nije rekao da ću upoznati ženu tako prijatnog izgleda.
  -Gospodine Tesla, ja nisam udata. Nadam se da mi nećete zameriti, što su žene mojih godina zaista žene. Ja sam se malo udaljila od njihovog načina života, zbog rada kome sam posvetila svu pažnju. Mislim da me razumete, jer i vi ste posvećeni svome radu, za razliku od većine, koji ipak žive nekim običnim životom.
  -Svakako, samo da znate da ja smatram da je i to veliki napor. Živeti običnim životom, uz brige o porodici, deci, hrani, smeštaju. A bez nikakvih priznanja za to. Mi bar nekada dobijemo neke pohvale i priznanja za naš rad. Možda je to ono što nas i motiviše da živimo mimo običaja drugih.
  Nakon što su se upoznali, Tesla je pozvao svoje goste da mu se pridruže u posmatranju nekog manjeg eksperimanta. Posle toga je izveo ogled sa svojom vatrenom loptom, koja je zadivila prisutne. Zatim je izveo još neke predstave koje je prikazivao pred svojim prijateljima. Vreme je brzo prolazilo i već je bilo pola sata do ponoći. Nije bilo više nikakvih priprema i Tesla je poslao svoje pomoćnike da se odmore. On je ostao u laboratoriji sa svojim gostima.
  Kada su ostali sami, pozvao ih je da sednu i razgovaraju. Nije imao drugog stola osim onog velikog, na kome su stojale neke skice ili šeme, po kojima su radili njegovi pomoćnici. Isto tako na njemu su pravili i sklapali sve ono što je bilo u fazi priprema. Sklonio je neke skice da bi napravio malo mesta. Zatim je doneo jednu flašu i tri čaše.
  -Iako mi nekad popijemo žestoko piće, sada sam doneo ovu flašu šampanjca zbog vas gopođ...
  -Molim vas, već sam vam rekla da me zovete samo Tanja.
  -U redu.., Tanja. Nadam se da vam odgovara čaša uz razgovor. Ovo obično koristimo za neki naš uspeh.
  -Može, mada ga i ja retko koristim, tek kad imam neki uspeh, kao što vi to rekoste.

