ANALIZA "BLICA" Gde smo 18 godina posle petog oktobra
05.10.2018. 07:00


Petog oktobra 2000. godine građani Srbije izašli su na ulice i okončali diktatorsku vlast Slobodana Miloševića. Od tada je prošlo 18 godina, a "Blic" je pitao stručnjake: Da li je Srbija zaista punoletna kada se radi o pitanju demokratije?

Rušenje Miloševića tema je o kojoj apsolutno ne treba debatovati: njegova vladavina donela nam je sankcije, uzaludne ratove, etničko čišćenje, zločine, ubistva, hiperinflaciju, zabranu medija, a naposletku i raspad Jugoslavije. Danas, na dan kada Srbija slavi "punoletstvo" demokratije, dr Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže za "Blic" da peti oktobar nije bio pucanj u prazno - otvorio je neke šanse, ali to što ih nismo iskoristili, to je pitanje naših demokratskih kapaciteta.

- Dominantan je stav građana da je peti oktobar bila uglavnom promena vlasti i da nije ostavio neke druge tragove, sem što nas je izvukao iz duboke izolacije i ostavio šansu da se vratimo u svet demokratije. To je nešto što bi se moglo nazvati plusom kada su u pitanju promene nakon 18 godina - smatra Stojiljković.

No, sve ostalo, kaže on, pokazalo se kao veliko trošenje energije koje nije dalo odgovarajuće rezultate (gledano očima srpskog stanovništva).

- Mi nismo dobili ništa više od redukovane izborne demokratije, dobili smo svojinske promene koje se nisu pokazale uspešne čak ni u ekonomskom aspektu. Imamo veću nezaposlenost, veće društvene nejednakosti, dobili smo situaciju u kojoj je Srbija ostala dominantno partokratija, zemlja u kojoj se o sudbinama ljudi odlučuje u političkim vrhovima, bez obzira ko je na vlasti - objašnjava profesor.

(Ne)jasni ciljevi

Iako smo kao društvo ozbiljniji od prosečnog punoletnog tinejdžera, nalazimo se u periodu kada imamo dileme o budućnosti, karijeri i životnom putu. Politički rečeno, u proteklih 18 godina urađeno je mnogo, u boljoj smo poziciji nego ijednog dana tokom 90-ih godina, ali, prema mišljenju direktora CESID-a Bojana Klačara, i dalje imamo nedovoljno posložene i nedovoljno jasne ciljeve oko toga šta želimo da postanemo.

- Neke od tih stvari su definisane, a to je pre svega odnos prema EU, gde postoji neka vrsta konsenzusa, ali čitav proces ide uz brojne otpore i vrlo često uz neku vrstu konfuzne politike koja još uvek nije uspela čvrsto da definiše svoj osnovni strateški cilj - smatra Klačar.

- Imamo potpuno međunarodno priznanje, normalizovane odnose i u regionu i sa svim drugim evropskim i svetskim državama, nismo izolovani, ne trpimo nikakve sankcije. Ekonomska situacija, merena po svim mogućim parametrima, danas je mnogo bolja. U prilici smo da 18 godina imamo situaciju u kojoj se vlast dobija i smenjuje na izborima i da imamo, uz sve mane koje se dešavaju, neku vrstu relativno demokratskog i pluralističkog života - objašnjava Klačar.

Istrajnost

Nedostatak lustracije, ali i problematične privatizacije deo su korpusa loših stvari tokom ovih 18 godina.

- Nedovoljan otklon ka svemu onom što je činilo prošlost - pre svega, ka bezbednosnim strukturama koje su i dovele do toga da imamo premijera koji je ubijen 2003. godine, ali i nedovoljno jasan otklon na nivou javnog života, poruka koje šaljemo mlađim ljudima... Čini mi se, takođe, da najveći broj ljudi koji su imali priliku da obavljaju neke najvažnije funkcije nisu bili spremni da neke stvari preseku, a tu je pitanje EU najbolji primer - priča Klačar.

