Ima tog kod nas. Mi zaista "Vodecem" politicaru nadenemo neki boziji epitet.

Ali ocigledno da i kod drugih ide slicna pesma. Pojedini politicari iz Evrope i okruzenja su na svojim ili slicnim pozicijama jakoooo dugo.

Generalno, Srbi su se uvek palili na dinastije, sto nije ni chudno jer nas jebe plemenski mentalitet. Srbi vole tesku ruku, jer onda nemaju mnogo odgovornosti za ono sto se radi. Uvek je onda neko drugi kriv, tipa uradio sam____(dopisati po zelji) zbog toga sto je SNS na vlasti, itd.  Srbima u stvari treba jak vodja, ali onaj koji bi radio za interes drzave i naroda, ili manja grupacija od nekih 12-13 osoba, tako da u slucaju da se desi nesto, ima ko da nastavi.  Posle Tita je sistem poceo da pada, mada generalno sistem je poceo i kod Tita da se krsi kasnih 60-ih i 70-ih godina (secate se demonstracija studenata) i to je samo eksplodiralo posle njegove smrti. Manje vise ista stvar se desila i kad je Milosevic pao, i kada god je neki bio smenjen sa vlasti.  U slucaju Slobe, on je vestacki odrzavao zombija Jugoslaviju dok nije pocelo da truli, onda je bilo daj sta das.  Olos sto je bio oko Tita, pa Slobe, i onda svi ovi ostali su nas problem. Nas ni NATO ni Nemci ni bilo koji drugi neprijatelj nisu unistili koliko smo mi sami sebe, sa beskurupoloznim radnjama i meshetarima.

Амин. И после хоће споменике да им дижу, луда држава скроз...

Вучић о 5. октобру: Крали су и отимали од народа, уништили су све што је и Милошевић оставио у наслеђе

http://www.pressonline.rs/info/politika/414179/vucic-o-5-oktobru-krali-su-i-otimali-od-naroda-unistili-su-sve-sto-je-i-milosevic-ostavio-u-nasledje.html

Уђену га и то Вуле једном !!!
 

Mi smo propali pobedom u PSR u suštini. Sve do tad je, bez obzira na dinastičke sukobe, trajao neki  konstantan "apgrejd" države. Posle toga počinje sunovrat, odjebavanje naroda koji je izneo teret borbe za slobodu i pravljenje prostora da se međ Srbe uglavi komunistički internacionalizam i ateizam. Ovo što danas živimo je, nadajmo se, krajnji stadium te propasti. Inače tačno je da mi volimo autoritete, ali to je više na nivou kolektivnog i nije to problem, nego specifično u našem slučaju tu dolazi između do mešanja državnog i političkog suvereniteta, odnosno autoriteta države i autoriteta političkog lidera. Bilo bi mnogo zdravo za nas kada bi se ta kolektivna fascinacija vođama mogla kanalisati u nešto što je slično tome, šta ja znam u istoriju, graditeljstvo ...nešto što ima sličnosti sa pojmom autoriteta.  Možda ta priča o monarhiji na nivou tradicije nije loša, da se kanališe kolektivna sklonost ka vladarima, a da se sistemski monarhu oduzme stvarna politička moć kao npr u VB.
Onda bi imali kralja kao konstantu narodnog obožavanja, ali bez realne političke moći, dok bi političari kao "neobožavani" bili lakše zamenjivi i izloženiji realnom sudu naroda. Ne znam koji mi qrac večeras da zastupam teze Vuka Draškovića sa početka 90ih

Срби гласају за онога на власти. Руља упала у скупштину 2000. да се прикрије чињеница да Коштуница није добио Милошевића.

To jeste tacno, ali opet kazem, mnogo smo povodljivi, bas kao i u tom slucaju da se to desi da rulja upada.

Наћи пар стотина буздована није тешко.

Ili jos gore, izglasati par stotina buzdovana

Nismo znali da nam nije rekao. AV se u vreme Slobe nalazio na mestu ministra informisanja. Njego radikali su bili u koaliciji sa SPSom.  Ne bi bio red da hvali posle petooktobarski rezim.