  Nakon što je skinula kaput koji je nosila, Tesla je video da odelo koje nosi nije od onih skupih. Bilo je čisto, ali ni blizu kvalitetu koji je imalo ono koje bi on nosio, kada negde izlazi. Na osnovu toga je zaključio da njegova sagovornica ili ne vodi mnogo računa o oblačenju, jer nema vremena. Ili je njena plata mala.
  Posle sipanog pića počeli su razgovor o tome što se odnosilo na Tatjanin rad. Ona je pričala o svome radu, u kojem je bio i razlog zbog kog je imala želju da se sretne sa poznatim naučnikom i istraživačem. Razlog je bio u tome što bi praktična rešenja, po čemu je bio priznat, mogli njoj pomoći u izvođenju ideje koju je imala u naumu.
  -Početkom ovog veka jedan čovek je objavio svoje ideje, koje su izmenile naša shvatanja sveta. Otada je vreme postalo deo prostora, a sam prostor je dobio neke nove oblike. Znate da je to bio Anštajn sa svojim radovima. Ono što je mene od samog početka zanimalo, bila je mogućnost da se putuje kroz vreme. O tome se sve više govorilo, utoliko pre što je vreme bilo prihvaćeno kao dimenzija prostora. Iako je bilo probnih pokušaja da se to ostvari, još nam to nije pošlo za rukom, negde sigurno nešto nedostaje. Mislim da je to problem tehničke prirode. Zato sam htela da se sretnem sa vama i o tome razgovaramo, gospodine Tesla. Verujem da ste i vi o tome imali prilike nešto da saznate. I da stvorite svoje mišljenje. Na osnovu toga mi možete pomoći oko tehničkih detalja, koje treba da rešim sa svojim pomoćnikom.
  -Rado ću vam biti na raspolaganju ako postoji neka mogućnost za to. Neko vreme sam se bio udubio u tu teoriju, pa sam donekle naslutio viziju mogućeg ostvarenja toga o čemu ste govorili. Samo to je moralo u osnovi da se izmeni. Mislim na neki deo teorije. No kako sam bio zauzet svojim pronalaskom tada, više se nisam vraćao na to. Sve do sada, kada me vi molite za pomoć ili savet. Trenutno vam mogu samo izneti svoje mišljenje koje sam tada imao. Ali ako treba, mogu vam pomoći i oko nekih tehničkih detalja, koje vi imate. Da popravimo to, ako može da omogući rezultate.
  -Zaista, ne znam kako ću moći da vam se odužim. Svaka vaša sugestija biće temeljno sagledana.
  -Nemojte rano da se radujete. Tek predstoji rad i pokušaji u kojima će taj rad dati rezultate. Nije mali broj puta propao neki moj dobro zamišljen projekat. Nekada samo zato što nisam imao materijalnu pomoć, iako sam bio uveren da bih neke svoje zamisli sigurno ostvario. Pogledajte recimo ovaj sistem osvetljenja, gde nema nijednog provodnika koji povezuje izvor napajenja sa svetlećim telom. To sam želeo ostvariti na celoj planeti, ali na žalost taj pokušaj je propao. Samo zato što su neki shvatili da neće moći da naplate korišćenje tih sistema. Da ne govorim o tome da bi proizvodnja provodnika bila svedana na minimum. Ni to nije odgovaralo onima koji su trebali finansirati moj projekat.
  -Ja vas uveravam da imam ljude koji će mi pružiti potrebna sredstva. Jedan od mojih rođaka je prilično kapitala preneo ovde, još pre nego mu je bilo oduzeto sve, nakon Lenjinove revolucije. Još u prošlom veku je imao dobar profit u poslu sa železnicom. Sada je u godinama, i zainteresovan je za nešto više, od samog novca. Njegova pomoć me je dovela do na korak od cilja. Potreban mi je samo još taj korak. To nije korak koji će on napraviti, nego vi. U vas ulažem sve svoje nade.
  Poslednje reči koje je Tatjana izgovorila bile su molećive i zaista sa punom nadom. U njenim očima je video samo isčekivanje. Tesla je bio ganut, da nije mogao naći reči kojima bi ispunio ta očekivanja. Zato je njegov prijatelj koji je dotad ćutao, prekinuo tišinu u kojoj se čulo zujanje nekih od aparata.
  -Mislim da su vaše reči imale uticaja. Ali ni naš prijatelj nije više u onim godinama kada će sa mladalačkim elanom prionuti na izazov koji mu postavljate. Sa druge strane njegovo iskustvo, vam daje za pravo da od njega očekujete pomoć kojoj se nadate. Zato mislim da će doktor Tesla sagledati sve vaše tehničke karakteristike koje imate. Da će nakon njihove analize moći da koriguje propuste koji verovatno postoje. Možda će moći da dopuni nešto što do sada nije rečeno, a može biti jako bitno.
  -Svakako, biće mi drago da na vašem licu vratim osmeh, kada naš rad bude dao rezultate.
  Tatjana napravi na licu osmeh, o kome je njen sagovornik tren ranije govorio. Na inače svetlom licu se primeti rumenilo, okupano prirodnim svetlom iz bližih cevi koje svetle.
  -Onda nazdravimo našim budućim naporima za novo, bolje sutra. Da ne bude da je ovo piće tek tako doneto.
  Reče pisac i ustade držeći čašu.
  -U zdravlje. – Prihvati Tatjana ustajući.
  -Živeli vi meni još mnogo godina. - Reče Tesla koji je bio ustao.
  Ponoć je davno bila prošla kada je Tesla ispratio svoje goste. Ostao je sam da u mislima sređuje neka sećanja, koja je ranije imao. Moraće da se podseti nekih detalja, da bi mogao da radi na onome o čemu su pričali. Našao je neke knjižice i seo pored velikog stola. Čitao je duboko se unevši u to. Ostao je do ranog jutra, zanet time. Već je oblikovao svoju viziju budućih radova. To mu neće smetati da nastavi ono što je do tada počeo. Može ga samo malo usporiti.

  Posle par dana Tatjana je donela šeme na osnovu kojih se konstruiše uređaj. Tesla je bacio pogled na njih i nakon nekoliko minuta rekao.
  -Ovo se može dovesti u bolje stanje, što se tiče električne instalacije. Mislim da se provuklo nekoliko grešaka u instalaciji, koje treba otkloniti. Ipak to nije jedini problem na koji treba obratiti pažnju. Nakon razgovora sa vama razmišljao sam o vašem poduhvatu. Ono što mi je zaokupilo pažnju, bilo je teorijska osnova za ostvarenje vašeg cilja. Samo vreme postalo je zavisno od svetlosti, jer ona je nosilac informacije o događajima koji su se desili daleko od nas. Zato i rastojanja koja ona pređe u kosmičkim razmerama, postaju osnova od koje zavisi proteklo vreme. Odnosno ono što se podrazumeva kao dimenzija vremena. Ipak ja mislim da, pre svega rastojanje koje svetlost pređe, ne zavisi samo od nje. Već od njene brzine. Brzina je to od čega zavisi koliko će vremena biti potrebno da se savlada neko rastojanje. Tako da su brzina i vreme neodvojivo povezane u jednu celinu. U toj celini je i prostor, u kojem se pomoću njih određuje položaj tela ili neki događaj. To je osnova na kojoj treba da koncetrišete sve svoje teorijske osnove. Samo na osnovu toga možete da ostvarite planirani cilj.