Sklonost ka tome da vrlo često donesemo neku stratešku odluku, a onda je na svakih godinu ili dve preispitujemo, Klačar pripisuje nedostatku istrajnosti.

- Ako se odluči da je razvojni put Srbije ovo ili ono, onda je potrebno činiti sve da se taj cilj ostvaruje. Čini mi se da se i vrlo često osvrćemo unazad, definišemo cilj, pa ga za nekoliko godina preispitujemo - zaključuje on.

Šta smo dobro uradili

definisali smo politiku u pravcu EU
odnosi u regionu i sa svetom su normalizovani
nismo izolovani, nema sankcija
ekonomska situacija je bolja
nema više izborne krađe

U čemu smo podbacili

nismo napravili (dovoljno veliki) otklon od prošlosti
birali smo lidere koji nisu znali da preseku
ne poštujemo demokratske norme
ne kažnjavamo one koji te norme ne poštuju
fali nam kritičko mišljenje javnosti

Vrednost

A da bismo kao društvo u potpunosti sazreli, potrebno je, pre svega, sprečiti osnovne uzroke problema koji dovode u pitanje demokratiju, kaže sociolog Vladimir Vuletić.

- Prva i osnovna stvar: tekovina petog oktobra je do danas nedirnuta - imamo relativno fer i poštene izbore, izborna volja građana se ne dovodi u pitanje, imate glasanje i prebrojavanje glasova koji su fer. Setimo se da je, između ostalog, peti oktobar došao kao reakcija na krađu izbora - kaže Vuletić.

Takođe, postojanje brojnih nezavisnih regulatornih tela veliki je korak unapred. Ipak, negativne stvari, smatra Vuletić, vezane su pre svega za realizaciju onoga što je postavljeno kao norma.

- Kada je reč o demokratskim normama, tu nemamo mnogo problema, ali kada je reč o poštovanju tih normi i kada je reč o tome kako se biraju oni koji su tu da ih sprovode, dešava se da se u praksi te norme ne poštuju. Drugi problem je nedostatak adekvatnih sankcija za nepoštovanje tih normi - priča sociolog Vuletić.

Istina

Ratko Božović, sociolog i kulturolog, smatra da će uzrastanje i zrenje Srbije potrajati.

- Ostaje pitanje hoćemo li ikada postati zreli jer gde nema jasne reči, misli niti jasnog puta ni putokaza... Moramo da se suočimo sa istinom, sa onim šta se dogodilo i šta smo učinili sebi i drugima. Ne možemo bez završene priče ići u novu priču jer ćemo ponoviti istu stvar. A da bismo imali istinu, moramo imati slobodnu javnost, kritičko mišljenje - zaključuje Božović.

Kad demokratija postane manje važna

Demokratija je kao cilj i vrednost u Srbiji i dalje veoma važna, smatra sociolog Vladimir Vuletić.

- Ipak, plašim se da demokratski deficit, koji je svuda u svetu prisutan, može da dovede u pitanje demokratiju kao vrednost. Jer kada se ljudi nađu suočeni sa egzistencijalnim pitanjima, sa pitanjima sukoba s drugim zemljama, onda im demokratija postaje manje važna. Opasnost za demokratiju postoji, pogotovo u regionima gde imate međuetničke sukobe i siromaštvo - priča sociolog Vuletić.

Izvor: Blic

Vučić o 5. oktobru: Krali su i otimali od naroda, uništili su sve što je i Milošević ostavio u nasleđe
Tanjug 05.10.2018. 11:10 > 12:30


Peti oktobar 2000. godine doneo je neke dobre, ali i neke loše stvari, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i navodi da su stvari u Srbiji danas "dramatično bolje nego što su bile i 2000. i 2010. i 2012. godine", kao i da danas ima političara bez ideja koji misle da bi 5. oktobar mogao da bude njihova odskočna daska.

- Takvima, koji misle da vraćanjem u prošlost mogu da crpe političku snagu, želim sve najbolje, a ja ću gledati u budućnost. Ima ostrašćenih ljudi sa obe strane kada je 5. oktobar u pitanju - naveo je on, istakavši da ne želi da govori o ličnim emocijama kada je reč o tom događaju, već da ga posmatra sa istorijske distance.