  Ovde je Tesla zastao, kao da tom pauzom želi da naglasi reči koje je upravo izgovorio. Nakon te naglašene pauze on je nastavio.
  -Kao što znamo da ništa što bi mi ljudi konstrusali ne može da ima brzinu svetlosti, ali zato treba uzeti u obzir sve druge brzine koje postoje u prostoru u kome se nalazimo. Ili bar pokušavamo da izvedemo bilo kakav eksperiment. To je na primer brzina koju ima planeta na kojoj se nalazimo. Zatim ceo sunčev sistem zajedno sa zemljom. Kao i druge brzine koje postoje u mnogo širem kosmičkom prostoru. Ako to ugradite u svoju teoriju, moći ćete da predvidite gde se nalazite u vremenu. Onom vremenu koje želite da posmatrate u svome eksperimentu.
  -Hoćete da kažete da je brzina, jedna od osnova na kojoj treba da se zasniva moj projekat putovanja u vremenu?
  Bilo je pitanje Tatjane. Očigledno ushićena saznanjem na koje u svim svojim pokušajima nije nikad ni pomislila. Mada ni sada nije mogla da pojmi svu težinu iznete ideje, ipak je osetila da u tome ima mnogo više značaja. Više od svih onih pokušaja, da se tehnički napravi uređaj na kome je dugo radila.
  Na ovo pitanje Tesla se udubi u misli, iz kojih za neki trenutak poteče nastavak njegove ideje.
  -Odgovor na vaše pitanje je potvrdan. Ali ne ona brzina koju vi možete ostvariti, već brzina koja postoji u sistemu u kome se nalazite. To nimalo ne zavisi od vas ili od uređaja koji pravite. Pre svega, brzine od kojih zavisite u svome eksperimentu, jesu one koje ima Zemlja i sistem u kome se ona nalazi. Ipak ako zaista želite da ostvarite putovanje u vremenu, mogu vam reći da ga nikada nećete ostvariti, na taj način.
  Na ove reči Tesla vide po izrazu na licu sagovornice, da je razočarenje na pomolu. Ali nije dozvolio da to uhvati maha.
  -Nećete ga ostvariti iz jednog prostog ali veoma bitnog razloga. A to je da; nemoguće je razdvojiti prostor i vreme. Znamo da su i jedno i drugo predstave koje su ljudska tvorevina, nastale u pokušaju da sebe opišemo i u jednom i u drugom. Možda to neko može da razdvaja, ali za pokušaj posmatranja drugog vremena u kome bi se našli to je nemoguće. Ako želite da se nađete u drugom vremenu, morate shvatiti da je to jednako i istovremeno i drugi prostor. Zato je nemoguće ostvariti putovanje u vremenu, ako bi to bio samo put kroz vreme. Prosto rečeno, ako se nekada nađete u drugom vremenu, to mora da znači da se nalazite i u drugom prostoru. Ne možete otići u drugo vreme, a da ostanete na istom mestu u prostoru. Zato što prostor, ako podrazumeva različito vreme, onda i on mora da bude različit. To uglavnom zavisi od kretanja koja postoje, a ona se mere brzinom.
  Nakon ovih reči nasta ćutanje koje je pratilo zujanje aparata i kretanje pomoćnika koji su radili svoj deo posla. Jedan od njih pozva Teslu, koji priđe da mu pomogne oko nameštanja jednog dela sklopa. On ostavi sagovornicu zamišljenu, nakon činjenica koje je izneo. Toga dana nije bilo potrebno više detalja dodavati. Bilo je dovoljno na osnovu postojećih nadograđivati predhodne.

  Sledili su dani kada su posete Tatjane Černjenkov bile česte. Pored tehničkih detalja koje je Tesla korigovao, izgleda da je mnogo veća pomoć bila u idejama na kojima je građena teorija kretanja kroz vreme. Nakon nekoliko meseci od njihovog prvog susreta, Tatjana je uz Teslinu pomoć bila sve bliže cilju. To se videlo u tome što su njene posete bile znatno ređe.
  Sve dok na kraju Tesla nije počeo da se pita da li će je još neki put videti. Već je bilo prošlo desetak dana od njene poslednje posete. Dok je radio na popravkama svojih aparata, u mislima je bio sa Tatjanom. Već je dovoljno znao o njenom uređaju da je u mislima pratio njegov rad. Mogao je u njima podesiti sam uređaj na vreme u kome bi hteo da bude. U trenu kad je mislio na neko vreme u kojem bi voleo da bude, u stvarnost ga vrati glas na ulazu u radionicu.
-Doktore Tesla, gospodine Tesla!
  Vikao je Teslin prijatelj pisac.
  -To radi.., ona funkcioniše. Ona je otišla!
  Nastavio je vidno uzbuđen i zadihan pisac.
  -Molim, molim.., šta to funkcioniše i ko je otišao. Molim vas da se priberete, pa mi to kažete. Ali prvo sedite. Sten! Donesi malo vode.
  Pozvao je Tesla svog pomoćnika.
  Kada je ispraznio čašu naiskap, čovek je duboko udahnuo.
  -Hoćete još jednu? – Upita Tesla.
  On samo odmahnu glavom, još uvek hvatajući dubokim udisajima vazduh.
  -Bio sam tamo. Sve sam video! Uspelo je. Nje tamo nema.
  Tesla je mogao naslutiti o čemu Mark govori. Dok je za njegove pomoćnike to izgledalo kao buncanje nesvesnog čoveka. Privučeni njegovim upadom i galamom, oni su stojali blizu njega.
  -Polako, možete li smirenije da nam kažete to što ste naumili.
  -Ne mogu! To što sam tamo video nisam mogao videti ni kod vas. Zaista, stajao sam.., neko vreme gledajući tamo gde je ona bila, sve dok nisam ukapirao da nje nema. Bili su samo zidovi i slike na njima.
  -Dobro, onda počnite od početka, nemojte nam pričati to što ste počeli.., ali od kraja.
  -Da.., da u pravu ste, počeo sam od samog kraja. Evo šte se desilo.
  Poče pričati Mark, malo pribranije.
  -Tatjana me je pozvala da budem prisutan tokom njenog probnog eksperimenta. Njen kolega ili pomoćnik je bio odsutan već neko vreme, pa je htela da ima bilo koga u blizini. A ona nije bilo nikog više, osim mene. Pozvala je i svog rođaka, ali on je bio zauzet zbog posla. Vi sigurno znate kako izgleda njen uređaj, jer to je velikim delom i vaša zasluga.
  Nakon što je dobio potvrdno klimanje glavom on nastavi.
  -Meni to liči na neki lonac, ili možda veliki i duboki tanjir. Otprilike tako. I to okrenut naopačke. To je ono na šta liči spolja. Iznutra je bilo dosta žica. Njih sam video kroz otvorena vrata na onom delu gde se ulazi u tu napravu. Bio sam skoro sat vremena u prostoriji gde je ona spremala svoj eksperiment. Rekla je da su uradili neke predhodne provere u kojima je potvrđeno da uređaj radi. Šta je to podrazumevalo, nije imala vremena da mi objašnjava. Bila je toliko nestrpljiva da se uveri u sve ono na čemu je dugo radila. To se videlo u nemiru sa kojim se spremala. Da bi na kraju nakon oko sat vremena provedenih tamo u očekivanju, ona rekla:
  „To je to. Vi ste svedok onog što će se dogoditi u neko skorije vreme. Sve što se bude dogodilo vi ćete preneti rodbini i prijateljima. Nadam se da kad se bude završilo ovo putovanje, možemo slaviti uspeh.“
  Ona je već bila obukla odelo, nalik na ono što nose piloti sa kapom i naočarima. Sela je u taj veliki tanjir i zatvorila vrata. Spolja sam malo mogao da vidim šta ona radi unutra. Da je nešto radila ili pomerala bilo je primetno. Ubrzo je počelo neko zujanje koje je dopiralo sa strane, pored samog uređaja u kome se ona nalazila. Verovarno je to bio neki starter odakle je struja dolazila u njen uređaj. Od toga je uređaj počeo da vibrira, da bi to prešlo u poskakivanje. Video sam kroz ono malo stakala, da se i ona trese u ritmu koji diktira uređaj. E onda je usledilo nešto što ni ja sam ne znam da li se meni činilo ili se to stvarno desilo. Nisam bio siguran da li ja to poskakujem, ili to čini cela prostorija u kojoj sam bio. Moj štap je lupkao po podu u nekom njemu znanom ritmu, mimo moje ruke koja ga je držala. Učinilo mi se da sam čuo neki tresak od nečega što je palo na pod, ali na to nisam obraćao pažnju. Sledilo je nešto što mi je bilo mnogo zanimljivije. Uređaj u kome je bila Tatjana je polako počeo da svetli. Kao da postaje neka velika lampa. Ja sam bio dosta blizu, pa sam počeo da se pomeram unazad da me svetlost ne bi ,uhvatila’. No ona me je lagano pratila, kao da želi oprezno da mi se primakne. Bila je to lepa plavičasta svetlost, između njene svetle i tamnije nijanse. Ili obe zajedno. Od te svetlosti Tatjanu već duže vreme nisam video. Ni nju ni njen uređaj. Samo sam gledao u tom pravcu gde je ona bila. Ne znam koliko je vremena proteklo, dok sam tako gledao, pri čemu sam lagano još uvek izmicao. Očekivao sam da će svetlost prestati i da ću je videti. Prvo što sam primetio da je nestalo, bio je prestanak poskakivanja. Sve je naglo utonulo u neprimetnu tišinu, koja kao da se tajno ušunjala u prostoriju, dok sam još uvek gledao u svetlost. I ništa drugo nisam video osim nje. Ne znam koliko sam dugo tako zurio sve dok nisam shvatio da gledam u zid. Ili me je na to opomenula galama koju sam čuo napolju.
  „To ona veštica opet izvodi neke njene ludorije“. „Idemo kod nje da je prizovemo pameti“.
  To su bili glasovi koje sam čuo pre nego su se vrata otvorila uz tresak. „Gde je ona luda što je napravila zemljotres?“
  Bilo je pitanje prvog koji je naišao. Ja sam pokazao rukom u pravcu u kome sam do malopre gledao u svetlost, iza koje je bila Tatjana. Tada u tome pravcu nije bilo nikog i ničeg. Osim zida na drugom kraju.
  „Ovaj je sigurno začaran.“ Rekao je neko iz gomile. „Vidiš li čoveče da tamo nema nikog.“
  Posle sam iz razgovora sa tim ljudima, shvatio da je podrhtavaje bilo mnogo šire od prostorije u kojoj sam bio. Ono se prostiralo duž cele ulice. Ljudi koji su bili uznemireni time su počeli da izlaze na ulicu. Pa kada su videli neobičnu ili plavičastu svetlost, kako su je opisali, krenuli su pravo prema njoj. Ušli su taman kad je sve bilo gotovo. Pokušao sam da im objasnim da je to bila nenamerna posledica nekog ogleda.
  „Pa dobro gde je onda ona i to sa čime je izvodila ogled.“
  Nisam znao kako da objasnim većini neukih koji su bili prisutni, pokušaj kretanja kroz vreme. Zato sam rekao.
  „Ogled se sastoji da ode na neko drugo mesto, mimo svih načina na koje smo do sada navikli da putujemo. Izgleda da joj je to uspelo. Gde je stvarno sada, to jedino ona može da zna.“
  Kada su se smirili i videli da nema više bojazni da se ponovi nešto slično, ljudi su se razišli. Još su mi u glavi reči koje je rekao jedan od onih što su zadnji izašli.
  „Nadamo se da je više nećemo videti. Bolje da ostane tamo gde je otišla. Tamo neka izvodi svoje ludorije.“
  Ja sam ostao još nekoliko trenutaka. Dok sam se prisećao svega što se desilo. Zatim sam pojurio pravo ovamo. Jedino vi mi možete verovati u to što sam vam ispričao. Svi drugi bi mislili da trabunjam, u boljem slučaju kao pijanica.., a u gorem kao lud.