Kako je kazao, "dobro je što se Srbija otvorila ka svetu, a loše je što je nastupila brutalna pljačka i što su pljačkaši odustali od državnih interesa, razorili Srbiju i uveli je u najtežu krizu".

Rekao je i da nam je "mnogo toga bilo potrebno da se od toga oporavimo, jer nam je bila razorena ekonomska supstanca, razoreni i uništeni srpski državni i nacionalni interesi, a Srbija uvedena u najtežu dužničku krizu".

- Slobodan Milošević je uništavao ekonomiju nenamerno, nesmišljeno. Kada vas politika uvede u sukobe, onda ekonomija ne može da vam bude dobra, već loša. Đilas i ostali su krali i pljačkali i otimali sve što stigli od naroda. Uništili su sve što je i Milošević ostavio u nasleđe. Svaku fabriku su razorili, ne postoji ni jedna koju su ostavili, čitavu i uspešnu, tako da ako je neko razorio srpsku ekonomiju, a to mu je služilo samo za lično bogaćenje, najbolje se vidi na primeru Dragana Đilasa i njegovih koalicionih partnera, Vuka Jeremića i drugih, koji su danas najbogatiji ljudi u regionu - kazao je on.

Srpski predsednik je rekao i da je Srbija sada na dobrom putu, i dodao da postignute dobre rezultate u ekonomiji potvrđuju analize MMF-a i Svetske banke.

Podseća da je za vreme prethodne vlasti rast bio minus 3,1 odsto, a da je nivo nezaposlenosti bila 25,9 posto, dok je danas 11,9 odsto, kao i da se fabrike otvaraju u svim gradovima.

- U svim sferama je desetostruko bolje - rekao je predsednik, i dodao da smo nekada imali u jednom danu i dva ubistva, a danas se zabrinemo zbog nasilja, da su bili zatvoreni svi muzeji, koji danas rade.

Sada je, kaže, vreme da se marljivo i uporno radi, "a ne da se dičimo da smo pobedili uz pomoć svetskog poretka ili da smo srušili neki režim".

Bilo je, ističe, onih koji su teško stradali i u jednom i drugom režimu, i ne želi da ih poistovećuje uopšte. Treba se, kaže, okrenuti budućnosti, iako ima onih koji bi da im 5. oktobar bude "odskočna daska", jer nemaju ni ideja, ni marljivosti.

- Njima ne mogu da pomognem. Siguran sam da će na lokalnim izborima biti favoriti, a mi ćemo se boriti da im se suprotstavimo - rekao je Vučić.

Izvor: Blic

Ко пише ове глупарије?

Диктаторску власт...

зајебали се 

Cisto za ljude koji hvale Slobu jedna informacija: prave revolucije i prevrata nije ni bilo, samo pakta sa vec postojecim Slobinim ljudima. Zna se sta je revolucija...

Ovde su samo bitni ljudi promenili gazdu uz Amin...

Значи... Ђинђић=Слоба.

Хвала на информацији.

Šta smo dobro uradili

definisali smo politiku u pravcu EU
odnosi u regionu i sa svetom su normalizovani
nismo izolovani, nema sankcija
ekonomska situacija je bolja
nema više izborne krađe


 

Znaci ko se pobuni protiv tog pakta Sloba-Kostunica uz blagoslov Rusije, prodje kao on.

Da li je Kostunica bio za legalizam? Jeste.
Da li je Kostunica bio protiv lustracije? Jeste.

Значи Коштуница је само правио пактове...Зоки није...он је био невин и револуционарни лав.

Опште је познато да је Отпор и целу опозицију финансирала Русија...

I vas koji branite Miloševića i vas koji branite DOS bih deportovao iz zemlje. Onda bi imali neku šansu. Jer ako ni danas 2018 ne vidite koliko tu nema šta da se odbrani onda ne vredi objašnjavati.