  -Dobro mi vam verujemo.
  Rekao je Tesla gledajući svoje pomoćnike. Oni samo klimnuše glavom. To klimanje je malo ličilo na potvrdno.
  -Zaista Tesla, da li ćemo mi videti tu devojku ponovo? Mislim ako je otišla na drugo mesto ili u drugo vreme, postoji li mogućnost da se ona vrati?
  -Postoji. No na osnovu onoga što ste ispričali, veoma mala. Koliko pamtim vaš opis, ona je koristila neki pomoćni uređaj koji je pokrenuo ceo proces. Taj uređaj nije otišao sa njom, zar ne?
  -Verovatno ste u pravu, u blizini mesta na kome je ona bila još uvek postoji neka manja sprava. To je to, što ste rekli da je pokrenulo proces.
  -Ako to nije sa njom, kako će pokrenuti svoj uređaj? To je osnovno. Zatim ako se nađe u nekoj prošlosti, kada to nije moglo da se napravi, šanse za povratak su više nego male. A ako bude u nakom budućem vremenu, pitanje je kakva je ta budućnost? Može li da joj omogući da napravi takav aparat? Iz iskustva znam da će neke moje ideje, koje nisam imao mogućnosti da ostvarim, biti ostvarene vekovima posle nas. Što znači da to što je ona ostvarila, možda će biti shvaćeno tek mnogo stotina godina nakon nas. Bojim se da će to biti isto ono vreme, kada će o njoj moći da se nešto sazna.
  -Zaboga Tesla ta devojka je bila i hrabra i luda kada se odlučila na takav korak.
  -Hrabra jeste. A mislim da je mnogo više bila nepromišljena. Trebalo je usavršiti uređaj tako da ima sopstveni pogon, kojim bi se pokretao ma gde da se nađe. Što se tiče ludosti, osobina većine genija je da se nalaze na granici ludila. Bilo da su to njihove ideje, ili su to dela koja naprave ili učine. Njen primer ide u prilog tome, i idejom i delom.
  -Jadna devojka ko zna šta se sa njom desilo i gde se sada nalazi.
  Rekao je pisac kao da žali što joj je pomogao da se sretne sa Teslom.
  -Nemojte biti tužni zbog toga. Shvatite da je ona ostvarila svoju ideju, svoj san. Ona će se radovati tome bez obzira gde se nalazi, ili ma koliko teško da joj bude. Ja sam imao prilike da se radujem nekom svom uspehu iako bih bio sam. A često sam bio ostavljen bez bilo čije podrške.
  Tesla je ovo rekao da bi donekle utešio svoga prijatelja. Ipak kako je vreme prolazilo sve više je osećao tugu, kada bi se setio jedne od inteligentnijih žena koje je upoznao. Njen um je mogao shvatiti sve ono što joj je on sugerisao. Verovatno je znala mnogo više od njega u toj oblasti kojoj je bila posvećena. Iako joj je dosta pomogao, on sam nikako ne bi umeo da napravi to što je ona napravila.

  Godine su prolazile i sećanja su bledela, kao što slike blede u ormanu ili albumu. One nastavljaju da blede, bez obzira da li se vade za gledanje ili ne. Ali slike koje je Tesla imao u svojoj glavi nikad nisu bledele. Uvek bi bile sveže kada se prizovu u sećanjima. Onda kada se počne neki razgovor sa temom o tome šta je vreme. Ili kada bi pročitao nešto o tome. Tada su u mislima bile slike nasmejane Tatjane. Jedino takve je mogao da je se seća, jer je uspela da ostvari cilj. Cilj zbog koga se jedne večeri desio njihov susret.

=====================================================

Velsovo putovanje sa Teslom
autor Aleksandar Milinković

Pre tri godine, pišući knjigu o H. G. Velsu, Ronald Rajt pominje neobičnu vezu između Velsa, Tesle i izvesne Tanje Čerenkove kojoj je Tesla bio neka vrsta mentora. Navodno, Čerenkova je po Teslinoj preporuci pomagala Velsu da razume princip funkcionisanja vremeplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vremensku mašinu, da otputuje, uz najavu - po Velsovom testamentu - da će se početkom XXI veka vratiti!
Vels je, navodno, još 1946. godine, ostavio oporuku, otvorenu 21. decembra 1999. godine, u kojoj se navodi da bi tako nešto stvarno trebalo da se dogodi!
Pre četiri godine, prema autoru jedne knjige o Velsu, Ronaldu Rajtu (Ronald Wright) pronađen je, navodno, vrlo zanimljiv tekst, potpisan rukom Herberta Džordža Velsa (H. G. Wells), autora više knjiga prevedenih i kod nas. Pismo je izazvalo izuzetnu pažnju jer se odnosi na njegova istraživanja o mogućnostima putovanja kroz vreme, pre nego što će objaviti rukopis "Vremeplova" (Time Machine), 1895.godine, a potom i o jednom neobičnom događaju, nekoliko godina kasnije. U to vreme je, u više navrata kontaktirao sa Teslom koji će ga uputiti da se, sa njegovom preporukom, obrati mladoj ruskoj naučnici u Londonu, gde je i Vels živeo. Vels je pomno pratio njena istraživanja, zaljubio se u devojku i konačno, prisustvovao trenutku kada je uspela da dovrši mašinu i otputuje u neko drugo vreme!
Pred početak putovanja, Velsu je čvrsto obećala da će po povratku ispričati svoje doživljaje, pa je on odlučio da ostavi pismo-testament i tako devojci stvori dokaz o istinitosti događaja, ukoliko zaista odluči da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome je pismo posebno upućeno, zamolio je da, u trenutku njenog povratka, kontroliše mesto odakle je Čerenkova krenula na put.

Pismo počinje preporukom: "OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.GODINE Svima kojih se to tiče:

Ne znam na koji način će se Ijudi međusobno oslovljavati 1999. godine, zato ću početi pismo bez uobičajenih formalnosti. Želeo bih da ovaj dokument dođe u ruke nekog ko je poznavao moje delo.

Tebi je poznata moja naučna i romantična priča "Vremeplov", u kojoj putnik uspeva da napravi uredaj i otputuje u budućnost. Ali, ukoliko se moj putnik još nije vratio (a molim se Bogu, u koga ne verujem, da jeste) i ako vremeplov već nije postao stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina neće verovati da je tako nešto uopšte moguće.

Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo poznatom zbog svog otkrića rotacionog magnetnog polja, naizmenične struje i drugih pronalazaka u oblasti elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i vizionar kome ništa nije bilo nemoguće i neostvarivo. Planirao je, na primer, bežični prenos energije na ogromne razdaljine, a jednom je govorio kako bi mogao da osvetli čitavu planetu i ostvari komunikaciju sa stanovnicima Marsa, za koje je verovao da postoje i da su izvor signala koje su primali njegovi uređaji. Pretpostavljao sam da će ga moja ideja zainteresovati.

Veliki čovek mi je sa kurtoaznim poštovanjem odgovorio, ali me je za dalja istraživanja uputio na svoju štićenicu, mladu ženu, Tatjanu Čerenkovu, za koju me je uveravao da je briljantan um, predodređena da jednog dana prevaziđe i njega samog. "Već sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim engleskim, "zašla je u teritorije u koje ni ja još nisam stupio, već vidim kako njena svetlost baca senku na moj nejaki um. Predviđam da će ova mlada žena zapanjiti civilizaciju svojim otkrićima."

Ipak, Čerenkova i ja smo počeli da se dopisujemo. Ispričala mi je mnogo više nego što sam ja želeo da znam o teorijama o vremenu, električnom polju, gravitaciji, elektromagnetnim talasima, i sličnim stvarima. Za moju fantastičnu priču to su bili i suvišni detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je potrebno čak ni da pomenem njenu pomoć u pripremanju rukopisa. Međutim, kada je knjiga objavljena, poslao sam joj potpisan primerak knjige, a jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri godine - odgovorila mi je sa najdubljim poštovanjem i divljenjem.

Kada je Tesla doputovao u London, 1897. godine, dve godine pošto je "Vremeplov" objavljen, sa sobom je doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da se nađemo. Ja sam se tada venčao svojom drugom ženom, Ami Ketrin Robins. lako još uvek "do ušiju" zaljubljen, nisam mogao da odolim Tatjaninim čarima. Tako je postala i moja Ijubavnica. Iznajmio sam joj malu kuću u Bromton roudu i na svaki način joj pomagao da nastavi istraživanja koja su krenula ka novom i neželjenom pravcu.

Bila je, čak toliko uverena da je strahovala da bi neko mogao da je pretekne. U početku mi se činilo daje projekat čista ludost - više posledica njene vezanosti za mene i odsustva Tesline podrške i oslonca. Nije me, dakle, posebno interesovao, ali ona lično me je i dalje zanimala, pa sam joj pomagao i davao novac. Teslajojje omogućio podršku lorda Rejleja (Rayleigh) i drugih u Kraljevskom društvu, pričajući o njoj kao o novoj Mariji Kiri, što je, uistinu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i omogućili usluge mašinista i tehničara.

Na izvestan način, neprimetno sam i ja bio uvučen u projekat. Dok sve ovo pišem, čovek je već pustio sa lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi. Izgleda da još niko nije bio svestan da postoji i drugi put do energije atoma, vrlo jednostavan put sa samo nekoliko namotaja žice, ćupova i elektrolita sa dodatkom jednog retkog elementa.Ona je pronašla taj jednostavan energetski izvor, koji će iskoristiti za pokretanje uređaja kome je dala ime "generator polja za vremensko izmeštanje" - njen vremeplov. S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak, sve do sada sam o tome ćutao, ali sada, u nadi daje onajoš živa, moram da prekinem zavet.

Naravno, ja nisam naročito verovao u njen uspeh. Moj jedini motiv je bio da sa njom provedem što više vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili dva puta nedeljno, više od godinu dana. Ali, posle više od petnaest meseci neminovno se dogodilo: umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima. Počeo sam da se povlačim i glavom i srcem. Ipak, povremeno smo se vidali, a poslednji put to je bilo pred Novu godinu, 1899. godine.

Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom pozvala da hitno dođem. Kada sam stigao, bila je vidno uzbuđena, oči su joj blistale, gotovo je drhtala. "Uspela sam", rekla je, "generator polja je završen. Danas će se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom mašinom može se otputovati u raniju fazu postojanja. Danas te napuštam H.G. Vraćam se u svoju mladost i nevinost.«

Tog čudnog popodneva rekla mi je da polazak planira 31. decembra 1900. Ako uspe, vratila bi se za trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala u 31. decembar 1897. godine, njenu prvu zimu u Londonu, kada smo bili samo kolege. Zatim je nameravala da uništi vremeplov i time okonča projekat. Kasnije bi saTeslom, u Njujorku, pokušala da sve detaljno naučno analizira. Podsetio sam je da je sama govorila da je nemoguća regresija u vremenu. Nasmešila se, kao neko ko zna veliku tajnu.

"Više ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao što sam nekada verovala. Njegovo kretanje nije linearno. Putovanje prostorom utiče na zakrivljenost vremena. Vreme zavisi od brzine i putanje. Moguće je, čak, da stigneš negde i pre nego što si završio odlazak (to su, 2000. godine, potvrdili naučnici u Firenci i Prinstonu, aTeslajoš 1900. godine - prim. aut.)".

Tek sada vidim da je ona predvidela neke od zaključaka koje će Ajnštajn objaviti tek 1905. godine. Ali u to doba, tako nešto se smatralo budalastim. Mislio sam da joj je potreban odmor, ali ona nije htela ni da čuje. Nagovarao sam je da pošalje praznu mašinu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre dozvolila da je odmah ubijem. Uveravala me je da ne treba da brinem. Mašina je imala i autonomni sistem koji je garantovao sigurnost u slučaju da operator unese pogrešne podatke o pravcu kretanja. Ona sama ga je podesila da se, u bilo kom slučaju, vrati na polazno mesto, tačno za sto godina. Verovala je da će do tog vremena nauka već toliko napredovati da će Ijudi bez čuđenja i panike moći da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi kroz glavu prolazile svakojake ideje kako da je sprečim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne mogu ništa da učinim.

Mašina je radila ili, datako kažem, uspela je da nestane, ali se nije vratila iako sam čekao do ranog jutra. Ni posle godinu dana ništa se nije dogodilo. Pisao sam i gospodinu Tesli i obavestio ga da je Čerenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije dogodilo.

Sada već pola veka nosim taj teret odgovornosti za njenu sudbinu. Znam da ću uskoro umreti. Kada bih objavio čitavu priču, rekli bi da je to siguran znak potonuća mog zdravog razuma. Zbog toga sam odlučio da ovako postupim.

Otidi u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SW3, ili što je moguće bliže tom mestu, ukoliko više zgrada ne postoji (znam samo da je preživela rat). Budi tamo najkasnije do 6 sati popodne i budi spreman da ostaneš do zore. S obzirom da 1900. godina nije bila prestupna, izračunao sam da bi trebalo da se vrati prvih meseci XXI veka. Možda ćeš pomisliti da sam lud, ali te molim da učiniš to što ti tražim i da spaseš devojku koju sam tako ružno zloupotrebio.

H. G. W.r 13 HanoverTerrace,
ŠpotpisĆ

P.S. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor isplatio ukoliko se devojka vrati. Pa čak i ako vremeplovi više nisu tajna, mašina bi predstavljala dragocen eksponat u muzeju istorije nauke".

U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip advokatske kancelarije Riddle and Barclay, Solicitors and Commissioners for Oaths, St John's Wood. Pismo ima potpis Herberta Džordža Velsa i nosi datum: maj, 2,1946. Njegova autentičnost do danas nije potvrđena.

čika Lajtsofte, tekst je lep, u smislu SF priče i ništa više od toga. Čak nije ni istorijski tačan, jer Tesla nije uspeo da napravi bežični prenos energije, mada je uložio silan napor u to. Pročitao sam tri njegove biografije, i mislim da je i malo ružno vređati takvog čoveka ovakvim skarednim izmišljotinama. (što se naravno ne odnosi na tebe, već na autora )

Moje je da, izmedju ostalog, iznesem na osnovu cega se nesto zakljucuje. Nepobitno je da je Tatjana postojala. Postoje i pisma koje su jedno drugom pisali, u kojima su zaista razgovarali o tom problemu. A sada, sta se sve na osnovu toga moze izroditi ... pa ljudska masta nema ogranicenja, treba je samo potaknuti. 

Na ovoj temi sam postavio neke od knjiga:
http://forum.burek.com/nikola-tesla-t7033.90.html

A uz sve to, povezuju ga i sa Filadelfijskim eksperimentom:
http://forum.burek.com/filadelfijski-eksperiment-nikola-tesla-t133230.topicseen.html

 

e, hvala lepo, prva deluje interesantno. tu temu nisam ni hteo da čitam iz principa, jer su odmah počeli da lupetaju o Tesli i svemircima i "Teslinom pulsaru" a da niko nikada nije otvorio knjigu i pročitao nešto o njemu...